Kovrdžavi retriver, poznat i kao kerli (Curly-coated Retriever), stara je britanska lovačka rasa razvijena za pronalaženje i donošenje odstreljene divljači, uključujući vodene ptice. Danas je znatno ređi od labradora i zlatnog retrivera. Može biti odan porodični pas, ali mu je potreban vlasnik koji ima vremena za kretanje, obuku i zajedničke aktivnosti.
Osnovne informacije
Poreklo: Velika Britanija.
Veličina: veliki pas; idealna visina u grebenu je 69 cm za mužjake i 64 cm za ženke.
Težina: okvirno 29–36 kg, uz razlike prema polu, građi i telesnoj kondiciji. Ovaj raspon nije stroga granica za svakog psa.
Očekivani životni vek: približno 10–12 godina, uz individualne razlike.
FCI grupa: retriveri, španijeli i vodeni psi.
Boje: jednobojna crna ili smeđa, odnosno jetrena.
Poreklo i razvoj rase
Kerli se ubraja među najstarije rase retrivera. Razvijen je u Britaniji, a na izložbama je prikazivan već 1860. godine. Njegovo tačno poreklo nije potpuno razjašnjeno: kao mogući preci pominju se stari vodeni psi i vodeni španijeli, a u istoriji rase navodi se i mogući uticaj pudle. Takve pretpostavke ne treba predstavljati kao potpuno utvrđen rodoslov.
Rasa je zadržala namenu lovačkog psa koji radi na kopnu i u vodi. Iako nema popularnost labradora i zlatnog retrivera, ima posvećene odgajivače i vlasnike. Dostupnost legala razlikuje se od zemlje do zemlje, pa potraga za štenetom može zahtevati strpljenje.
Izgled i dlaka
Kovrdžavi retriver je snažan, dugonog i skladno građen pas. Telo je nešto duže od visine u grebenu, grudi su duboke, a leđa čvrsta. Glava je klinastog oblika, sa približno jednakom dužinom lobanje i njuške i makazastim zagrizom. Oči su ovalne, a male viseće uši postavljene malo iznad njihove linije.
Rep nastavlja liniju leđa i doseže približno do skočnog zgloba. Udovi su snažni, a kretanje bi trebalo da bude slobodno i energično. Šepanje, ukočenost ili nestabilan hod nisu osobine rase i zahtevaju veterinarsku procenu.
Prepoznatljivo obeležje je gusta dlaka sa sitnim, čvrstim kovrdžama koje prate telo. Na licu i prednjoj strani nogu dlaka je kratka i glatka. Kerli nema razvijenu poddlaku; njegova dlaka ipak pruža zaštitu tokom rada u vodi. Otpornost na hladnoću zavisi i od temperature, vetra, vlažnosti, kondicije i trajanja boravka napolju.
Dlaka je jednobojna crna ili jetrena. Pigmentacija nosa i drugih vidljivih delova kože prati boju dlake; to ne znači da crni pas ima crne oči. Za detaljnu procenu izložbenog izgleda treba koristiti standard rase, a ne samo fotografije ili opis u oglasu.
Karakter i život u porodici
Kerli je često samostalan, inteligentan i privržen svojim ljudima, a prema nepoznatima može biti uzdržaniji od nekih drugih retrivera. To su sklonosti, ne pravila za svakog psa. Budnost ili lajanje na nepoznate ne znače da je pas pouzdan zaštitnik, niti je kerli jedini retriver koji može pokazivati čuvarsko ponašanje.
Može se dobro slagati sa decom i drugim psima, ali mnogo zavisi od temperamenta, ranih iskustava i načina upoznavanja. Kontakt sa malom decom uvek treba nadzirati. Zbog lovačkog nagona potreban je poseban oprez oko ptica, mačaka i sitnih ljubimaca; zajednički život ne treba unapred smatrati bezbednim.
Mladi psi mogu dugo ostati razigrani i zahtevni. Žvakanje preusmeravajte na bezbedne igračke primerene uzrastu, uz dovoljno sna i mirnih pauza. Na ostajanje nasamo psa navikavajte postepeno. Uporno zavijanje, panično ponašanje ili uništavanje stvari tokom odsustva razlog su da potražite stručnu pomoć, a ne da pojačavate kazne.
Vaspitanje, trening i aktivnost
Najkorisniji su kratki, raznovrsni treninzi zasnovani na nagrađivanju željenog ponašanja. Doslednost znači jasna pravila i strpljivo ponavljanje, ne grubost. Vežbajte odazivanje, hodanje na opuštenom povocu, puštanje predmeta i mirno čekanje. U neograđenom prostoru koristite povodac ili dugu liniju dok odaziv nije dovoljno pouzdan.
Socijalizacija počinje kod odgajivača i nastavlja se postepenim, prijatnim upoznavanjem ljudi, zvukova, podloga i drugih životinja. Ne forsirajte kontakt kada je štene uplašeno. Sa veterinarom dogovorite bezbedne načine izlaska i druženja u skladu sa vakcinacijom i lokalnim rizikom od infekcija. Dobra socijalizacija pomaže prilagođavanju, ali ne garantuje smirenost u svakoj situaciji.
Odraslom k erliju potrebni su svakodnevno kretanje i mentalni zadaci: šetnje sa njuškanjem, kontrolisano donošenje predmeta, igre traženja i obuka. Obim napora prilagodite zdravlju i kondiciji. Štencima obezbedite više kratkih aktivnosti i odmor, bez iscrpljujućeg trčanja, prisilnog vežbanja i ponavljanih visokih skokova.
Mnogi pripadnici rase rado plivaju, ali ne svi. Psa uvodite u vodu postepeno, bez bacanja ili prisile. Izbegavajte jake struje, nesigurne obale, zagađenu vodu i dugu izloženost hladnoći. Za rad na zahtevnijim terenima ili sportsku obuku korisna je pomoć trenera koji koristi humane metode.
Smeštaj i nega
Može živeti u stanu ili kući ako dobija dovoljno aktivnosti i kontakta sa porodicom. Dvorište ne zamenjuje šetnje. Pripremite mirno mesto za odmor, činije i bezbedne igračke, a kablove, sitne predmete i otrovne materije sklonite van domašaja. Dug boravak u izolaciji nije dobar način držanja ovog psa.
Dlaku redovno pregledajte, naročito tokom linjanja. Grubo ili često suvo četkanje može narušiti oblik kovrdža; mrtvu dlaku uklanjajte nežno, odgovarajućim priborom. Vlaženje dlake može pomoći da se kovrdže ponovo oblikuju. Za izbor pribora i eventualno diskretno skraćivanje tražite savet odgajivača ili grumera koji poznaje rasu. Agresivno proređivanje i brijanje nisu rutinska nega.
Kupajte psa kada je prljav, šamponom namenjenim psima, i dobro ga isperite. Posle plivanja proverite kožu i uši. Odeća može biti korisna pri velikoj hladnoći ili za osetljivog psa, ali ni kaput ni obuća nisu automatski potrebni svakom k erliju.
Nokte proveravajte redovno i skraćujte po potrebi, bez povređivanja živog dela. Ako niste sigurni, potražite pomoć.
Zube perite pastom za pse. Kamenac i bol u ustima zahtevaju pregled; nemojte koristiti ljudsku pastu.
Uši čistite samo po potrebi, sredstvom namenjenim psima. Ne gurajte štapiće u ušni kanal i ne koristite kućne dezinfekcione rastvore. Crvenilo, neprijatan miris, sekret ili bol zahtevaju pregled.
Ishrana
Birajte potpunu i uravnoteženu hranu namenjenu uzrastu psa; za štene je važna hrana prilagođena rastu velikih rasa. Oznaka „premium” sama po sebi nije garancija kvaliteta. Količinu prilagođavajte telesnoj kondiciji, aktivnosti i preporuci veterinara, a smernice na pakovanju koristite kao polaznu tačku.
Domaća ishrana može biti odgovarajuća ako je recept stručno formulisan, uključujući potrebne dodatke. Meso, pirinač i povrće sami po sebi nisu potpun obrok za dugoročno hranjenje. Kombinovanje gotove i domaće hrane nije nužno štetno za varenje, ali može poremetiti ravnotežu hranljivih materija i ukupan unos kalorija. Promene uvodite postepeno.
Ne dajte alkohol, čokoladu, kofein, grožđe i suvo grožđe, luk, beli luk ni proizvode sa ksilitolom. Kosti, naročito kuvane, nose rizik od gušenja, povrede i začepljenja creva. Izbegavajte pokvarenu hranu, sirovo meso i ribu zbog rizika od patogena, kao i vrlo masne obroke. Ako pas pojede mogući otrov, odmah kontaktirajte veterinara; ne čekajte simptome i ne izazivajte povraćanje bez uputstva.
Odraslim psima obično odgovaraju dva obroka dnevno, dok štenci jedu češće, prema uzrastu. Sveža voda mora biti stalno dostupna. Izbegavajte intenzivan napor neposredno oko velikog obroka. Primetno povećanje žeđi ili mokrenja treba prijaviti veterinaru, umesto ograničavanja vode.
Zdravlje i nasledni rizici
Kerli nije oslobođen naslednih bolesti. Rizik zavisi od porodične linije, a postojanje testa ne znači da je bolest česta u celoj rasi. Od odgajivača tražite dokumentovane preglede roditelja i rezultate genetskih testova relevantnih za tu liniju. Veterinar može pomoći u njihovom tumačenju.
Displazija kukova: razvojni poremećaj sa naslednom komponentom, na koji mogu uticati rast, telesna masa i drugi faktori. Nije jednostavno „stečena” zbog jednog pogrešnog obroka ili napora.
Progresivna atrofija mrežnjače: nasledno propadanje ćelija mrežnjače koje može dovesti do gubitka vida; nije isto što i odvajanje mrežnjače. Slabije snalaženje u mraku ili promene vida zahtevaju očni pregled.
Glikogenoza tipa III: redak nasledni poremećaj razgradnje glikogena, opisan kod ove rase, koji može zahvatiti jetru i mišiće. Ne može se prepoznati samo po uzrastu ili opštoj slabosti; dijagnostiku i praćenje vodi veterinar.
Kolaps izazvan naporom: nasledni poremećaj koji može izazvati slabost i poremećaj kretanja tokom intenzivne aktivnosti. Svaki kolaps zahteva prekid aktivnosti i hitan kontakt sa veterinarom, jer uzrok može biti i toplotni udar, srčani problem ili drugo hitno stanje. Oporavak posle odmora ne potvrđuje dijagnozu niti garantuje bezbednost.
Hiperurikozurija: povećano izlučivanje mokraćne kiseline urinom koje može doprineti nastanku uratnih kamenaca. Napinjanje uz malo ili nimalo mokraće je hitno stanje. Ishranu i terapiju određuje veterinar.
Gubitak dlake, promene kože, šepanje ili slabost ne treba pripisivati rasi bez pregleda. Plan vakcinacije, zaštite od parazita i preventivnih pregleda prilagodite uzrastu, zdravlju i mestu boravka psa. Nijedan pojedinačni pregled ili genetski test ne garantuje da pas nikada neće oboleti.
Kao kod drugih velikih pasa sa dubokim grudnim košem, važno je prepoznati znake moguće dilatacije i uvrtanja želuca: uzaludne pokušaje povraćanja, naglo nadimanje stomaka, izrazit nemir, slinjenje i slabost. To zahteva odlazak u veterinarsku ambulantu bez odlaganja.
Kome odgovara kovrdžavi retriver?
Najviše odgovara ljudima koji žele aktivnog pratioca i mogu svakodnevno da ulažu vreme u šetnje, obuku i druženje. Početnik takođe može biti dobar vlasnik uz pripremu i stručnu podršku. Godine ili invaliditet vlasnika nisu sami po sebi prepreka: presudno je da li može da obezbedi potrebnu negu i aktivnost, samostalno ili uz pouzdanu pomoć.
Rasa nije dobar izbor ako očekujete psa kome je dovoljno samo dvorište, koji će redovno dugo ostajati sam ili koji će se bez obuke bezbedno družiti sa svim životinjama. Nije ni hipoalergena: odsustvo poddlake ne uklanja alergene iz peruti i pljuvačke. Osoba sa alergijom treba da razgovara sa lekarom i proceni reakciju pri kontaktu sa konkretnim psom.
Izbor šteneta i troškovi
Retkost rase ne štiti od prevare ili neodgovornog uzgoja. Sajt odgajivačnice, društvene mreže i izložbeni uspesi nisu dovoljni dokazi kvaliteta. Kad god je moguće, posetite odgajivača, upoznajte majku i pogledajte uslove u kojima štenci rastu. Pitajte o temperamentu roditelja, socijalizaciji legla i zdravstvenim problemima u porodičnoj liniji.
Tražite dokumentaciju o poreklu ako kupujete psa sa rodovnikom, veterinarske evidencije, rezultate zdravstvenih pregleda roditelja i jasan ugovor. Proverite identitet prodavca i dokumenta pre uplate. Odgajivač treba da bude spreman da odgovori na pitanja i da se raspita o uslovima koje ćete pružiti psu. Budući izložbeni uspeh šteneta ne može se garantovati.
Ako kupujete štene u inostranstvu, unapred proverite uslove ulaska i tranzita kod nadležnih organa za svaku zemlju na ruti i sa veterinarom. Zahtevi za identifikaciju, vakcinaciju, dokumenta i minimalni uzrast mogu se razlikovati. Ne oslanjajte se samo na obećanje prodavca da transport neće biti problem.
Cena zavisi od zemlje, odgajivača, zdravstvenih provera roditelja i dostupnosti legala, pa pouzdan univerzalan raspon nije moguće dati. Pored kupovine i transporta, računajte na hranu, preventivnu zdravstvenu zaštitu, obuku, opremu i rezervu za neplanirane veterinarske troškove.
