Ako pas kašlje — najvažnije
Kašalj je zaštitni refleks, ali i mogući znak bolesti. Sam zvuk kašlja nije dovoljan da se utvrdi uzrok.
Otežano disanje, plavičaste ili sive desni, kolaps i naglo gušenje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Ne dajte psu ljudske sirupe protiv kašlja, antibiotike ili druge lekove bez uputstva veterinara.
Snimak napada i podaci o tome kada je kašalj počeo, koliko često se javlja i šta ga izaziva mogu pomoći pri pregledu.
Kada je kašalj hitan problem?
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše i u mirovanju, diše otvorenih usta bez očiglednog razloga poput vrućine ili napora, snažno napreže stomak pri disanju, ne može da se smiri, ima plavičaste ili sive desni, gubi svest ili iskašljava krv. Nagao napad uz sumnju da je udahnuo strano telo takođe je hitan slučaj. Ne čekajte da kašalj traje nekoliko dana.
Do pregleda držite psa mirno, u provetrenom prostoru prijatne temperature. Ne prisiljavajte ga da jede ili pije ako otežano diše i ne gurajte prste naslepo u usta. Ako je moguće, pozovite ambulantu pre dolaska.
Kako prepoznati kašalj?
Kašalj je naglo izbacivanje vazduha kojim organizam pokušava da ukloni sekret ili nadražujuće čestice iz disajnih puteva. Tokom napada pas može da ispruži vrat i zatrese telo. Napad se ponekad završava nagonom na povraćanje ili izbacivanjem malo pene, što ne mora značiti da problem potiče iz želuca.
Kašalj se može pomešati sa obrnutim kijanjem: pas tada brzo i bučno uvlači vazduh kroz nos, često stojeći sa ispruženim vratom. Kratke, povremene epizode obrnutog kijanja mogu biti bezazlene, ali nove, učestale ili dugotrajne epizode treba proveriti. Kašalj posle jela ili pijenja nemojte automatski pripisivati obrnutom kijanju, naročito ako postoje problemi sa gutanjem.
Šta zabeležiti pre pregleda
Veterinaru je korisnije precizno opisati napade nego pokušavati da sami postavite dijagnozu. Zabeležite kada je kašalj počeo, da li se pogoršava i da li je povezan sa spavanjem, naporom, uzbuđenjem, povlačenjem povodca, jelom ili pijenjem.
Zvuk: suv, oštar, hrapav ili vlažan.
Učestalost: povremen, čest ili u napadima.
Prateći znaci: iscedak iz nosa, malaksalost, slabiji apetit, ubrzano disanje ili smanjena izdržljivost.
Moguća izloženost: kontakt sa psima koji kašlju, boravak u pansionu, dim, aerosoli, putovanja i promene zaštite od parazita.
Psi često progutaju sekret, pa odsustvo vidljivog ispljuvka ne znači da je kašalj suv. Različite bolesti mogu izazvati sličan kašalj, a jedan pas može istovremeno imati više problema.
Mogući uzroci kašlja kod pasa
Kolaps traheje
Kolaps traheje je sužavanje dušnika povezano sa slabljenjem njegovih hrskavičnih prstenova i promenama zida. Češće se viđa kod malih rasa, poput jorkširskih terijera i čivava, ali nije pravilo za svakog psa tih rasa. Nije reč o tome da se prstenovi trljaju jedan o drugi.
Kašalj može zvučati kao gakanje i pogoršati se pri uzbuđenju, pritisku ogrlice ili pijenju vode. Taj zvuk nije dovoljan za dijagnozu. Lečenje može uključivati kontrolu telesne mase, smanjenje nadražaja i lekove koje bira veterinar; kod odabranih teških slučajeva razmatraju se specijalistički zahvati.
Brahicefalični opstruktivni sindrom
Kod kratkonjuških pasa, kao što su mops, francuski i engleski buldog i pekinezer, sužene nozdrve, promene mekog nepca i druge anatomske prepreke mogu otežavati prolazak vazduha. Skraćena njuška sama po sebi nije definicija sindroma, a težina smetnji se razlikuje među psima.
Tipičniji znaci su bučno disanje, hrkanje i slabo podnošenje napora ili toplote; mogu se javiti kašalj i nagon na povraćanje. Plavičaste desni ili ozbiljno otežano disanje nisu normalni za rasu i zahtevaju hitnu pomoć. Kontrola težine i izbegavanje pregrevanja mogu pomoći, ali anatomske prepreke često zahtevaju hiruršku procenu.
Bakterijske infekcije
Bakterije mogu učestvovati u infekcijama dušnika, bronhija i pluća. Zarazni respiratorni kompleks pasa, često nazivan zaraznim ili odgajivačničkim kašljem, može imati više uzročnika, uključujući bakteriju Bordetella bronchiseptica i različite viruse.
Neki psi imaju kašalj, ali ostaju živahni i jedu normalno. Malaksalost, gubitak apetita, povišena temperatura i ubrzano ili otežano disanje mogu ukazivati na ozbiljniju infekciju, uključujući pneumoniju. Odsustvo povišene temperature ne isključuje bolest.
Virusne infekcije
Respiratorne infekcije mogu izazvati, između ostalih, virus parainfluence pasa i adenovirus pasa tipa 2. Kašalj može pratiti kijanje i iscedak iz nosa. Na osnovu simptoma se ne može pouzdano razlikovati virusna od bakterijske infekcije.
Vakcinacija može smanjiti rizik ili težinu nekih infekcija, ali ne štiti od svih uzročnika kašlja. Ako postoji sumnja na zaraznu bolest, izbegavajte kontakt sa drugim psima i obavestite ambulantu pre dolaska. Antibiotici ne leče viruse; daju se samo kada veterinar proceni da postoji bakterijska infekcija ili odgovarajuća indikacija.
Paraziti
Kašalj mogu izazvati određeni plućni paraziti, a kod nekih crevnih parazita larve tokom razvoja prolaze kroz pluća. Rizik i potrebni testovi zavise od uzrasta, mesta boravka, putovanja i primenjivane zaštite.
Dirofilaria immitis, poznata kao srčani crv, prenosi se preko komaraca. Odrasli paraziti prvenstveno žive u plućnim arterijama i mogu oštetiti krvne sudove i opteretiti srce. Mogući znaci su kašalj, smanjena izdržljivost i otežano disanje, ali rana infekcija može proći bez očiglednih simptoma.
Dirofilarioza se ne prenosi direktno sa psa na čoveka; retke infekcije ljudi povezane su sa komarcima. Dijagnoza i lečenje psa zahtevaju poseban veterinarski plan. Uobičajeni preparat protiv crevnih parazita nije automatski odgovarajuća zaštita ili terapija protiv srčanog crva.
Srčane bolesti
Kod psa sa srčanom bolešću kašalj može biti povezan sa pritiskom uvećanog srca na disajne puteve, zastojem tečnosti u plućima ili istovremenom bolešću disajnih puteva. Kašalj sam po sebi ne dokazuje srčanu slabost, niti odsustvo kašlja isključuje srčanu bolest.
Ubrzano disanje tokom sna, sve slabije podnošenje napora ili nesvestica zahtevaju pregled. Ako pas već ima srčanu bolest, veterinar može preporučiti praćenje broja udaha tokom sna i dati uputstvo kada da se javite. Naglo otežano disanje može biti znak edema pluća i zahteva hitnu pomoć.
Nadražaji i hronična upala disajnih puteva
Duvanski dim, prašina, parfemi i sredstva u spreju mogu nadražiti disajne puteve i pogoršati kašalj. To ne znači nužno da pas ima alergiju. Alergije kod pasa češće izazivaju kožne tegobe nego kašalj, pa ponavljani kašalj ne treba bez pregleda pripisivati polenu.
Hronični bronhitis i druge upalne bolesti mogu izazivati uporan kašalj. Dijagnoza se postavlja uz isključivanje drugih uzroka, a terapija se prilagođava nalazu.
Gljivične infekcije
Gljivične infekcije mogu zahvatiti disajne puteve i pluća, ali njihova učestalost zavisi od područja i izloženosti. Nisu ograničene samo na pse sa oslabljenim imunitetom.
Za lečenje se koriste odgovarajući antimikotici, a ne uobičajeni antibakterijski antibiotici. Potrebni su potvrda uzroka i veterinarsko praćenje.
Tumori
Tumori pluća ili metastaze tumora iz drugih organa mogu izazvati kašalj, otežano disanje i smanjenu izdržljivost. Češće se razmatraju kod starijih pasa, ali uzrast sam po sebi ne postavlja niti isključuje dijagnozu.
Kod nekih pasa može se nakupiti tečnost oko pluća. Mogućnosti lečenja i prognoza zavise od vrste, položaja i proširenosti tumora i opšteg stanja psa. Nije tačno da je u svim slučajevima moguća samo simptomatska terapija.
Ovo nije potpuna lista uzroka. Strano telo u disajnim putevima, poremećaji grkljana i ulazak hrane ili tečnosti u pluća takođe mogu izazvati kašalj i zahtevaju pregled.
Kako se utvrđuje uzrok?
Veterinar uzima podatke o toku simptoma, pregleda psa i sluša srce i pluća. Pregled usmerava dalju dijagnostiku, ali slušanje grudnog koša samo po sebi ne može pouzdano otkriti svaki uzrok. Nemojte kod kuće pritiskati dušnik da biste izazvali kašalj.
Krvna slika i biohemijske analize mogu pomoći u proceni upale, opšteg stanja i bezbednosti terapije, ali ne potvrđuju same po sebi alergiju ili parazitsku bolest. Po potrebi se rade testovi na određene uzročnike, pregled izmeta ili drugi testovi za parazite. Rezultati se tumače zajedno sa simptomima i ostalim nalazima.
Rendgenski snimci grudnog koša često su važan deo ispitivanja kašlja. Broj projekcija i vreme snimanja određuje veterinar; kod psa koji teško diše prvo može biti potrebna stabilizacija.
Rendgen može pokazati promene na plućima, veličinu srca ili tečnost u grudnom košu, ali ne otkriva sve bolesti. U zavisnosti od sumnje mogu biti potrebni ultrazvuk srca, CT, dinamičko snimanje disajnih puteva ili bronhoskopija.
Bronhoskopija omogućava pregled unutrašnjosti disajnih puteva. Tokom bronhoalveolarnog lavaža unosi se i prikuplja mala količina sterilne tečnosti radi analize ćelija i mogućih uzročnika. Ovi postupci zahtevaju procenu rizika i obično anesteziju; nisu potrebni svakom psu koji kašlje.
Šta možete uraditi do pregleda?
Smanjite napor i uzbuđenje. Izbegavajte vrućinu, dim, prašinu i mirisne sprejeve.
Ako ogrlica izaziva kašalj, koristite pravilno podešen am koji ne pritiska vrat.
Obezbedite svežu vodu ako pas normalno guta i diše. Ne sprovodite inhalacije nad vrelom parom niti koristite eterična ulja.
Dok se ne razjasni da li je bolest zarazna, izbegavajte parkove za pse, pansion i bliske kontakte sa drugim psima.
Javite se veterinaru ako se kašalj ponavlja, traje ili pojačava. Uz malaksalost, slabiji apetit ili promenu disanja potreban je pregled bez odlaganja.
Kako se leči kašalj?
Leči se uzrok, a ne samo zvuk kašlja. Lekovi za suzbijanje kašlja mogu biti korisni u odabranim slučajevima suvog, iscrpljujućeg kašlja, ali mogu biti neprimereni kada je važno izbacivanje sekreta, na primer kod pneumonije. Nemojte ih davati bez veterinarske procene.
Antibiotik, njegova doza i trajanje terapije zavise od mesta i težine bakterijske infekcije i, kada je potrebno, rezultata ispitivanja uzorka. Ne postoji univerzalni režim od tri do četiri nedelje niti rutinska potreba za kombinovanjem više antibiotika. Ne prekidajte, ne produžavajte i ne menjajte propisanu terapiju samostalno.
Za određene upalne bolesti veterinar može propisati kortikosteroide ili inhalacionu terapiju uz masku i komoru za inhalaciju. Bronhodilatatori imaju posebne indikacije i nisu lek za svaki kašalj. Kortikosteroidi mogu pogoršati neke infekcije i zahtevaju oprez kod drugih bolesti.
Srčane bolesti, paraziti, gljivične infekcije i tumori zahtevaju zasebne planove lečenja. Kod anatomskih prepreka ili teškog kolapsa disajnih puteva može biti potreban specijalistički zahvat. Nijedan lek protiv kašlja ne zamenjuje hitno zbrinjavanje psa koji teško diše.
Ako kašlje štene
Štenci su osetljiviji na respiratorne infekcije i mogu se brže pogoršati. Mogući uzroci uključuju i parazite, urođene probleme i ulazak hrane ili tečnosti u disajne puteve. Javite se veterinaru što pre, naročito ako štene nije završilo plan vakcinacije.
Otežano disanje, izrazita malaksalost ili odbijanje hrane uz kašalj zahtevaju pregled bez odlaganja. Ne koristite doze lekova namenjene odraslom psu ili čoveku.
Kako smanjiti rizik?
Dogovorite plan vakcinacije prema uzrastu, prethodnim vakcinama i riziku. Sve vakcine se ne daju nužno svake godine.
Sprovodite zaštitu od parazita prema savetu veterinara i rizicima mesta boravka i putovanja.
Izbegavajte dim i nadražujuće aerosole, održavajte zdravu telesnu masu i sprečavajte pregrevanje.
Izbegavajte kontakt sa psima koji imaju znake respiratorne bolesti. Sam boravak na hladnom nije uzrok zarazne respiratorne infekcije.
Anatomske sklonosti ne mogu se ukloniti kućnim merama, ali rano prepoznavanje smetnji može pomoći u planiranju nege i lečenja.
Pregled mogućih uzroka i pristupa lečenju
Tabela služi za orijentaciju, ne za samostalnu dijagnozu ili izbor leka. Navedeni znaci mogu se preklapati.
Mogući uzrok | Mogući znaci | Pristup nakon pregleda |
|---|---|---|
Kolaps traheje | Suv kašalj, ponekad nalik gakanju; pogoršanje pri uzbuđenju ili pritisku na vrat. | Kontrola težine i nadražaja, individualna terapija; zahvat kod odabranih teških slučajeva. |
Brahicefalični opstruktivni sindrom | Bučno disanje, slabije podnošenje toplote i napora, mogući kašalj. Plavičaste desni su hitan znak. | Kontrola težine i toplote, procena disajnih puteva i moguće hirurško lečenje. |
Bakterijska infekcija | Kašalj; mogući iscedak, temperatura, malaksalost i ubrzano disanje. | Antibiotici kada su indikovani, potporna terapija; teška pneumonija može zahtevati hospitalizaciju. |
Virusna infekcija | Kašalj, kijanje, iscedak iz nosa; opšte stanje može biti očuvano ili narušeno. | Potporna terapija prema težini bolesti; antibiotici samo uz bakterijsku indikaciju. |
Paraziti | Kašalj, moguća smanjena izdržljivost i otežano disanje; simptomi mogu izostati. | Testiranje i terapija za utvrđenog parazita; poseban plan kod srčanog crva. |
Srčana bolest | Mogući kašalj, ubrzano disanje u mirovanju, slabija izdržljivost ili nesvestica. | Terapija prema kardiološkom nalazu; hitno zbrinjavanje kod otežanog disanja. |
Nadražaji i hronična upala | Ponavljan ili uporan kašalj, ponekad povezan sa dimom ili aerosolima. | Uklanjanje nadražaja i terapija nakon isključivanja drugih uzroka. |
Gljivična infekcija | Kašalj i mogući opšti ili respiratorni simptomi. | Odgovarajući antimikotik i praćenje nakon utvrđivanja uzroka. |
Tumori | Kašalj, otežano disanje, slabija izdržljivost; moguća tečnost oko pluća. | Procena vrste i proširenosti tumora, moguće ciljano i/ili simptomatsko lečenje. |
Često postavljana pitanja
Šta ako pas kašlje i hropti?
Ako hroptanje prati otežano disanje, promena boje desni ili izrazita slabost, odmah idite u veterinarsku ambulantu. Ako pas diše normalno, ali se novi kašalj i bučno disanje ponavljaju, zakažite pregled što pre i snimite epizodu ako to ne odlaže pomoć.
Mogu li kašalj lečiti kod kuće?
Kod kuće možete smanjiti napor i izloženost nadražajima, ali lek birajte tek po savetu veterinara. Ne postoji bezbedna univerzalna doza ljudskog sirupa za sve pse: rizik zavisi od uzroka kašlja, telesne mase, drugih bolesti i sastava preparata. Ponavljan ili sve jači kašalj zahteva pregled.
