Pudla se često preporučuje ljudima koji imaju alergiju na pse jer se malo linja. Ipak, malo dlake po stanu nije isto što i malo alergena: nijedna rasa, pa ni pudla, ne garantuje život bez alergijskih reakcija.

Šta zapravo izaziva alergiju na pse

Kod alergije imunski sistem reaguje na određene, inače bezopasne supstance. U slučaju pasa to su proteini koji se nalaze u peruti i česticama kože, pljuvački i urinu. Dlaka može da prenosi te alergene po domu, ali nije njihov jedini izvor. Zato i psi bez dlake mogu izazvati reakciju.

Ne postoji samo jedan pseći alergen. Ljudi mogu biti osetljivi na različite proteine, a njihova količina varira među psima. Uz to, na dlaci se mogu zadržavati polen i prašina, pa simptomi nakon kontakta sa psom ne otkrivaju sami po sebi na šta je osoba alergična.

Kijanje, curenje ili zapušenost nosa, svrab i suzenje očiju, kašalj ili kožne reakcije razlog su za razgovor sa lekarom. Alergolog može proceniti da li su potrebni testovi i kako njihove rezultate povezati sa simptomima.

Da li su pudle hipoalergijske?

Oznaka „hipoalergijski pas” nije garancija da pas neće izazvati alergiju. Pudle stvaraju alergene kao i drugi psi.

Pudle imaju kovrdžavu dlaku i malo se linjaju. Deo opale dlake zadržava se u krznu, zbog čega su redovno četkanje i šišanje važni za sprečavanje mršenja. Ova osobina olakšava održavanje doma, ali ne dokazuje da će osoba sa alergijom bolje podnositi pudlu.

Nema pouzdanog osnova da se toy pudla proglasi najmanje alergenim varijetetom. Veličina psa i dužina dlake nisu dovoljno pouzdani pokazatelji reakcije pojedinca. Ni odsustvo simptoma pri kratkom susretu sa štenetom ne garantuje da će zajednički život proći bez tegoba.

Kastracija takođe nije opšte rešenje za alergiju na pse. Jedan od psećih alergena povezan je sa prostatom mužjaka, ali ljudi mogu reagovati na više različitih proteina. O kastraciji treba odlučivati sa veterinarom prema potrebama psa, a ne sprovoditi je kao zamenu za lečenje alergije kod ukućana.

Šta razmotriti pre dolaska psa

Ako neko u domaćinstvu ima potvrđenu alergiju na pse, astmu ili je ranije imao izraženu reakciju, prvo razgovarajte sa alergologom. Nemojte namerno proveravati granice tolerancije izlaganjem psu. Lekar može pomoći u proceni rizika, ali nijedan test ne može garantovati da će određeni pas biti bezbedan za zajednički život.

Simptomi mogu nastati odmah ili se menjati tokom vremena i sa količinom izloženosti. Zato nekoliko susreta bez tegoba nije konačna potvrda da alergije neće biti. Odluku o nabavci psa donesite uz realnu procenu zdravlja ukućana, potrebne nege i dugoročne odgovornosti prema životinji.

Kako smanjiti izloženost alergenima u domu

Ako već živite sa psom, kombinacija mera može smanjiti izloženost, ali ne uklanja sve alergene niti zamenjuje terapiju. Korisno je da:

  • Spavaću sobu držite van domašaja psa i ne delite krevet sa njim.

  • Redovno čistite površine vlažnom krpom, usisavajte uređajem sa odgovarajućom filtracijom i perite pseću prostirku prema uputstvu proizvođača.

  • Smanjite broj tepiha i drugih predmeta koji zadržavaju prašinu, gde je to praktično.

  • Razmotrite prečišćivač vazduha sa HEPA filterom primeren veličini prostorije. Može pomoći u smanjenju čestica u vazduhu, ali sam po sebi nije dovoljno rešenje.

  • Četkanje i negu prepustite osobi koja nije alergična ili profesionalnom frizeru za pse. Učestalost kupanja prilagodite koži psa uz savet veterinara; prečesto kupanje može izazvati iritaciju.

  • Perite ruke posle kontakta sa psom, izbegavajte dodirivanje očiju i ne dopuštajte lizanje lica.

  • Lekove koristite prema savetu lekara. Ne prekidajte niti menjajte propisanu terapiju samo zato što trenutno nemate simptome.

Otežano disanje, naglo pogoršanje astme, otok jezika ili grla, osećaj gušenja ili nesvestica zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U takvoj situaciji prekinite izlaganje i odmah pozovite lokalnu hitnu službu.

Odabir pudle: više od pitanja alergije

Veličinu pudle birajte prema uslovima života i mogućnostima porodice, a ne prema obećanju o manjoj alergenosti. Svi varijeteti zahtevaju redovnu negu dlake, svakodnevno kretanje, mentalnu aktivnost i druženje.

Pudle su često spremne za učenje i mogu uživati u obuci uz nagrađivanje, igrama traženja i kinološkim sportovima. Ipak, ponašanje zavisi od konkretnog psa, socijalizacije, zdravlja i iskustava. Mali pas nije nužno miran niti mu je dovoljno manje pažnje.

Ostajanje nasamo treba učiti postepeno, bez obzira na veličinu psa. U porodicama sa decom važno je nadzirati kontakt i obezbediti psu mirno mesto za odmor; naročito sitni psi mogu biti povređeni grubom igrom. Prisustvo dece ili drugih ljubimaca samo po sebi ne garantuje da će se pudla dobro uklopiti.

Postoje li druge rase koje ne izazivaju alergiju?

Ne postoji rasa za koju se može garantovati da neće izazvati alergiju. Bišon frize, jorkširski terijer, irski mekodlaki pšenični terijer, irski vodeni španijel i barbet često se pominju uz oznaku „hipoalergijski”, ali ta oznaka nije medicinska potvrda njihove bezbednosti.

Ni mešanci pudle, poput maltipua, nisu izuzetak. Dlaka i linjanje mogu se razlikovati među štencima, a izgled krzna ne otkriva pouzdano koliko će pas izazivati simptome. Obećanje prodavca da je štene „potpuno hipoalergijsko” ne treba prihvatiti kao zdravstvenu garanciju.