Koliki je normalan puls kod psa?

Puls je talas koji se oseća na arteriji pri radu srca. Kod zdravog psa broj pulsnih talasa uglavnom odgovara broju otkucaja srca, ali kod nekih poremećaja to nije slučaj. Kućno merenje može biti korisno za praćenje promena, ali ne može zameniti veterinarski pregled.

Orijentaciono, srčana frekvencija odraslog psa u mirovanju često je oko 60–160 otkucaja u minuti. To nije stroga granica za svakog psa: kod malih pasa i štenaca može biti viša, a kod velikih, odmorenih pasa niža.

Najkorisnije je upoznati uobičajeni puls svog psa dok je miran i budan. Merite ga nekoliko dana u sličnim uslovima i beležite rezultate. Prosek sam po sebi ne dokazuje da je sve u redu; neuobičajene vrednosti i simptome treba proceniti sa veterinarom.

Na broj otkucaja utiču veličina, uzrast, fizička kondicija i trenutno stanje psa. Manji psi i štenci uglavnom imaju brži puls. Aktivnost, uzbuđenje, strah, bol i vrućina mogu ga ubrzati, dok tokom sna može biti sporiji. Starost sama po sebi ne znači da krv cirkuliše sporije niti da puls mora biti niži.

Kada promena pulsa zahteva pregled?

Ubrzan srčani rad naziva se tahikardija, a usporen bradikardija. Da li je određena vrednost zabrinjavajuća zavisi od uslova merenja, uobičajenog pulsa psa i pratećih simptoma. Jedno merenje neposredno nakon igre ne govori isto što i ponovljeno odstupanje u mirovanju.

Ako je puls u mirovanju uporno neuobičajeno brz, spor, slab ili nepravilan, obratite se veterinaru. Hitnu pomoć potražite ako pas otežano diše u mirovanju, ima blede ili plavičaste desni, kolabira, gubi svest ili je izrazito slab. U tim situacijama ne odlažite odlazak radi ponovnog merenja pulsa.

Ubrzan puls

Puls normalno raste tokom napora ili uzbuđenja i trebalo bi da se smanjuje kada se pas odmori i smiri. Ubrzan puls u mirovanju može pratiti bol, povišenu temperaturu, dehidrataciju, anemiju, krvarenje ili poremećaje rada srca. Sam broj otkucaja ne otkriva uzrok.

Malaksalost, gubitak apetita, kašalj i slabije podnošenje napora razlozi su za pregled, ali nisu specifični znaci tahikardije. Dahtanje nakon igre može biti normalno; naporno disanje dok pas miruje nije i zahteva hitnu procenu.

Usporen puls

Sporiji puls može biti očekivan tokom sna ili kod nekih dobro utreniranih pasa. Ne ukazuje uvek na bolest. Ipak, neuobičajeno spor puls može biti povezan sa poremećajem provođenja električnih impulsa u srcu, dejstvom određenih lekova, pothlađivanjem ili poremećajem elektrolita.

Ako usporen puls prati slabost, nesiguran hod, nesvestica ili kolaps, potreban je hitan pregled. Ovi simptomi mogu imati i druge uzroke, pa ih nije bezbedno pripisati samo pulsu.

Veterinar bira pretrage prema nalazu. One mogu uključivati EKG za procenu srčanog ritma, analize krvi, merenje krvnog pritiska i, kada je potrebno, ultrazvuk srca ili rendgensko snimanje. Leči se uzrok poremećaja; ne dajte psu lekove za srce niti menjajte postojeću terapiju na svoju ruku.

Kako i gde izmeriti puls psu?

Za osnovno kućno merenje dovoljan je sat ili tajmer. Najčešće se opipava butna arterija na unutrašnjoj strani zadnje noge, blizu prepone. Ako ne uspevate da pronađete puls, zamolite veterinara da vam pokaže postupak; to samo po sebi ne znači da pas nema puls.

  • Sačekajte da se pas odmori nakon aktivnosti i mirno smesti. Može stajati ili ležati; ne prisiljavajte ga na položaj koji mu smeta.

  • Jagodice kažiprsta i srednjeg prsta blago prislonite na unutrašnju stranu butine, blizu prepone. Ne koristite palac, jer možete osetiti sopstveni puls, i ne pritiskajte jako.

  • Kada osetite puls, brojite talase tokom 60 sekundi. Ako je puls pravilan, možete brojati 30 sekundi i rezultat pomnožiti sa dva; kraća merenja lakše dovode do greške.

  • Zabeležite broj, da li puls deluje pravilan i šta je pas radio pre merenja. Ako primetite nepravilnost, brojite ceo minut i javite se veterinaru, ali nemojte pokušavati da sami postavite dijagnozu.

Merenje tokom sna nije nužno netačno, ali rezultat nije direktno uporediv sa pulsom mirnog, budnog psa. Isto važi za merenja nakon igre, šetnje ili stresnog događaja. Za praćenje je važnije meriti u sličnim uslovima nego tražiti jednu univerzalnu „idealnu” vrednost.

Briga o zdravlju srca

Uravnotežena ishrana, održavanje zdrave telesne mase i aktivnost prilagođena uzrastu i zdravstvenom stanju podržavaju opšte zdravlje, ali ne mogu sprečiti sve srčane bolesti. Neke rase imaju povećan rizik za određene bolesti srca, što ne znači da će svaki pas te rase oboleti. Sa veterinarom dogovorite preventivne preglede prema individualnom riziku.

Ako pas kašlje, zamara se više nego ranije, ubrzano diše u mirovanju ili gubi svest, nemojte povećavati intenzitet šetnji u pokušaju da poboljšate kondiciju. Najpre je potreban pregled. Kod psa sa dijagnostikovanom srčanom bolešću pratite plan aktivnosti, terapije i kućnog praćenja koji je preporučio veterinar.