Film „Beli Bim Crno uvo” ostao je upamćen po dirljivoj priči o privrženosti psa i njegovog vlasnika, Ivana Ivanoviča. Bimova vernost nosi priču, ali filmski lik nije vodič za ponašanje svakog psa iste rase. Za budućeg vlasnika važno je i ono što se ne vidi na platnu: potreba za kretanjem, obukom, negom i svakodnevnim druženjem.

Koje je rase pas iz filma „Beli Bim Crno uvo”?

U književnoj priči Bim je škotski, odnosno gordon seter, sa bojom dlake koja nije tipična za tu rasu: pretežno je beo, sa tamnim oznakama. Na filmu ga predstavlja engleski seter, čiji izgled bolje odgovara takvom opisu. Zato je važno razlikovati rasu književnog junaka od rase psa koji ga glumi.

Sovjetski film iz 1977. godine režirao je Stanislav Rostocki, a Ivana Ivanoviča tumačio je Vjačeslav Tihonov. U središtu filma su odnos čoveka i psa, razdvajanje i Bimovi susreti sa ljudima, kroz koje priča govori i o saosećanju i o okrutnosti.

Izvor fotografija iz filma: europeanfilmportal.eu.

Po čemu se razlikuju engleski i škotski seter?

Obe rase pripadaju lovačkim psima ptičarima. Razvijane su za pronalaženje ptica i označavanje njihovog položaja lovcu, a ne za lov na krupnu divljač. Razlike u izgledu su jasnije i predvidljivije od razlika u ponašanju.

  • Izgled: gordon seter ima crnu dlaku sa paležom, odnosno jasno raspoređenim riđim oznakama. Engleski seter ima belu osnovu sa sitnim obojenim oznakama i prošaranim delovima. Gordon seter je obično snažnije građe, dok engleski često deluje lakše i elegantnije.

  • Temperament: engleski seteri često su druželjubivi i otvoreni, dok gordon seteri mogu biti uzdržaniji prema nepoznatima. To su sklonosti, ne pravila: ponašanje zavisi i od nasleđa, ranih iskustava, socijalizacije i odnosa sa vlasnikom.

  • Obuka: obema rasama odgovaraju dosledna pravila, kratke vežbe i nagrađivanje željenog ponašanja. Nije pouzdano tvrditi da jedna rasa uvek uči brže ili da je druga nužno tvrdoglavija.

  • Lovački nagon: kod obe rase može biti izražen. Interesovanje za ptice i praćenje mirisa mogu otežati odazivanje, pa je za slobodno kretanje važan bezbedan prostor i postepena obuka.

Engleski seter: poreklo i izgled

Engleski seter razvijen je u Britaniji kao pas za lov na ptice. Njegovi preci bili su lovački psi koji su položajem tela označavali prisustvo divljači. Naziv seter povezan je sa nekadašnjim spuštanjem psa uz tlo pri pronalaženju ptica. Savremeni izgled i osobine rase oblikovani su selektivnim uzgojem, naročito tokom 19. veka.

To je pas srednje velikog do velikog rasta, skladnog tela, dubokih grudi i mišićavih nogu. Duga glava, tamne izražajne oči i viseće uši doprinose njegovom blagom izrazu.

Dlaka je svilenkasta, ravna do blago talasasta, sa dužim pramenovima na ušima, nogama, donjem delu tela i repu. Na beloj osnovi mogu se pojaviti crne, narandžaste, limunaste ili smeđe oznake, kao i trobojna kombinacija. Naziv „blue belton” opisuje belu dlaku prošaranu crnim oznakama, a ne zasebne plave mrlje.

Karakter i svakodnevna aktivnost

Mnogi engleski seteri su nežni prema ukućanima, radoznali i živahni napolju. Mogu biti dobri porodični psi kada porodica ima vremena za njihove potrebe, ali nijedna rasa nije automatski idealna za svako domaćinstvo. Kontakte sa decom treba nadzirati, a upoznavanje sa drugim životinjama sprovoditi postepeno. Poseban oprez potreban je uz ptice i male kućne ljubimce.

Odraslom, zdravom seteru obično je potrebno dosta svakodnevnog kretanja, uz prilike za njuškanje, istraživanje i igru. Nema jedne satnice koja odgovara svim psima: trajanje i intenzitet prilagodite uzrastu, kondiciji, zdravstvenom stanju i vremenskim uslovima. Štenad ne treba podvrgavati dugotrajnom prisilnom trčanju, a za psa sa zdravstvenim ograničenjima plan aktivnosti dogovorite sa veterinarom.

Šetnje u prirodi mogu biti dobar izbor, ali psa puštajte samo tamo gde je to dozvoljeno i bezbedno. Ako odazivanje još nije pouzdano, koristite dugačak povodac pričvršćen za odgovarajući am. Ne pretpostavljajte da svaki seter voli vodu ili ume sigurno da pliva; upoznavanje sa vodom treba da bude postepeno, bez prisile i uz nadzor.

Obuka i socijalizacija

Počnite jednostavnim vežbama u mirnom okruženju, a ometanja dodajte postepeno. Posebno su korisni odazivanje na poziv, opušteno hodanje na povocu i smirivanje u kući. Nagrađujte ponašanje koje želite da pas ponavlja, hranom, igrom ili pristupom zanimljivim mirisima. Grubo kažnjavanje može izazvati strah i narušiti poverenje.

Socijalizacija podrazumeva prijatno, postepeno upoznavanje sa ljudima, životinjama, zvukovima i različitim okruženjima, bez prisiljavanja psa da trpi strah. Igre traženja mirisa i prilagođene sportske aktivnosti mogu biti dobar dodatak šetnjama, ali lovački nagon sam po sebi nije garancija uspeha u bilo kom sportu.

Za nagrade koristite male komade hrane koje pas dobro podnosi ili deo njegovog redovnog obroka. Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane. Slatkiši i jako slana ili masna hrana nisu dobar izbor, a čokoladu i proizvode sa ksilitolom držite van domašaja psa jer mogu izazvati trovanje.

Nega i izbor psa

Dužu dlaku redovno četkajte, naročito iza ušiju, na nogama i donjem delu tela, gde se lakše mrsi. Posle boravka u prirodi pregledajte dlaku, šape i prostor između prstiju zbog krpelja, čičaka i travnih osja. Crvenilo uha, neprijatan miris, bol ili uporno tresenje glavom razlog su za veterinarski pregled, a ne za samostalno stavljanje preparata u uho.

Pre odluke o nabavci razgovarajte sa odgovornim odgajivačem ili udruženjem za udomljavanje o temperamentu konkretnog psa, nivou aktivnosti i dostupnim podacima o zdravlju. Radne i izložbene linije mogu se razlikovati po građi i potrebama za aktivnošću. Bimova priča može probuditi ljubav prema seterima, ali izbor ljubimca treba zasnovati na stvarnim mogućnostima domaćinstva, a ne samo na filmskom utisku.