Bulterijer je mišićav, aktivan pas prepoznatljiv po jajastoj glavi. Može biti privržen porodični ljubimac, ali njegova snaga, energija i upornost zahtevaju vlasnika koji ima vremena za šetnje, obuku i druženje. Karakter i odnos prema ljudima i životinjama razlikuju se od psa do psa.
Poreklo: Velika Britanija.
FCI grupa: terijeri.
Veličina: standardni bulterijer nema propisanu granicu visine i težine; važni su skladna građa i snažan izgled. Minijaturni bulterijer je zasebna rasa.
Životni vek: okvirno 10–13 godina, uz individualne razlike.
Izgled bulterijera
Telo je snažno i mišićavo, sa dubokim grudnim košem, kratkim leđima i dobro zasvođenim rebrima. Vrat je mišićav i postepeno se širi prema ramenima. Koža dobro naleže uz telo.
Glava, oči i uši
Glava gledana spreda ima jajast oblik. U profilu se gornja linija blago povija od vrha lobanje ka nosu, bez izraženog prelaza između čela i njuške. Nos je crn, a čeljusti snažne, sa makazastim zagrizom.
Oči su male, trouglaste i koso postavljene. Poželjna je što tamnija boja dužice; zenica nije obojeni deo oka.
Uši su male, tanke, uspravne i postavljene blizu jedna drugoj.
Telo, rep i noge
Bulterijer treba da deluje skladno i snažno, a ne preteško. Izražena muskulatura nije isto što i višak telesne masti.
Rep je kratak, nisko usađen, deblji pri korenu i sužava se ka vrhu. Nosi se približno vodoravno.
Noge su snažne, sa dobrom koštanom osnovom. Šape su okrugle, sa zbijenim prstima. Boja kandži može varirati i nije pokazatelj zdravlja psa.
Kretanje treba da bude slobodno i usklađeno. Šepanje, ukočenost ili izbegavanje oslanjanja na nogu razlog su za veterinarski pregled, a ne osobina rase.
Dlaka i boje
Dlaka je kratka, ravna, gusta i oštra na dodir. Zimi se može razviti mekša poddlaka, ali ona ne čini psa otpornim na dug boravak na hladnoći. Linjanje može biti primetno uprkos kratkoj dlaci.
Postoje beli i obojeni bulterijeri. Kod belih su dozvoljene oznake na glavi. Među obojenim psima javljaju se tigrasti, crno-tigrasti, crveni, jelenji i trobojni; prema standardu, obojene površine treba da preovlađuju nad belim. Plava i boja jetre nisu prihvaćene standardom. Izložbene odlike ne određuju vrednost psa kao ljubimca.
Karakter i život u porodici
Mnogi bulterijeri su razigrani, privrženi i vole da učestvuju u porodičnim aktivnostima. Mogu biti uporni i lako se uzbuditi tokom igre. Ni druželjubivost ni agresivnost ne mogu se pouzdano predvideti samo na osnovu rase: važni su nasleđe, zdravlje, iskustva i način postupanja sa psom.
Na ostajanje nasamo psa navikavajte postepeno, kratkim odsustvima koja može mirno da podnese. Bezbedne igračke i aktivnosti njuškanja mogu pomoći, ali ne rešavaju same po sebi problem uznemirenosti zbog odvajanja. Zavijanje, panično grebanje vrata ili pokušaji bekstva zahtevaju savet veterinara i stručnjaka za ponašanje.
Kontakt sa decom uvek treba da nadgleda odrasla osoba. Pas ne treba da trpi grljenje na silu, povlačenje za uši i rep niti ometanje tokom jela ili odmora. Obezbedite mu mirno mesto na koje dete ne ulazi. Snažan, razigran pas može i nenamerno oboriti malo dete.
Odnos prema drugim psima, mačkama i manjim životinjama može biti različit. Zajedničko odrastanje nije garancija bezbednog suživota. Upoznavanje treba da bude postepeno i nadzirano, uz mogućnost fizičkog odvajanja. Ne forsirajte druženje sa nepoznatim psima.
Vaspitanje i obuka
Sa učenjem kućnih pravila počnite čim se štene smesti u novi dom. Kratke vežbe kroz igru primerene su i mladom štenetu. Nagrađujte ponašanje koje želite da se ponavlja, a zahteve postepeno otežavajte.
Korisni prioriteti su odazivanje na poziv, hodanje na opuštenom povocu, odlazak na mesto, čekanje i puštanje predmeta na znak. Pravila o nameštaju su izbor domaćinstva, a ne pitanje „dominacije“. Važno je da svi ukućani postupaju dosledno.
Ne koristite fizičko kažnjavanje, zastrašivanje ili prisilu. Ako pas ne reaguje na znak, smanjite ometanja i proverite da li je zadatak naučio. Nagrada može biti mali komad hrane, igra ili druga aktivnost koju voli. Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane.
Socijalizacija znači prijatno, postepeno upoznavanje sa ljudima, zvucima, površinama i svakodnevnim situacijama, bez preplavljivanja strahom. Pre završetka vakcinacije dogovorite sa veterinarom bezbedan način upoznavanja okoline, uz procenu lokalnog rizika od infekcija. Potpuna izolacija nije jedina mogućnost.
Nekoliko kratkih sesija često je korisnije od jednog dugog treninga. Prekinite pre nego što pas postane umoran ili frustriran. Kod straha, čuvanja hrane, nasrtanja ili drugih problema potražite stručnjaka koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Obuka ne garantuje potpunu poslušnost u svakoj situaciji.
Aktivnost i svakodnevna nega
Bulterijer može živeti u stanu ako ima dovoljno aktivnosti, odmora i kontakta sa ljudima. Potrebne su mu svakodnevne šetnje, prilike za njuškanje i igra prilagođena uzrastu, kondiciji i zdravlju. Kod štenadi izbegavajte forsirano trčanje i ponavljane visoke skokove.
Birajte igračke odgovarajuće veličine i nadgledajte žvakanje. Nijedna igračka nije neuništiva: uklonite je čim počne da se cepa ili odvaja delove. Kosti i veoma tvrdi predmeti mogu oštetiti zube, a progutani komadi izazvati začepljenje creva.
Dlaka: četkajte je mekom gumenom četkom jednom do dva puta nedeljno, a tokom linjanja po potrebi češće. Posle šetnje uklonite blato i osušite psa.
Kupanje: po potrebi, blagim šamponom za pse. Učestalost zavisi od zaprljanosti i stanja kože; terapijski šampon koristite prema uputstvu veterinara.
Kandže: redovno proveravajte dužinu, uključujući zaporke. Hodanje po asfaltu ne skraćuje uvek sve kandže dovoljno. Ako niste sigurni kako da ih skratite, zatražite pomoć.
Uši: pregledajte ih i čistite samo po potrebi odgovarajućim sredstvom, bez guranja štapića u kanal. Neprijatan miris, bol, sekret ili tresenje glavom zahtevaju pregled.
Oči: malu količinu sekreta uklonite čistom navlaženom gazom, posebnom za svako oko. Žmirkanje, bol, zamućenje ili naglo crvenilo zahtevaju brz veterinarski pregled.
Zubi: idealno je svakodnevno četkanje pastom za pse. Zubni kamenac procenjuje veterinar; profesionalno čišćenje nije zamena za kućnu negu.
Paraziti: sa veterinarom izaberite zaštitu prema mestu boravka i načinu života. Krpelji mogu biti aktivni i van proleća i leta, pa je pregled dlake koristan posle boravka u prirodi.
Ishrana
Osnova ishrane može biti potpuna gotova hrana primerena uzrastu i zdravstvenom stanju. Količina na pakovanju je početna smernica: prilagodite je telesnoj kondiciji i aktivnosti psa, uz savet veterinara kada je potreban.
Domaći obroci zahtevaju stručno sastavljen recept koji obezbeđuje sve potrebne hranljive materije, ne samo dovoljno mesa i kalorija. Obratite se veterinaru sa znanjem iz ishrane. Uz potpunu gotovu hranu dodatke ne uvodite rutinski, naročito ne kalcijum kod štenadi.
Štenci jedu više manjih obroka, često tri do četiri dnevno, zavisno od uzrasta. Odraslim psima obično odgovaraju dva obroka dnevno. Sveža voda treba stalno da bude dostupna, a posude čiste.
Pratite težinu i telesnu kondiciju: rebra bi trebalo lako napipati ispod tankog sloja masnog tkiva, a struk videti odozgo. Poslastice treba da čine mali deo dnevnog energetskog unosa. Naglu promenu težine ili apetita treba ispitati, a ne rešavati samo promenom porcije.
Nije neophodno trajno ostati pri jednom brendu hrane. Promenu obično uvodite postepeno tokom nekoliko dana, osim ako veterinar ne preporuči drugačije. Suvu hranu čuvajte prema deklaraciji, a otvorenu vlažnu i pripremljene obroke u frižideru prema odgovarajućim uputstvima.
Zdravlje bulterijera
Kod rase su poznati nasledni i drugi zdravstveni rizici, ali to ne znači da će svaki pas oboleti. Redovni pregledi, vakcinacija prema proceni veterinara, zaštita od parazita i održavanje zdrave težine važni su za svakog bulterijera.
Urođena gluvoća: posebno je važna provera sluha kod belih pasa. BAER test može utvrditi sluh svakog uha zasebno; reakcija na zvuk kod kuće ne isključuje jednostranu gluvoću.
Bolesti bubrega i srca: pitajte odgajivača za zdravstvene nalaze roditelja i sa veterinarom dogovorite odgovarajuće kontrole. Odsustvo vidljivih simptoma nije dokaz da nema bolesti.
Kožne tegobe i alergije: svrab, crvenilo, ponavljane upale ušiju i opadanje dlake zahtevaju procenu. Uzrok i terapiju utvrđuje veterinar; samostalno menjanje hrane ili mazanje preparata može otežati dijagnostiku.
Ortopedski problemi: iskakanje kolenske čašice i drugi poremećaji mogu izazvati preskakanje koraka, šepanje ili bol. Potreban je pregled radi utvrđivanja uzroka.
Ponavljajuća ponašanja: uporno jurenje repa, senki ili svetlosti može biti povezano sa problemom ponašanja, ali i zdravstvenim uzrokom. Nije dovoljno samo odvratiti psa igrom. Snimite epizodu ako je bezbedno i obratite se veterinaru; izbegavajte igre laserom i namerno izazivanje takvog ponašanja.
Kratka dlaka ne pruža potpunu zaštitu od hladnoće i sunca. Po vrućini šetajte u hladnijem delu dana, obezbedite vodu i hladovinu i nikada ne ostavljajte psa u parkiranom automobilu. Svetla i slabo obrasla koža može izgoreti na suncu; o odgovarajućoj zaštiti pitajte veterinara.
Otežano disanje, kolaps, pregrevanje uz slabost ili dezorijentaciju, nemogućnost mokrenja, sumnja na trovanje ili gutanje dela igračke zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom. Uporno povraćanje, bolan ili naduven stomak i bezuspešni pokušaji povraćanja takođe su znaci za hitnu procenu. Ne čekajte da se stanje samo popravi.
Poreklo rase
Bulterijer je razvijen u Velikoj Britaniji iz pasa tipa buldog i terijer. Važnu ulogu u oblikovanju rase u 19. veku imao je Džejms Hinks, naročito u razvoju belog bulterijera. Kasniji uzgoj oblikovao je današnji prepoznatljiv izgled i obojene varijetete.
Kome odgovara ova rasa
Bulterijer najviše odgovara osobi spremnoj da svakodnevno kombinuje kretanje, mentalne aktivnosti i miran odmor. Iskustvo sa psima je korisno, ali važni su i spremnost na učenje i pravovremena stručna podrška. Nije dobar izbor ako bi redovno ostajao sam veći deo dana bez odgovarajuće brige.
Pre nabavke procenite da li možete bezbedno upravljati snažnim psom, organizovati nadzor uz decu i razdvajanje od drugih ljubimaca ako bude potrebno. Proverite i pravila o držanju i izvođenju pasa u svojoj zemlji i mestu stanovanja; posebne obaveze mogu zavisiti od lokalnih propisa. Za putovanja proverite uslove zemlje odredišta i tranzita kod nadležnih organa i veterinara.
Kako izabrati štene
Birajte odgovornog odgajivača koji otvoreno govori o zdravlju i ponašanju svojih pasa. Posetite leglo kada je moguće, upoznajte majku i pogledajte uslove odrastanja. Tražite rezultate zdravstvenih pregleda roditelja i podatke o proveri sluha šteneta, a ne samo potvrdu da su roditelji osvajali izložbene nagrade.
Štene treba da bude negovano, sa čistim očima i nosom, bez upornog kašlja, proliva ili vidljivih promena na koži. Izgled ne može zameniti veterinarski pregled.
Posmatrajte ponašanje kroz više situacija. Oprez ili povučenost tokom jedne posete sami po sebi nisu dokaz bolesti ili lošeg karaktera.
Tražite evidenciju vakcinacije i tretmana protiv parazita, podatke o identifikaciji i dokumentaciju o poreklu ako se pas prodaje sa rodovnikom. Dokumenta i način obeležavanja zavise od zemlje i kinološke organizacije.
Dogovorite pisani ugovor i proverite da li je odgajivač dostupan za podršku nakon preuzimanja. Štene ne treba prerano odvajati od majke i legla; uobičajeno je da ostane najmanje do osme nedelje, uz poštovanje lokalnih zahteva.
Pol nije pouzdan način da se predvidi karakter, a nabavka ženke ne podrazumeva da treba da ima leglo. Sprečavanje neželjenog parenja odgovornost je vlasnika oba pola. O prednostima, rizicima i vremenu eventualne kastracije razgovarajte sa veterinarom.
Cena i troškovi držanja
Cena šteneta zavisi od zemlje, odgajivača, porekla, zdravstvenih testova i drugih okolnosti, pa univerzalan cenovnik nije pouzdan. Oznake poput „pet“, „brid“ ili „šou“ nisu garancija zdravlja, budućih izložbenih uspeha ni podobnosti za uzgoj.
Pored nabavne cene, planirajte troškove kvalitetne hrane, veterinarske preventive, opreme, obuke i čuvanja tokom odsustva, kao i rezervu za nepredviđeno lečenje. Zdravstvena dokumentacija i odgovoran odnos odgajivača važniji su od niske cene ili obećanja o „savršenom“ psu.
