Riđa dlaka može biti upečatljiva, ali nije dobar pokazatelj toga kakav će pas biti saputnik. Među psima ove boje ima sitnih ljubimaca, energičnih lovačkih pasa i snažnih čuvara, sa veoma različitim potrebama. Vaš budući ljubimac može biti i mešanac koji čeka porodicu u prihvatilištu.
Šta znači crvena boja dlake?
U opisima pasa, izraz „crvena“ obuhvata nijanse koje u svakodnevnom govoru zovemo riđom, bakarnom, narandžastom ili kestenjastom. Nazivi boja razlikuju se među rasama, a zlatna, crvena i smeđa nisu uvek iste kategorije.
Boju dlake određuju pigmenti u dlaci i geni koji utiču na njihov nastanak i raspored. Eumelanin daje crne i smeđe tonove, dok je feomelanin povezan sa žutim i crvenim nijansama. Čokoladna boja zato nije samo tamnija verzija riđe, niti se boja krzna može objasniti količinom pigmenta u površinskom sloju kože.
Kod nekih rasa crvena je prepoznatljiva boja, dok je kod drugih samo jedna od mogućih varijanti. Pas može imati i bele oznake, tamnu masku ili dlake sa tamnim vrhovima. Sama boja ne govori pouzdano ništa o njegovoj naravi.
Mali psi u riđim i crvenim nijansama
Mala veličina ne znači automatski malu potrebu za kretanjem ili jednostavnije vaspitanje. I mali psi traže šetnje, istraživanje, odmor i obuku uz nagrađivanje poželjnog ponašanja.
Pomeranac: mali nemački špic bujne dvostruke dlake, koja može biti narandžasta ili crvena. Često je živahan i glasan; redovno četkanje i rad na mirnom ponašanju važniji su od njegovog izgleda nalik igrački.
Patuljasti pinč: kratkodlaki, energični pas koji se javlja i u crvenim nijansama. Ne treba ga posmatrati kao minijaturnog dobermana: potrebni su mu sopstvena rutina, obuka i dovoljno aktivnosti.
Briselski grifon i mali brabanson: mali belgijski psi koji se razlikuju i po tipu dlake. Briselski grifon ima oštru dlaku i bradu, a mali brabanson kratku, glatku dlaku. Zbog kratke njuške treba obratiti pažnju na disanje i podnošenje vrućine.
Kavalirski španijel kralja Čarlsa: jednobojna crvena varijanta poznata je kao rubin. Ovi psi često uživaju u društvu, ali pri izboru treba posebno razgovarati sa veterinarom i odgajivačem o naslednim srčanim i neurološkim problemima.
Pekinezer: javlja se u različitim bojama, uključujući riđe nijanse. Bogata dlaka zahteva redovnu negu, a kratka njuška povećava rizik od problema sa disanjem i pregrevanja. Mirniji tempo ne znači da mu šetnje nisu potrebne.
Čivava: može imati kratku ili dugu dlaku različitih boja. Uprkos sitnoj građi, potrebni su joj socijalizacija i obuka. U kontaktu sa decom treba sprečiti grubu igru i padove.
Jazavičar: crvena je jedna od poznatih boja kod kratkodlakih, dugodlakih i oštrodlakih pasa. Veličine se razlikuju. Važno je održavati zdravu telesnu masu i sa veterinarom razgovarati o riziku od bolesti međupršljenskih diskova.
Norfolk terijer i kern terijer: mali, ali aktivni terijeri koji mogu imati riđe nijanse. Njihov lovački nagon može otežati zajednički život sa glodarima. Oštra dlaka traži odgovarajuću negu, iako ne deluje zahtevno na prvi pogled.
Srednji i atletski građeni psi
Granice između malih, srednjih i velikih pasa nisu stroge. Pol, linija i građa utiču na veličinu, a neke rase, poput pudle, imaju više veličinskih varijanti.
Pudla: postoji u više veličina i može imati crvenu ili kajsijastu dlaku. Često rado uči i sarađuje, ali kovrdžavo krzno zahteva redovno raščešljavanje i šišanje.
Šiba inu i basenđi: mogu imati crvenu dlaku sa belim oznakama. Često su samostalni i imaju izražen nagon za poteranjem, pa su važni sigurno ograđen prostor, povodac i strpljiva obuka.
Velški korgi pembrok i šetlandski ovčar: riđe ili samurove nijanse mogu se kombinovati sa belim oznakama. Pastirsko poreklo prati potreba za kretanjem i mentalnim zadacima, a dvostruka dlaka se linja i traži četkanje.
Border koli i australijski govedarski pas: nisu isti tip psa, ali oba mogu biti veoma zahtevna po pitanju aktivnosti i angažovanja vlasnika. Border koli se javlja i u crveno-belim varijantama, a australijski govedarski pas može biti crveno prošaran. Samo dvorište obično nije dovoljno da zadovolji njihove potrebe.
Engleski koker španijel, velški špringer španijel i novoškotski retriver: aktivni psi kojima prijaju zajedničke aktivnosti. Koker može biti jednobojno crven, velški špringer je crveno-beo, a novoškotski retriver ima narandžastu do crvenu dlaku, često sa belim oznakama. Potrebni su nega dlake i redovna kontrola ušiju.
Irski terijer i riđi bretonski baset: oštrodlaki, aktivni psi sa lovačkim poreklom. Mogu biti dobri saputnici porodici koja voli šetnje, ali odnos sa drugim životinjama treba proceniti pojedinačno.
Čirneko del Etna i faraonski pas: vitki, kratkodlaki lovački psi riđih tonova. Laka nega dlake ne znači i male ukupne potrebe: potrebno im je bezbedno kretanje i pažljivo upravljanje lovačkim nagonom.
Engleski i francuski buldog: mogu imati žućkastoriđu dlaku, ali boja ne treba da zaseni zdravstvene rizike. Kratka njuška povezana je sa otežanim disanjem i slabijim podnošenjem toplote; o zdravlju i funkcionalnoj građi treba razgovarati sa veterinarom pre nabavke.
Šarpej: može imati crvene nijanse i često je samostalan i rezervisan. Pored socijalizacije, važna je procena zdravlja kože i očiju. Nabori nisu samo estetska osobina.
Veći psi sa crvenom, zlatnom ili samurovom dlakom
Zlatni retriver: dlaka varira u zlatnim tonovima, od svetlijih do dubljih nijansi. Često je društven i spreman za saradnju, ali mu trebaju svakodnevne aktivnosti, obuka i nega guste dlake. Nijedan retriver nije automatski bezbedan partner za igru malog deteta.
Irski seter i mađarska vižla: atletski lovački psi, prepoznatljivi po kestenjastoj, odnosno zlatnoriđoj dlaci. Potrebni su im kretanje, rad sa vlasnikom i društvo. Život u stanu nije sam po sebi prepreka ako se njihove potrebe zaista zadovoljavaju.
Crveni kunhaund i bladhaund: goniči poznati po radu njuhom. Kunhaund ima crvenu dlaku, dok je crvena jedna od varijanti kod bladhaunda. Praćenje mirisa može nadjačati odziv na poziv, pa su povodac i sigurna ograda važni.
Rodezijski ridžbek: snažan pas pšeničnih do crvenkastopšeničnih nijansi, sa karakterističnim grebenom dlake duž leđa. Zahteva doslednu, nenasilnu obuku i vlasnika koji može da upravlja njegovom snagom i lovačkim nagonom.
Škotski ovčar i čau-čau: oba mogu imati tople nijanse dlake, ali se njihove potrebe i temperament znatno razlikuju. Škotski ovčar često traži saradnju i aktivnosti sa ljudima; čau-čau može biti samostalniji i rezervisaniji. Gusta dlaka zahteva redovnu negu.
Bokser: snažan, kratkodlaki pas koji može imati žućkastoriđu dlaku sa tamnom maskom. Često je razigran i energičan, a njegovu snagu i uzbuđenje treba uzeti u obzir u kontaktu sa decom. Poseban oprez potreban je tokom vrućine.
Saluki, azavak i grejhaund: hrtovi među kojima se javljaju riđe nijanse. Potrebne su im bezbedne prilike za kretanje, ali i miran odmor. Zbog nagona za poteranjem ne treba pretpostaviti da mogu slobodno da trče u neograđenom prostoru.
Burbul i kane korso: snažni psi čuvarskog porekla koji mogu imati žućkastoriđe nijanse. Nisu jednostavan izbor samo zato što mogu biti privrženi porodici. Potrebni su iskusno upravljanje, rana socijalizacija i bezbedno okruženje; obuka ne garantuje odsustvo neželjenog ponašanja.
Bernardinac: veoma veliki pas čija dlaka kombinuje belu sa crvenkastim površinama. Veličina donosi veće troškove hrane, lečenja i opreme, kao i potrebu za prostorom za udoban odmor i pažljivo doziranim kretanjem.
Kako proceniti koji pas odgovara vašoj porodici
Rasne sklonosti mogu pomoći u izboru, ali ne predviđaju ponašanje svakog psa. Upoznajte konkretnog ljubimca i raspitajte se o njegovom zdravlju, dosadašnjim iskustvima i odnosu prema ljudima i životinjama.
Vreme i aktivnost: računajte na šetnje, obavljanje nužde, igru, učenje i društvo svakog dana. Jedna ili dve kratke šetnje nisu univerzalno dovoljne ni za male ni za mirnije pse. Aktivnosti prilagodite uzrastu, zdravlju i kondiciji.
Deca i drugi ljubimci: kontakt psa i male dece uvek treba da nadzire odrasla osoba. Psu obezbedite mesto gde može da se povuče. Sa mačkama i drugim psima upoznavanje sprovodite postepeno; sitni ljubimci zahtevaju posebno bezbedno odvajanje.
Nega i troškovi: uračunajte četkanje ili šišanje, negu zuba, preventivne preglede i moguće lečenje. Kratka dlaka ne znači da pas nema zahtevne zdravstvene potrebe.
Alergije: nijedna rasa nije pouzdano hipoalergena. Alergene nose i pljuvačka i čestice kože, pa slabo linjanje nije garancija. Osoba sa alergijom treba da se posavetuje sa alergologom i pažljivo proceni kontakt sa konkretnim psom pre odluke.
Zdravlje i poreklo: od odgovornog odgajivača tražite dokumentaciju o pregledima i testovima primerenim rasi, a u prihvatilištu informacije o poznatom zdravstvenom stanju i ponašanju psa. Veterinar može pomoći u proceni rizika i budućih potreba.
Kod pasa sa kratkom njuškom bučno ili naporno disanje ne treba prihvatiti kao bezazlenu osobinu rase. Izraženo otežano disanje, plavičaste sluzokože ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Boja može biti lična želja, ali konačan izbor zasnujte na potrebama psa i onome što vaša porodica može dugoročno da mu pruži. I odrasli mešanac poznatog temperamenta može biti bolji izbor od šteneta određene rase.
