Labrador retriver je snažan, aktivan pas, poznat po druželjubivosti i spremnosti na saradnju sa čovekom. Često se dobro uklapa u porodični život, ali nije pas kome su dovoljni dvorište i povremena igra: potrebni su mu svakodnevno kretanje, učenje i društvo.
Osnovne informacije
Poreklo: rasa je razvijena u Velikoj Britaniji od pasa sa Njufaundlenda, u današnjoj Kanadi.
FCI grupa: 8 — retriveri, španijeli i psi za vodu.
Visina u grebenu: prema FCI standardu, idealno 56–57 cm za mužjake i 54–56 cm za ženke.
Težina: okvirno 25–36 kg, zavisno od pola i građe; odgovarajuća telesna kondicija važnija je od samog broja kilograma.
Životni vek: često oko 11–13 godina, uz znatne individualne razlike.
Dlaka: kratka i gusta, sa poddlakom; boje su crna, žuta i čokoladna.
Istorija rase
Preci labradora bili su radni psi sa Njufaundlenda koji su pomagali ribarima, između ostalog donošenjem predmeta iz vode. Tokom 19. veka stigli su u Britaniju, gde je selekcijom razvijen retriver namenjen donošenju odstreljene divljači.
Sposobnost donošenja, dobar njuh i saradnja sa vodičem kasnije su omogućili labradorima različite radne uloge. Posebno odabrani i obučeni psi rade kao vodiči, psi pomagači, tragači i psi za otkrivanje određenih mirisa. Neki učestvuju i u stručno vođenim terapijskim aktivnostima; sama pripadnost rasi ne znači da je pas pogodan za takav rad.
Izgled labrador retrivera
Labrador je čvrsto i skladno građen pas, širokog grudnog koša, ravnih leđa i snažnih slabina. Zdepast izgled ne treba mešati sa gojaznošću: zdrav pas treba da se kreće slobodno, bez viška masnog tkiva.
Glava je široka, njuška snažna, a zagriz makazast. Oči su srednje veličine, smeđe ili boje lešnika. Uši su viseće, postavljene nešto unazad i priljubljene uz glavu. Vrat je snažan, noge čvrste, a šape kompaktne.
Prepoznatljiv „vidrin rep” debeo je pri korenu i postepeno se sužava, sa kratkom, gustom dlakom. Kratka pokrovna dlaka i gusta poddlaka pružaju zaštitu u vodi i hladnijem vremenu, ali ne čine psa otpornim na sve vremenske uslove.
Boje dlake
Priznate boje su crna, žuta i čokoladna, odnosno jetrena. Žuta obuhvata nijanse od svetlokrem do lisičjecrvene. Mala bela oznaka na grudima dopuštena je standardom. Boja dlake nije pouzdan pokazatelj karaktera, sposobnosti za učenje ili zdravlja psa.
Karakter i život sa porodicom
Mnogi labradori su druželjubivi, radoznali i motivisani hranom ili igrom, što može olakšati obuku. Ipak, temperament zavisi i od nasleđa, ranih iskustava, zdravlja i načina života. Nisu svi mirni, poslušni ili otvoreni prema svakom čoveku i psu.
Mladi labradori često su veoma živahni. Mogu skakati na ljude, nositi predmete po kući i grickati stvari, naročito ako nemaju odgovarajuće aktivnosti i bezbedne predmete za žvakanje. To nisu problemi koji se rešavaju sami od sebe samo zato što je rasa poznata kao laka za obuku.
Dobar porodični pas postaje se uz odgovarajući izbor, učenje i nadzor — rasa nije garancija bezbednog ponašanja.
Labrador može biti dobar saputnik deci, ali snažan i uzbuđen pas može nenamerno oboriti dete. Kontakte male dece i psa uvek treba da nadzire odrasla osoba. Decu učite da psa ne uznemiravaju dok jede ili odmara i da mu omoguće da se udalji. Ne ostavljajte ih same, čak ni kada je pas inače strpljiv.
Sa mačkama i drugim kućnim ljubimcima može dobro živeti uz postepeno upoznavanje i nadzor. Nije tipičan pas čuvar, mada pojedini psi laju na dolazak posetilaca. Ostajanje nasamo treba uvoditi postepeno; dugo svakodnevno odsustvo vlasnika bez organizovane brige nije dobar izbor za ovog društvenog psa.
Vaspitanje i obuka
Učenje počinje po dolasku šteneta u dom. Obezbedite mirno mesto za spavanje, predvidivu rutinu obroka i česte prilike za obavljanje nužde. Nagradite nuždu na željenom mestu, naročito posle spavanja, jela i igre, a nezgode očistite bez kažnjavanja.
Rana socijalizacija podrazumeva prijatna, postepena iskustva sa različitim ljudima, zvukovima, podlogama i stabilnim psima. Ne treba čekati kraj vakcinacije za svako upoznavanje sa svetom, ali bezbedna mesta i kontakte treba odabrati sa veterinarom prema lokalnom riziku od zaraznih bolesti. Izbegavajte preplavljivanje šteneta nadražajima i prisiljavanje na kontakt.
Nagrađujte poželjno ponašanje hranom, pohvalom ili igrom. Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane.
Vežbajte dozivanje, hodanje na opuštenom povocu, mirno pozdravljanje, „pusti” i „ostavi”. Ove veštine su posebno korisne psu koji rado uzima predmete u usta.
Radite u kratkim sesijama od nekoliko minuta, uz pauze. Težinu zadatka i broj ometanja povećavajte postepeno.
Sklonite opasne predmete i ponudite bezbedne igračke za žvakanje. Ne jurite psa koji nosi predmet; učite ga razmeni za nagradu.
Kod straha, agresije, čuvanja hrane ili teškoća sa ostajanjem nasamo potražite veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.
Kretanje, igra i plivanje
Zdravom odraslom labradoru obično je potrebno više od kratkih izlazaka radi nužde. Kombinujte šetnje sa njuškanjem, igru, obuku i odmor. Intenzitet prilagodite uzrastu, kondiciji, vremenu i stanju zglobova. Potraga za hranom i donošenje predmeta mogu biti korisni, ali izbegavajte neprekidno bacanje lopte uz nagla kočenja i okrete.
Štencima odgovaraju kratke, česte aktivnosti sopstvenim tempom. Forsirano trčanje, ponavljani skokovi i trčanje uz bicikl nisu primereni psu u razvoju. Pre intenzivnijeg sporta sa odraslim psom posavetujte se sa veterinarom.
Mnogi labradori vole vodu, ali ne pliva svaki pas sigurno. Uvodite ga postepeno, bez bacanja u vodu, i obezbedite lak izlazak. Izbegavajte jake struje, zagađenu vodu i vodu sa sumnjivim cvetanjem algi. Nadzirite psa, pravite pauze i ne dozvoljavajte prekomerno gutanje vode; na plovilu koristite odgovarajući prsluk za spasavanje.
Smeštaj i nega
Labrador može živeti i u stanu i u kući ako ima dovoljno aktivnosti i kontakta sa ukućanima. Dvorište nije zamena za šetnju. Garaža, lanac ili izolovan boks nisu odgovarajuće rešenje za njegov svakodnevni život.
Obezbedite mirno mesto za odmor, svežu vodu i zaštitu od vrućine i hladnoće. Osetljivost na buku je individualna; ako se pas plaši, omogućite mu povlačenje i ne prisiljavajte ga da ostane uz izvor buke.
Dlaku četkajte najmanje jednom nedeljno, a tokom izraženog linjanja češće. Koristite pribor koji ne grebe kožu i ne oštećuje dlaku. Rutinsko šišanje ili brijanje nije potrebno.
Kupajte psa po potrebi šamponom namenjenim psima. Posle plivanja proverite kožu i uši i osušite spoljašnji deo uha.
Zube perite svakodnevno pastom za pse. Nokte skraćujte prema potrebi, uz pomoć veterinara ili grumera ako niste sigurni kako.
Uši i oči redovno pregledajte, ali ih ne tretirajte preparatima bez potrebe. Crvenilo, neprijatan miris, sekret, bol ili uporno češanje zahtevaju pregled; ne gurajte štapiće u ušni kanal.
Ishrana i kontrola težine
Labradori često imaju izražen apetit i skloni su gojaznosti. Obroke merite, a količinu prilagođavajte telesnoj kondiciji, aktivnosti i promenama težine, ne samo tabeli na pakovanju. Rebra bi trebalo lako napipati ispod tankog sloja masnog tkiva, uz vidljiv struk gledano odozgo.
Praktičan izbor je potpuna hrana namenjena uzrastu psa; za štene odaberite hranu primerenu rastu većih rasa. Uz potpunu hranu ne dodajte vitamine, minerale ili kalcijum na svoju ruku. Domaći obroci mogu biti odgovarajući ako recept sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane: samo meso, pirinač i povrće nisu uravnotežena ishrana.
Poslastice treba da čine mali deo dnevnih kalorija, uobičajeno najviše oko 10%. Za obuku možete odvojiti i deo redovnog obroka. Sprečite pristup kanti za smeće, ostacima hrane i predmetima koje pas može progutati.
Čokolada, ksilitol, grožđe i suvo grožđe, luk i beli luk, alkohol i makadamija mogu biti opasni za pse. Kuvane kosti mogu se lomiti i izazvati povrede ili začepljenje; ni sirove kosti nisu bez rizika. Sirovo meso i riba nose rizik od uzročnika infekcija. Izbegavajte koštice voća zbog mogućeg trovanja i začepljenja.
Ako sumnjate na trovanje ili gutanje stranog tela, odmah pozovite veterinara. Ne čekajte simptome i ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva.
Zdravlje i nasledne predispozicije
Labradori mogu imati dug i aktivan život, ali rasa ima poznate zdravstvene predispozicije. To ne znači da će svaki pas oboleti. Održavanje primerene težine i odgovorna selekcija smanjuju neke rizike, ali ne zamenjuju veterinarske preglede.
Displazija kukova i laktova: razvojni poremećaji zglobova na koje utiču nasleđe i drugi faktori. Hramanje, ukočenost ili teško ustajanje zahtevaju pregled.
Nasledne bolesti oka, uključujući progresivnu atrofiju mrežnjače, i katarakta. Higijena ne sprečava ove bolesti; važni su odgovarajući pregledi i testiranje priplodnih pasa.
Kolaps izazvan naporom (EIC): nasledno stanje kod kojeg intenzivno uzbuđenje i aktivnost mogu izazvati slabost i kolaps. Nije isto što i iznenadna srčana slabost i postoji genetski test.
Nasledne miopatije i nazalna parakeratoza, koja izaziva zadebljanje i kruste na nosnoj pečurci. Slični simptomi mogu imati i druge uzroke, pa dijagnozu postavlja veterinar.
Gojaznost, upale ušiju i kožne tegobe takođe zaslužuju pažnju. Višak kilograma dodatno opterećuje zglobove i otežava kretanje.
Svaki kolaps zahteva hitnu procenu jer uzrok može biti EIC, pregrevanje, srčani problem ili drugo stanje. Prekinite aktivnost i hitno kontaktirajte veterinara. Otežano disanje, blede ili plavičaste desni, napet i uvećan stomak uz bezuspešne pokušaje povraćanja takođe su razlozi za odlazak u hitnu veterinarsku službu.
Sa veterinarom napravite plan preventivnih pregleda, vakcinacije i zaštite od parazita prema mestu boravka i načinu života. Starijim psima i onima sa hroničnim bolestima mogu biti potrebne češće kontrole. Ishod lečenja zavisi od konkretne bolesti; ne mogu se sva nasledna stanja izlečiti negom ili ishranom.
Kome odgovara labrador?
Najviše odgovara ljudima koji žele aktivnog saputnika i imaju vremena za svakodnevne šetnje, obuku i druženje. Može biti dobar prvi pas uz spremnost vlasnika da uči. Za starije osobe ili osobe smanjene pokretljivosti važni su temperament konkretnog psa, njegova snaga i dostupna pomoć; živahno štene nije automatski odgovarajući izbor.
Razmislite o drugom izboru ako vam smetaju obilno linjanje, svakodnevna aktivnost i pažljiva kontrola hrane, ako želite prvenstveno psa čuvara ili bi pas redovno provodio veći deo dana sam. Mirniji odrasli pas poznatog ponašanja ponekad se bolje uklapa od šteneta.
Izbor šteneta i odgajivača
Pre nabavke procenite vreme i budžet za čitav život psa. Kod odgajivača tražite uvid u uslove odrastanja, upoznajte majku legla kada je moguće i pitajte kako se štenci navikavaju na ljude i svakodnevne situacije.
Tražite zvanične nalaze pregleda kukova i laktova roditelja, očnih pregleda i relevantnih genetskih testova. Odgajivač treba da objasni rezultate i izbor roditeljskog para, a ne samo da kaže da su psi „genetski zdravi”. Nijedan test niti rodovnik ne garantuje potpuno zdravo štene.
Proverite dokumentaciju o poreklu, identifikaciji i veterinarskoj nezi primerenoj uzrastu. Nazivi dokumenata i zahtevi za registraciju ili putovanje razlikuju se među državama; potrebne postupke proverite kod nadležnog organa i veterinara, naročito pri kupovini iz inostranstva.
Posmatrajte celo leglo, ne samo jedno štene. Čistoća, primerena uhranjenost, slobodno kretanje i odsustvo vidljivog sekreta ili kožnih promena jesu korisni pokazatelji, ali ne zamenjuju pregled. Ponašanje tokom jedne posete nije pouzdan test budućeg karaktera: štene može biti pospano, oprezno ili uzbuđeno. Izbor uskladite sa svojim domom uz pomoć odgovornog odgajivača.
Cena i troškovi držanja
Cena šteneta zavisi od zemlje, odgajivača, zdravstvenih pregleda roditelja i drugih okolnosti, pa jedan raspon bez jasnog tržišta i vremena nije pouzdan. Visoka cena sama po sebi nije dokaz odgovornog uzgoja, a izložbene titule nisu zamena za zdravstvene nalaze.
Uz nabavnu cenu uračunajte kvalitetnu hranu, preventivnu veterinarsku negu, opremu, obuku i eventualno čuvanje psa. Planirajte i rezervu za nepredviđeno lečenje. Ako razmatrate udomljavanje, raspitajte se o poznatom zdravstvenom stanju, ponašanju i potrebama konkretnog psa.
