Japanske rase razlikuju se po veličini, poreklu i potrebama: mali pas za društvo poput japanskog hina nije isto što i energičan lovački pas ili snažna akita. U ovom pregledu nalaze se i retki tipovi pasa, kao i američka akita, koja ima japanske korene, ali je razvijena u SAD. Osobine rase su smernice, a ne garancija ponašanja svakog psa.

Manji japanski psi

Džomon šiba

Džomon šiba je selekcioni tip šibe, a ne zasebna rasa sa široko prihvaćenim međunarodnim standardom. Zbog toga podatke o veličini, poreklu i zdravlju treba tražiti za konkretnu uzgojnu liniju, umesto oslanjanja na opšte brojke.

Može biti aktivan, samostalan i oprezan prema nepoznatima. Potrebni su postepena socijalizacija, obuka uz nagrađivanje i bezbedno okruženje za kretanje. Intenzitet aktivnosti treba prilagoditi uzrastu i zdravlju, a ne pretpostaviti da mali, okretan pas može da podnese svaki napor.

Japanski terijer

Japanski terijer je mali, kratkodlaki pas, visok približno 30–33 cm u grebenu. Rasa je razvijena u Japanu i može biti živahna, privržena i osetljiva na grubo postupanje. Namerno plašenje psa nije igra; kontakte sa decom treba nadzirati i učiti decu da poštuju njegov prostor.

Kratka, glatka dlaka ne zahteva negu kao gusta dlaka špiceva: dovoljno je redovno nežno četkanje i kupanje kada se zaprlja. Posle kupanja psa dobro osušite. Na hladnoći mu može prijati odgovarajuća odeća, u zavisnosti od temperature i njegove reakcije.

Japanski hin

Japanski hin, poznat i kao japanski španijel, mali je pas za društvo, obično težak nekoliko kilograma. Često je nežan i privržen, ali to ne znači da će svaki hin mirno podnositi samoću ili se automatski slagati sa svim ljubimcima. Upoznavanja treba da budu postepena, naročito sa znatno većim psima.

Potrebne su mu svakodnevne kraće šetnje i igra; trčanje po stanu nije potpuna zamena za izlazak napolje. Zbog kratke njuške može biti osetljiv na vrućinu i napor. Izbegavajte forsirano vežbanje, posebno po toplom vremenu. Otežano disanje, izrazita slabost ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Dlaku redovno raščešljavajte, a zube i nokte negujte kao kod drugih pasa. Zbog istaknutih očiju obratite pažnju na žmirkanje, crvenilo, sekret ili trljanje oka; takve promene treba da proceni veterinar.

Japanski špic

Japanski špic je mali do srednje veliki beli pas, približno 30–38 cm visok u grebenu, pri čemu su ženke obično manje. Često je živahan, pažljiv i vezan za porodicu. Može upozoravati lajanjem, pa su korisni rana obuka i postepeno navikavanje na ostajanje kod kuće.

Gustu dvostruku dlaku četkajte nekoliko puta nedeljno, a tokom linjanja češće. Dlaka može relativno lako da se održava, ali nije otporna na svaku prljavštinu. Kupajte psa po potrebi i dobro osušite poddlaku. Potrebne su svakodnevne šetnje, igra i mentalna aktivnost.

Šiba inu

Šiba je najmanja od šest autohtonih japanskih rasa koje čuva organizacija NIPPO. Visoka je približno 35–41 cm u grebenu, u zavisnosti od pola i jedinke. Često je samostalna, budna i radoznala, a njen lovni nagon može otežati suživot sa pticama, glodarima i drugim malim životinjama.

Ne treba računati na pouzdan povratak na poziv bez dugotrajne obuke: povodac ili ograđen prostor često su najbezbedniji izbor. Na četkanje, pregled i dodirivanje šapa navikavajte je postepeno, uz nagrade. Gusta dlaka se obilno linja, naročito sezonski, kada je potrebno češće četkanje.

Srednji i veliki psi

Akita inu — japanska akita

Japanska akita je veliki, snažan pas; ženke su obično visoke oko 61 cm, a mužjaci oko 67 cm, uz odstupanja. Može biti privržena porodici, samostalna i rezervisana prema nepoznatima. Neke akite teško prihvataju druge pse, ali nije tačno da se vezuju isključivo za jednu osobu ili da ostale članove porodice ne cene.

Potrebni su dosledna obuka bez sile, pažljivo upoznavanje sa drugim životinjama i odrasla osoba koja može bezbedno da vodi psa. Život u stanu je moguć ako su zadovoljene potrebe za šetnjom, aktivnošću i odmorom. Dlaku četkajte redovno, češće tokom linjanja, a kupajte po potrebi.

Američka akita

Američka akita, nekada nazivana velikim japanskim psom, zasebna je rasa razvijena u SAD iz pasa japanskog porekla. Ženke su približno 61–66 cm, a mužjaci 66–71 cm visoki u grebenu. Snažna građa, samostalnost i moguća netrpeljivost prema drugim psima zahtevaju odgovorno držanje i pažljivo vođenje.

Ne treba je predstavljati kao tipičnog psa vodiča niti podsticati zaštitničko ponašanje bez stručne procene. Potrebne su redovne šetnje i mentalna aktivnost. Tokom vrućine obezbedite vodu i hladan prostor, a aktivnosti pomerite na hladniji deo dana. Gusta dlaka ne štiti od pregrevanja.

Kai ken

Kai ken je srednje veliki japanski lovački pas, prepoznatljiv po tigrastoj dlaci. Često je okretan, pažljiv i snažno vezan za poznate ljude. Lovno poreklo ostaje važno i kada živi kao porodični ljubimac: kontakt sa malim životinjama zahteva oprez.

Odgovaraju mu raznovrsne šetnje, njuškanje, igre traženja i obuka uz nagrađivanje. Penjanje po drveću nije potrebna vežba i ne treba ga podsticati. Dlaku redovno četkajte, posebno tokom linjanja, a mogućnost slobodnog kretanja procenjujte prema bezbednosti prostora i pouzdanosti odziva.

Kišu ken

Kišu je srednje veliki lovački pas, obično rezervisan prema nepoznatima i privržen porodici. Samostalnost i lovni nagon mogu zahtevati strpljivu obuku. Ne prisiljavajte ga da prihvata dodir gostiju: omogućite mu da se povuče i upoznaje ljude svojim tempom.

Uz redovne šetnje potrebni su zadaci koji uključuju njuškanje i razmišljanje. Gustu dlaku četkajte redovno, a kupanje prilagodite zaprljanosti i stanju kože. Uši pregledajte i čistite po potrebi, bez rutinskog dubokog čišćenja ili unošenja predmeta u ušni kanal.

Šikoku

Šikoku je srednje veliki, energičan pas lovačkog porekla. Može brzo učiti, ali njegova samostalnost i interesovanje za okolinu znače da obuka zahteva doslednost i dobre nagrade. Slaganje sa drugim psima i podnošenje samoće zavise od jedinke, iskustava i načina navikavanja.

Potreban mu je aktivan vlasnik koji može da obezbedi redovno kretanje, istraživanje i mentalne zadatke. Dlaka zahteva četkanje, naročito tokom linjanja. Broj kupanja nije fiksan: psa kupajte kada je potrebno, preparatom namenjenim psima.

Hokaido

Hokaido, poznat i kao ainu ken, srednje je veliki japanski pas lovačkog porekla. Nije isključivo beo: javlja se u više boja. Često je izdržljiv, budan i privržen porodici, ali odnos prema gostima i drugim životinjama nije isti kod svih pasa.

Potrebni su redovna aktivnost, bezbedno upravljanje lovnim nagonom i postepena socijalizacija. Ako pas pokazuje strah ili pretnju prema gostima, odvojite ga u miran prostor i potražite stručnu pomoć, umesto prisiljavanja na kontakt. Gustu dlaku četkajte više puta nedeljno, a tokom linjanja po potrebi svakodnevno.

Tosa inu — japanski mastif

Tosa je krupan i snažan pas, istorijski uzgajan za borbe pasa. Veličina znatno varira; visina od oko 55 cm za ženke i 60 cm za mužjake predstavlja donju granicu u standardu, a ne pun raspon. Mirno ponašanje pojedinog psa ne uklanja rizik koji donose njegova snaga i moguća netrpeljivost prema drugim psima.

Tosa nije „bebisiter”. Nijedan pas ne sme biti ostavljen sam sa bebom ili malim detetom. Ovoj rasi potreban je odgovoran vlasnik, bezbedno okruženje i obuka uz nagrađivanje. Pre nabavke ili putovanja proverite kod nadležnih organa da li u vašoj zemlji ili na planiranoj ruti postoje zabrane ili posebni uslovi za držanje i prevoz.

Aktivnost prilagodite uzrastu, kondiciji i stanju zglobova; rastućeg psa ne forsirajte dugim trčanjem i skokovima. Kratka dlaka se lako održava, ali su redovni veterinarski pregledi važni kao i kod drugih rasa. Nadut stomak, neuspešni pokušaji povraćanja, nemir i slabost mogu ukazivati na životno ugrožavajuće stanje i zahtevaju hitan odlazak veterinaru.

Retki tipovi i psi povezani sa Japanom

Za veoma retke pse podaci o prosečnoj veličini, životnom veku i ponašanju mogu biti oskudni ili neujednačeni. Precizne brojke bez pouzdanog porekla nisu dobar osnov za izbor ljubimca. Proverite poreklo konkretnog psa, zdravstvenu dokumentaciju i uslove u kojima je odgajan.

Rjukju inu

Rjukju inu je redak pas povezan sa ostrvima Rjukju, uključujući Okinavu. Ne treba mu pripisivati jedinstven karakter niti navoditi kratak životni vek kao utvrđenu osobinu bez pouzdanih podataka. Njegovo lovno poreklo razlog je za oprez pri upoznavanju sa manjim životinjama.

Potrebni su redovno kretanje, obuka uz nagrađivanje i procena potreba konkretnog psa. Odnos prema deci i drugim ljubimcima proverava se kroz bezbedna, nadzirana upoznavanja, a ne na osnovu izgleda ili naziva rase.

Sanšu

Sanšu je redak japanski tip psa koji nije široko međunarodno priznat kao zasebna rasa. Zato treba biti oprezan sa tvrdnjama o jedinstvenoj veličini, temperamentu ili potrebama za negom. Pri izboru su važniji pouzdano poreklo i procena konkretne jedinke.

Kao i kod svakog psa, poželjna ponašanja učite postepeno i nagrađujte. Grubost i fizičko kažnjavanje nisu potrebni. Za četkanje koristite alat koji odgovara dlaci i ne grebe kožu; tvrđa četka nije automatski bolji izbor za gustu dlaku.

Sahalinski haski — karafuto ken

Karafuto ken je istorijski zaprežni pas povezan sa Sahalinom i Japanom, danas izuzetno redak. Njegovu trenutnu brojnost i dostupnost nije moguće pouzdano zaključiti iz opštih opisa. Ne treba ga poistovećivati sa mnogo poznatijim sibirskim haskijem.

Zaprežno poreklo ukazuje na značajne potrebe za kretanjem, ali ne garantuje slaganje sa malim ljubimcima niti otpornost na sve vremenske uslove. Dvorište nije zamena za društvo, šetnju i obuku. Napor i boravak napolju treba prilagoditi zdravlju psa i vremenu.

Kako izabrati psa za svoj dom

Veličina stana nije jedino merilo. Mali lovački pas može zahtevati više angažovanja nego znatno veći, mirniji pas. Balkon nije odgovarajuća zamena za prostor u domu, svakodnevne izlaske i kontakt sa porodicom.

  • Procenite koliko vremena svakog dana imate za šetnje, obuku, igru i negu.

  • Uzmite u obzir decu, druge ljubimce, vreme koje će pas provoditi sam i mogućnost bezbednog vođenja na povocu.

  • Razgovarajte sa odgovornim odgajivačem ili organizacijom za udomljavanje o temperamentu, socijalizaciji i zdravstvenim pregledima psa i njegovih roditelja.

  • Za retke rase proverite poreklo i dokumentaciju. Za pravila držanja, registracije, uvoza i putovanja obratite se nadležnim organima i veterinaru.

Osnovna nega i obuka

Za sve ove pse važni su redovni veterinarski pregledi, preventivna zaštita prema savetu veterinara, primerena ishrana i održavanje zdrave telesne mase. Zube perite pastom namenjenom psima, nokte skraćujte po potrebi, a uši i oči redovno pregledajte. Nokti se skraćuju — ne šape. Ako niste sigurni kako da obavite negu, tražite da vam veterinar ili stručni grumer pokaže postupak.

Socijalizacija podrazumeva postepena, prijatna iskustva sa ljudima, životinjama i okruženjem, a ne prisilno druženje. Obuku zasnivajte na nagrađivanju i kratkim, jasnim zadacima. Kod straha, agresivnih reakcija ili nagle promene ponašanja prvo razgovarajte sa veterinarom, a zatim po potrebi sa stručnjakom za ponašanje pasa.

Nazivi i zanimljivosti

  • „Inu” i „ken” različita su čitanja japanskog znaka koji znači „pas”. Zato se oba oblika pojavljuju u nazivima rasa.

  • NIPPO, odnosno Nihon Ken Hozonkai, osnovan je 1928. godine radi očuvanja autohtonih japanskih pasa. Šest rasa koje čuva jesu akita, šiba, kai, kišu, šikoku i hokaido.

  • Hačiko je bio akita poznat po tome što se godinama vraćao na stanicu Šibuja nakon smrti svog vlasnika, profesora Hidesabura Uena. Njegova priča inspirisala je filmove, a kraj stanice nalazi se njegov spomenik.

Odlazak u kafić ili drugi prostor koji prima pse zavisi od pravila objekta i od toga kako se pas oseća u gužvi. Ako pokazuje stres, omogućite mu da se udalji; druželjubivost ne može da se pretpostavi samo na osnovu rase.

Izvori fotografija navedeni u originalnom materijalu: aquamarine.or.jp / lovetoknowpets.com / ryukyulife.com / animalofthings.com.