Koliko žive maltezeri i kako brinuti o njihovom zdravlju

Maltezeri često žive oko 12–16 godina, a pojedini i duže. Na životni vek utiču nasledni faktori, bolesti, uslovi života i svakodnevna nega. Vlasnik može mnogo da učini za zdravlje i udobnost psa, ali ni najbolja briga ne može sprečiti svaku bolest niti garantovati određeni broj godina.

Šta utiče na dugovečnost maltezera?

Najkorisnije su dosledne svakodnevne navike: održavanje zdrave telesne mase, odgovarajuća hrana, kretanje, nega i preventivna veterinarska zaštita. Nasledna sklonost ne znači da će pas sigurno oboleti, a mogućnosti prevencije i lečenja zavise od konkretnog oboljenja.

• Ishrana i telesna masa: birajte potpunu hranu prema uzrastu, aktivnosti i zdravstvenom stanju psa, uz odmerene obroke i poslastice.

• Kretanje i mentalna stimulacija: svakodnevne šetnje, njuškanje, igra i učenje pomažu održavanju kondicije i dobrog kvaliteta života.

• Nega: redovno održavajte dlaku, zube, nokte i čistoću prostora u kojem pas boravi.

• Veterinarska zaštita: planirajte preventivne preglede, vakcinaciju i zaštitu od parazita, a promene u disanju, mokrenju, apetitu ili ponašanju ne pripisujte automatski starosti.

Starost psa u ljudskim godinama

Ne postoji precizna konverzija psećih u ljudske godine. Psi brzo sazrevaju u prve dve godine, a kasniji tok starenja zavisi i od veličine i individualnog zdravlja. Tabela je samo ilustrativno poređenje za male pse, a ne merilo zdravstvenog stanja niti osnova za odluke o nezi.

Može li se proceniti starost maltezera?

Ako datum rođenja nije poznat, veterinar može dati okvirnu procenu na osnovu razvoja i stanja zuba, očiju, mišića i opšteg izgleda. Kod štenaca je procena prema nicanju zuba obično korisnija nego kod odraslih pasa. Rendgen i ultrazvuk ne rade se rutinski samo da bi se utvrdila starost.

Kamenac, istrošenost ili gubitak zuba nisu pouzdan kalendar: na njih utiču ishrana, nega i bolesti. Gubitak zuba nije neizbežan deo zdravog starenja. Sedenje se teško uočava na beloj dlaci maltezera, a smanjena aktivnost može biti posledica bola ili bolesti, ne samo godina.

Zdravstveni problemi na koje treba obratiti pažnju

Maltezeri mogu imati određene zdravstvene sklonosti, ali neće svaki pas razviti navedene probleme. Sledeći pregled nije potpun spisak bolesti i ne služi za postavljanje dijagnoze kod kuće.

Zubni kamenac i bolesti desni

Kod malih pasa česti su zubni plak, kamenac i bolesti potpornog tkiva zuba. Neprijatan zadah, crvene ili krvave desni, ispadanje hrane iz usta i otežano žvakanje razlog su za pregled. Svakodnevno pranje zuba četkicom i pastom za pse pomaže kontroli plaka, ali već nastali kamenac ne uklanja. Kada je potrebno, veterinar preporučuje profesionalno čišćenje u opštoj anesteziji uz prethodnu procenu zdravstvenog stanja.

Kamenčići u mokraćnim putevima

Maltezeri mogu biti skloni nekim vrstama mokraćnih kamenaca. Oni se mogu nalaziti u bešici, bubrezima ili drugim delovima mokraćnih puteva. Krv u mokraći, bol i učestalo mokrenje malih količina zahtevaju veterinarski pregled. Ako pas pokušava da mokri, a urin ne izlazi ili izlazi samo nekoliko kapi, odmah potražite veterinarsku pomoć: moguća je opstrukcija.

Lečenje zavisi od vrste, veličine i položaja kamenca. Neki struvitni kamenci mogu se rastvarati propisanom veterinarskom dijetom uz lečenje infekcije kada postoji. Kalcijum-oksalatni kamenci ne rastvaraju se dijetom; zavisno od nalaza mogu zahtevati uklanjanje ili praćenje. Ne uvodite preparate za promenu kiselosti mokraće niti terapijsku hranu bez dijagnoze.

Kolaps traheje

Kolaps traheje je suženje dušnika povezano sa slabljenjem njegovih potpornih struktura i češće se viđa kod malih rasa. Može izazvati suv, grub kašalj koji se pogoršava pri uzbuđenju, naporu ili pritisku ogrlice. Kašalj ima i druge uzroke, pa je potreban pregled. Dobro podešen am i izbegavanje dima, pregrevanja i viška kilograma mogu smanjiti opterećenje. Lečenje se prilagođava težini bolesti; operacija nije potrebna svakom psu.

Srčane bolesti i otežano disanje

Kod starijih malih pasa mogu se razviti bolesti srčanih zalistaka. Brže zamaranje, kašalj ili promena disanja zahtevaju pregled, jer mogu imati i srčane i druge uzroke. Terapija zavisi od dijagnoze i stadijuma bolesti i ne garantuje produženje života.

Otežano disanje u mirovanju, plavičaste ili sive desni i jezik, kolaps ili gubitak svesti zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Prekinite aktivnost, držite psa mirnim i odmah kontaktirajte najbližu veterinarsku službu.

Svakodnevna briga koja pomaže očuvanju zdravlja

Uravnotežena ishrana

Birajte potpunu hranu primerenu životnom dobu i zdravstvenom stanju psa. Hrana ne mora biti namenjena isključivo maltezerima da bi bila odgovarajuća. Odmeravajte obroke, računajte poslastice u dnevni unos i pratite telesnu masu: rebra bi trebalo lako napipati ispod tankog sloja masnog tkiva, a struk treba da bude vidljiv.

Sveža voda treba da bude stalno dostupna. Uz potpunu hranu zdravom psu obično nisu potrebni vitaminski i mineralni dodaci, osim po preporuci veterinara. Dodaci, omega-3 masne kiseline ili posebne dijete mogu imati mesto u određenim situacijama, ali nisu univerzalna zaštita od bolesti. Domaće obroke treba planirati uz stručnu pomoć kako bi bili nutritivno potpuni.

Fizička aktivnost i igra

Obezbedite više prilika za izlazak, svakodnevne šetnje i igru, ali trajanje i intenzitet prilagodite konkretnom psu. Ne postoji isti obavezni minimum za štene, zdravog odraslog psa i starijeg psa sa bolešću srca ili zglobova. Njuškanje, kratke vežbe uz nagrade i mirne igre u kući takođe su korisni.

Po vrućini birajte hladnije delove dana i izbegavajte užaren asfalt. Po hladnom i vlažnom vremenu nekim maltezerima prija kaputić. Ako pas zaostaje, kašlje, šepa ili teško diše, prekinite aktivnost i potražite savet veterinara umesto da ga podstičete da nastavi.

Higijena i nega

Dugu dlaku maltezera obično treba češljati svakodnevno kako bi se sprečili čvorovi i iritacija kože. Učestalost šišanja i kupanja prilagodite dužini dlake i stanju kože. Dlaku oko očiju neka bezbedno skrati iskusan frizer za pse.

Redovno pregledajte oči i uši. Područje oko očiju po potrebi nežno očistite vlažnom gazom, bez trljanja oka. Crvenilo, žmirkanje, bol ili pojačan sekret zahtevaju pregled. U ušni kanal ne gurajte štapiće i ne sipajte preparate bez saveta veterinara. Nokte skraćujte odgovarajućim kleštima, a ako niste sigurni kako, zamolite veterinara ili frizera da pokaže postupak. Ne zaboravite svakodnevnu negu zuba.

Vakcinacija i zaštita od parazita

Plan vakcinacije određuje veterinar prema uzrastu, prethodnim dozama, riziku izlaganja i lokalnim propisima. Štencima je potrebna serija vakcina, a intervali kasnijih doza zavise od vakcine i bolesti protiv koje štiti. Nije svaka vakcina potrebna svake godine. Zakonske obaveze, naročito za besnilo i putovanja, proverite kod nadležnog organa i veterinara.

Zaštitu od buva, krpelja i unutrašnjih parazita prilagodite mestu boravka, načinu života i individualnom riziku. Preparat mora odgovarati uzrastu i težini psa, a učestalost primene njegovom uputstvu i savetu veterinara. Nisu svi preparati delotvorni protiv svih parazita i nijedan ne pruža apsolutnu zaštitu.

Preventivni pregledi i praćenje promena

Za zdravog odraslog psa obično se preporučuje pregled najmanje jednom godišnje. Starijim psima i psima sa hroničnim bolestima često odgovaraju kontrole na oko šest meseci ili češće, prema proceni veterinara. Analize krvi i mokraće i druga ispitivanja biraju se prema uzrastu, nalazu i rizicima; nisu svi testovi potrebni na svakom pregledu.

Između pregleda pratite težinu, apetit, žeđ, mokrenje, disanje i spremnost za kretanje. Zabeležite novu ili trajnu promenu i javite se veterinaru, umesto da čekate sledeću zakazanu kontrolu. Cilj nije samo duži život, već i što manje bola i što više udobnih, aktivnih dana.