Labradori obično žive oko 10–12 godina, mada neki dožive 14 ili više godina. To je okvirna procena za rasu, a ne predviđanje za pojedinačnog psa. Na životni vek utiču nasleđe, telesna težina, bolesti, uslovi života i dostupnost veterinarske nege.

Šta utiče na životni vek labradora?

Vlasnik ne može da kontroliše sve uzroke bolesti, ali može mnogo da učini za zdravlje i kvalitet života psa. Najvažniji su:

  • Nasleđe. Pri izboru šteneta pitajte odgajivača o zdravlju roditelja i rezultatima zdravstvenih pregleda i testova relevantnih za rasu. Oni mogu pomoći u proceni rizika, ali ne garantuju da će štene biti bez bolesti.

  • Telesna težina i ishrana. Višak kilograma opterećuje zglobove i povezan je sa zdravstvenim problemima. Potrebna je potpuna, uravnotežena ishrana u količini prilagođenoj uzrastu, aktivnosti i zdravstvenom stanju psa.

  • Preventivna nega. Redovni pregledi, vakcinacija i zaštita od parazita prema preporuci veterinara, kao i nega zuba, pomažu u sprečavanju ili ranijem otkrivanju pojedinih problema.

  • Kretanje i bezbednost. Redovne šetnje, igra i trening zasnovan na nagrađivanju podržavaju fizičko i mentalno zdravlje. Pouzdan opoziv, povodac gde je potreban i sprečavanje pristupa otrovima i opasnim predmetima smanjuju rizik od nezgoda.

  • Uslovi života. Psu su potrebni bezbedno mesto za odmor, sveža voda, zaštita od vrućine i hladnoće i svakodnevni kontakt sa ljudima. Boravak u dvorištu nije zamena za šetnje, druženje i mentalnu stimulaciju.

Da li mužjaci i ženke žive podjednako dugo?

Na osnovu pola ne može se pouzdano predvideti koliko će pojedinačni labrador živeti. Razlike uočene u populacijama pasa ne znače da će svaka ženka nadživeti mužjaka ili obrnuto. Za konkretnog psa važni su nasleđe, zdravstveno stanje, težina i nega.

Ni kastracija nije jednostavna garancija dužeg života. Može sprečiti pojedine bolesti reproduktivnih organa, ali ima i moguće rizike, a vreme zahvata je važno. Odluku donesite sa veterinarom prema polu, uzrastu, zdravlju i načinu života psa; učešće na izložbama samo po sebi nije kriterijum.

Starost labradora u ljudskim godinama

Ne postoji precizna tabela koja pseće godine pretvara u ljudske. Psi brzo sazrevaju tokom prvih godina, a kasnije tempo starenja zavisi od veličine, genetike i zdravlja. Pravilo „jedna pseća godina jednaka je sedam ljudskih” nije pouzdano.

Za negu starijeg labradora korisnije je pratiti pokretljivost, mišićnu masu, telesnu težinu, apetit, san i ponašanje nego računati njegovu „ljudsku” starost. Bol, šepanje ili naglu promenu ponašanja ne treba pripisivati samo godinama.

Kako proceniti starost psa ako nije poznata?

Veterinar može okvirno proceniti starost na osnovu zuba, opšteg izgleda i pregleda. Kod štenadi je procena obično lakša: mlečni zubi niču tokom prvih nedelja života, zamena stalnim počinje približno u trećem ili četvrtom mesecu, a većina pasa ima stalne zube do šestog ili sedmog meseca.

Kod odraslih pasa istrošenost zuba i kamenac nisu pouzdan kalendar: zavise od ishrane, žvakanja, nege i bolesti. Ispadanje stalnih zuba nije normalna, neizbežna posledica starosti i zahteva veterinarski pregled.

Zdravstveni problemi na koje treba obratiti pažnju

Labradori imaju povećan rizik od pojedinih zdravstvenih problema, ali to ne znači da će svaki pas oboleti. Sledeći pregled nije potpun spisak bolesti niti može zameniti dijagnozu.

Gojaznost

Mnogi labradori imaju izražen apetit, a kod dela pasa postoje i nasledne varijante povezane sa većom motivacijom za hranu. To ne znači da ne mogu da osete sitost niti da je gojaznost neizbežna. Merite obroke, uračunajte poslastice u dnevni unos i redovno pratite telesnu kondiciju uz pomoć veterinara.

Displazija kukova i laktova

Poremećaji razvoja zglobova mogu dovesti do bola, šepanja i osteoartritisa. Na njihov nastanak i težinu utiču nasledni i razvojni faktori, uključujući telesnu težinu. Otežano ustajanje, nevoljnost za kretanje ili ponavljano šepanje razlog su za pregled.

Smanjena funkcija štitaste žlezde

Hipotireoza može izazvati umor, povećanje telesne težine, slabije podnošenje hladnoće i promene na koži i dlaci. Ovi znaci imaju i druge moguće uzroke. Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda i odgovarajućih analiza, a ne samo prema simptomima ili jednom izdvojenom rezultatu.

Panosteitis kod mladih pasa

Panosteitis je bolno oboljenje dugih kostiju koje se može javiti kod mladih pasa velikih rasa. Šepanje ponekad prelazi sa jedne noge na drugu. Obično nije uzrok skraćenog životnog veka, ali zahteva pregled jer slične simptome mogu izazvati povrede i druga oboljenja. Ne dajte psu lekove protiv bolova namenjene ljudima bez uputstva veterinara.

Kako podržati dug i kvalitetan život labradora?

Prilagodite ishranu psu, ne samo rasi

Hrana označena kao namenjena labradorima nije nužno bolji izbor od druge potpune hrane koja odgovara potrebama psa. Štenetu je potrebna ishrana prilagođena rastu velikih rasa, a odraslom psu količina koja održava zdravu telesnu težinu. Ako pripremate obroke kod kuće, recept treba da sastavi veterinar sa stručnim znanjem iz ishrane.

Planirajte preglede i reagujte na promene

Za zdrave odrasle pse često se preporučuje preventivni pregled najmanje jednom godišnje, a za starije pse ili one sa hroničnim bolestima češće, neretko na šest meseci. Raspored prilagodite sa veterinarom. Nova ili uporna promena apetita, žeđi, mokrenja, stolice, težine ili ponašanja zahteva savet i, prema potrebi, pregled.

Otežano disanje, kolaps, sumnja na trovanje, nemogućnost mokrenja ili naglo naduven stomak uz bezuspešne pokušaje povraćanja zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ne čekajte redovan termin.

Održavajte aktivnost bez forsiranja

Svakodnevne šetnje, njuškanje, igra i kratke vežbe učenja pomažu održavanju kondicije. Trajanje i intenzitet prilagodite uzrastu, vremenskim uslovima i zdravlju psa. Štence u rastu i pse sa bolnim zglobovima ne treba forsirati; šepanje ili izrazit umor razlog su da prekinete aktivnost i zatražite savet.

Obezbedite druženje i miran odmor

Mnogi labradori uživaju u bliskom kontaktu sa ljudima, ali njihove potrebe nisu identične. Predvidiva rutina, dovoljno sna i postepeno navikavanje na samostalni boravak mogu pomoći. Ako pas tokom odsustva vlasnika paniči, uporno zavija ili se povređuje, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji koristi nenasilne metode.