Rasprostranjene otrovne zmije na Balkanu
Ukupno na teritoriji Srbije, Crne Gore, Hrvatske i okolnih zemalja Balkana obitava oko 90 vrsta zmija, od kojih su samo 11 otrovnih i opasnih za okolinu. Pogledajmo najrasprostranjenije od njih.
Vodena zmija. Vodena zmija je najčešće viđena otrovna zmija na Balkanu. Njena dužina je u proseku oko 70-85 cm, ali u planinskim predelima mogu dostići i do 1 metra. Boja je siva i tamno siva, može imati cik-cak šare na leđima. Oblik glave je trouglast i širok, podseća na koplje.
Ako vodena zmija ugrize psa, verovatnoća smrtonosnog ishoda u slučaju pravovremene pomoći je mala.
Planinska zmija. Ovo je zmija sive-njutn boje sa tamnom prugom na grebenu. Nalazi se u evropskim delovima Balkana, na severnom delu Jadranskog regiona i u Dinarskim gorama. Ugriz može dovesti do smrti životinje u 2-5% slučajeva.
Kajkasko dajla i dajla Dinnik. Stanište ovih otrovnih vrsta zmija su šumske površine Zapadnog Balkana i alpski pojas. Predstavnici obe vrste su u Crvenoj knjizi, jer su retki. Imaju jarku boju – crveno-zidarsku ili narandžasto-žutu. Ugriz je prilično bolan. Kao i druge vrste dajla, kajkaska ne napada prva. Njihov ugriz može biti smrtonosan za 2-5% životinja.
Izvor: www.reptilija.eu
Ljiljinka. Podvrsta dajla. Obitava od Piroćka polja u nizinama reka Drine i Save na zapadu do tranzitičnih oblasti na istoku. Zbog smeđe i sivo-smeđe boje teško se uočava u grmlju. Aktivna je prolećem, kada počinje mating period. Kod agresivnih jedinki poseduje snažan otrov sposoban da uzrokuje smrtonosni ishod kod pogođene životinje.
Izvor: en.reptilejournal.org
Kiparista. Najveća i najotrovnija zmija iz porodice dajla. Obitava u Zapadnom Balkanu i na području Crne Gore. Spoljašnji izgled kipariste je prilično impresivan: od 1,5 do 2 metra dužine i težine do 3 kg. Za razliku od drugih vrsta dajla, kiparista može napasti potencijalnog protivnika prva bez upozorenja i čini to munjevito. Posebnu opasnost predstavlja u proleće, tokom mating perioda. Uvrštena je u Crvenu knjigu.
Izvor: en.reptilejournal.org
Da li je ugriz dajle i drugih zmija opasan za psa?
Težina ugriza zmije zavisi od količine unetog otrova. Ugrizi u prolećnom periodu i mladih zmija su toksičniji, jer se unosi više otrova. Ugriz veoma velike zmije smatra se opasnijim, naročito kod malih pasa. Ugrizi u jezik ili vrat predstavljaju veći rizik za život zbog progresivnog oticanja. Ugrizi u telo su često ozbiljniji nego ugrizi u glavu ili ekstremitete. Opasni su ugrizi prilikom agonijskog stanja organizma, koji prethodi smrti zmije.
Oko 20% ugriza zmija i dajla je 'suvo', jer sadrži malu količinu otrova ili ga uopšte nema.
Kako deluje otrov?
Zmijski otrov se naziva ofidotoksin. Sastav otrova je složen, predstavlja mešavinu albumina, globulina, albumozova, kalcijumovih, magnezijumovih, fosfatnih, hloridnih soli i enzima.
Čest klinički efekat otrova je trenutno smanjenje sistemskog krvnog pritiska zbog vazodilatacije – širenje glatke muskulature u zidovima krvnih sudova arterija. Otrovi mnogih zmija mogu izazvati agregaciju – spajanje trombocita i smanjenje njihovog broja u krvi, nekrozu mišića. Teške komplikacije od unosa velike količine otrova prilikom ugriza zmija uključuju ventrikularne aritmije i srčanu insuficijenciju, akutnu bubrežnu insuficijenciju, DIC sindrom i obstrukciju disajnih puteva – sindrom neprohodnosti respiratornog trakta.
Simptomi ugriza zmije kod psa
Klinički znaci ugriza zmije kod pasa uključuju oštru bol i širok lokalni otok, povećanje regionalnih limfnih čvorova.
U narednih 24 sata mogu se pojaviti raštrkani krvarenja, moguće je nekroza tkiva oko mesta ugriza.
Sistemske reakcije se mogu pojaviti i nakon pet minuta i do 48 sati od momenta ugriza. To može biti anafilaksija – trenutna reakcija preosetljivosti na strano supstancu i njene manifestacije: slabost, mučnina, povraćanje, gubitak orijentacije u prostoru, oštra hipotenzija – smanjenje arterijskog pritiska, abdominalna bol, inkontinencija mokraće i fekalija, groznica, tahikardija, aritmije, eritema – crvenilo, respiratorna insuficijencija.
Moguća su i poremećaja u sistemu zgrušavanja krvi do razvoja DIC sindroma, krvarenja, oštećenja srčane mišiće i bubrega.
Ugrizi u glavu ili vrat dovode do opasnijih simptoma, jer brzo rastući otok tkiva u oblasti nosa ili jezika može izazvati gušenje sa neizbežnim i tragičnim posledicama. Mnogo gore je ako se otrov proširi u opšti krvotok – to će dovesti do naglog i težeg trovanja organizma sa visokim rizikom od smrtnog ishoda.
Šta učiniti ako vas je pas ugrizao dajla – prva pomoć
Biti najbolje kada vlasnik vidi da ga je pas ugrizao zmija, primećuje trenutak borbe sa reptilijom. Ljubimac može privući pažnju lajavanjem ili uznemirenim ponašanjem pri susretu sa zmijom. Ali, nažalost, vlasnik ne uvek odmah primeti trenutak ugriza, već tek kasnije shvati šta se desilo kada se pojave klinički simptomi kod pogođenog psa. Najčešće dajla ugrize psa u glavu, vrat i ekstremitete.
Brzina progibanja trovanja je brza, i psu je potrebna hitna pomoć!
Dakle, šta treba učiniti ako vas je pas ugrizao zmija:
- Ograničiti kretanje. Povređenog psa treba fiksirati, jer pojačani rad mišića doprinosi ubrzanju cirkulacije i dovodi do bržeg širenja otrova kroz limfatske puteve. Odvod limfe – tečnost koja prolazi kroz limfatski sistem iz nepokretne ekstremiteta će biti manje značajan. Prilikom transporta psa je bolje držati ga u ležećem bočnom položaju.
- Priložiti hladan ili ledeni oblog. Za sprečavanje otoka i lokalni analgetički efekat, preporučuje se nanošenje leda na mesto ugriza.
- Dati antihistaminik. Za smanjenje verovatnoće anafilaktičke reakcije pogođenom životinji, možete dati antihistaminik. To može biti Suprastin u dozi od 0,5 mg/kg. Pokušajte da uvek imate antihistaminik u putnoj i kućnoj apoteci.
- Omogućiti životinji obilno piće. Potrebno je dati puno vode pseudom psu pogođenog, jer veliki obim tečnosti pomaže izlučivanju otrova iz organizma.
- Odvesti u veterinarsku kliniku. Rezultate narednog lečenja utiče brzina prve pomoći od momenta ugriza i pravovremena dostava životinje u veterinarsku ustanovu.
Veterinarska pomoć
U veterinarskoj klinici, pri sumnji na ugriz zmije, na osnovu anamneze pacijenta, obavlja se hitno.
Prvobitno se postavlja venski kateter i uzimaju se uzorci krvi. Pregled treba da uključi opšte i biohemijske analize krvi, analizu urina, brojanje trombocita i ispitivanje sistema zgrušavanja (koagulogram).
Lečenje pacijenta se sprovodi hitno, kao kritično bolnog. Ono je usmereno, prvenstveno, na ublažavanje akutne boli, sprečavanje sistemskih reakcija, kao što su anafilaktički šok, snižavanje arterijskog pritiska. U slučaju gubitka krvi ili razvoja koagulopatije – stanja u kojem je poremećena sposobnost krvi da se zgruša, potrebno je hitno obaviti transfuziju donorske krvi.
Ukoliko nema kontraindikacija, potrebno je uvesti kortikosteroide – klasa steroidnih hormona za brzo smanjenje upale i ublažavanje bola. Preporučena doza je 0,1 mg/kg Deksametazon intravenozno ili 1 mg/kg Prednizolon oralno na svaka 12 sati dok se ne smanje bol, upala i otok tkiva.
Takođe je neophodna sistemska antibiotska terapija za smanjenje rizika od sekundarne infekcije. Preporučena je kombinacija lekova, uključujući cefalosporine prve i treće generacije, penisilin i enrofloxacin. Zbog mogućeg razvoja akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata koje su pogodzile zmije, izbegava se upotreba nefrotoksičnih antibiotika.
Monitoring se obavlja kao kod svih kritično bolnih pacijenata. Posebno se prati merenje arterijskog pritiska, EKG, diureza, stanje sistema zgrušavanja krvi i otok pogođene oblasti. Otok u oblasti vrata, glave i jezika može dovesti do poremećaja prolaska vazduha i time predstavljati pretnju za život.
Hirurška obrada rane se sprovodi u slučaju otkrivanja obimne nekroze tkiva. Često se tkiva u oblasti ugriza odvajaju nakon nekoliko dana. Nekrotična područja se uklanjaju i prati se čistoća rane.
Šta ne treba raditi ako vas je pas ugrizao zmija?
- Ne seći kožu na mestu ugriza! Pošto otrov deluje prilično brzo, ironi ne pomažu, a samo predstavljaju dodatnu traumu sa rizikom od razvoja sekundarne infekcije.
- Ne obraditi ranu sredstvima koja sadrže alkohol! To može dovesti do ubrzavanja reakcije otrova.
- Ne postavljati tesnu zavoju ili kompresiju iznad mesta ugriza! To može poremetiti protok krvi u tkivima i dovesti do nekroze.
- Ne primenjivati sredstva narodne medicine! Dokazana efikasnost ovih sredstava kod ugriza zmija ne postoji. To će se smatrati samo gubitkom dragocenog vremena za pružanje pomoći.
Posledice ugriza zmijom
Zmijski ugrizi su retko uzrok smrtnog ishoda kod velikih i srednjih pasa. Međutim, za male pasmine, starije pse ili pse sa prethodnim patološkim stanjima, posledice ugriza mogu biti teške i čak tragične.
Pasmine pasa koje imaju veću osetljivost na zmijski otrov uključuju: Saint Bernard (123: "Saint Bernard"), Boxera (87: "Boxer"), Rottweilera (77: "Doberman pinscher"), Engleskog buldoga (102: "French bulldog"), Američkog mastifa (118: "Mastiff").
Najotpornije pasmine na otrov zmija smatraju se: goni, lajke (npr. „Irish terrier“ – 31), kaukaski i srednjeazijske ovčare (33: "Anatolian shepherd dog"), spanieli (8: "Cocker spaniel", 13: "English springer spaniel", 22: "Norfolk terrier", 24: "Clumber spaniel", 25: "Black russian terrier"), drratohari i velikorasne metise. Ali to ne znači da im nije potrebna veterinarska pomoć!
Kako zaštititi psa od ugriza zmije?
Nažalost, univerzalnih metoda za sprečavanje susreta psa sa zmijama ne postoji.
Prevencija izbegavanja izuzetne situacije je glavna mera protiv ugriza. Smanjiti rizik može šetnja psa na povodcu. Pokušajte da izbegavate stare panje i pruge, guste grmlje. Ne dozvolite ljubimcu da prilazi velikim stenama sa senovite strane, ne dozvolite mu da razruši miševe i pacove rupe. Zbog mogućeg prisustva zmija koje love glodarove, obratite pažnju. Zapamtite da su zmije aktivne i agresivne od maja do septembra.
Obučite psa da nesporno izvršava komande. Pas ne razume opasnost zmija, već reaguje na pokrete, zvuke i mirise. Ako primetite zmiju, narediti: „Do mene“, kako bi ljubimac prišao i seo pored vas. Videli ste da pokušava da pomiriša zmiju, izgovorite komandu „Fu“, kako bi pas odmaknuo od nje.
Trudite se da pažljivo pratite promene u ponašanju i stanju svog psa!
Odgovori na često postavljana pitanja
- Da li zmija može ugristi psa?
-
Zmija definitivno može ugristi psa. U toplije vreme godine, prilikom šetnji u parkovima, šumama, stepama i čak na vikend lokacijama, verovatnoća susreta sa zmijom je prilično velika. Ugriz može nastati zbog radoznalosti psa ili slučajno, kada on, ne primeteći spavajuću zmiju u travi ili grmlju, stane na nju. Vlasnik ne uvek može videti trenutak ugriza, ali je potrebno obratiti pažnju na ponašanje i stanje psa tokom šetnje. Nakon ugriza, ljubimac može početi glasno da vrišti, ponašati se nemirno i uzburkano.
- Da li je ugriz dajle smrtonosan za psa?
-
Smrtnost od ugriza dajle kod pasa procenjuje se na oko 2-5%. Rizik od smrtnog ishoda utiče niz faktora: ugriz odrasle jedinke je opasniji od ugriza neapolovrelne, ugriz u područje vrata i krvnih arterija smrtonosno je opasniji nego ugriz u područje ekstremiteta. Takođe su značajni starost, težina psa i prisustvo hroničnih bolesti.
- Šta učiniti ako vas je pas ugrizao dajla – koja je prva pomoć pri ugrizu ove zmije?
-
Prvo, pogođenog psa treba ograničiti u kretanju. Ledeni oblog ili hladno mesto na području ugriza nanošete za smanjenje bola i otoka. Dajte mu da pije vodu. Obilno piće pomaže brzom izbacivanju toksina. Antihistaminik će pomoći u smanjenju razvoja alergijske reakcije. Možete koristiti Suprastin u dozi od 0,5 mg/kg. Pored toga, potrebno je transportovati psa u veterinarsku ustanovu, gde će dobiti pomoć: obaviće potrebne dijagnostičke pretrage i lečenje.
