Kolitis je upala debelog creva. Može nastati naglo i kratko trajati, ali se tegobe mogu i ponavljati ili potrajati nedeljama. Lečenje zavisi od uzroka i opšteg stanja psa, pa se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu izgleda stolice.

Kako prepoznati tegobe iz debelog creva

Debelo crevo učestvuje u upijanju vode i elektrolita i oblikovanju stolice; najveći deo apsorpcije vode ipak se odvija u tankom crevu. Kada je debelo crevo upaljeno, pas često pokušava da obavi nuždu i izbacuje male količine stolice. Stolica ne mora biti potpuno vodena.

  • Česte, male količine meke ili tečne stolice i hitna potreba za pražnjenjem.

  • Sluz i svetlocrvena krv u stolici ili na kraju pražnjenja.

  • Napinjanje pri pražnjenju, ponekad uz vrlo malo stolice ili bez nje. Takvo napinjanje naziva se tenezam.

  • Nelagodnost u stomaku, gasovi ili krčanje. Pas može tražiti da izlazi češće ili obaviti nuždu u kući.

Neki psi ostaju živahni i zadržavaju apetit. Izrazita malaksalost, uporno povraćanje, visoka temperatura ili značajan gubitak težine nisu tipični za blag, izolovan kolitis i zahtevaju procenu drugih ili težih oboljenja.

Mogući uzroci

  • Nagla promena hrane, jedenje otpadaka ili hrane koja psu ne odgovara.

  • Reakcija na sastojke hrane, uključujući nepodnošenje hrane i, kod nekih pasa, alergiju.

  • Crevni paraziti i pojedine infekcije. Pozitivan nalaz mikroorganizma ne znači uvek da je upravo on uzrok tegoba.

  • Stres, na primer tokom putovanja, boravka u pansionu ili promene okruženja.

  • Hronične upalne bolesti creva, kod kojih mogu učestvovati poremećaji imunskog odgovora.

  • Ređe, tumori ili druge promene u crevu. Strana tela, lekovi i otrovne supstance takođe mogu izazvati probavne tegobe i moraju se razmotriti prema okolnostima.

Ako uzrok nije utvrđen nakon odgovarajuće obrade, upala se može opisati kao idiopatska. To nije naziv za svaki kolitis čiji uzrok vlasniku nije odmah poznat.

Akutni, hronični i posebni oblici kolitisa

Akutne tegobe počinju naglo. Hronične traju nedeljama ili se ponavljaju. Broj dana sam po sebi ne određuje uzrok ni težinu bolesti, a pojava krvi nije ograničena samo na akutni oblik.

Pojedini oblici upale, poput limfocitno-plazmocitne ili eozinofilne, razlikuju se prema nalazu u uzorku tkiva. Ne mogu se pouzdano razlikovati prema simptomima. Krvava dijareja takođe nije dokaz određene vrste kolitisa: može pratiti više različitih bolesti.

Granulomatozni, odnosno histiocitni ulcerativni kolitis, poseban je oblik koji se češće opisuje kod boksera i francuskih buldoga i može biti povezan sa određenim bakterijama u sluzokoži. Rasa sama po sebi nije dijagnoza, niti će svaki pas tih rasa oboleti.

Kada je pregled hitan

Odmah se obratite veterinaru ako pas ima obilnu krvavu dijareju, crnu katranastu stolicu, ponavljano povraćanje ili ne može da zadrži vodu. Hitni znaci su i kolaps, izrazita slabost, blede desni, jak bol ili naduven stomak. Sumnja na trovanje ili gutanje stranog tela takođe zahteva hitnu procenu.

Za malu količinu sveže krvi ili sluzi, učestalo napinjanje i ponavljanu dijareju javite se veterinaru radi saveta i pregleda. Ako nema poboljšanja u roku od 24–48 sati, nemojte nastavljati samo kućno praćenje. Kod štenaca, starih pasa i pasa sa drugim bolestima pomoć treba tražiti ranije.

Napinjanje može ličiti na zatvor ili na pokušaj mokrenja. Ako pas pokušava da mokri, a urin ne izlazi, to je hitno stanje. Vlasnik ne može pouzdano razlikovati sve ove probleme bez pregleda.

Kako se postavlja dijagnoza

Veterinar procenjuje opšte stanje i hidrataciju psa, pregleda stomak i prikuplja podatke o trajanju tegoba, ishrani, lekovima, zaštiti od parazita i mogućem kontaktu sa otrovima. Korisno je poneti fotografiju stolice i, po dogovoru, svež uzorak za analizu.

  • Pregled stolice i ciljani testovi mogu pomoći u otkrivanju parazita ili pojedinih infekcija. Nekad je potrebno ponoviti uzorkovanje.

  • Krvna slika i biohemijske analize procenjuju, između ostalog, anemiju, elektrolite i rad pojedinih organa. Same po sebi ne potvrđuju kolitis.

  • Rendgen i ultrazvuk koriste se kada se sumnja na strano telo, opstrukciju, masu ili druge promene. Ne prikazuju svaku promenu sluzokože i ne isključuju sve uzroke dijareje.

  • Kolonoskopija sa biopsijama može biti potrebna kod upornih ili ponavljanih tegoba. Uzorci tkiva pomažu da se odredi vrsta upale i procene sumnjive promene.

  • Hirurška dijagnostika nije rutinski korak za kolitis. Razmatra se samo kada postoji posebna indikacija, na primer sumnja na problem koji zahteva operaciju.

Nije svakom psu potreban svaki navedeni pregled. Plan zavisi od nalaza, trajanja simptoma i odgovora na početno lečenje.

Na šta kolitis može da liči

Slične tegobe mogu pratiti zatvor, bolesti završnog dela creva i analnih kesica, probleme sa prostatom, upalu tankog creva ili opstrukciju. Teška krvava dijareja može biti posledica akutnog hemoragijskog dijarealnog sindroma, a kod štenaca treba razmotriti i parvovirusnu infekciju. Zato krv u stolici ne treba automatski pripisati kolitisu.

Lečenje kolitisa

Lečenje obuhvata podršku organizmu i, kada je moguće, uklanjanje uzroka. Kod blagih slučajeva mogu biti dovoljni prilagođena ishrana i praćenje, dok teže stanje zahteva lekove, infuziju ili hospitalizaciju. Otkrivanje uzroka poboljšava mogućnost izbora terapije, ali ne garantuje oporavak.

Ako se otkrije strano telo ili tumor, mogućnosti lečenja zavise od vrste i mesta promene. Operacija može biti potrebna, ali nije automatski odgovarajuća za svaku promenu.

Lekovi i potporna terapija

Infuzija nadoknađuje tečnost i elektrolite kada je to potrebno. Antiparazitici se biraju prema sumnji ili potvrđenom parazitu. Veterinar može propisati lekove protiv mučnine i bolova, a kod određenih hroničnih upala i lekove koji utiču na imunski odgovor.

Antibiotici nisu rutinski potrebni za svaki kolitis. Koriste se kada postoji odgovarajuća indikacija, a kod nekih oblika potrebni su ciljani testovi za izbor terapije. Probiotici mogu pomoći pojedinim psima, ali efekat zavisi od preparata i bolesti.

Ne dajte psu ljudske lekove protiv bolova ili dijareje bez uputstva veterinara. Sredstva za vezivanje otrova ne deluju na sve toksine i mogu biti nebezbedna u pojedinim okolnostima. Kod sumnje na trovanje ne izazivajte povraćanje i ne dajte takva sredstva na svoju ruku.

Ishrana tokom lečenja

Veterinar može preporučiti lako svarljivu, potpunu hranu, prilagođen unos vlakana ili dijetu sa hidrolizovanim ili drugim odabranim izvorom proteina. Ne odgovara svim psima isti tip hrane ni ista količina vlakana. Teško bolesnim psima koji ne mogu da jedu ponekad je potrebna ishrana putem sonde, uz nadzor.

Tokom propisane dijete izbegavajte dodatnu hranu i poslastice koje veterinar nije odobrio. To je naročito važno kada se procenjuje reakcija na sastojke hrane.

Ne uvodite gladovanje na svoju ruku, posebno kod štenaca i pasa sa drugim bolestima. Trajanje dijete i eventualni povratak na prethodnu hranu dogovorite sa veterinarom; nekim psima potrebna je dugoročna promena ishrane.

Prognoza i mogući rizici

Mnogi psi sa blagim akutnim tegobama dobro se oporave uz odgovarajuću negu. Hronični kolitis može zahtevati dugotrajno lečenje i povremeno prilagođavanje terapije. Kod tumora prognoza zavisi od vrste, proširenosti i mogućnosti lečenja.

Obilna dijareja i povraćanje mogu izazvati dehidrataciju i poremećaj elektrolita, a značajno ili dugotrajno krvarenje može dovesti do anemije. Peritonitis nije uobičajen ishod kolitisa, a tumor nije očekivana posledica nelečene upale. Ipak, ozbiljna osnovna bolest može biti opasna ako se pregled odlaže.

Poseban oprez kod štenaca

Štenci lakše dehidriraju i mogu brzo oslabiti. Dijareja, naročito uz krv, povraćanje ili odbijanje hrane, zahteva brz kontakt sa veterinarom. Prognoza nije automatski loša zbog uzrasta, već zavisi od uzroka, težine bolesti i pravovremenog lečenja. Ako postoji sumnja na zaraznu bolest, izbegavajte kontakt sa drugim psima i najavite simptome ambulanti pre dolaska.

Nega kod kuće

  • Obezbedite svežu vodu. Ako pas ne pije ili povraća vodu, javite se veterinaru; nemojte mu silom sipati tečnost u usta.

  • Dajte propisanu hranu i lekove prema uputstvu, bez samostalnog menjanja doze ili prekidanja terapije.

  • Omogućite mirno okruženje i češće, kratke izlaske. Ne kažnjavajte psa ako zbog hitnosti obavi nuždu u kući.

  • Beležite broj stolica, krv ili sluz, povraćanje, apetit i aktivnost. Pogoršanje ili izostanak očekivanog poboljšanja prijavite veterinaru.

Tegobe se mogu vratiti i kada je vlasnik pravilno sprovodio terapiju. Povratak simptoma nije nužno posledica greške u nezi, već razlog za ponovnu procenu uzroka i plana lečenja.

Kako smanjiti rizik

Nije moguće sprečiti svaki kolitis. Rizik od pojedinih uzroka može se smanjiti potpunom, uravnoteženom ishranom, postepenim promenama hrane i sprečavanjem jedenja otpadaka. Za dugoročnu domaću ishranu potražite pomoć veterinara sa znanjem iz ishrane kako bi obroci bili odgovarajuće sastavljeni.

  • Zaštitu od parazita i vakcinaciju prilagodite uzrastu, načinu života i preporuci veterinara. Vakcine štite od pojedinih infekcija, ne od kolitisa uopšte.

  • Ne nudite masne ostatke, začinjenu hranu ni kosti. Žvakalice birajte prema veličini psa i koristite ih uz nadzor.

  • Lekove, sredstva za čišćenje i druge opasne supstance držite van domašaja.

  • Tokom šetnje sprečavajte uzimanje predmeta i hrane sa tla. Ako je potrebno, uz postepeno privikavanje koristite pravilno podešenu korpastu brnjicu koja omogućava dahtanje i pijenje.

  • Redovne preglede i raspored obroka dogovorite prema uzrastu i zdravlju psa, umesto da primenjujete isti raspored na sve pse.