Retriveri su lovački psi uzgajani prvenstveno za pronalaženje i donošenje odstreljene divljači, naročito ptica, sa kopna i iz vode. Mnogi su danas porodični ljubimci i radni psi. Iako ih često povezuju druželjubivost, želja za saradnjom i velika energija, šest rasa retrivera razlikuje se po temperamentu, građi i potrebama za negom.

Istorija retrivera

Naziv potiče od engleskog glagola „retrieve”, koji znači vratiti ili doneti nazad. Zadatak retrivera bio je da pronađe odstreljenu divljač i donese je lovcu, po mogućnosti bez oštećenja.

Razvoj ovih pasa bio je povezan sa lovom vatrenim oružjem. Za rad su bili važni dobar njuh, izdržljivost, spremnost za ulazak u vodu i saradnja sa vodičem. Retriveri su mogli da rade uz druge lovačke pse, koji su pronalazili ili podizali divljač.

Više današnjih rasa oblikovano je u Velikoj Britaniji tokom 19. veka. Severnoameričko poreklo imaju česapik-bej retriver i novaškotski retriver. Labrador vodi poreklo od pasa sa Njufaundlenda, na području današnje Kanade, dok je kao savremena rasa razvijen u Velikoj Britaniji.

Šta retriveri imaju zajedničko?

Kod mnogih retrivera izražene su privrženost ljudima, interesovanje za donošenje predmeta i spremnost za učenje. To su sklonosti, a ne garancije: ponašanje zavisi i od naslednih osobina pojedinca, rane socijalizacije, iskustava i načina obuke.

Zbog sposobnosti učenja i saradnje, pojedini retriveri obučavaju se za pomoć osobama sa invaliditetom, traganje, spasavanje i otkrivanje mirisa. Za takve zadatke potrebni su pažljiv izbor psa i stručna obuka; sama pripadnost rasi nije dovoljna.

Većini su svakodnevno potrebni kretanje, njuškanje, učenje i kontakt sa ljudima. Pored šetnji, mogu im odgovarati kontrolisano donošenje predmeta, igre traženja i pseći sportovi. Opterećenje treba prilagoditi uzrastu, kondiciji i zdravlju. Za održavanje odgovarajuće telesne mase važni su i količina hrane i poslastica, ne samo vežbanje.

Mnogi retriveri vole vodu, ali ne svi i ne bez prethodnog upoznavanja. Psa ne treba prisiljavati da pliva. Birajte bezbedna mesta, izbegavajte jake struje i veoma hladnu vodu i obezbedite lak izlazak na obalu. Na plovilu je preporučljiv odgovarajući prsluk za plivanje.

Retriver može dobro živeti sa decom i drugim životinjama, ali odnose treba graditi postepenim upoznavanjem i obukom zasnovanom na nagrađivanju. Interakcije psa i male dece uvek treba nadzirati. Druželjubiva reputacija rase ne znači da će svaki pas prihvatiti svaku osobu ili životinju.

Po čemu se razlikuju rase retrivera?

U ovu grupu ubraja se šest rasa: zlatni, labrador, ravnodlaki, kovrdžavi, novaškotski i česapik-bej retriver. Osim veličine i dlake, razlikuju se po samostalnosti u radu, odnosu prema nepoznatima i nivou uzbuđenja.

  • Veličina: novaškotski retriver je najmanji, dok je kovrdžavi retriver uglavnom najviši. Manja veličina ipak ne znači manju potrebu za aktivnošću.

  • Dlaka: labrador ima kratku i gustu dlaku; zlatni, ravnodlaki i novaškotski retriver imaju dužu dlaku sa resama. Kovrdžavi retriver ima sitne, zbijene kovrdže, a česapik kratku dlaku koja je na pojedinim delovima tela talasasta.

  • Boja: zlatni retriveri dolaze u nijansama zlatne i krem boje, a labradori su crni, žuti ili čokoladni. Ravnodlaki i kovrdžavi retriveri su crni ili jetrenosmeđi. Novaškotski retriver ima crvenkastu ili narandžastu dlaku, često sa belim oznakama. Česapik se javlja u nijansama smeđe, šaša i suve trave.

  • Temperament: labrador i zlatni retriver često su otvoreniji prema nepoznatima, dok kovrdžavi i česapik mogu biti rezervisaniji i samostalniji. Razlike među pojedincima i uzgojnim linijama mogu biti velike.

Šest rasa retrivera

Navedene visine i težine su okvirne za odrasle pse. Razlikuju se prema polu, građi, uzgojnoj liniji i standardu kinološke organizacije. Visina se meri u grebenu, a broj na vagi sam po sebi ne pokazuje da li je pas u odgovarajućoj kondiciji.

Zlatni retriver

Okvirna težina: 25–34 kg. Visina: 51–61 cm. Dlaka: ravna ili talasasta, sa resama. Poreklo: Velika Britanija.

Zlatni retriver je često druželjubiv, privržen i zainteresovan za saradnju. Može biti dobar izbor za aktivnu porodicu spremnu da uloži vreme u obuku i svakodnevne aktivnosti. Mlad pas može biti veoma živahan, pa je važno učiti ga mirnom pozdravljanju, hodanju na opuštenom povocu i odmoru. Dlaku treba redovno četkati, naročito iza ušiju i na mestima gde se stvaraju čvorovi.

Labrador retriver

Okvirna težina: 25–36 kg. Visina: približno 54–57 cm, uz razlike među standardima. Dlaka: kratka, gusta, sa poddlakom. Poreklo: preci iz današnje Kanade; rasa razvijena u Velikoj Britaniji.

Labradori su često otvoreni, energični i snažno motivisani hranom, što može olakšati obuku uz pažljivo doziranje nagrada. Potrebni su im i fizička aktivnost i zadaci za razmišljanje. Kratka dlaka je relativno jednostavna za održavanje, ali se linja i zahteva redovno četkanje. Labrador nije automatski miran ili poslušan: dobre navike se uče.

Ravnodlaki retriver

Okvirna težina: 25–36 kg. Visina: 56–62 cm. Dlaka: ravna, srednje dužine, sa resama. Poreklo: Velika Britanija.

Ravnodlaki retriver, poznat i kao flet, često je veseo, razigran i veoma aktivan. Može dugo zadržati mladalačku živahnost. Odgovaraju mu raznovrsni zadaci i dosledna obuka uz nagrađivanje, bez grubog postupanja. Redovno četkanje pomaže da se dlaka i rese ne zamrse.

Kovrdžavi retriver

Okvirna težina: 29–36 kg. Visina: približno 64–69 cm. Dlaka: kratke, zbijene kovrdže po većem delu tela. Poreklo: Velika Britanija.

Kovrdžavi retriver, ili kerli, može biti samostalniji i rezervisaniji prema nepoznatima od labradora ili zlatnog retrivera. To ne znači da je nužno nedruželjubiv. Važni su postepena socijalizacija, jasna pravila i zanimljiva obuka. Kovrdže ne zahtevaju isto četkanje kao duga ravna dlaka; način nege treba prilagoditi njihovoj strukturi, uz savet iskusnog grumera ili odgajivača.

Novaškotski retriver — toler

Okvirna težina: 17–23 kg. Visina: 45–51 cm. Dlaka: srednje dužine, sa poddlakom. Poreklo: Kanada.

Najmanji retriver uzgajan je za primamljivanje vodenih ptica kretanjem i igrom uz obalu, a zatim za donošenje odstreljene divljači. Toler je često brz, živahan i veoma zainteresovan za rad. Može uživati u agiliti vežbama, poslušnosti i igrama traženja. Manja građa ga ne čini lakšim psom za držanje: potrebni su mu i aktivnost i učenje smirenog ponašanja.

Česapik-bej retriver

Okvirna težina: 25–36,5 kg. Visina: 53–66 cm. Dlaka: kratka, gusta, mestimično talasasta, sa poddlakom. Poreklo: SAD.

Česapik je snažan pas uzgajan za donošenje vodenih ptica u zahtevnim uslovima. Može biti samostalan, uporan i uzdržan prema nepoznatima, pa zahteva pažljivu socijalizaciju i doslednu obuku. Gusta dlaka pruža zaštitu pri radu u vodi, ali ga ne čini otpornim na iscrpljenost ili pothlađivanje. Dlaku treba redovno održavati, a kupanje prilagoditi potrebi, bez nepotrebnog odmašćivanja.

Koji retriver je pravi za vas?

Izbor ne treba zasnivati samo na izgledu ili dužini dlake. Važnije je koliko vremena možete svakodnevno posvetiti šetnjama, obuci, nezi i druženju. Stan ili kuća sa dvorištem sami po sebi ne određuju da li će potrebe psa biti zadovoljene; dvorište nije zamena za zajedničke aktivnosti.

  • Za aktivnu porodicu: labrador i zlatni retriver često odgovaraju ljudima koji žele društvenog psa, ali i oni zahtevaju obuku, nadzor uz decu i dovoljno odmora.

  • Za pseće sportove i rad: svih šest rasa može imati sposobne predstavnike. Toler i ravnodlaki retriver mogu odgovarati ljudima koji uživaju u živahnim psima i redovnom radu sa njima.

  • Ako razmatrate samostalnijeg psa: upoznajte odrasle kovrdžave i česapik retrivere i razgovarajte sa ljudima koji poznaju njihovo ponašanje. Rezervisanost nije razlog da se podstiče čuvanje teritorije ili nepoverenje prema ljudima.

  • Za jednostavniju negu dlake: labradorova kratka dlaka može biti praktična, ali i ona ostavlja dosta dlaka u domu. Zlatni, ravnodlaki i novaškotski retriver traže pažnju na resama i mestima sklonim mršenju.

  • Pre nabavke: raspitajte se o temperamentu roditelja, uslovima odgoja i dokumentovanim zdravstvenim pregledima primerenim rasi. Sa veterinarom razmotrite nasledne rizike i potrebe budućeg psa. Kod udomljavanja, procena ponašanja odraslog psa može mnogo značiti.

Često postavljana pitanja

Koje rase retrivera postoje?

Šest rasa su labrador retriver, zlatni retriver, ravnodlaki retriver, kovrdžavi retriver, novaškotski retriver i česapik-bej retriver.

Da li su svi retriveri dobri sa decom?

Mnogi mogu biti dobri porodični psi, ali nijedna rasa ne garantuje bezbedan odnos sa decom. Važni su temperament pojedinačnog psa, socijalizacija, obuka i ponašanje dece. Odrasla osoba treba da nadzire kontakt, a pas mora imati mesto na koje može da se povuče bez uznemiravanja.

Može li retriver da živi u stanu?

Može, ako dobija dovoljno aktivnosti, prilika za obavljanje nužde, mentalne stimulacije i odmora. Najmanji retriver nije nužno i najmirniji. Pri izboru uzmite u obzir konkretnog psa, njegov uzrast i to koliko dobro može da se uklopi u vaš dnevni raspored.