Čokoladni labrador-retriver pripada istoj rasi kao crni i žuti labradori. Boja dlake ne određuje njegov karakter, sposobnost učenja niti to koliko će se dobro uklopiti u porodicu. Pri izboru psa mnogo su važniji zdravlje, temperament, uslovi odrastanja i potrebe konkretnog psa nego nijansa krzna.

Osnovne osobine čokoladnog labradora

Labrador je snažan, aktivan retriver, prvobitno uzgajan za donošenje odstreljene divljači. Mnogi labradori su društveni, rado sarađuju sa ljudima i vole da nose predmete, ali te osobine treba usmeravati strpljivim vaspitanjem.

  • Aktivnost: potrebne su svakodnevne šetnje, igra, istraživanje mirisa i mentalni zadaci, uz dovoljno odmora.

  • Dlaka: kratka i gusta, sa poddlakom; redovno se linja i zahteva četkanje.

  • Učenje: mnoge labradore motivišu hrana, igra i kontakt sa vlasnikom. Najbolje je raditi kroz kratke treninge i nagrađivanje poželjnog ponašanja.

  • Ishrana: sklonost prejedanju i gojenju zahteva odmerene obroke i praćenje telesne kondicije.

  • Društvo: ovo nisu psi kojima je dovoljno samo dvorište. Potrebni su im redovan kontakt sa ljudima i zajedničke aktivnosti.

Poreklo rase

Preci današnjih labradora potiču sa Njufaundlenda, gde su radni psi pomagali ribarima i bili cenjeni zbog sposobnosti plivanja i donošenja predmeta iz vode. U 19. veku dovedeni su u Veliku Britaniju, gde je rasa dalje razvijana za lov i aportiranje.

Pored lovačkih zadataka, labradori danas rade kao psi vodiči, psi pomagači, psi za potragu i detekciju, a pojedini učestvuju i u terapijskim programima. Za takve uloge biraju se i posebno obučavaju odgovarajući pojedinci; sama pripadnost rasi nije dovoljna.

Izgled i građa

Labrador ima čvrstu građu, široku lobanju, snažne vilice i dubok grudni koš. Uši su spuštene, a oči najčešće smeđe ili boje lešnika. Karakterističan „vidrin rep” debeo je pri korenu, postepeno se sužava i prekriven je kratkom, gustom dlakom.

Spoljašnja dlaka je kratka i čvrsta na dodir, a poddlaka pruža zaštitu od vremenskih uslova. Kožne opne između prstiju pomažu pri plivanju. Ipak, ni dlaka ni građa ne štite psa od svih rizika hladne vode, iscrpljivanja ili pregrevanja.

Prema FCI standardu, idealna visina u grebenu iznosi 56–57 cm za mužjake i 54–56 cm za ženke. Težina zavisi od pola, građe i kondicije; okvirno se često kreće između 25 i 36 kg. Broj na vagi nije dovoljan za procenu uhranjenosti.

Izrazi „engleski” i „američki” labrador često se neformalno koriste za izložbene i radne linije. Nisu u pitanju zasebne rase, a razlike u građi i nivou energije ne mogu se pouzdano proceniti samo prema toj oznaci.

Čokoladna boja i nasleđivanje

Standardne boje labradora su crna, žuta i čokoladna. Čokoladna boja može imati različite braon nijanse. Prema FCI standardu, mala bela mrlja na grudima je dozvoljena, iako nije poželjna.

Nasleđivanje boje nije moguće objasniti samo pravilom da roditelji nose „gen za braon”. Na jednom genskom lokusu određuje se crni ili braon pigment, dok drugi utiče na to da li će se taj pigment ispoljiti u dlaci ili će pas biti žut. Zato i dva čokoladna roditelja mogu dobiti žuto štene ako oba nose odgovarajuću recesivnu varijantu.

DNK testovi mogu pomoći odgajivaču da proceni moguće boje potomstva. Oni ne predviđaju tačan broj štenaca određene boje u konkretnom leglu, niti su zamena za zdravstvene preglede roditelja.

Žuta dlaka može varirati od svetlokrem do lisičjecrvene, dok je crna jednobojna. Boja sama po sebi nije pouzdan pokazatelj mirnoće, inteligencije ili radnih sposobnosti. Ni viša cena zasnovana na navodnoj retkosti nijanse nije dokaz kvaliteta uzgoja.

Temperament i život sa porodicom

Mnogi labradori su druželjubivi i razigrani, ali naročito mladi psi mogu biti veoma energični, skakati na ljude i povlačiti povodac. Mirno ponašanje razvija se uz sazrevanje, odgovarajuće aktivnosti i dosledan trening, a nije zagarantovano rasom.

Uz pažljivo upoznavanje mogu dobro živeti sa decom i drugim životinjama. Kontakt sa malom decom uvek treba da nadzire odrasla osoba, a pas mora imati mesto na kome ga niko ne uznemirava. Veličina i razigranost labradora mogu dovesti do nenamernog obaranja deteta.

Mnogi labradori uživaju u vodi, ali nije svaki labrador samouveren plivač. Upoznavanje sa vodom mora biti postepeno i bez prisiljavanja.

Za plivanje birajte bezbedna mesta, bez jakih struja i opasnih prilaza. Nadzirite psa, pravite pauze i ne bacajte predmet toliko puta da nastavi da pliva uprkos umoru. Na čamcu i u zahtevnijim uslovima koristan je pravilno podešen prsluk za plivanje.

Nedovoljno aktivnosti, dosada ili teškoće pri ostajanju nasamo mogu doprineti neželjenom ponašanju. Žvakanje predmeta i uznemirenost ne treba automatski pripisivati „višku energije”; ako su izraženi ili se pojave naglo, razgovarajte sa veterinarom i stručnjakom za ponašanje pasa.

Vaspitanje i trening

Labrador može odgovarati vlasniku početniku koji ima vremena za rad sa psom. Od prvog dana možete uvoditi jednostavnu rutinu i kratko, prijatno učenje, uz prilagođavanje tempu šteneta i dovoljno sna.

Prioriteti su obavljanje nužde napolju, odazivanje na ime, dolazak na poziv, opušten hod na povocu, puštanje predmeta i mirno prihvatanje dodira i nege. Nagrađujte poželjno ponašanje, a poslastice uračunajte u dnevnu količinu hrane.

Nova iskustva uvodite postepeno, bez preplavljivanja bukom, ljudima ili drugim psima. Sa veterinarom dogovorite bezbedne načine socijalizacije dok traje početna vakcinacija. Ako vam je potrebna pomoć, birajte trenera koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju, bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.

Aktivnost i svakodnevna nega

Labrador može živeti i u stanu i u kući sa dvorištem ako dobija dovoljno kretanja i društva. Gusta dlaka nije razlog da stalno boravi napolju: potrebni su mu bezbedno sklonište, zaštita od vrućine i hladnoće i blizina porodice.

Trajanje i intenzitet šetnji prilagodite uzrastu, kondiciji i zdravlju. Kombinujte mirno njuškanje, igru, trening i odmor umesto da se oslanjate na obavezni broj sati ili neprekidno bacanje loptice. Štencima i psima sa zglobnim tegobama ne namećite dugotrajno trčanje i ponavljane skokove.

Četkajte dlaku jednom do dva puta nedeljno, a tokom jačeg linjanja češće. Kupajte psa prema potrebi šamponom za pse, ne prema krutom mesečnom rasporedu. Posle plivanja proverite i osušite spoljašnji deo ušiju; ništa ne gurajte duboko u ušni kanal.

Nokte skraćujte prema potrebi. Zube je najbolje prati svakodnevno četkicom i pastom namenjenom psima. Neprijatan miris iz uha, crvenilo, bol ili uporno tresenje glavom razlog su za veterinarski pregled, a ne za nasumično ukapavanje preparata.

Ishrana i kontrola težine

Birajte potpunu hranu prilagođenu životnom dobu i zdravstvenom stanju psa; za štene je važna hrana namenjena rastu pasa odgovarajuće veličine. Obroke merite, pratite promene težine i prilagođavajte količinu uz savet veterinara. Sveža voda treba stalno da bude dostupna.

Kod psa u odgovarajućoj kondiciji rebra se lako napipavaju ispod tankog sloja masnog tkiva, a struk je vidljiv odozgo. Ako niste sigurni u procenu, zamolite veterinara da vam pokaže kako da pratite telesnu kondiciju.

Domaći obroci nisu automatski uravnoteženi: mešavina mesa, povrća i žitarica može imati značajne nutritivne nedostatke, naročito tokom rasta. Takav jelovnik treba da sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane. Vitamine i minerale ne dodajte na svoju ruku.

Zdravlje i preventivna nega

Labradori često žive približno 10–13 godina, uz znatne individualne razlike. Dobra nega može doprineti kvalitetu života, ali ne garantuje određeni životni vek niti odsustvo bolesti.

Među važnim rizicima su displazija kukova i laktova, gojaznost, pojedine nasledne očne bolesti, kožne alergije i upale ušiju. Displazije su razvojni poremećaji sa naslednom komponentom na čije ispoljavanje utiču i drugi faktori. Zdravstveni pregledi roditelja smanjuju rizik u uzgoju, ali ga ne uklanjaju potpuno.

Svrab, gubitak dlake i crvenilo mogu imati više uzroka, uključujući parazite, infekcije i alergije. Atopijski dermatitis ne može se dijagnostikovati samo na osnovu tih znakova. Šepanje, ukočenost ili izbegavanje kretanja takođe zahtevaju pregled; ne dajte psu ljudske lekove protiv bolova bez uputstva veterinara.

Dogovorite redovne preventivne preglede, vakcinaciju i zaštitu od parazita prema uzrastu, načinu života i lokalnim rizicima. Kod otežanog disanja, kolapsa ili naglo naduvenog stomaka uz bezuspešno napinjanje na povraćanje odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć.

Kome odgovara labrador?

Najviše odgovara ljudima koji žele aktivnog, društvenog psa i mogu svakodnevno da izdvoje vreme za šetnje, učenje i druženje. Može biti dobar porodični saputnik, ali zahteva angažovanje i tokom nestašne mladosti, ne samo kada sazri.

Razmislite o veličini i snazi odraslog psa, linjanju, troškovima hrane i veterinarske nege, kao i vremenu koje bi provodio sam. Labrador nije pouzdan izbor za nekoga ko prvenstveno traži psa čuvara ili ljubimca sa vrlo malim potrebama za aktivnošću.

Kako izabrati čokoladno štene

Birajte odgovornog odgajivača koji daje prednost zdravlju i temperamentu, a ne samo boji. Pitajte za rezultate procene kukova i laktova roditelja, očnih pregleda i relevantnih genetskih testova. Tražite objašnjenje rezultata, a ne samo tvrdnju da su roditelji „testirani”.

Ako je moguće, posetite leglo, upoznajte majku i pogledajte uslove odrastanja. Obratite pažnju na čistoću, ponašanje štenaca i način na koji ih odgajivač upoznaje sa ljudima i svakodnevnim iskustvima. Tačna nijansa braon dlake može se menjati tokom sazrevanja i nije važnija od dobrobiti psa.

Proverite evidenciju veterinarske nege i dokumentaciju o poreklu ako se pas prodaje kao rodovnički. Mikročip služi identifikaciji, a pasoš ili zdravstvena knjižica beleže određene podatke i postupke; sami po sebi ne garantuju ni zdravlje ni poreklo. Zahteve za identifikaciju, registraciju i preuzimanje psa, naročito preko granice, proverite kod nadležnog organa i veterinara.