Ako sumnjate da je psa ugrizla otrovna zmija, odmah pozovite veterinara i krenite u najbližu dostupnu veterinarsku ustanovu. Ne čekajte da se pojave ili pogoršaju simptomi.
Koje otrovne zmije žive na Balkanu?
Među otrovnicama Balkana su poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i šargan (Vipera ursinii). Njihova rasprostranjenost zavisi od zemlje, nadmorske visine i staništa; ne žive sve vrste u svakom delu regiona.
Naziv „vodena zmija” nije pouzdana oznaka otrovnice. Belouška i ribarica, koje se često viđaju uz vodu, nisu otrovnice opasne za psa. Ipak, zmiju ne treba hvatati niti pokušavati da je prepoznate iz neposredne blizine: boja, šara i oblik glave nisu dovoljni za sigurnu identifikaciju.
Zmije uglavnom nastoje da izbegnu kontakt. Pas može biti ugrizen kada im priđe, pokuša da ih njuši ili uhvati, ili slučajno stane na njih. Ne pokušavajte da uhvatite ili ubijete zmiju radi identifikacije. Fotografija iz bezbedne udaljenosti može biti korisna samo ako ne ugrožava nikoga i ne odlaže odlazak veterinaru.
Od čega zavisi težina ugriza?
Posledice zavise od vrste zmije, količine ubrizganog otrova, mesta ugriza, veličine i zdravstvenog stanja psa, kao i vremena do lečenja. Ugriz u njušku, jezik ili vrat posebno je zabrinjavajući jer otok može ugroziti disanje. Veličina ili starost zmije i godišnje doba nisu pouzdan način da vlasnik proceni opasnost.
Moguć je i „suv ugriz”, pri kojem otrov nije ubrizgan. Međutim, to se ne može zaključiti samo zato što pas u početku izgleda dobro. Odsustvo vidljive rane ili ranih simptoma ne isključuje ozbiljan ugriz.
Kako otrov deluje?
Zmijski otrov je složena mešavina supstanci čije se dejstvo razlikuje među vrstama. Može izazvati bol, otok i oštećenje tkiva, ali i poremećaje zgrušavanja krvi, pad krvnog pritiska i oštećenje organa. Teži slučajevi mogu dovesti do šoka i ugroziti život.
Simptomi ugriza zmije kod psa
Prvi znaci mogu biti iznenadan cvilež, bol, šepanje, lizanje jednog mesta ili otok koji se povećava. Mogu se videti ubodne ranice, modrice ili krvarenje, ali tragovi zuba često nisu lako uočljivi ispod dlake.
Otežano ili bučno disanje, naročito uz otok njuške, jezika ili vrata.
Izražena slabost, teturanje, nemogućnost stajanja ili kolaps.
Blede ili plavičaste desni, ubrzano disanje ili smanjena reakcija na okolinu.
Povraćanje, neuobičajeno krvarenje ili brzo širenje otoka.
Ovi znaci zahtevaju neodložnu pomoć. Tegobe mogu početi brzo ili se razvijati tokom narednih sati. Sistemsko trovanje nije isto što i alergijska reakcija, iako se alergijska reakcija takođe može javiti. Vlasnik ne treba da pokušava da ih razlikuje kod kuće.
Prva pomoć i prevoz do veterinara
Udaljite psa od zmije bez ugrožavanja sebe. Smirite ga i ograničite kretanje; ne dozvolite trčanje ili nastavak šetnje.
Odmah pozovite veterinarsku ustanovu. Recite kada se ugriz dogodio, gde je pas ugrizen i koje simptome primećujete. Pitajte gde možete dobiti hitnu pomoć.
Ako je bezbedno, prenesite psa do vozila. Za velikog psa može pomoći ćebe kao nosilo. Ne pritiskajte mesto ugriza i ne stežite telo.
Ako otiču glava ili vrat, skinite ogrlicu ako to možete bezbedno. Ne stavljajte brnjicu psu koji otežano diše, povraća ili ima otok njuške.
Tokom prevoza omogućite položaj u kojem pas najlakše diše. Ne prisiljavajte ga da pije ili jede. Ako je izrazito slab, povraća ili teško guta, ništa mu ne dajte na usta.
Šta ne treba raditi
Ne zasecajte ranu, ne isisavajte otrov i ne masirajte mesto ugriza.
Ne stavljajte podvez, tesan zavoj, led ili ledene obloge. Takvi postupci mogu dodatno oštetiti tkivo.
Ne sipajte alkohol ili druga agresivna sredstva u ranu i ne koristite kućne preparate.
Ne dajte antihistaminike, kortikosteroide, antibiotike ili lekove protiv bolova na svoju ruku. Antihistaminik ne neutrališe zmijski otrov i nije zamena za hitno lečenje.
Ne pokušavajte da „isperete” otrov velikom količinom vode i ne odlažite pregled zato što pas deluje bolje.
Kako izgleda veterinarska pomoć?
Veterinar prvo procenjuje disanje, cirkulaciju, stanje svesti i širenje otoka. Prema nalazu može postaviti venski kateter i uraditi krvnu sliku, biohemijske analize, procenu zgrušavanja krvi i pregled urina. Kontrolne analize mogu biti potrebne jer se stanje menja tokom vremena.
Lečenje se prilagođava stanju psa i može uključiti infuziju, odgovarajuće lekove protiv bolova, kiseonik i podršku disanju. Veterinar procenjuje da li je potreban odgovarajući antivenom — serum protiv zmijskog otrova — i da li je dostupan. Njegova primena zahteva stručni nadzor zbog mogućih reakcija.
Antibiotici i kortikosteroidi nisu obavezna terapija za svaki ugriz. Transfuzija se razmatra kod određenih teških poremećaja krvarenja ili gubitka krvi. Oštećena rana se prati i obrađuje prema potrebi; hirurško uklanjanje tkiva nije rutinski prvi korak.
Kod ozbiljnijih slučajeva potrebno je bolničko praćenje disanja, krvnog pritiska, srčanog ritma, mokrenja i zgrušavanja krvi. Vlasnik treba da prati uputstva za kontrole i negu rane nakon otpusta.
Posledice i oporavak
Ugriz može biti blag, ali može dovesti i do ozbiljnog oštećenja tkiva, poremećaja zgrušavanja, oštećenja bubrega ili smrtnog ishoda. Pravovremena veterinarska pomoć povećava šanse za oporavak, ali ne garantuje ishod.
Mali pas može primiti veću količinu otrova u odnosu na svoju telesnu masu, ali ni veliki pas nije zaštićen. Nema pouzdane osnove da se određene rase smatraju otpornim na zmijski otrov. Svaki pas sa sumnjom na ugriz treba pregled.
Kako smanjiti rizik tokom šetnje?
U područjima gde ima zmija držite psa na povocu i birajte pregledne staze. Ne dozvoljavajte mu da istražuje guste žbunove, visoku travu, gomile kamenja, panjeve ili rupe glodara. Aktivnost zmija zavisi od temperature i lokalnih uslova, pa se rizik ne može svesti na tačno određene mesece.
Vežbajte dolazak na poziv i komandu „ostavi” uz nagrađivanje. Trening može pomoći, ali nije garancija bezbednosti i ne treba ga vežbati sa živom zmijom. Ako ugledate zmiju, zadržite psa na udaljenosti i mirno se povucite; nemojte je terati ili uznemiravati.
Pre odlaska na udaljenu lokaciju sačuvajte kontakt i adresu najbliže veterinarske ustanove koja prima hitne slučajeve i proverite njenu dostupnost.
Česta pitanja
Da li moram da vidim zmiju da bih posumnjao na ugriz?
Ne. Iznenadan bol i rastući otok nakon boravka u prirodi dovoljan su razlog za hitan poziv veterinaru. Slične simptome mogu izazvati i druga stanja, a uzrok se procenjuje pregledom.
Da li ugriz otrovnice uvek ima smrtni ishod?
Ne, ali nijedan sumnjivi ugriz ne treba smatrati bezazlenim. Bez podataka o vrsti zmije, količini otrova i stanju psa nije moguće dati pouzdanu prognozu ili procenat rizika.
Šta ako pas nakon ugriza izgleda sasvim normalno?
I dalje odmah kontaktirajte veterinara. Simptomi mogu kasniti, a odluku o posmatranju i potrebnim pregledima treba da donese veterinar, ne vlasnik na osnovu trenutnog izgleda psa.
