Srčane bolesti kod pasa mogu dugo prolaziti bez vidljivih simptoma. Kada se pojave zamaranje, kašalj ili promene u disanju, potreban je veterinarski pregled: ovi znaci mogu ukazivati na srčani problem, ali i na druge bolesti. Rano otkrivanje i odgovarajuće lečenje mogu pomoći u kontroli bolesti i očuvanju kvaliteta života.
Šta je srčana insuficijencija?
Srce ima četiri šupljine: dve pretkomore i dve komore. Zalisci usmeravaju protok krvi i sprečavaju njeno vraćanje. Srčani mišić, odnosno miokard, potiskuje krv kroz pluća i ostatak tela, a srce je obavijeno zaštitnom vrećicom koja se naziva perikard.
Srčana insuficijencija, odnosno srčana slabost, jeste klinički sindrom u kojem srce ne uspeva da obezbedi odgovarajuću cirkulaciju ili to postiže uz povišene pritiske koji dovode do zadržavanja tečnosti. Nije isto što i bilo koja srčana bolest: pas može imati oboljenje srca, a da još nema srčanu insuficijenciju.
Kod kongestivne srčane insuficijencije tečnost se nakuplja u plućima ili telesnim šupljinama. Leva strana srca češće je povezana sa plućnim edemom, a desna sa nakupljanjem tečnosti u trbuhu; tečnost se može pojaviti i u grudnoj šupljini. Bolest može zahvatiti obe strane srca. Tečnost u perikardu može zasebno ometati punjenje srca i zahteva posebnu procenu.
Uzroci i sklonost srčanim bolestima
Srčana insuficijencija može biti posledica različitih urođenih ili stečenih oboljenja. Sklonost pojedinih rasa ne znači da će svaki pas te rase oboleti.
Degenerativna bolest zalisaka, naročito mitralnog zaliska, česta je kod starijih pasa manjih rasa. Kada se zalistak ne zatvara pravilno, deo krvi se tokom kontrakcije komore vraća u pretkomoru. Vremenom to može dovesti do uvećanja srca i srčane insuficijencije.
Dilataciona kardiomiopatija podrazumeva slabljenje srčanog mišića i proširenje srčanih šupljina. Češće se javlja kod nekih velikih rasa, uključujući dobermane, nemačke doge i irske vučje hrtove. Može biti praćena aritmijama, a nasledni faktori imaju ulogu kod pojedinih rasa.
Urođene mane uključuju otvoreni arterijski kanal, suženja izlaznih puteva iz srca i defekte srčanih pregrada. Neke se mogu korigovati intervencijom ili operacijom, ali mogućnost lečenja zavisi od vrste i težine mane.
Dirofilarioza, odnosno bolest srčanog crva, prenosi se ubodom zaraženih komaraca. Odrasli paraziti prvenstveno se nalaze u plućnim arterijama, a kod teških infekcija mogu zahvatiti i desnu stranu srca. Rizik zavisi od područja boravka i putovanja.
Ređi uzroci i prateći problemi uključuju upale srčanog mišića ili zalisaka, tumore, bolesti perikarda i ozbiljne poremećaje ritma. Bolesti bubrega i druga oboljenja mogu dodatno otežati lečenje.
Ishrana može imati ulogu u pojedinim oblicima kardiomiopatije. Nedostatak taurina može doprineti bolesti kod nekih pasa, ali nije uzrok svih srčanih problema. Domaće obroke treba stručno izbalansirati; promenu hrane i dodatke ishrani dogovorite sa veterinarom.
Simptomi i znaci za hitnu pomoć
Mogući znaci su slabija izdržljivost u šetnji, brzo zamaranje, slabost, ubrzano disanje tokom odmora ili sna, kašalj, slabiji apetit, gubitak telesne mase, povećan obim trbuha i nesvestica. Kašalj sam po sebi ne potvrđuje srčanu insuficijenciju: često je povezan sa bolestima disajnih puteva.
Otežano disanje u mirovanju, disanje otvorenih usta koje nije uobičajeno dahtanje, izražen napor trbuha pri disanju, nemogućnost da pas legne i smiri se, plavičaste ili sive desni i kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ne čekajte da prebrojite disanje niti da simptomi sami prođu.
Dok organizujete prevoz, držite psa što mirnije, bez napora i pregrevanja. Pozovite kliniku da najavite dolazak. Ne dajte ljudske lekove niti dodatne doze propisane terapije, osim ako za takvu situaciju već imate jasan plan veterinara.
Stadijumi bolesti
Stadijumi A–D često se koriste za degenerativnu bolest mitralnog zaliska. Ne treba ih primenjivati kao jedinstvenu klasifikaciju svih srčanih bolesti.
Stadijum A: pas ima povećan rizik, ali nema utvrđene strukturne promene srca.
Stadijum B: postoje promene zaliska, ali pas nikada nije imao znake srčane insuficijencije. B1 označava odsustvo značajnog uvećanja srca, a B2 uvećanje koje zadovoljava odgovarajuće dijagnostičke kriterijume.
Stadijum C: pas trenutno ima ili je ranije imao znake kongestivne srčane insuficijencije, čak i ako su oni sada kontrolisani terapijom.
Stadijum D: znaci insuficijencije ne mogu se dovoljno kontrolisati standardnom terapijom i potrebno je prilagođeno lečenje. To ne znači da nikakva pomoć više nije moguća.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar uzima podatke o simptomima, ishrani, lekovima i ranijim bolestima, pregleda psa i sluša srce i pluća. Šum ukazuje na poremećen protok krvi, ali sam po sebi ne potvrđuje srčanu insuficijenciju. Kod psa koji teško diše najpre može biti potrebna stabilizacija, a zatim detaljna ispitivanja.
Rendgenski snimak grudnog koša pomaže u proceni veličine srca, plućnog edema i drugih promena u plućima ili grudnoj šupljini.
Ehokardiografija, odnosno ultrazvuk srca, prikazuje šupljine, zidove i zaliske i omogućava procenu protoka krvi i funkcije srca.
EKG otkriva poremećaje ritma. Za povremene aritmije može biti potreban Holter, produženo snimanje srčanog ritma.
Merenje krvnog pritiska, krvna slika, biohemijske analize i pregled urina pomažu u proceni opšteg stanja, funkcije bubrega i bezbednosti terapije.
Povišen troponin I može ukazivati na oštećenje srčanog mišića, ali sam ne određuje uzrok niti potvrđuje srčanu insuficijenciju.
Pri sumnji na srčanog crva obično se koriste test na antigen i pregled krvi na mikrofilarije, uz dodatna ispitivanja prema nalazu. Izbor testova određuje veterinar.
Genetski testovi dostupni su za pojedine nasledne rizike kod određenih rasa. Ne zamenjuju kardiološki pregled, a negativan rezultat ne isključuje sve oblike bolesti.
Lečenje srčane insuficijencije
Lečenje zavisi od osnovne bolesti, težine simptoma, krvnog pritiska, rada bubrega i drugih nalaza. Cilj je da se olakša disanje, smanji zadržavanje tečnosti i podrži rad srca. Mnoge hronične srčane bolesti zahtevaju dugotrajnu terapiju; pojedine urođene mane mogu se korigovati intervencijom.
Lekove, doze i raspored primene određuje veterinar. Nemojte samostalno uvoditi, prekidati ili menjati terapiju, čak ni kada se pas oseća bolje.
U zavisnosti od nalaza, koriste se diuretici za smanjenje viška tečnosti, lekovi koji poboljšavaju snagu kontrakcije srca i lekovi koji smanjuju opterećenje srca. Antiaritmici se daju kada za njih postoji indikacija. Nije svakom psu potrebna ista kombinacija lekova.
Kod teškog pogoršanja može biti potrebna hospitalizacija i dodatni kiseonik, uključujući boravak u kiseoničkoj komori. Ona obezbeđuje vazduh obogaćen kiseonikom, a nije isto što i terapija pod povišenim pritiskom. Tečnost iz grudne šupljine ili perikarda ponekad se mora ukloniti odgovarajućim postupkom.
Lekovi protiv kašlja i bronhodilatatori nisu standardno lečenje srčane insuficijencije. Mogu se razmatrati ako je utvrđena i bolest disajnih puteva. Suplementi, uključujući taurin i karnitin, koriste se samo kada postoji opravdana indikacija.
Moguće komplikacije
Plućni edem je životno ugrožavajuće nakupljanje tečnosti u plućima koje ometa razmenu gasova i izaziva otežano disanje. Druge komplikacije uključuju tečnost u telesnim šupljinama, ozbiljne aritmije, nesvestice, slabiji apetit i gubitak mišićne mase.
Tokom lečenja mogu se promeniti funkcija bubrega i nivo elektrolita. Zato su kontrolni pregledi i laboratorijske analize važni, naročito nakon uvođenja ili promene terapije.
Prognoza: koliko pas može da živi?
Ne postoji jedan pouzdan raspon očekivanog trajanja života za sve pse sa srčanom insuficijencijom. Prognoza zavisi od uzroka, stadijuma bolesti, prisustva aritmija i drugih oboljenja, kao i od odgovora na terapiju. Veterinar može dati korisniju procenu tek na osnovu nalaza i praćenja.
Odgovarajuća terapija kod mnogih pasa može ublažiti simptome i očuvati kvalitet života, ali ne garantuje određeni ishod. Kod uznapredovale bolesti važno je sa veterinarom razgovarati o udobnosti psa, mogućnostima daljeg lečenja i znacima patnje.
Nega i praćenje kod kuće
Dajte terapiju prema uputstvu i vodite beleške o disanju, apetitu, aktivnosti i eventualnim nesvesticama. Šetnje prilagodite stanju psa: izbegavajte forsiranje, vrućinu i napore koji izazivaju zamaranje. Obezbedite uravnoteženu ishranu i odgovarajuću telesnu masu. Ne ograničavajte vodu bez izričitog naloga veterinara, naročito ako pas uzima diuretike.
Brojanje disanja tokom sna korisno je za praćenje pasa sa srčanom bolešću. Jedan udah i izdah čine jedan ciklus. Brojite podizanja grudnog koša tokom punog minuta dok pas mirno spava, ne dahće i ne sanja uz izražene pokrete. Ne merite neposredno posle aktivnosti.
Kod mnogih stabilnih pasa frekvencija disanja tokom sna je manja od 30 u minuti. Zabeležite uobičajenu vrednost svog psa i dogovorite sa veterinarom prag za javljanje. Ponovljene vrednosti iznad 30 ili jasan porast u odnosu na uobičajeni broj razlog su da se što pre javite veterinaru. Otežano disanje je hitno bez obzira na izmereni broj.
Prevencija i rano otkrivanje
Nije moguće sprečiti sve srčane bolesti. Pri izboru psa od uzgajivača korisno je pitati za zdravstvenu istoriju roditelja i rezultate pregleda preporučenih za rasu. Nasledni rizik ne znači da će pas sigurno oboleti, ali može opravdati pažljivije praćenje.
Odluke o uzgoju pasa sa naslednom srčanom bolešću treba donositi uz veterinarski savet i odgovarajuće preglede. Kod rasa sa povećanim rizikom veterinar može preporučiti periodični ultrazvuk srca, EKG ili Holter, zavisno od bolesti koja se prati.
Plan vakcinacije i zaštite od parazita prilagođava se uzrastu, zdravstvenom stanju i lokalnom riziku. Uobičajeni preparati protiv crevnih parazita ne štite nužno od srčanog crva. Prevencija dirofilarioze zahteva odgovarajući preparat i raspored, a po potrebi i testiranje, prema preporuci veterinara.
Redovni pregledi, praćenje tolerancije na napor i prijavljivanje novih simptoma pomažu ranom otkrivanju problema. Kardiološka ispitivanja kod starijih pasa i pre anestezije određuju se prema pregledu, simptomima i proceni rizika; nisu sva potrebna svakom psu.
