Simptomi bolesti
Funkcije bubrega u organizmu su raznovrsne – one obuhvataju ne samo ekskrecijsku ulogu, već i učešće u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i lipida, regulaciju kiselinsko-bazne ravnoteže, osmotog pritiska, vodnog balansa, arterijskog pritiska itd. Dakle, pri razvoju bolesti u organizmu dolazi do poremećaja velikog broja procesa, i simptomi problema sa bubrezima kod pasa mogu biti veoma različiti. Na primer, mogu biti simptomi gastrointestinalnih bolesti, dijabetesa, urinarnih kamenaca, bolesti desni, a u nekim slučajevima čak i sumnja na prisustvo stranog tela u stomaku ili crevima.
Glavni simptomi bubrežnog insuficiteta kod pasa uključuju:
- odbija hranu ili smanjen apetit;
- povraćanje;
- letargija, depresivno stanje;
- neprijatan zadah iz usta;
- povećana žeđ;
- učestalo mokrenje;
- gubitak težine.
Kao što vidimo, simptomi bolesti su karakteristični za širok spektar patologija, pa je dijagnoza potrebna potvrditi analizama. U kliničkim uslovima neophodno je izvršiti sledeću dijagnostiku:
- uzeti kompletne i biohemijske analize krvi;
- napraviti kompletan analizir mokraće;
- izvršiti ultrazvučni pregled abdomena;
- izmeriti arterijski pritisak (tonometrija);
- radi isključivanja drugih bolesti sa sličnom simptomatikom poželjno je izvršiti rendgen abdomena.
Po rezultatima pregleda mogu se identifikovati sledeći specifični znaci bubrežnog insuficiteta kod pasa:
- povišenje uree, kreatinina, fosfora u biohemiji;
- anemija u kompletnoj analizi krvi;
- proteinurija, hematurija, smanjenje gustine mokraće;
- povišen arterijski pritisak prema tonometriji.
S obzirom na značajne rezerve bubrega, za razvoj simptoma bolesti mora da umre najmanje 60-70% bubrežnog tkiva, a do tada pas može da nema nikakvih znakova bolesti. U ranoj fazi bolesti bubrega udeo umrlih nefrona može dostići do 75%! Sa ovom osobinom povezan je loš prognoza bolesti – do trenutka kada pasa pojavljuju simptomi bolesti i uspe se postaviti dijagnoza, kao pravilo, već se ne može ništa učiniti. Drugi faktor lošeg ishoda je činjenica da često vlasnici ne sumnjaju da pasu boli bubrezi, pripisuju sve simptome starenju i ne obraćaju se veterinarskoj klinici.
Akim bubrežni insuficijencija (ABI)
Akim bubrežni insuficijencija kod pasa je sindrom koji se razvija kao rezultat iznenadnog poremećaja funkcija bubrega i prati se azotemijom (tj. povišenjem uree i kreatinina u analizama krvi), poremećajima vodno-elektrolitnog balansa i kiselinsko-bazne ravnoteže.
Uzroci razvoja ABI uključuju:
- poremećaj cirkulacije krvi usled šoka, gubitka krvi, srčane patologije, tromboze bubrenih krvnih sudova i drugih teških stanja;
- primenu nefrotoksičnih lekova, kao što su neki antibiotici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, imunosupresivi i hemoterapijski lekovi, ili trovanje nefrotoksičnim supstancama, poput etilenglikola;
- postojanje teških sistemskih patologija, autoimunih poremećaja, infektivnih bolesti (na primer, leptospiroza) itd.
Dijagnozu se postavlja kompleksno na osnovu:
- karakteristične anamneze (upotreba nefrotoksičnih lekova ili drugih supstanci, operacija, povreda itd.);
- specifičnih simptoma (iznenadni odbijanje od hrane, apatija, povraćanje, dijareja, neprijatan zadah iz usta, konvulzije, poremećaj koordinacije u prostoru i smanjenje količine uriniranja do potpunog izostanka uriniranja);
- laboratorijska dijagnostika:
- po analizi krvi može se otkriti povišen hematokrit, povećanje broja leukocita sa limfopenijom; po biohemiji krvi primećuje se progresivno povećanje sadržaja uree, kreatinina, fosfora, kalijuma i glukoze; po analizi mokraće određuju se smanjenje gustine mokraće, proteinurija, glukozurija; rezultati rendgena i ultrazvuka pri akutnom razvoju procesa, kao pravilo, bez promena.
- po analizi krvi može se otkriti povišen hematokrit, povećanje broja leukocita sa limfopenijom;
- po biohemiji krvi primećuje se progresivno povećanje sadržaja uree, kreatinina, fosfora, kalijuma i glukoze;
- po analizi mokraće određuju se smanjenje gustine mokraće, proteinurija, glukozurija;
- rezultati rendgena i ultrazvuka pri akutnom razvoju procesa, kao pravilo, bez promena.
Koliko životnog veka ostaje psu ako mu otkažu bubrezi zavisi od stepena oštećenja, brzine obrade u klinici i ispravnosti propisane terapije.
Hronični bubrežni insuficijencija (HBI) kod pasa
Hronični bubrežni insuficijencija je patološko stanje organizma koje se karakteriše nepovratnim oštećenjem bubrega, poremećajem izlučivanja proizvoda azotnog metabolizma i narušavanjem mnogih vrsta homeostaze (odnosno relativne konstantnosti unutrašnje sredine organizma).
Ova bolest se može posmatrati kao završna faza progresije najrazličitijih bolesti bubrega: urođenih mana, glomerulonefritisa, amiloidoze, pijelonefritisa, nefrolitiaze, policistoze i mnogih drugih. Većinu ovih dijagnoza može se postaviti samo putem biopsije (uzimanje komadića organa za histologiju), pa se u većini slučajeva u zaključku navodi hronična bilateralna nefropatija.
Kao što je već pomenuto, oštećenje više od 75% mase bubrežnog tkiva dovodi do poremećaja rada bubrega: smanjuje se koncentraciona funkcija (što dovodi do smanjenja gustine mokraće), dolazi do zadržavanja izlučivanja proizvoda azotnog metabolizma (ovo je završna faza metabolizma proteina u organizmu), a u kasnoj fazi HBI kod pasa razvija se uremija – trovanje organizma proizvodima raspada. Takođe, bubregi proizvode hormon eritropoetin, odgovoran za sintezu eritrocita – stoga, kada bubregi otkazuju, sinteza hormona se smanjuje i postepeno se razvija anemija.
Kao i u slučaju akutne patologije, dijagnoza HBI se postavlja na osnovu anamneze i karakterističnih rezultata pregleda: otkrivaju se hipoplastična anemija, povišenje kreatinina i azota u krvi, hiperfosfatemija, acidoza, hiperkalemija. Smanjenje gustine mokraće (kod pasa ispod 1,025 g/l), moguća je i umerena proteinurija (povećava se nivo proteina u mokraći).
Na rendgenogramu pri bubrežnom insuficijenciji kod pasa može se uočiti nepravilna struktura bubrega i smanjenje njihovih dimenzija, po ultrazvuku – nehomogena struktura, skleroza parenhime, potpuna gubitak slojeva (poremećaj kortiko-medularne diferencijacije), smanjenje organa u veličini.
Na osnovu vrednosti koncentracije kreatinina u serumu krvi izdvajaju se 4 faze HBI kod pasa:
- Neazotemička faza – obuhvata bilo koji poremećaj rada bubrega bez jasno utvrđene razloga vezanih za prisustvo nefropatije. Mogu se otkriti početne promene u bubrezima po ultrazvuku, u mokraći – povećanje količine proteina i smanjenje gustine. Po biohemiji krvi primećuje se trajno povišenje nivoa kreatinina (ali u granicama normale).
- Laka renalna azotemija – vrednosti kreatinina u serumu krvi iznose 125-180 μmol/l. Donja granica vrednosti kreatinina može biti varijanta normale, ali u ovoj fazi životinje već pokazuju neke poremećaje rada urinarog sistema. Simptomi bubrežnog insuficiteta kod pasa mogu biti blage ili odsutne.
- Umerena bubrežna azotemija – vrednosti kreatinina u serumu krvi iznose 181-440 μmol/l. U ovoj fazi, kao pravilo, već prisutni su različiti klinički znaci bolesti.
- Teška renalna azotemija – vrednosti kreatinina preko 441 μmol/l. U ovoj fazi posmatraju se teški sistemski manifestacije bolesti i izraženi znaci intoksikacije.
Lečenje bubrežnog insuficiteta kod pasa
Dakle, ako psu otkažu bubrezi, da li ga je moguće izlečiti? Taktika lečenja i šanse za eliminaciju bubrežnog insuficiteta kod pasa se drastično razlikuju u zavisnosti od njegove vrste.
Lečenje ABI se sprovodi isključivo u bolnici pod stalnim nadzorom veterinara. Propisuje se specifična (patogenetička) terapija usmerena na eliminaciju uzroka bolesti. Redovno se sprovodi simptomatička intravenska terapija za normalizaciju vodno-elektrolitnog balansa i kiselinsko-bazne ravnoteže, eliminaciju toksina. Svakodnevno se kontrolišu analize krvi, opšte stanje pacijenta, količina izlučene mokraće – za to je neophodna kateterizacija bešike i postavljanje mokraćnogistema.
Ako postoji apetit, propisuju se specijalni obroci za bubrežni insuficijenciju kod pasa, a kod povraćanja i odsustva apetita – osnovne hranljive materije moraju da se unose intravenski ili putem specijalnih cevčica (nazofaringealni sond i sl.).
Kod teške intoksikacije, odsustva ili gotovo potpunog prekida izlučivanja mokraće i neefikasnosti konzervativnog lečenja u prvih 1-3 dana boravka u bolnici, preporučuje se dijaliza (to je proces veštačkog izlučivanja proizvoda životnih funkcija i viška tečnosti iz organizma).
Kod razvoja ABI bilo koje etiologije vlasnik životinje mora da shvati da je prognoza bolesti oprezna do nepovoljna, moguće su različite komplikacije tokom lečenja. Takođe, treba biti spreman na skupo i dugotrajno hospitalizovanje – pokušaji lečenja životinje u teškom stanju kod kuće mogu dovesti do propuštanja vremena, čime se šanse za oporavak značajno smanjuju. Ali uz pravilno i pravovremeno sprovedeno lečenje, pas ima sve šanse za potpuno izlečenje i oporavak.
Lečenje hronične bubrežne insuficitencije kod pasa može biti samo simptomatsko. U ovom slučaju važno je shvatiti činjenicu da je HBI progresivno neizlečivo stanje sa fatalnim ishodom: ako životinji dijagnostikovana 4. (terminalna) faza, verovatno neće preživeti duže od mesec dana.
Ako postoji apetit kod životinje sa HBI, glavna stvar je pridržavanje posebne dijete (principi koje ćemo razmotriti u nastavku) i procena analiza krvi u dinamici.
U prisustvu povraćanja i odbijanja od hrane primenjuju se protivpovratni lekovi (kao što su maropitant, metoklopramid), kao i gastroprotektivni lekovi (sukralfat) i antagonisti H2 receptora (ranitidin).
Pri povišenju količine fosfora u biohemiji krvi neophodno je propisati lekove koji vezuju fosfor u crevima – takozvani fosfat binderi (na primer, ipakitin).
Pri trajnom odbijanju od hrane, nekontrolisanom povraćanju i drugim znakovima uremične intoksikacije, potrebna je bolnička terapija sa intravenskom terapijom i praćenjem analiza krvi radi stabilizacije životinje.
Takođe, pri razvoju HBI kod životinja često se posmatra povišen arterijski pritisak, za kontrolu kojeg se propisuju inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) uz obavezno praćenje proteinurije i azotemije (budući da ovi lekovi mogu pogoršati težinu toka HBI).
Pri stabilizaciji stanja životinje periodično se procenjuje tok bolesti i efikasnost lečenja. Kod umerenog toka bolesti poželjno je pregledati psa jednom u tri meseca.
Koliko će živeti psi sa HBI zavisi od stepena i karaktera progresije bolesti. Dugoročna prognoza je nepovoljna, bolest prelazi u terminalnu fazu kroz nekoliko meseci ili godina.
Dijeta
Razmotrimo ishranu pri bubrežnom insuficitenciji. Dijeta je jedan od najvažnijih metoda održavanja organizma i usporavanja razvoja simptoma kod hronične bubrežne bolesti, a pri akutnom otkazivanju bubrega – jedan od ključnih komponenti lečenja. Štaviše, od pravilno sastavljene dijete zavisi odgovor na pitanje koliko će pas sa bubrežnom insuficijencijom preživeti.
Ciljevi dijetoterapije pri bubrežnom insuficitenciji kod pasa uključuju:
- obezbeđivanje organizma punovalentnom energijom;
- olakšavanje simptoma bubrežnih bolesti i uremične intoksikacije;
- maksimalno moguće smanjenje poremećaja vodnog, elektrolitnog, vitaminog, mineralnog i kiselinsko-baznog balansa;
- usporavanje progresije bubrežnog insuficitencijasa.
Dalje ćemo se osvrnuti na osnovne karakteristike dijete pri bubrežnom insuficijenciji.
Da bi se smanjio rizik od razgradnje proteina organizma, što dovodi do smanjenja telesne mase i pogoršava intoksikaciju, potrebno je obezbediti životinji dovoljno lako svarljive energije. Treba se setiti da se ugljeni hidrati i masti smatraju nebjeloproteinskim energetskim komponentama. Prilikom sastavljanja raciona za pse sa bubrežnom bolešću obično se dodaje više masti, koje povećavaju energetsku vrednost hrane, poboljšavaju njen ukus i prihvatljivost.
Pošto povišen unos proteina u ishrani pogoršava teži tok nefropatije, prilikom sastavljanja raciona treba koristiti visokokvalitetne proteine u umerenim količinama. Dokazano je da smanjenje količine proteina putem ograničavanja unosljivih aminokiselina omogućava smanjenje akumulacije proizvoda azotnog metabolizma i, posledično, olakšava kliničke manifestacije bolesti.
Ne manje važno je smanjenje sadržaja fosfora u racionima, što (dokazano) povećava procenat preživevanja pasa, profiliaktikuje smanjenje količine kalcijuma u organizmu (usled razvoja sekundarnog hiperparatiroidizma) i, posledično, usporava razvoj osteodistrofije i obozveštavanja mekih tkiva.
Takođe je važno poštovati ograničenja natrijuma (koji je deo kuhinjske soli) u racionima za smanjenje hipertenzije (koja je posledica bolnih bubrega).
Treba uzeti u obzir da se vodotopivi vitamini izlučuju sa mokraćom, pa pri poliuriji uz bubrežnu bolest može doći do njihovog deficita. Takav gubitak vitamina može doprineti anoreksiji, pa je hrana potrebno obogatiti vodotopivim vitaminima.
Dodavanje povećane količine prehrambenih vlakana pokazano je pri bubrežnim bolestima, jer se one prate usporavanjem peristaltike creva, a prehrambena vlakna omogućavaju poboljšanje stanja i motoričke funkcije gastrointestinalnog trakta.
Dakle, ako pravilno hranite psa sa bubrežnom insuficijencijom, dijetoterapija je osnovno efikasno sredstvo za olakšanje kliničkih simptoma uremije kod životinja. A pravilno odabrati hranu pri bubrežnoj insuficijenciji može veterinarski specijalista dijetolog: što može biti kao gotova komercijalna hrana (kao što je Royal Canin Renal), ili individualno sastavljen domaci racion (obično na bazi govedine, krompira i biljnog ulja).
- Izvori:
-
Smith, J.K. (2020). Veterinary Renal Medicine: A Practical Approach. Belgrade University Press.
-
Ivanović, M. (2018). Napredne terapijske tehnike u veterinarskoj medicini. Novi Sad: VetPress.
