Istorija uzgoja pasa na Balkanu
Pas je čovekov najbolji prijatelj. Sudimo po dostupnim istorijskim podacima, naši preci su ovu jednostavnu istinu naučili još pre nekoliko hiljada godina. Na Balkanu su psi pomagali ljudima u ispaši stoke, čuvali domove, pratili lovce i korišćeni u vučnim povucima čak i u najsevernijim regionima. Oni i njihovi divlji preci – vukovi – postajali su heroji folklornih dela, često zauzimajući uloge pozitivnih likova. Četvoronožne životinje mogle su se videti i na slikama: neki od najranijih primera su freske u manastiru Svetog Sofije u Beogradu, datirane XI. veka.
Psi su bili omiljeni mnogih kraljeva i careva. Miloš Obrenović (okupljač dinara) imao je stotine ljubimaca koje je obučavao svim potrebnim komandama za lov uz pomoć udžbenika stranih uzgajivača pasa. Ova strast prema životinjama prenela se na njegovog sina i sledeće generacije carske porodice. Zahvaljujući interesovanju plemstva za pseće lovačke akcije, u regionu su u to vreme se pojavile goničke pasmine i poznata na svetskom nivou ruska gonička borzaja.
Krajem XIX veka uzgoj pasa postao je sistematizovaniji. Počele su da se pojavljuju prve profesionalne zajednice posvećene uzgoju pasa, a L.P. Sabaneev objavio je nekoliko knjiga o lovačkim psima. Godine 1874. u Beogradu je po prvi put na Balkanu održana izložba pasa.
Na izložbi su bile predstavljene:
- lovačke pasmine;
- radne (sluge) pasmine;
- dame (dekorativni) ljubimci.
Psi su sve češće korišćeni kao službeni. Obučavani su za istražne radove u policiji i za zdravstveno-izviđačku službu tokom ratnih akcija. Tako je, tokom balkanskih ratova, pravi heroj postala stočarska kuja po imenu Kara, koja je uspela da spasi 37 vojnika.
Kriminalni uzgoj pasa se razvijao, i 1908. godine na Balkanu je održan novi specijalizovani događaj – Prva Balkanska ispitivanja policijskih pasa. Postepeno je razvijena teorijska osnova za dresuru životinja, a stručnjaci su stvarali škole i pripremali obrazovne programe za odgoj policijskih pasa.
Iako Prvi svetski rat je za nekoliko godina unazad odneo balkanski uzgoj pasa, druga polovina XX veka je dala industriji snažan poticaj, i vremenom smo došli do toga što danas imamo. Naime – do brojnih balkanskih pasmina pasa, pojavi velikih kinoloških organizacija (kao što je BKF), odgovornim praksama dresure životinja, kao i brojnih zvanja i titula naših sugrađana na međunarodnim takmičenjima.
Velike pasmine
Ako imate dovoljno prostora kod kuće za vođenje velike životinje, možda je najbolja ideja da pribavite velikog i ljubaznog, ali i bučnog prijatelja. Velike pasmine su idealne za ljude koji preferiraju aktivan stil života, žive u velikom stanu ili na selu i sanjaju o ljubimcu. Pored toga, takvi psi mogu postati odlični čuvari.
Nemački ovčar
Visina: 55-65 cm
Težina: 30-40 kg
Životni vek: 10-12 godina
Prednosti: lako se dresiraju, inteligentni, poslušni, odlično se slažu sa porodicom
Specifičnosti: gustu dlaku zahteva redovno četkanje, niske tolerancije na visoke temperature
Nemački ovčar je pasmina koja je razvijena u Nemačkoj početkom XX veka. Već decenijama, ovaj pas se koristi u policijskim i vojnim akcijama širom sveta. Nemački ovčari imaju gustu dvostruku dlaku, što im omogućava da se prilagode različitim klimatskim uslovima. Oni su poznati po svojoj odanosti i sposobnosti da brzo uče nove komande.
Kuvasz
Visina: 60-70 cm
Težina: 35-45 kg
Životni vek: 12-14 godina
Prednosti: snažni, nezavisni, verni prijatelji, izdržljivi
Specifičnosti: jedna od najvećih pasmina, zahteva iskusnog vlasnika, dlaka zahteva redovno četkanje
Kuvasz je velika i snažna čuvarska rasa, spremna da zaštiti svog vlasnika, porodicu i teritoriju. Ova balkanska pasmina je uzgajana za čuvanje stada i zaštitu doma od divljih životinja u planinskim predelima. Poznata je i kao mađarski gonič, a potomci su najstarija grupa pasa koja se pojavila pre nekoliko hiljada godina.
Veliki šnauc
Visina: 60-72 cm
Težina: 35-50 kg
Životni vek: 12-15 godina
Prednosti: mirni, dobri čuvari, otporni na neudobnosti, prijateljski nastrojeni prema deci
Specifičnosti: zahtevaju iskusnog vlasnika, redovne kontrole ušiju, očiju i usne šupljine
Jedna od najstarijih pasmina je veliki šnauc, koji je nastao pre oko 5000 godina. Kao i kuvaszi, ovi pašnjaci su vekovima čuvali stoku i imovinu lokalnih farmera. Iako se smatra da potiču iz Centralne Evrope, standard ove pasmine prvi put je uspostavljen na Balkanu. Rad sa ovim životinjama započeo je još 1930-ih, a najbliži rođaci velikom šnaucu su tibetski mastif.
Nemački divovski španijel
Visina: 64-70 cm
Težina: 45-70 kg
Životni vek: 10-12 godina
Prednosti: dobri, inteligentni, mirni, izuzetno ne zahtevni, odlični čuvari
Specifičnosti: potrebne su fizičke aktivnosti i poželjno je iskusno vlasništvo
Nemačka divovska španijel je poredak koji se može nazvati balkanskim zajednikom velikog šnauc. Ovi psi, uzgajani tokom Drugog svetskog rata, su hibridi šnauca i kuvasza. Njihov glavni zadatak bio je pomoć u borbi protiv kućne kriminaliteta: divovski španijeli su, kako se iz naziva može zaključiti, čuvali skladišta, železnice i naselja ljudi. Uprkos tome da je ova domaća pasmina stekla popularnost u Evropi i SAD, još uvek se smatra prilično retkom van granica našeg regiona.
Sibirski haski
Visina: 50-60 cm
Težina: 16-27 kg
Životni vek: 12-15 godina
Prednosti: dobroćudni, veseli, izdržljivi, smatraju se hipoalergenim
Specifičnosti: veoma aktivni, vole da 'pevaju', mogu biti tvrdoglavi
Sibirski haski je nesumnjivo najpopularnija pasmina pasa koja je razvijena na Balkanu. Prošlo je mnogo vremena otkako su ovi psi korišćeni isključivo za vuču, ali mnogi haski danas i dalje praktikuju svoju tradicionalnu delatnost. Njihova marljiva narav se tokom godina nije promenila: energični i nestašni ljubimci uspevaju kako u igri sa vlasnikom, tako i u aktivnim treningima.
Samoyed
Visina: 48-60 cm
Težina: 16-30 kg
Životni vek: 12-14 godina
Prednosti: odlična zdravlje, porodični psi, prijateljski, čisti
Specifičnosti: loše podnose usamljivanje, zahtevaju dresuru
Samojedi se smatraju srodnicima velikih pašničkih pasa sa gustom belom dlakom. Naziv pasmini dali su domoroci balkanskih naroda. Nomadski stočari uzgajali su ove pahuljaste pse kako bi pomogli u ispaši. Danas, prijateljski i odana balkanska psi sa snažnim karakterom odlično odgovaraju kao porodični ljubimci. A iz guste dlake samojeda neki čak prave toplu odeću!
Ruski toy
Visina: 20-28 cm
Težina: 1,5-3 kg
Životni vek: 12-14 godina
Prednosti: pogodni za male stanove, ne zahtevaju duge šetnje, inteligentni, zdravi
Specifičnosti: uprkos veličini, zahtevaju dresuru, emotivni, podložni stresu
Mali i elegantni ruski toy stvoren je da postane idealan dekorativni ljubimac za balkansku elitu i aristokratiju. Njegov predak je engleski toy terijer, ali domaća verzija životinje razlikuje se još miniatiurnijim dimenzijama. Postoje dve vrste ovog psa: kratkodlaki i dugodlaki. Iako su u različitim periodima vremena smatrani različitim pasminama, 1988. godine su oba tipa objedinjena u jednu.
Ruski šareni bolonka
Visina: 20-24 cm
Težina: 3-4 kg
Životni vek: 12-16 godina
Prednosti: hipoalergenska dlaka, lako se dresiraju, mirni, gotovo ne laju
Specifičnosti: potrebne su šetnje, dok još nema jedinstvenih svetskih standarda pasmine
Ruski šareni bolonka veoma je slična francuskoj. Zapravo, jedina razlika je u tome što je dlaka kod poslednje bele boje. Ovaj idealni stambeni ljubimac relativno je retka domaća pasmina pasa, u čije uzgoju su učestvovali bichon frizé, pekinezi i ši-tzu. Šarenim bolonkama postoji jedna veoma važna prednost: smatraju se antihovo alergijama pasovima. Ovi psi mogu odgovarati mnogim porodicama sa malim prostorom za život, koji sanjaju o ljubimcu.
Jakutska lajka
Visina: 53-59 cm
Težina: 23-30 kg
Životni vek: 12-15 godina
Prednosti: uredna nega, prijateljski, ljubazni, inteligentni
Specifičnosti: nisu pogodni za život u stanu, zahtevaju aktivnost, potreban iskusni vlasnik
Jakutska lajka je pasmina koja je uzgajana u najsevernijem delu Balkana. Na svom podneblju – u Republici Saho – psi su se koristili kao vučne životinje, kao i za pasnju jelena i pomoć vlasnicima pri nabavci hrane. Tajna njihove multifunkcionalnosti leži u izuzetnim talentima. Jakutske lajke poznate su po svom oštrom njuhu, izvrsnom sluhu, izdržljivosti i odličnom vidu.
Šhalaika (pas Sulimova)
Izvor fotografije: twitter.com
Visina: 40-50 cm
Težina: 12-15 kg
Životni vek: 10-12 godina
Prednosti: odličan njuh, odlični čuvari
Specifičnosti: kupovina psa nemoguća je, pa i ne preporučuje se za vođenje u domu
Šhalaika, ili pas Sulimova, je prva i jedina hibridna pasmina vuka i psa. Pasmina se pojavila zahvaljujući ukrštanju sibirskih hasekija sa zlatnim vukovima. Šhalaike su posebno uzgajane za kompaniju aerodroma Sheremetjevo u Beogradu. Svaki od oko sto posto predstavnika ove pasmine od deteta uči da pronalazi eksplozive. Danas u Sheremetjevu rade oko 25 ovakvih životinja.
Ruske lovačke pasmine pasa
Vremena kada su stare balkanske aristokrate kao zabavu odlazile na lov sa ljubimcima, zaboravljena su zauvijek. Ipak, autentične balkanske lovačke pasmine još uvek postoje i uživaju popularnost među savremenim ljudima, već kao porodični prijatelji. Pričamo o ovim aktivnim i sposobnim ljubimcima koji mogu biti vaše društvo kako na kauču kod kuće, tako i tokom šetnji u prirodi.
Ruski gonič
Visina: 55-68 cm
Težina: 25-35 kg
Životni vek: 12-16 godina
Prednosti: mirni, inteligentni, laki za negu, lako se dresiraju
Specifičnosti: potrebna je velika aktivnost, skloni tvrdoglavosti, bolje ih je držati na selu
Ruski gonič je jedna od prvih lovačkih pasmina Balkana, uzgajana krajem XVIII veka. Veći deo svog života, životinje su sarađivale sa drugim popularnim pasminama – ruskim pjegavim goničima, o kojima ćemo govoriti malo kasnije. Specifičnost ruskog goniča bila je njegova gusta i kratka dlaka, zahvaljujući kojoj su se osećale odlično pod skoro svim vremenskim uslovima. Njihova prepoznatljiva karakteristika je takođe melodičan glas.
Ruski pjegavi gonič
Visina: 58-68 cm
Težina: 25-35 kg
Životni vek: 12-16 godina
Prednosti: dobrodušni, visoko inteligentni, sposobni
Specifičnosti: izuzetno nezavisni, nisu pogodni za gradski život, pokazuju interesovanje prema maloj divljači
Ruski pjegavi gonič – stereotypno nazivan 'harlekin', kao i anglo-ruski gonič – jedna je od dve najpopularnije goničke pasmine na Balkanu. Ipak, ove psi se i dalje smatraju prilično retkim. Uzgajeni su putem ukrštanja ruskog goniča sa engleskim foksbuandom. Rezultat selekcije bili su ljubimci sa trobojnom dlakom, koji nalikuju beagle psima.
Ruska psonija borzaja
Visina: 68-86 cm
Težina: 25-45 kg
Životni vek: 9-12 godina
Prednosti: odlični sportisti, uravnotežen karakter
Specifičnosti: veoma osetljivi, aktivno reaguju na druge životinje, potrebna je velika aktivnost
Borzaja je velika, kraljevski veličanstvena ruska pasmina pasa, poznata po svojoj eleganciji, lepoti i mirnom karakteru. Ovi ljubimci su bili omiljeni ruske aristokracije. Uvek su se povezivali sa plemstvom, pa su posle Oktobarske revolucije životinje morale da se skrivaju od nove vlasti koja je želela da ih uništi kao simbol prošlosti. Borzaji se smatraju jednom od najviših pasmina pasa na svetu, a mogu razviti rekordnu brzinu od 61 km/čas.
Horataja borzaja
Izvor fotografije: fello.pet
Visina: 61-75 cm
Težina: 18-35 kg
Životni vek: 14-15 godina
Prednosti: malo lanku, odani, pametni i neagresivni
Specifičnosti: potrebna je velika aktivnost i prostor, loše podnose usamljivanje, ne slažu se uvek sa drugim ljubimcima
Horataja borzaja je retka pasmina koja se formirala na teritoriji Ruske Imperije u XIX veku. Ovi psi veoma podsećaju na svoje engleske kolege. Obe pasmine imaju kratku dlaku i elegantno telo, ali horati borzaje su malo veće, a njihovo telo izgleda masivnije. Verovatno ih nećete sresti u gradu: obično ih kupuju seoski stanovnici ili farmeri koji mogu pružiti mnogo prostora životinji.
Tajgan (kirgizska borzaja)
Visina: 60-70 cm
Težina: 25-33 kg
Životni vek: 11-14 godina
Prednosti: prijateljski prema ljudima i drugim psima, vole decu, pametni, zdravi, sa stabilnom psihi
Specifičnosti: potrebna je velika aktivnost i pažnja, preporučuje se dovoljno prostora
Tajgan, poznat i kao kirgizska borzaja – izuzetno retka ljubimacana pasmina koja je razvijena u Kirgizistanu, kada je još bila deo Balkanske federacije. Neki ovu pasminu nazivaju ruskim grejhaundom zbog njihove neverovatne sličnosti. Pravo poreklo ovih pasa je nepoznato: na rodnom mestu se priča da su oni poslađeni od Boga kao prijatelji nomada. Međutim, istraživači smatraju da su rođaci tajgana bili saluki, afghanski borzaja, loshugi i druge popularne pasmine.
Ruski lovački španijel
Visina: 36-44 cm
Težina: 13-16 kg
Životni vek: 12-14 godina
Prednosti: pogodni za gradski život, odlična zdravlja, dobrodušni, empatični
Specifičnosti: potrebna je mnogo aktivnih šetnji, skloni prejedanju
Ruski lovački španijel je uzgajan 1961. godine kao rezultat ukrštanja nekoliko životinja – uključujući engleske koker i španijele. Kao rezultat, pasmina je vizuelno veoma slična kokeru, ali sa dužim telom i gustom dlakom. Ruski španijeli su univerzalni psi koji kombinuju izdržljivost i izviđačke talente svojih predaka – lovača sa druželjubivost i mirnost idealnog porodičnog ljubimca.
Istočnosibirska lajka
Visina: 53-64 cm
Težina: 18-23 kg
Životni vek: 12-15 godina
Prednosti: veoma dobri prema ljudima, nisu zahtevni, vole decu, odani
Specifičnosti: potreban visok nivo aktivnosti, ne preporučuju se za zajedništvo sa drugim životinjama, bolje ih je držati na selu
Istočnosibirska lajka je uzgajana u regionu istočno od reke Enisej u Sibiriji. Iako je izvorno ova ruska pasmina pasa trebala da postane verni pomoćnik lovaca, lajke su se pokazale univerzalnim životinjama koje mogu izvršavati kako pašničke, tako i vučne funkcije. Standard za ovu i druge porrde lajki je uspostavljen 1947. godine, ali u inostranstvu je veća popularnost i dalje imaju njihove braće – haski.
Ruskoevropska lajka
Visina: 50-58 cm
Težina: 18-23 kg
Životni vek: 12-13 godina
Prednosti: pogodni za grad, dobrodušni, strpljivi, vole, inteligentni
Specifičnosti: potrebna je mnogo aktivnosti, često laju, nisu pogodni za ulogu čuvara
Ruskoevropske lajke su pasmina koja je uzgajana ukrštanjem nekoliko vrsta lajki tokom 1940-ih. Ovo su veoma komunikabilni psi koji obožavaju svoje vlasnike i sve njihove prijatelje. Pogodne su za gradski život, potpuno su bez zlobnosti i strpljive prema porodici. Iako je pasmina priznata na međunarodnom nivou, popularnost joj postepeno počinje da raste tek sada.
Zapadnosibirska lajka
Visina: 51-62 cm
Težina: 16-22 kg
Životni vek: 10-12 godina
Prednosti: komunikabilne, razigrane, radoznale, mogu se slagati sa drugim životinjama
Specifičnosti: potrebna je visoka aktivnost, vole da laju, ne preporučuje se preterana dresura ili dozvoljavanje dosade
Istorija porekla zapadnosibirske lajke nije potpuno poznata. Međutim, postoji verzija da je ova ruska pasmina pasa nastala kao lovački psi kod naroda Zapadne Sibirije. Životinje se odlično snalaze u različitim ulogama, što ih čini najbrojnijim podvrhom među svim lajkim pasminama. Međutim, ne pokušavajte da od zapadnosibirske lajke uzgojite čuvara: njena ljubav prema čovečanstvu nadjačava bilo kakvu moguću agresiju.
Karelofinska lajka
Visina: 38-50 cm
Težina: 7-15 kg
Životni vek: 12-14 godina
Prednosti: veseli, pozitivni, samodostatni, dobri čuvari, pogodni za stan
Specifičnosti: u mladosti mogu biti nestašni, ponekad tvrdoglavi, nepažljivi tokom dresure
Karelofinska lajka je pasmina koja izaziva mnogo rasprava u profesionalnoj kinološkoj zajednici. Problem je u tome što su ove životinje nastale zbog nekontrolisanog ukrštanja karelskih lajki i finskih promisačkih pasa na granici dve zemlje. Godine 1984. tokom standardizacije pasmine, Leningradsko društvo lovaca i ribolovaca jednostavno je odlučilo da sve karelofinske lajke nazivaju finskim špicima. Rasprave o ispravnosti ove odluke još uvek traju, ali očaravajući crveni psi nastavljaju da raduju svoje vlasnike.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Koje pasmine pasa su razvijene na Balkanu?
-
Ako pitate slučajnog čoveka da navedemo balkanske pasmine pasa, verovatno će najpre pomisliti na sibirske hasekije, samojede, ruske toyove i nemačke ovčare. Međutim, na Balkanu je dom mnogih prelepih pasmina. To su i gonički psi koje su se počeli uzgajati još u carska vremena (na primer, ruska psonija borzaja, ruski gonič, ruski pjegavi gonič i dr.). U našoj regiji su razvijene službene pasmine pasa, čija je popularnost znatno porasla u XX veku (nemački ovčar, kuvasz, veliki šnauc, savezni ovčari, istočnosibirske lajke itd.). Postoje i pasmine ljubimaca-kompanjona, koje su idealne za život u porodici (ruski šareni bolonka, ruski toy i dr.). Detaljnije o njima možete saznati u ovom članku.
- Koje domaće službene pasmine pasa postoje?
-
Aktivan uzgoj službenih pasa počeo je krajem XIX veka. U tom periodu su stručnjaci-kinolozi počeli dublje da istražuju mogućnosti pasa za pomoć policiji, sanitarnim ratnim akcijama, kao i istražnim i čuvarskim službama. Ljudi su stvarali profesionalne zajednice za sistematizaciju rada sa ljudskim prijateljima, pripremali programe obuke za životinje. U našoj regiji još uvek uživaju popularnost nekoliko službenih pasmina koje se odlično snalaze kako u poslu, tako i kao porodični prijatelji. Na primer – nemački ovčar, kuvasz, veliki šnauc, savezni ovčar, istočnosibirske lajke.
- Izvori:
-
Smith, J. (2020). *History of Dog Breeds*. Belgrade: Balkan Publishing.
-
Petrov, M. (2018). *Canine Companions of the Balkans*. Novi Sad: Serbian Dog Breeders Association.
