Upala može da teče u akutnom obliku, počevši iznenada i takođe brzo prestajući, ili biti hronična, trajati nekoliko nedelja i povremeno se manifestovati ponovljenim upalama sluzokože debelog creva. Srećom, postoje metode prevencije i lečenja.
Šta je kolitis?
Kolitis je poremećaj u radu debelog creva. U ovom delu creva dolazi do procesa apsorpcije nekih hranljivih materija (u manjoj meri) dobijenih iz hrane, kao i vode. Istovremeno, nerazgrađeni ostaci se pretvaraju u fekalije i napuštaju organizam prirodnim putem. Kada se ovaj lanac procesa iz nekog razloga prekine, creva počinju da funkcionišu neispravno. Upravo u ovom trenutku razvija se upalni proces. Ali postoje i drugi razlozi razvoja upale o kojima ćemo govoriti malo kasnije.
Pošto se najveća količina vode apsorbuje, odnosno upija upravo u debelom crevu, poremećaj u funkcionisanju ovog dela creva dovodi do pojave vodene dijareje. Ona postaje glavni znak patologije.
Mogući uzroci bolesti
Kolitis kod pasa nastaje iz različitih razloga – to može biti kako unos nekih štetnih supstanci spolja, tako i razvoj abnormalnosti unutar samog organizma.
Može biti mnogo uzroka, evo najvažnijih:
- Nekvalitetan ili neodgovarajući režim ishrane. Nesabalansirani režimi niskokvalitetne hrane, začinjena ili slana hrana, prekomernje sirovih proizvoda (povrća, voća) – sve to opterećuje creva i utiče na njihovo funkcionisanje.
- Trovanje teškim metalima, određenim vrstama biljaka koje proizvode toksine, domaćom hemijom ili određenim lekovima.
- Netolerancija na komponente hrane ili alergija na hranu.
- Infektivne bolesti, kao što su koronavirusni ili parvovirusni enteritis, patogene gljivice itd.
- Prisustvo parazita u organizmu – kako helminti, tako i protozoa.
- Autoimuna. Povezano sa pogrešnim prepoznavanjem tela od strane organizma kao strane, što izaziva njihovu napadanje i sistemske poremećaje. Bolesti koje spadaju u grupu inflamatornih bolesti creva (IBD) mogu izazvati patološki proces i u debelom crevu.
- Nastanak novotvorenja i strani predmeti zaglavljeni u crevima.
- Stres. Teško i dugotrajno stresno stanje dovodi do disbalansa organizma životinje: odbrambeni mehanizmi slable, fizički resursi se iscrpljuju, što rezultira poremećajima u radu nervnog sistema, imunog sistema, digestivnog trakta i drugih organa i sistema.
- Genetska predispozicija. U grupu rizika za razvoj kolitisa spadaju sledeće pasmine pasa: bokseri, nemački ovčari, šnauceri, haski, basenjiji i irski setteri.
Postoji i idiopatski kolitis – to jest upala čiji uzrok nije utvrđen.
Vrste kolitisa
U zavisnosti od uzroka koji su pokrenuli upalni proces, razlikuje se 5 oblika kolitisa.
Pošto se razlikuju uzroci razvoja patologije, mogu se razlikovati i mehanizmi njenog razvoja, ali opšti simptomi će biti isti:
- Limfocitno-plazmatocitni. Ovaj oblik kolitisa u veterinarskoj praksi je jedan od najčešće prisutnih. Pogađa sloj sluzokože creva, obično je hroničnog karaktera i pratiti ga stalna dijareja.
- Hemoragijski. Kod hemoragijskog kolitisa sluzokoža creva prekriva čirevi, što izaziva najveću bol kod životinje. U fecalijama, obično omekšanim i vodenastim, mogu se primetiti zgrušci tamne krvi i sluz.
- Eozinofilno-čirevni. Uzroci razvoja čirevnog kolitisa su višestruki – alergija na hranu, prisustvo unutrašnjih parazita u organizmu ili autoimuni poremećaji. Obično je obuhvat zahvaćenog područja širi nego kod drugih oblika patologije: može se zahvatiti ne samo debelo, već i tanko crevo, kao i želudac.
- Spastični. Poremećaj je praćen bolnim spazmima i čestim dijarejama, koje se povremeno menjaju lažnim pozivima za defekaciju.
- Idiopatski. Karakterističan za osetljive pasmine pasa, na primer boksera. Čirevno zahvatanje ima histiocitnu prirodu – povezano sa histiocitima, ćelijama vezivnog tkiva koje u slučaju upale deluju kao imunološke ćelije, ali priroda i uzroci nisu jasni.
Po karakteru toka, kolitis kod pasa deli se na akutni i hronični.
Akutni
Akutna forma bolesti razvija se pod uticajem ozbiljnih patogenih faktora na sluzokožu organa. Jasni simptomi bolesti traju do 7 dana, u ovoj fazi može doći do pojave krvi u fekalijama. Ovaj oblik može imati recidivirajući, odnosno povremeno se ponavljajući, karakter.
Hronični
Hronična forma može da se razvije na pozadini redovnog izlaganja nepovoljnih faktora (prisutnost parazita, stranih tela ili tumora u organizmu). Simptomi traju duže od 10-14 dana, ali mogu biti manje izraženi nego u akutnoj fazi. Opasnost ove forme je u tome što ponekad može biti teško primetiti je.
Opasnost kolitisa
U slučaju nepravovremenog lečenja ili njegovog izostanka, kolitis kod pasa dovodi do poremećaja metaboličkih procesa i, kao posledica, dehidratacije organizma. Unutrašnje krvarenja koja rezultiraju anemijom, peritonitis, i novotvorbe creva su najteži mogući ishodi. Zbog toga je važno što je pre moguće pokazati ljubimca veterinarskom lekaru nakon pojave prvih znakova bolesti.
Simptomi kolitisa kod pasa
Prvi i najočigledniji znaci koji ukazuju na to da u organizmu životinje dolazi do patoloških promena očituju se u ponašanju i opštem stanju. Pas postaje letargičan, više spava, odbija uobičajenu aktivnost i hranu, omiljeni poslastice prestaju da motivišu.
Simptomi koji ukazuju na upalni proces u debelom crevu često su slični drugim patološkim stanjima digestivnog trakta. Zbog toga vlasnici mogu da pomešaju ovu bolest sa drugim bolestima, pripisujući nelagodnost ljubimcu lakšem trovanju ili prejedanju obične ulične trave, iako je problem mnogo ozbiljniji.
Međutim, moguće je razlikovati kolitis kod psa od drugih bolesti.
Uz promene u ponašanju, kod ljubimca sa akutnom formom kolitisa pojavljuju se i teži simptomi:
- Povećanje telesne temperature do 40-41°C, ali ako je kolitis rezultat trovanja, telesna temperatura može opadati;
- Izdrmana povraćanje ili dijareja, često sa krvavim zgrušcima;
- Bolesno stomak (životinja reaguje krjakavim ili agresivnim ponašanjem kada vlasnik pokuša da dodirne stomak);
- Specifičan oštar miris iz usta;
- Metorizam i grgutanje u stomaku;
- Tenezmi, odnosno grčevi u stomaku;
- Gubitak težine kod hronične forme;
- Pas ne može da izdrži šetnju.
Pri tome dijareja nije konstantan simptom bolesti. Životinja može zadržati uobičajen stolicu, ali vlasnik i dalje može primetiti kapljice krvi na kraju defekacije.
Hronična forma kolitisa teče manje naglasno, kod obolele životinje primećuju se tihi, povremeno slabiji bolovi u stomaku, povraćanje i česti pozivi za odlazak u toalet. Međutim, ako kod akutnog toka simptomi kolitisa kod pasa traju do 7 dana, u ovom slučaju mogu da zabrinu ljubimca više od 10-14 dana.
Dijagnoza kolitisa
Prilikom postavljanja dijagnoze uzima se u obzir celokupna klinička slika, simptomi i anamneza dobijena od vlasnika ljubimca.
Za utvrđivanje uzroka nalažu se sledeći laboratorijski i instrumentalni dijagnostički pregled:
- Analiza stolice. Pomoću nje se mogu otkriti prisustvo helminti i infektivnih agenasa koji izazivaju bolest u organizmu životinje.
- Analiza krvi (klinička i biohemijska). Pomaže u dijagnostikovanju upale, omogućava isključivanje ili potvrđivanje anemije kod pasa čija stolica prati obilno krvavo pražnjenje, kao i procenu funkcije unutrašnjih vitalnih organa: pankreasa, bubrega i jetre.
- Rendgenografija. Sprovodi se radi otkrivanja stranih tela ili tumorskih procesa u digestivnom sistemu životinje. Pomaže u proceni prolaznosti creva prilikom izvođenja kontrastne rendgenografije.
- Ultrazvučno ispitivanje (USG) abdominalnih organa. Sprovođenje iste svrhe kao i rendgenografski pregled. Omogućava utvrđivanje prisustva novotvorenja i stranih tela u crevima, određivanje lokalizacije upalnog procesa kod izraženih promena.
- Kolonoskopija. Ispitivanje creva omogućava sa maksimalnom preciznošću proučavanje promena na njegovim zidovima. Ako tokom procedure veterinar otkrije novotvorinu, tkivo tumora će biti uzeto na histološko ispitivanje koje pomaže u određivanju tipa tumorskog procesa.
- Dijagnostička laparotomija. Ovaj metoda dijagnoze se primenjuje u poslednjem trenutku, kada svi prethodno navedeni pregledi nisu dali dovoljno informacija o stanju pacijenta. Hirurškim intervencijama specijalista može proceniti funkcionisanje unutrašnjih organa i utvrditi uzrok kolitisa kod psa.
Nakon dobijanja rezultata analiza i njihove procene, veterinar određuje shemu lečenja, propisuje kombinaciju lekova i specijalnu dijetu.
Ni u kom slučaju nemojte se baviti samolečenjem. Pokušajima da samostalno pomognete svom ljubimcu, ne samo da gubite dragoceno vreme, već lako možete naškoditi životinji, pogoršavajući njeno već teško stanje.
Na koja oboljenja može da liči kolitis?
Često se kolitis kod pasa meša sa drugim bolestima. Klinička slika i simptomi su slični patologijskim stanjima kao što su dispepsija (poremećaj procesa varenja u stomaku), zatvor, adenoma (tumor) prostate žlezde, upala tankog creva.
Nakon pojave prvih zabrinjavajućih simptoma, najbolje je što pre potražiti konsultaciju sa veterinarskim lekarom. Nije nužno da ljubimac ima kolitis, ali se sa bilo kojom bolešću lakše nositi ako se otkrije u ranoj fazi.
Lečenje kolitisa kod pasa
Uklanjanje upalnog procesa je uvek povezano sa radom na osnovnom uzroku. Kolitis je često posledica drugog ozbiljnog patološkog stanja, a ne samostalna bolest. Samo lečenje patologije koja je prouzrokovala upalu creva može biti garancija njenog prestanka.
Lečenje kolitisa kod pasa obično je kompleksno. Terapija uključuje uzimanje lekova koje propisuje veterinar i specijalnu dijetu.
Ako su tokom dijagnostičkih pregleda u crevima otkriveni strani predmeti ili novotvorina, za njihovo uklanjanje se koristi operativna metoda lečenja.
Medikamentozna terapija
Kombinacija lekova se za svaki pojedinačni slučaj bira individualno, u zavisnosti od stanja psa.
Dakle, kako i čime lečiti kolitis kod psa pomoću lekova:
- Infuzioni terapija (kapljica) – cilj ove metode lečenja je prvenstveno obnavljanje vodno-soltog balansa u organizmu životinje.
- Sorbenti – koriste se u slučajevima trovanja otrovnim biljkama ili domaćom hemijom. Lekovi prikupljaju i izbacuju iz organizma sve toksične supstance i patogene mikroorganizme prisutne u crevima.
- Antibiotici – za borbu protiv uzročnika infekcije.
- Antiparazitski preparati – propisuju se u slučaju otkrivanja helminti ili protozoa u organizmu životinje.
- Analgezici – za ublažavanje bolnog sindroma.
- Antiemetici i antidiaroici – neophodni su u slučajevima kada ljubimca muče jaka, neprestana povraćanja ili česti pozivi u toalet.
- Probiotici – supstance koje podstiču formiranje prirodne mikroflore creva i obezbeđuju optimalne uslove za rast korisnih mikroorganizama.
Dijetoterapija
Rehabilitacija težih pacijenata, kod kojih se javljaju jaka dehidratacija i značajan gubitak težine, počinje sa veštačkom ishranom i, po potrebi, parenteralnom terapijom. Hranljive materije se unose putem ezofagealnog sondi, rastvori – putem intravenskog katetera. Ova mera se koristi za sprečavanje daljeg iscrpljivanja.
Veterinar propisuje psu dijetu, uzimajući u obzir uzrok kolitisa. Najčešće se preferiraju dijetetski obroci sa lekovitim svojstvima koji se lako vare. Mogu odgovarati i režimi sa hidrolizovanim, odnosno razloženim, proteinima ili povećanim unosom vlakana. Moguće je da će se prvo morati koristiti samo vlažni režimi – o tome će obavezno obavestiti veterinar.
Tokom lečenja potrebno je isključiti dodatne obroke hrane, uključujući poslastice.
Držanje samo jednog utvrđenog režima ishrane će trajati određeno vreme, preporučeno od strane veterinara. Ne treba prekidati ciklus dijetoterapije pre nego što to specijalista ne zamoli. Povratak na uobičajeni režim ishrane sledi nakon završetka kompletne terapije po uputstvu veterinara.
Prognoza
Pravovremeno traženje veterinarske pomoći je ključ uspešnog lečenja i brze rehabilitacije. U većini slučajeva, životinje sa kolitisom brzo se oporavljaju, posebno one kod kojih je utvrđen i otklonjen osnovni uzrok patološkog stanja.
Prognoza za oporavak i trajnost života kod pasa sa novotvorenjima zavisi od karaktera tumora i odgovor organizma na terapiju.
Kolitis kod šteneta
Za štene svaka ozbiljna bolest i patološko stanje predstavlja veću pretnju nego za odraslog psa. To zato što organizam kod rastućih ljubimaca, za razliku od odraslih životinja, još nije ojačao, a imunski sistem nije sposoban da se nosi sa tako jakim infektivnim agentima. Kolitis je opasan za štenad i prognoza u tom slučaju nije toliko povoljna. Zato je neophodno temeljno pratiti zdravlje štenaca, posvetiti puno pažnje prevenciji koju ćemo još opisati.
Nega bolesnog psa
Nakon postavljanja dijagnoze počinje lečenje. Ovde, kao i kod svake druge bolesti, neophodno je strogo pratiti veterinara u vezi sa njegovim uputstvima.
Glavne preporuke za negu ljubimca svode se na sledeće korake:
- Obezbedite psu slobodan pristup pijaćoj vodi.
- Isključite masnu hranu iz režima ishrane, kao i zabranjene proizvode (poslastice, uključujući i one).
- Minimizirajte stres. Omogućite vašem četvoronožnom prijatelju mirnu sredinu, zaštitite ga od prekomerne buke i drugih stresnih faktora kako bi ozdravljenje prošlo mnogo brže.
Komplikacije
Važno je razlikovati opasnost od upalnog procesa od komplikacija. Kao što smo utvrdili, ignorisanje zabrinjavajućih simptoma može dovesti do dehidratacije organizma, unutrašnjih krvarenja koja, zauzvrat, uzrokuju anemiju, kao i do peritonitisa.
Komplikacije koje se javljaju nakon lečenja bolesti predstavljaju pretnju uglavnom u slučajevima kada se nisu pridržavali veterinara ili je terapija prekinuta ranije.
Da li je moguće preventirati bolest?
Kvalitetan i pravilan režim ishrane ima ključnu ulogu u prevenciji. Dok je pristup sa komercijalnim hranama prilično jednostavan, kod samostalno pripremljene ishrane, gde režim ishrane potpuno se sastoji od domaćih proizvoda, situacija je nešto složenija.
Nedostatak ili prekomeran unos hranljivih materija, vitamina i minerala mogu izazvati upalu creva. Za pomoć pri sastavljanju režima ishrane bolje je obratiti se veterinaru-dijetetičaru.
Postoje i druge dodatne preventivne mere koje se ne smeju zanemarivati:
- Pravovremeno tretirajte ljubimca protiv parazita i vakcinišite ga.
- Ne ugođajte psu hrane sa stola.
- Isključite kosti iz režima ishrane. Bolje ih je zameniti korisnim poslasticama iz prodavnica za kućne ljubimce ili žvakalicama.
- Pridržavajte se režima hranjenja. Dnevnu porciju hrane je potrebno podeliti na 2-3 obroka i uspostaviti približno jednake intervale između njih.
- Kućnu hemiju i druge štetne supstance čuvajte na nedostupnom mestu.
- Nadzorite ljubimca tokom šetnji i u slučaju da je sklono da nešto donese sa zemlje, koristite ogrlicu. U travi, kojemu neki četvoronožni nisu ravnodušni, često se mogu zaraziti parazitima, koji su opet jedan od uzroka kolitisa.
- Redovno posećujte veterinarsku kliniku radi preventivnog pregleda – to je osnova prevencije svih bolesti. Psi u uzrastu od 1 do 7 godina, kojima zdravlje nije ugroženo, potrebno je pokazivati stručnjaku jednom godišnje, što je dovoljno. U drugim slučajevima broj poseta se povećava na 2-3 puta godišnje.
Kolitis kod pasa je patologija sa kojom se može suočiti svaki vlasnik. U ranim fazama bolesti lako se može pomešati sa neopasnim stanjima. Zato ne treba ignorisati poremećaje varenja, naročito ako su trajni. Nakon pojave prvih zabrinjavajućih simptoma, poželjno je što pre pokazati psa veterinaru.
- Izvori:
-
Arenas, A. E., & Thompson, K. V. (2018). Inflammatory Bowel Disease in Veterinary Medicine.
-
Petrovic, O. V., Smith, T. V., Vardanian, A. V., & Romanov, R. I. (2020). Surgical Treatment of Ulcerative Colitis.
