Kovrdžava dlaka nije ista kod svih pasa: može biti sitno uvijena, talasasta ili oblikovana u duge pramenove. U ovom pregledu nalaze se i rase koje se često svrstavaju među kovrdžave, iako zapravo imaju oštru ili talasastu dlaku. Podela prema veličini je okvirna, kao i navedene mere odraslih pasa; one zavise od pola, jedinke i standarda. Opisi temperamenta predstavljaju sklonosti, a ne obećanje kako će se svaki pas ponašati.

Mali psi i rase na granici male i srednje veličine

Mala veličina ne znači da je pas miran ili da mu je dovoljno samo kratko izvođenje. Za život u stanu važniji su potrebe za kretanjem, sklonost lajanju, podnošenje samoće i vreme koje možete da posvetite nezi.

Bedlington terijer

Visina: približno 38–44 cm. Težina: 8–10 kg. Bedlington je dobio ime po gradu na severoistoku Engleske. Iza izgleda nalik jagnjetu krije se aktivan terijer, uzgajan za lov, sa izraženim nagonom za poternom za sitnim životinjama. Može biti privržen i razigran saputnik, ali mu trebaju šetnje, obuka i bezbedno okruženje. Njegova karakteristična dlaka zahteva redovno raščešljavanje i oblikovanje, pa nije jednostavna za održavanje.

Kovrdžavi bišon

Visina: približno 23–30 cm. Težina je obično oko 5–8 kg, uz razlike među jedinkama. Kovrdžavi bišon, poznat i kao bišon frize, često je veseo, društven i spreman za igru. Može odgovarati vlasniku početniku koji ima vremena za obuku i zahtevnu negu dlake. Mnogi su veoma vezani za ljude, pa ih na ostajanje kod kuće treba navikavati postepeno. Igru sa decom treba nadzirati, kao i kod svakog psa.

Bolonjezer

Visina: 25–30 cm. Težina: 2,5–4 kg. Bolonjezer je mali pas za društvo sa belom dlakom koja formira rastresite pramenove. Često je mirniji od nekih drugih malih rasa, ali mu i dalje trebaju svakodnevne šetnje, igra i učenje. Obično je privržen porodici; podnošenje samoće i odnos prema nepoznatima zavise od jedinke i iskustava. Dlaku treba redovno održavati da se ne umrsi.

Pumi

Visina: 38–47 cm. Težina: 8–15 kg. Pumi je mađarski pastirski pas sa kovrdžavom dlakom, živahan i spreman za rad. Potrebne su mu svakodnevne fizičke i mentalne aktivnosti. Može biti vrlo glasan i reagovati lajanjem na promene u okolini, uzbuđenje ili dosadu. Dosledna obuka uz nagrađivanje, rana socijalizacija i dovoljno odmora pomažu, ali ne garantuju odsustvo problema u ponašanju.

Toj pudla

Visina: približno 24–28 cm. Težina je najčešće oko 2–4 kg. Toj pudla je mala varijanta pudle, ali nije pas kome su dovoljni nošenje i maženje. Obično je živahna i brzo uči, naročito kroz kratke, zanimljive vežbe uz nagradu. Nivo aktivnosti razlikuje se među jedinkama i ne može se predvideti da će pas postati miran u određenom uzrastu. Kovrdžava dlaka zahteva redovno češljanje i šišanje.

Havanski bišon

Visina: približno 23–27 cm. Težina: najčešće oko 4–7 kg. Havanski bišon ima dugu, uglavnom talasastu dlaku u različitim bojama, a ne nužno čvrste kovrdže. Često je razigran i veoma vezan za ukućane. Pogodan je za stan ako ima dovoljno šetnje i društva. Postepeno navikavanje na samoću važno je od početka, a duža dlaka traži pažljivo i često raščešljavanje.

Srednji i srednje veliki psi

U ovoj grupi ima pastirskih pasa, terijera i lovačkih rasa. Njihove potrebe mogu se znatno razlikovati iako su slične veličine. Većini su, pored šetnje, korisne igre njuškanja, donošenje predmeta ili druge aktivnosti prilagođene uzrastu i zdravlju.

Barbet

Visina: približno 53–65 cm. Težina: oko 14–28 kg. Barbet je francuski vodeni pas sa gustom kovrdžavom dlakom, tradicionalno korišćen za donošenje ulovljenih ptica iz vode. Često je društven i spreman za saradnju, ali su mu potrebni redovno kretanje i zanimljivi zadaci. Duga dlaka se lako mrsi i u njoj mogu ostati grančice i drugi ostaci posle šetnje.

Keri blu terijer

Visina: približno 44–51 cm. Težina: oko 15–18 kg. Ovaj irski terijer prepoznatljiv je po mekoj, talasastoj dlaci koja kod odraslih pasa ima plavosive tonove. Energičan je i snalažljiv, a kod nekih jedinki izraženi su lovački nagon i netrpeljivost prema drugim psima. Potrebni su pažljiva socijalizacija, dosledna obuka bez grubosti i redovno oblikovanje dlake.

Lagoto romanjolo

Visina: 41–48 cm. Težina: 11–16 kg. Lagoto romanjolo potiče iz Italije, gde je ranije korišćen kao vodeni lovački pas, a danas je naročito poznat po traženju tartufa. Ima gustu, čvrsto uvijenu dlaku. Često rado uči i uživa u zadacima koji uključuju njuh. Aktivnost treba prilagoditi psu, umesto pretpostavke da svakoj jedinki odgovara intenzivan fizički napor.

Američki vodeni španijel

Visina: 38–46 cm. Težina: 11–20 kg. Američki vodeni španijel je lovački pas čija dlaka može biti talasasta ili kovrdžava. Obično je aktivan i uživa u radu sa vlasnikom, donošenju predmeta i istraživanju. Može se dobro uklopiti u porodični život uz dovoljno aktivnosti. Plivanje nije obavezno niti ga svaki pas voli; ulazak u vodu treba da bude postepen i pod nadzorom.

Španski vodeni pas

Visina: približno 40–50 cm. Težina: 14–22 kg. Španski vodeni pas je aktivna radna rasa sa kovrdžavom dlakom koja može formirati pramenove. Često je vezan za porodicu, a prema nepoznatima može biti rezervisan. Potrebni su mu rana socijalizacija, obuka i svakodnevni zadaci. Njegova dlaka se ne održava kao dlaka pudle: plan nege i šišanja treba dogovoriti sa grumerom koji poznaje rasu.

Puli

Visina: približno 36–45 cm. Težina: oko 10–15 kg. Puli je mađarski pastirski pas, a ne vodeni pas. Njegova dlaka može da obrazuje prepoznatljive duge pramenove. Obično je živahan, budan i sklon lajanju. Odgovara vlasniku spremnom na redovan rad i specifičnu negu. Pramenovi se pažljivo razdvajaju i posle kvašenja moraju temeljno da se osuše; ne češljaju se kao obična duga dlaka.

Engleski koker španijel: talasast, ne tipično kovrdžav

Visina: približno 38–41 cm. Težina: 12–16 kg. Engleski koker ima svilenkastu, ravnu ili blago talasastu dlaku, pa nije tipična kovrdžava rasa. Dolazi u brojnim bojama. Često je privržen i aktivan, sa dobro razvijenim lovačkim nagonom. Odnos prema deci i drugim ljubimcima zavisi od socijalizacije i iskustava, a susrete sa pticama i sitnim životinjama treba pažljivo kontrolisati. Posebnu pažnju traže dlaka oko ušiju, nogu i stomaka.

Veliki psi i rase na granici srednje i velike veličine

Veliki pas nije automatski bolji izbor za sport od malog. Za trčanje i druga opterećenja važni su zdravlje, telesna građa, uzrast i postepeno sticanje kondicije. Sa veterinarom dogovorite odgovarajući nivo napora, naročito kod psa koji još raste.

Česapik bej retriver

Visina: približno 53–66 cm. Težina: oko 25–36 kg. Česapik bej retriver razvijen je za donošenje vodenih ptica. Njegova kratka, gusta dlaka ima talase naročito na vratu, leđima i slabinama, a nije prekriven čvrstim kovrdžama. To je snažan, izdržljiv radni pas koji može biti samostalan i rezervisan prema nepoznatima. Potrebne su mu smislene aktivnosti i dosledna obuka, a ne svakodnevni maratoni.

Erdel terijer

Visina: približno 56–61 cm. Težina: oko 18–29 kg. Erdel je najveći među terijerima. Ima oštru, žičastu dlaku, često blago talasastu, sa crnim ili tamnim sedlom i paležom. Obično je energičan, samostalan i radoznao. Kratke, raznovrsne vežbe uz nagradu mogu olakšati obuku. Za očuvanje karakteristične teksture dlake često se koristi trimovanje, uz savet iskusnog grumera.

Kovrdžavi retriver

Visina je obično oko 64–69 cm, a težina približno 23–41 kg. Kovrdžavi retriver je britanska lovačka rasa sa kratkim, čvrstim kovrdžama koje pokrivaju veći deo tela. Dlaka pruža zaštitu pri radu u vodi, ali psa ne čini neosetljivim na hladnoću. Može biti aktivan, samostalan i rezervisan prema nepoznatima. Uz dovoljno kretanja, učenja i odmora može biti dobar porodični saputnik.

Flandrijski buvije

Visina: približno 59–68 cm. Težina: oko 27–40 kg. Flandrijski buvije potiče iz Flandrije i razvijen je kao svestran seoski radni pas. Njegova dlaka je gruba i raščupana, blago talasasta, a ne tipično kovrdžava. Snažan je, budan i često privržen porodici. Rana socijalizacija i obuka uz nagrađivanje važne su za bezbedno vođenje ovako velikog psa. Gusta dlaka i brada zahtevaju redovnu negu.

Irski vodeni španijel

Visina: 53–61 cm. Težina: približno 20–30 kg. Irski vodeni španijel prepoznaje se po gustim kovrdžama, čuperku na glavi i repu koji je najvećim delom prekriven kratkom dlakom. Razvijen je kao lovački pas za rad u vodi. Obično je aktivan i radoznao, pa mu trebaju kretanje i zanimljivi zadaci. Uklapanje u porodicu zavisi od jedinke i vaspitanja, a dlaku treba redovno raščešljavati i održavati.

Labradudl

Labradudl nastaje ukrštanjem labradora i pudle, odnosno iz linija koje potiču od tog ukrštanja. Veličina veoma varira: nazivi minijaturni, srednji i standardni ne označavaju svuda iste mere. Dlaka može biti ravnija, talasasta ili kovrdžava, a količina linjanja i potrebna nega nisu pouzdano predvidive samo na osnovu naziva. Nije zagarantovano da će pas naslediti poželjne osobine obe rase. Mnogi su aktivni i društveni, ali svakog psa treba procenjivati pojedinačno.

Portugalski vodeni pas

Visina: 43–57 cm. Težina: 16–27 kg. Portugalski vodeni pas nekada je pomagao ribarima. Postoje varijante sa kovrdžavom i sa talasastom dlakom. Često je energičan, inteligentan i zainteresovan za zajedničke aktivnosti. Ne mora svakodnevno da trči ili pliva, ali mu trebaju šetnje, igra i mentalni zadaci. Dlaka zahteva redovno održavanje i šišanje.

Velika, odnosno standardna pudla

Visina: približno 45–60 cm, zavisno od standarda. Težina je često oko 20–32 kg. Velika pudla je atletski pas koji obično rado uči i uživa u kretanju. Potrebni su joj redovne šetnje, igra i zadaci koji angažuju pažnju i njuh. Dlaka se malo linja, ali zahteva često raščešljavanje i redovno šišanje. Pudla nije garantovano pogodna za alergičare: alergeni potiču i iz peruti i pljuvačke, ne samo iz dlake.

Komondor

Komondor je veoma veliki mađarski pas čuvar stada. Ženke su obično visoke najmanje oko 65 cm, a mužjaci oko 70 cm; težina je često približno 40–60 kg. Njegova bela dlaka razvija se u duge, guste pramenove. Samostalan je i snažno čuvarski nastrojen, pa traži iskusnog vlasnika, bezbedan prostor i pažljivu socijalizaciju. Ne treba pretpostaviti da će bez teškoća prihvatati goste, druge životinje ili ostajanje nasamo. Nega pramenova i njihovo sušenje zahtevaju mnogo vremena.

Crni ruski terijer

Crni ruski terijer je snažan, veoma veliki radni pas, često visok približno 66–76 cm i težak oko 45–60 kg. Razvijen je u Sovjetskom Savezu za službene zadatke. Ima gustu, grubu dlaku koja može biti blago talasasta. Obično je budan i privržen svojim ljudima, ali zahteva odgovornu socijalizaciju i doslednu obuku uz nagrađivanje, bez zastrašivanja. Njegova veličina i čuvarske sklonosti traže pažljivo upravljanje kontaktima sa gostima i decom.

Dve rase koje nisu kovrdžave

Škotski, odnosno gordon seter

Visina: približno 58–69 cm. Težina: oko 20–36 kg. Gordon seter ima crnu dlaku sa paležom, a ne crno-sivu. Dlaka je pretežno ravna ili blago talasasta, sa dužim resama, pa ovu rasu ne treba predstavljati kao kovrdžavu. To je aktivan lovački pas koji obično traži mnogo kretanja, rad sa vlasnikom i doslednu obuku. Može biti rezervisan prema nepoznatima, ali to samo po sebi ne znači da je pogodan za čuvara.

Pikardijski ovčar

Visina: 55–65 cm. Težina: približno 23–32 kg. Pikardijski ovčar je francuski pastirski pas sa grubom, raščupanom dlakom, a ne sa kovrdžama. Obično je aktivan i samostalan, a prema nepoznatima može biti uzdržan. Vlasniku su potrebni strpljenje, doslednost i dovoljno vremena za kretanje i obuku. Nije opravdano preporučiti ga svakom početniku samo zato što može biti privržen saputnik.

Nega kovrdžave dlake: prvo utvrdite njen tip

Mnoge kovrdžave rase malo se linjaju, ali to ne znači da ne ostavljaju dlake ili da ne izazivaju alergiju. Takođe, ne postoji jedna rutina nege za sve: pudla se redovno raščešljava i šiša, dok se formirani pramenovi pulija ili komondora održavaju razdvajanjem. Žičasta dlaka pojedinih terijera zahteva drugačiji pristup. Plan nege prilagodite rasi, dužini dlake i stanju kože, uz savet grumera i, kada je potrebno, veterinara.

  • Kod dlake koja se češlja, radite u malim slojevima odgovarajućom četkom, pa češljem proverite da li ima zamršenih mesta bliže koži. Ne vucite i ne grebite kožu. Učestalost zavisi od tipa i dužine dlake; neke frizure traže svakodnevnu negu.

  • Posebno proveravajte predele iza ušiju, ispod ogrlice ili ama, pazuhe, prepone i šape. Sitne, labave čvorove razdvajajte nežno. Za zbijene ili bolne čvorove potražite grumera, a ako je koža nadražena i veterinara.

  • Ne secite čvorove makazama uz kožu: koža može biti uvučena u zamršenu dlaku i lako se povređuje. Alat za uklanjanje poddlake nije univerzalno rešenje za kovrdže. Šišanje osetljivih predela prepustite stručnoj osobi.

  • Kupajte psa šamponom namenjenim psima, prema stepenu zaprljanosti i preporučenoj rutini. Temeljno isperite i osušite dlaku, naročito pramenove i guste slojeve. Pre kupanja rešite zamršena mesta na bezbedan način, jer ih kvašenje može dodatno otežati za raščešljavanje.

  • Održavajte čistim bradu, predeo oko očiju i šape. Ne gurajte sredstva ili alat u ušni kanal i ne čupajte dlake iz ušiju rutinski bez saveta veterinara.

  • Zamršena dlaka može zatezati kožu, zadržavati vlagu i prikriti rane ili upalu. Crvenilo, neprijatan miris, vlažne promene, ranice, uporno češanje ili bol razlog su za veterinarski pregled. Kod izraženog bola, otoka ili otvorene rane potražite pomoć što pre; nemojte problem rešavati samo šišanjem ili kućnim preparatima.