Crni mops nije posebna rasa, već mops sa crnom dlakom. Crna je priznata boja u FCI standardu rase, ali sama boja ne određuje karakter, zdravlje niti kvalitet psa. Pri izboru ljubimca važniji su njegovo disanje, pokretljivost, temperament i uslovi u kojima je odrastao.
Osnovne činjenice o crnim mopsovima
Mops je mali pas za društvo koji često traži blizinu ljudi. Ipak, ponašanje svakog psa zavisi i od nasleđa, iskustava, zdravlja i vaspitanja.
Zbog kratke njuške pripada brahicefaličnim rasama, kod kojih postoji povećan rizik od otežanog disanja i pregrevanja.
Kratka dlaka ne znači malo linjanja. Mopsovi mogu da se linjaju tokom cele godine i nisu hipoalergeni; alergeni nisu samo u dlaci već i u peruti i pljuvački.
Mogu živeti u stanu, ali su im potrebni svakodnevno kretanje, igra i mentalna stimulacija, prilagođeni zdravlju i vremenskim uslovima.
Sklonost gojenju zahteva odmerene obroke i kontrolu poslastica. Višak kilograma dodatno opterećuje disanje i zglobove.
Poreklo i izgled rase
Mops potiče iz Kine, gde su njegovi preci držani kao psi za društvo u imućnim domaćinstvima i na dvoru. U Evropu je stigao pre više vekova i postao popularan među plemstvom. Detalje o svetom statusu, kaznama za krađu i osnivanju klubova ne treba prihvatati bez pouzdanih istorijskih izvora.
Prema FCI klasifikaciji, mops pripada psima za pratnju i razonodu. Ima kompaktno, mišićavo telo, kratku njušku, tamne oči, male spuštene uši i visoko usađen, uvijen rep. Glava je velika u odnosu na telo, a na čelu su izraženi nabori.
FCI standard navodi idealnu težinu od 6,3 do 8,1 kg. To nije ciljna težina za svakog pojedinačnog psa: telesnu kondiciju treba proceniti prema građi, mišićima i količini masnog tkiva, uz savet veterinara. Poželjan izgled nikada ne treba stavljati ispred slobodnog disanja i normalnog kretanja.
Crna boja i njeno nasleđivanje
Crna dlaka je priznata varijanta boje mopsa, a ne znak da je pas drugačijeg temperamenta ili vredniji od drugih pripadnika rase. Tvrdnje da su crni mopsovi posebno retki zavise od populacije i tržišta; sama takva oznaka nije opravdanje za višu cenu.
Nasleđivanje boje zavisi od varijanti gena koje nose oba roditelja i njihovog međusobnog delovanja. Prisustvo crnog roditelja samo po sebi ne garantuje crnu štenad niti određeni sastav legla. Za konkretno predviđanje potrebni su podaci o roditeljima i, kada je opravdano, odgovarajuće genetsko testiranje. Izbor parenja prvenstveno treba da bude usmeren na zdravlje i temperament, a ne na boju.
Crna dlaka može pod uticajem sunca ili tokom smene dlake izgledati smeđkasto. Promena nijanse sama po sebi nije dokaz nutritivnog nedostatka. Ako je prate svrab, opadanje dlake, promene na koži ili opšte loše stanje, potreban je veterinarski pregled, a ne samostalno dodavanje suplemenata.
Druge priznate boje
Pored crne, FCI standard prepoznaje srebrnu, boju kajsije i svetlosmeđu, odnosno fawn boju. Kod svetlih pasa tamna maska i oznake jasno se razlikuju od osnovne boje dlake. Ako planirate izložbe ili uzgoj, uslove proverite kod nadležnog kinološkog saveza, jer se standardi organizacija mogu razlikovati.
Karakter i život sa porodicom
Mopsovi su često privrženi, razigrani i zainteresovani za društvo ljudi. Mnogi vole da odmaraju uz vlasnika, ali ne treba očekivati da će svaki pas biti miran, tih ili prijateljski nastrojen prema svima. Boja dlake ne daje pouzdanu informaciju o ponašanju.
Odnos sa decom i drugim životinjama gradi se postepenim, prijatnim upoznavanjem. Kontakte sa malom decom treba nadzirati i učiti decu da ne uznemiravaju psa dok jede, spava ili se povlači. Ne treba pretpostaviti da je mali pas bezbedan uz hrčka ili drugu sitnu životinju.
Na ostajanje bez društva navikavajte ga postepeno. Ako pri odvajanju uporno laje, uništava predmete, paniči ili se povređuje, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje. Novi strah, razdražljivost ili agresivno reagovanje mogu biti povezani i sa bolom ili bolešću.
Vaspitanje i aktivnost
Koristite kratke, redovne vežbe i nagrađujte poželjno ponašanje. Počnite od odazivanja na ime, dolaska na poziv, mirnog hodanja na povocu i prihvatanja pregleda i nege. Učenje čistoće i postepena socijalizacija podjednako su važni kao komande.
Hrana mnogim mopsovima predstavlja dobru motivaciju. Koristite sitne nagrade i uračunajte ih u dnevni unos hrane; deo redovnog obroka može poslužiti za vežbanje. Nagrađivanje igrom i pažnjom takođe može biti korisno. Izbegavajte kažnjavanje i prisilu.
Birajte redovne, kraće šetnje, njuškanje i mirnije igre, uz trajanje prilagođeno konkretnom psu. Mops nije dobar izbor za dugotrajno trčanje ili napor po vrućini. Po toplom i vlažnom vremenu šetajte u hladnijem delu dana i obezbedite vodu i rashlađen prostor. Dobro prilagođen am smanjuje pritisak na vrat, ali ne rešava problem suženih disajnih puteva.
Ishrana i svakodnevna nega
Osnova ishrane može biti potpuna hrana namenjena odgovarajućem uzrastu i zdravstvenom stanju. Količinu sa pakovanja koristite kao polaznu smernicu i prilagođavajte je prema telesnoj kondiciji i savetu veterinara. Odrasli psi se često hrane dva puta dnevno, dok su štenadima potrebni češći obroci, u skladu sa uzrastom. Sveža voda treba stalno da bude dostupna.
Dopunska hrana nije zamena za potpun obrok. Domaća ishrana zahteva stručno sastavljen recept koji obezbeđuje odgovarajuće hranljive materije; nasumično dodavanje vitamina i minerala ne čini je uravnoteženom. Dodatke potpunoj hrani dajte samo kada za njih postoji razlog i stručna preporuka.
Dlaku četkajte nekoliko puta nedeljno, a tokom jačeg linjanja i češće. Nokte skraćujte prema potrebi i redovno perite zube pastom namenjenom psima. Uši pregledajte, ali ih ne čistite duboko niti koristite preparate bez potrebe.
Nabore na licu redovno pregledajte, nežno očistite prema potrebi i pažljivo osušite. Crvenilo, neprijatan miris, bol ili sekret zahtevaju pregled. Oči ne treba rutinski tretirati kapima nakon svake šetnje. Za sekret ili promene na oku tražite savet veterinara i ne koristite ljudske kapi na svoju ruku.
Mops treba da živi u kući sa porodicom, a ne stalno u dvorištu. Potrebno mu je suvo, udobno mesto za odmor, zaštićeno od pregrevanja i hladnoće.
Zdravlje: na šta posebno obratiti pažnju
Crni mopsovi imaju iste važne zdravstvene rizike kao i ostali mopsovi. Kratka njuška može biti povezana sa brahicefaličnim opstruktivnim sindromom disajnih puteva. Glasno disanje u mirovanju, teško podnošenje lagane šetnje, poremećen san i učestalo naprezanje pri disanju nisu samo bezazlene osobine rase i zahtevaju procenu veterinara.
Izraženo otežano disanje, plavičaste ili sive desni, kolaps ili sumnja na toplotni udar zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Prekinite aktivnost, premestite psa u hladan prostor i odmah pozovite veterinara. Ako je pregrejan, počnite rashlađivanje vodom hladnijom od tela i strujanjem vazduha dok organizujete prevoz; ne koristite led, ne umotavajte ga u mokre peškire i ne forsirajte pijenje.
Zbog izloženih očiju mopsovi su podložni povredama i bolestima površine oka. Žmirkanje, držanje oka zatvorenim, zamućenje, izrazito crvenilo ili trljanje oka zahtevaju pregled bez odlaganja. Povreda ili ispupčenje očne jabučice su hitna stanja.
Mogu se javiti i upale kožnih nabora, problemi sa zubima, zglobovima i kičmom, kao i gojaznost. Redovni pregledi, odgovarajuća telesna težina i dobra nega mogu smanjiti deo rizika, ali ne mogu sprečiti sve nasledne ili anatomski uslovljene probleme. Genetski testovi ne zamenjuju kliničke preglede i procenu disanja.
Izgled ne treba da bude glavni kriterijum
Crna dlaka može biti upečatljiva, ali ne znači manje linjanja ili jednostavniju negu. Koliko će se dlačice videti zavisi i od boje odeće i nameštaja. Izrazito spljoštena njuška, preterani nabori i veoma ispupčene oči nisu osobine koje treba tražiti zbog atraktivnog izgleda.
Izbor šteneta crnog mopsa
Odgovornog odgajivača procenjujte prema uslovima držanja, otvorenosti i dokumentaciji, a ne samo prema nazivu odgajivačnice ili ceni. Posetite leglo, upoznajte majku i proverite kako štenci odrastaju i navikavaju se na ljude i svakodnevne situacije. Razmotrite i udomljavanje odraslog psa, čije se potrebe i ponašanje mogu neposrednije proceniti.
Tražite nalaze zdravstvenih pregleda roditelja, uključujući procenu disanja, i objašnjenje šta je zaista ispitano. Pitajte za probleme u srodstvu, veterinarske preglede štenaca, vakcinaciju i zaštitu od parazita. Rodovnik potvrđuje poreklo, ali nije garancija zdravlja. Planirajte i nezavisan veterinarski pregled.
Obratite pažnju na disanje šteneta u mirovanju, čistoću očiju i kože i slobodno kretanje. Pregled šteneta ne može pouzdano predvideti njegovo buduće zdravlje, ali otežano disanje i druge očigledne tegobe ne treba prihvatati kao normalne. Odgajivač koji obećava potpuno zdravo leglo samo na osnovu genetskog testa ili naglašava „retku boju” umesto zdravlja daje razlog za oprez.
Kome mops može odgovarati?
Mops može odgovarati osobi koja želi malog psa za društvo i ima vremena za svakodnevnu negu, umerene šetnje i postepeno vaspitanje. Važno je unapred računati na linjanje, osetljivost na vrućinu i moguće značajne veterinarske troškove, uključujući dijagnostiku i lečenje problema sa disanjem.
Nije dobar izbor za nekoga ko traži partnera za duge trke, psa za stalni boravak napolju ili ljubimca sa malo zdravstvenih rizika. Odluku zasnivajte na potrebama konkretnog psa i svojim mogućnostima, a ne prvenstveno na crnoj boji dlake.
