Najvažnije: da li pas diše bez napora?
Frktanje, hrkanje, zviždanje i obrnuto kijanje različiti su zvuci i pojave koje vlasnici mogu opisati kao bučno disanje. Sam zvuk nije dovoljan za utvrđivanje uzroka: važno je kada se javlja, koliko traje i da li pas između epizoda normalno diše i ponaša se.
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše u mirovanju, diše uz izražen napor stomaka i grudnog koša, ima plavičaste ili sive desni, pada ili gubi svest. Ne čekajte da epizoda sama prođe.
Novo ili sve izraženije bučno disanje zahteva pregled, naročito uz kašalj, iscedak iz nosa, malaksalost ili slabiji apetit. Koliko je pregled hitan zavisi pre svega od disanja i opšteg stanja psa.
Kod pasa kratke njuške bučno disanje je češće, ali to ne znači da je bezazleno ili da ga treba prihvatiti kao normalno za rasu.
Kratka epizoda obrnutog kijanja često prestane spontano. Ako se ponavlja, traje neuobičajeno dugo ili pas posle nje nije potpuno dobro, obratite se veterinaru.
Sedam mogućih razloga za bučno disanje
1. Građa disajnih puteva
Brahicefalni psi, poput mopsa, francuskog buldoga i pekinezera, mogu imati sužene nozdrve, produženo meko nepce i druge promene koje otežavaju prolazak vazduha. Ove promene mogu biti deo brahicefalnog opstruktivnog sindroma disajnih puteva. Težina problema razlikuje se od psa do psa. Hrkanje, teško podnošenje napora ili vrućine i otežano disanje razlog su za veterinarsku procenu, čak i kada postoje od mladosti.
2. Obrnuto kijanje
Tokom obrnutog kijanja pas više puta naglo uvlači vazduh kroz nos, uz glasno frktanje, često sa ispruženim vratom. Epizoda obično traje kratko, a pas se potom vraća u uobičajeno stanje. Može biti povezana sa nadražajem nosa i ždrela. Ipak, ne treba svaki napad bučnog disanja proglasiti obrnutim kijanjem, posebno ako pas teško diše i između epizoda.
3. Strano telo
Trava i drugi strani materijali mogu dospeti u nos ili disajne puteve. Naglo kijanje, trljanje nosa šapom i iscedak, naročito iz jedne nozdrve ili sa primesama krvi, mogu pobuditi sumnju na strano telo. Ne pokušavajte da ga vadite iz nosa pincetom ili drugim predmetima i ne ispirajte nos na svoju ruku; potreban je veterinarski pregled.
4. Respiratorne infekcije i upala
Virusne i bakterijske infekcije mogu izazvati upalu, otok i sekret u disajnim putevima. Uz promenjene zvuke mogu se javiti kašalj, kijanje, curenje nosa i malaksalost. Bučno disanje samo po sebi ne pokazuje da li je uzrok infekcija niti da li su potrebni antibiotici.
5. Izrasline u disajnim putevima
Polipi i tumori mogu ometati prolazak vazduha. Tumori nosa češće se otkrivaju kod starijih pasa, ali uzrast ne isključuje druge uzroke. Uporan ili jednostran iscedak, krvarenje iz nosa i postepeno pogoršanje disanja zahtevaju pregled. Ovi znaci nisu sami po sebi dokaz tumora.
6. Prekomerna telesna masa
Višak telesne mase može otežati disanje i pogoršati postojeće probleme, posebno kod pasa kratke njuške. Smanjenje težine može biti deo plana lečenja, ali nije zamena za pregled zbog novog ili otežanog disanja.
7. Položaj tokom sna
Položaj glave i vrata tokom spavanja može uticati na hrkanje. Povremeno, tiho hrkanje bez drugih smetnji obično je manje zabrinjavajuće od bučnog disanja u budnom stanju. Ipak, novo ili sve glasnije hrkanje, prekidi disanja i nemiran san treba da budu povod za pregled.
Ovo nije potpuna lista uzroka. Zvuci mogu nastati i zbog drugih poremećaja nosa, ždrela, grkljana ili dušnika, pa se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu opisa.
Kako veterinar utvrđuje uzrok
Veterinar će pitati kada su zvuci počeli, da li se javljaju u snu, pri uzbuđenju ili naporu i da li postoje drugi simptomi. Koristan je kratak snimak epizode, ako ga možete napraviti bez uznemiravanja psa i odlaganja pomoći. Pregledom se procenjuju disanje, nozdrve, dostupni delovi usne duplje i opšte stanje. Ako pas teško diše, stabilizacija ima prednost nad detaljnom dijagnostikom.
Dodatna ispitivanja biraju se prema nalazu; nisu sva potrebna svakom psu. Mogu uključiti:
Analize krvi, radi procene opšteg stanja i znakova upale. One same obično ne otkrivaju tačan uzrok bučnog disanja.
Rendgensko snimanje ili kompjuterizovanu tomografiju, u zavisnosti od dela disajnih puteva koji treba ispitati.
Rinoskopiju, odnosno pregled nosne šupljine endoskopom, ili pregled drugih delova disajnih puteva.
Ciljane testove na uzročnike infekcija, uključujući PCR, kada postoji odgovarajuća sumnja.
Uzimanje uzorka izrasline za citološko ili histopatološko ispitivanje, kada je to opravdano.
Za pojedina snimanja i endoskopske preglede potrebna je sedacija ili anestezija. Veterinar procenjuje korist i rizike, naročito kod psa koji već ima otežano disanje.
Šta možete da uradite i kako se leči
Ako pas ima kratku epizodu koja liči na obrnuto kijanje, ostanite mirni, prekinite aktivnost i pustite ga da se oporavi u mirnom prostoru. Ne zatvarajte mu nozdrve, ne gurajte prste u usta i ne dajte hranu, vodu ili lekove dok traje epizoda. Ako niste sigurni da li je u pitanju obrnuto kijanje ili otežano disanje, pozovite veterinara.
Kod izraženog napora pri disanju, promene boje desni ili kolapsa krenite odmah u veterinarsku ambulantu i, ako je moguće, najavite dolazak. Tokom prevoza smanjite stres, obezbedite prohladan prostor i ne pritiskajte vrat. Ne stavljajte brnjicu psu koji teško diše.
Lečenje zavisi od uzroka. Antibiotici se koriste kada veterinar proceni da postoji bakterijska infekcija ili odgovarajuća sumnja na nju, a ne automatski kod svake respiratorne tegobe. Ne dajte ljudske lekove niti sredstva protiv kašlja bez veterinarskog saveta.
Strano telo može zahtevati uklanjanje endoskopom ili drugim postupkom. Kod određenih anatomskih smetnji može biti preporučena operacija. Lečenje tumora zavisi od vrste, položaja i proširenosti promene, kao i od stanja psa; nije svaki tumor moguće ili potrebno hirurški ukloniti.
Kako smanjiti rizik
Nije moguće sprečiti sve uzroke bučnog disanja. Ipak, održavanje zdrave telesne mase, izbegavanje duvanskog dima i drugih nadražujućih materija, kao i zaštita od pregrevanja mogu pomoći, naročito psima sa već postojećim smetnjama.
Vakcinacija smanjuje rizik od određenih infekcija, ali ne štiti od svih uzroka respiratornih tegoba. Raspored i izbor vakcina dogovaraju se sa veterinarom prema uzrastu, prethodnoj vakcinaciji, zdravstvenom stanju i riziku izlaganja psa.
Sitne predmete držite van domašaja, a igračke birajte prema veličini psa i nadzirite igru. Ove mere smanjuju neke rizike, ali ne mogu u potpunosti sprečiti udisanje stranog materijala tokom šetnje.
Zdrava telesna masa može olakšati disanje, ali novo ili otežano disanje uvek zahteva zasebnu procenu.
Porcije hrane prilagodite potrebama psa. Ako je potrebno mršavljenje, veterinar može pomoći da napravite bezbedan plan ishrane i aktivnosti, bez forsiranja psa koji teško diše.
Redovne veterinarske kontrole prilagodite uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Analize krvi, urina i druga ispitivanja rade se prema proceni veterinara, a ne kao obavezan isti paket za sve pse. Ne čekajte redovnu kontrolu ako se disanje promeni.
Česta pitanja
Pas frkće kao da se guši — da li je to obrnuto kijanje?
Moguće je, ali opis nije dovoljan za sigurnu procenu. Kod tipične kratke epizode obrnutog kijanja pas se brzo vraća normalnom disanju i ponašanju. Ako napor pri disanju ne prestaje, desni menjaju boju ili pas slabi, postupajte kao u hitnoj situaciji.
Da li je hrkanje kod psa kratke njuške normalno?
Često je, ali učestalost ne znači da je bezopasno. Veterinar treba da proceni da li građa disajnih puteva remeti disanje, san ili podnošenje aktivnosti. Posebno su važne nove smetnje ili pogoršanje postojećih.
Šta ako pas frkće, ali nema iscedak iz nosa?
Odsustvo iscetka ne isključuje problem. Mogući su obrnuto kijanje, anatomsko suženje ili druge smetnje disajnih puteva. Važnije je da li je pojava nova, koliko se ponavlja i da li pas diše bez napora; prema tome veterinar određuje potrebu za pregledom i daljim ispitivanjem.
