Kako prepoznati zdravstvene probleme kod psa i kada otići veterinaru

Šta je normalno za vašeg psa

Najkorisnije je da poznajete uobičajene navike svog psa: apetit, unos vode, aktivnost, disanje tokom odmora, mokrenje i izgled stolice. Promena u odnosu na njegovo uobičajeno stanje često je važnija od poređenja sa drugim psima. Ovi pokazatelji pomažu da uočite problem, ali ne mogu potvrditi da je pas zdrav niti zameniti veterinarski pregled.

• Apetit i aktivnost: pratite da li pas jede i kreće se kao obično. Potrebe za snom i aktivnošću razlikuju se prema uzrastu, zdravstvenom stanju i pojedinačnom psu.

• Koža i dlaka: obratite pažnju na crvenilo, ranice, perutanje, proređivanje dlake i pojačan svrab. Izgled i sjaj dlake zavise i od njenog tipa.

• Disanje: u miru bi trebalo da bude bez vidljivog napora. Dahtanje posle aktivnosti ili na vrućini može biti očekivano, ali treba da se smiruje uz odmor i rashlađivanje.

• Mokrenje i stolica: pratite učestalost, količinu, izgled i eventualno napinjanje. Stolica je obično formirana, a njena boja može zavisiti od hrane. Krv, crna katranasta stolica ili bol pri obavljanju potrebe zahtevaju pažnju.

Kada je pomoć hitna

Odmah kontaktirajte veterinara i krenite u najbližu dostupnu ambulantu ako pas teško diše, ima plavičaste ili izrazito blede desni, kolabira, ne može da mokri uprkos ponovljenom napinjanju ili bezuspešno pokušava da povrati uz nadut stomak. Hitni su i sumnja na trovanje, teška povreda, napad koji traje oko pet minuta ili duže i ponovljeni napadi bez potpunog oporavka između njih. Ne čekajte da se pojave svi navedeni znaci.

Ne dajte ljudske lekove, antibiotike, sredstva protiv proliva ili druge preparate bez saveta veterinara. Kod sumnje na trovanje ne izazivajte povraćanje na svoju ruku; ako je bezbedno, ponesite ambalažu sumnjive supstance.

Najčešće promene koje treba pratiti

Povraćanje

Povraćanje može pratiti promenu hrane, ali i infekciju, parazite, trovanje, upalu pankreasa, strano telo u želucu ili crevima i druge bolesti. Sam izgled povraćenog sadržaja nije dovoljan za utvrđivanje uzroka.

Zdravog odraslog psa koji je povratio samo jednom, a zatim se ponaša normalno, možete kratko pratiti. Javite se veterinaru ako se povraćanje ponavlja, pas ne zadržava vodu, ima krv u povraćenom sadržaju, bol u stomaku ili izraženu malaksalost. Kod šteneta, starijeg psa ili psa sa hroničnom bolešću tražite savet ranije. Sumnja na progutano strano telo ili otrov zahteva neodložan poziv veterinaru.

Veterinar bira pretrage prema pregledu i istoriji tegoba; nekada su potrebne analize krvi, pregled stolice, rendgen ili ultrazvuk. Lečenje zavisi od uzroka: antibiotici nisu potrebni za svako povraćanje, a strano telo ne zahteva uvek isti postupak.

Dijareja ili zatvor

Promene stolice mogu nastati zbog ishrane, parazita, infekcija, progutanih predmeta ili drugih oboljenja. Napinjanje bez stolice može ličiti na pokušaj mokrenja, pa proverite da li pas zaista mokri.

Ako se blaga dijareja ne smiruje u roku od približno 24 sata, kontaktirajte veterinara. Ne čekajte taj rok ako pas povraća, odbija vodu, deluje malaksalo, ima bolove, obilnu krv u stolici ili crnu katranastu stolicu. Štenad i bolesni psi mogu brže dehidrirati. Kod ponovljenog napinjanja ili izostanka uobičajene stolice takođe tražite savet.

Ako veterinar zatraži, ponesite svež uzorak stolice u čistoj posudi. Ne dajte laksative i ne radite klistir bez veterinarskog uputstva. Izbor pretraga i terapije zavisi od nalaza; antibiotici se ne koriste rutinski za svaku dijareju.

Kijanje, kašalj i otežano disanje

Povremeno kijanje nije nužno znak bolesti. Uporno kijanje, kašalj ili iscedak iz nosa mogu pratiti nadražaj, infekciju, strano telo ili druga oboljenja. Kašalj se može javiti i kod nekih bolesti srca i disajnih puteva.

Otežano disanje je hitno stanje: izražen rad stomaka pri disanju, istezanje vrata, nemogućnost da se pas smiri ili legne i plavičaste desni razlozi su da odmah potražite pomoć. Držite psa mirnim i izbegavajte napor i pritisak ogrlice na vrat.

Kod upornog kašlja, kijanja ili iscetka zakažite pregled. Nemojte ispirati nos antisepticima niti davati sirupe protiv kašlja na svoju ruku. Veterinar će proceniti da li su potrebni snimanje grudnog koša, srčani pregled ili druge pretrage; terapija zavisi od uzroka.

Promene mokrenja

Učestalo ili bolno mokrenje, krv u mokraći, curenje urina i iznenadno mokrenje u kući mogu ukazivati na zdravstveni problem. Povećana žeđ i veća količina mokraće takođe zaslužuju pregled. Ne ograničavajte vodu da biste smanjili mokrenje.

Mogući uzroci uključuju upalu ili infekciju mokraćnih puteva, kamenje, bolesti bubrega i druga oboljenja. Ako se pas napinje, a ne izbacuje mokraću ili izlazi samo nekoliko kapi, potreban je hitan pregled zbog moguće opstrukcije.

Veterinar može preporučiti analizu urina, urinokulturu, analize krvi ili snimanje. Antibiotici se daju kada postoji opravdana sumnja ili dokaz bakterijske infekcije. Neki mokraćni kamenci mogu se lečiti odgovarajućom dijetom, dok drugi zahtevaju uklanjanje; odluka zavisi od njihovog tipa i položaja.

Neprijatan zadah iz usta

Trajan ili naglo pojačan zadah najčešće zahteva pregled zuba i desni. Može pratiti zubni kamenac, upalu desni ili druge promene u ustima, a ponekad i sistemsku bolest. Miris sam po sebi ne može potvrditi dijabetes ili bolest bubrega.

Zakažite pregled, naročito ako pas otežano žvaće, slini, ima krv u ustima ili slabije jede. Profesionalno čišćenje i lečenje zuba obično se obavljaju pod opštom anestezijom, uz prethodnu procenu psa. Antibiotici nisu zamena za stomatološko lečenje niti su potrebni u svakom slučaju. Redovno pranje zuba preparatom za pse pomaže prevenciji, ali ne uklanja već formirani kamenac.

Svrab i promene na koži

Povremeno češanje može biti normalno, ali uporno češanje, lizanje, grickanje kože, gubitak dlake, krastice i ranice zahtevaju pažnju. Mogući uzroci su buve i grinje, alergije, bakterijske ili gljivične infekcije i druga oboljenja kože.

Proverite sa veterinarom da li pas ima odgovarajuću zaštitu od parazita, prilagođenu njegovom uzrastu, težini i zdravstvenom stanju. Ako je svrab jak, koža bolna ili postoje rane, ne odlažite pregled čekajući da preparat deluje. Ne nanosite ljudske kreme ili dezinfekciona sredstva bez saveta.

Pregled može uključiti strugotinu kože, citologiju ili druge testove. Citologija služi i za procenu mikroorganizama i upalnih ćelija, ne samo tumorskih promena. Terapija zavisi od uzroka; nisu svakoj upali kože potrebni antibiotici.

Šepanje i otežano kretanje

Šepanje, ukočenost, otežano ustajanje i izbegavanje stepenica ili skokova mogu ukazivati na bol. Uzrok može biti povreda šape, mišića ili ligamenta, bolest zglobova ili prelom. Ovi problemi mogu se javiti kod pasa svih veličina i rasa.

Do pregleda ograničite trčanje i skakanje i izvodite psa samo u kratke šetnje na povocu. Ne forsirajte pregled bolnog uda i ne dajte ljudske lekove protiv bolova. Nemogućnost oslanjanja na nogu, jak bol, deformitet ili povreda posle pada ili saobraćajne nezgode zahtevaju brz pregled. Blaže šepanje koje traje ili se ponavlja takođe treba pregledati.

Veterinar na osnovu pregleda određuje da li je potrebno snimanje ili dodatna dijagnostika. Lečenje može uključivati odmor, odgovarajuće lekove, rehabilitaciju ili operaciju, zavisno od uzroka.

Poremećaj koordinacije i napadi

Iznenadno teturanje, padanje, gubitak svesti ili napadi sa grčenjem zahtevaju veterinarsku procenu. Uzroci mogu biti neurološki ili metabolički poremećaji, trovanje i druga oboljenja; svaki napad nije nužno epilepsija.

Tokom napada uklonite predmete o koje bi pas mogao da se povredi i sprečite pad niz stepenice. Ne sputavajte ga i ne stavljajte ruke ili predmete u usta. Merite trajanje napada i, ako to ne ometa pomoć, snimite kratak video. Ne nudite hranu, vodu ili lekove na usta dok nije potpuno svestan.

Prvi napad prijavite veterinaru bez odlaganja. Napad koji traje oko pet minuta ili duže, više napada u kratkom periodu ili nepotpun oporavak između njih zahtevaju hitnu pomoć. Iznenadan težak poremećaj koordinacije takođe zahteva neodložan pregled. Pretrage i terapija biraju se prema stanju psa i mogućem uzroku.

Promena ponašanja

Povlačenje, skrivanje, razdražljivost, nemir ili gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti mogu pratiti bol ili bolest, ali i stres ili promenu okruženja. Nisu sami po sebi dokaz bolesti. Nagla promena ponašanja, naročito uz druge simptome, razlog je za pregled.

Obezbedite mir i ne kažnjavajte psa zbog režanja ili povlačenja. Pas koji trpi bol može ugristi, pa izbegavajte prisilno dodirivanje. Zabeležite kada je promena počela i da li je prate slabiji apetit, žeđ, otežano kretanje ili promene mokrenja. Izražena malaksalost, kolaps ili dezorijentacija zahtevaju brzu procenu.

Prevencija i redovni pregledi

• Dogovorite plan vakcinacije sa veterinarom prema uzrastu, prethodnim vakcinama, riziku i lokalnim zahtevima. Nisu sve vakcine potrebne svake godine.

• Zaštitu od unutrašnjih i spoljašnjih parazita prilagodite načinu života, području i preparatu. Jedinstven tromesečni raspored nije odgovarajući za sve proizvode i sve pse.

• Obezbedite potpunu i uravnoteženu ishranu, svežu vodu, primerenu aktivnost i održavanje zdrave telesne mase. Za posebne potrebe potražite veterinarski savet.

• Planirajte redovne preglede, često jednom godišnje za zdravog odraslog psa, a češće za štenad, starije pse i pse sa hroničnim bolestima, prema preporuci veterinara.

• Negujte zube i pratite kožu, uši i šape. Nov ili uporan simptom proverite umesto da pokušavate samostalno lečenje.

• Obuka uz nagrađivanje, uključujući komande za ostavljanje predmeta i dolazak na poziv, može smanjiti rizik od gutanja opasnih stvari. Ne garantuje sprečavanje agresije niti zamenjuje nadzor; psi mogu učiti i u odraslom dobu.

Pregled simptoma i mogućih uzroka

Tabela je podsetnik, a ne alat za postavljanje dijagnoze. Isti simptom može imati više uzroka; hitnost se procenjuje prema celokupnom stanju psa.