Dalmatinčeve pege, bele oznake bigla i merle šara australijskog ovčara nisu isti obrazac obojenosti. Iako ih u svakodnevnom govoru možemo zvati mrljastim ili pegavim psima, njihov izgled nastaje različitim genetskim mehanizmima. Boja sama po sebi ne govori kakav će pas biti po karakteru niti koliko će biti zahtevan za život sa porodicom.
Šta znače mrlje, pege i merle šara?
Obojenost dlake zavisi od više gena koji utiču na stvaranje i raspored pigmenta. Ne postoji jedan recesivni gen koji objašnjava sve pse sa mrljama, pa ni pravilo da oba roditelja moraju biti nosioci da bi štene imalo bilo kakvu šarenu dlaku.
Bele oznake predstavljaju delove dlake bez pigmenta. Mogu biti male, na grudima ili šapama, ali i zauzimati veći deo tela.
Pege i sitna istačkanost vide se kao obojene tačkice na belim delovima dlake. Kada su bele i obojene dlake gusto izmešane, nastaje prošaran izgled, često nazvan roan.
Merle je obrazac sa nepravilno posvetljenim i tamnijim poljima. Nije isto što i bele oznake, tigraste pruge ili jasno ograničene pege dalmatinca.
Bela dlaka ne znači nužno da su nos, kapci ili usne bez pigmenta. Ako se pigmentacija kože ili nosa naknadno menja, naročito uz crvenilo, ranice ili svrab, promenu treba pokazati veterinaru, a ne pripisati je automatski boji dlake.
Kod merle pasa posebno je važno odgovorno planiranje parenja. Parenje dva psa koji nose merle varijantu povećava rizik od potomstva sa ozbiljnim oštećenjima sluha i vida. Sam izgled nije uvek dovoljan da se prepozna nosilac; procenu i odgovarajuće genetsko testiranje treba planirati sa veterinarom. Plave oči ili upadljiva šara nisu dokaz boljeg zdravlja ni većeg kvaliteta psa.
Veće i srednje rase sa mrljama i pegama
Ovo je izbor rasa, a ne potpun spisak svih pasa sa šarenom dlakom. Mnoge od njih razvijene su za lov ili rad sa stadom i traže mnogo više od prostora u dvorištu: svakodnevno kretanje, obuku i zadatke koji angažuju njuh i razmišljanje.
Dalmatinac
Rasa poreklom iz Hrvatske prepoznatljiva je po kratkoj beloj dlaci sa crnim ili jetrenosmeđim pegama. Štenci se obično rađaju bez vidljivih karakterističnih pega, koje se razvijaju tokom prvih nedelja; pojedini mogu imati veća obojena polja već na rođenju. Odrasli dalmatinci su znatno teži od 9–15 kg navedenih u nekim opisima: najčešće imaju približno 20–32 kg, uz razlike između polova i jedinki.
To su uglavnom aktivni psi kojima prijaju duže šetnje i zajedničke aktivnosti. Kratka dlaka se linja i traži redovno četkanje. Pri izboru šteneta raspitajte se o testiranju sluha: urođena gluvoća je poznat problem kod ove rase, a boja i ponašanje šteneta nisu dovoljni da je isključe.
Engleski seter
Engleski seter ima belu osnovu sa sitnom istačkanošću, poznatom kao belton. Obojeni delovi mogu biti crni, narandžasti, limunasti ili jetrenosmeđi; postoje i trobojne kombinacije. Dlaka je svilasta, sa dužim resama na ušima, nogama i repu. Redovno češljanje, naročito posle boravka u rastinju, pomaže da se uklone čičak i čvorovi. Kao lovačkom psu, potrebni su mu kretanje i rad njuškom, ne samo nega dlake.
Nemački kratkodlaki ptičar — kratkodlaki vižlar
Poznat i kao kurzhar, ovaj nemački lovački pas ima kratku, gustu dlaku. Može biti smeđ ili crn, sa belim oznakama, pegama ili prošaranim poljima, u zavisnosti od varijante obojenosti. Obično je veoma izdržljiv i aktivan, sa izraženim interesovanjem za mirise i divljač. Četkanje i kupanje po potrebi uglavnom su dovoljni za dlaku, ali njegove potrebe za aktivnošću i obukom nisu male.
Nemačka doga
Harlekin nemačka doga ima belu osnovu sa nepravilnim crnim poljima. To nije jedina boja ove rase, a detalji izložbenih pravila zavise od važećeg standarda. Kratka dlaka se relativno jednostavno održava, ali veličina psa donosi posebne zahteve: dovoljno mesta za odmor i prevoz, veće troškove i pažljivo planiranu ishranu i aktivnost tokom rasta.
Engleski pointer
Pointer ima kratku i glatku dlaku. Česte su bele kombinacije sa limunastim, narandžastim, jetrenosmeđim ili crnim poljima; postoje i jednobojni i trobojni psi. Dlaka ne zahteva složenu negu, ali ne pruža potpunu zaštitu od hladnoće i kiše. Ovom atletskom lovačkom psu obično je potrebno mnogo kretanja i bezbedna prilika za istraživanje mirisa.
Australijski ovčar
Uprkos nazivu, rasa je oblikovana u Sjedinjenim Američkim Državama. Postoje crni, crveni, plavi merle i crveni merle psi, sa belim oznakama i paležom ili bez njih. Dlaka je srednje duga, sa poddlakom, pa joj treba redovno češljanje, naročito tokom linjanja. Australijski ovčari često imaju veliku potrebu za učenjem i radom; upadljiva boja i plave oči nisu dovoljan razlog za izbor ove rase.
Nemački oštrodlaki ptičar — drahthar
Drahthar ima oštru, pripijenu pokrovnu dlaku i gustu poddlaku. Među njegovim bojama su smeđe ili crno prošarana dlaka, sa većim poljima ili bez njih. Namenjen je zahtevnom lovačkom radu i obično traži mnogo aktivnosti. Nega uključuje četkanje i, kada je potrebno, stručno uklanjanje zrele mrtve dlake. Rutinsko kratko šišanje nije zamena za odgovarajuću negu oštre dlake, a mesečno kupanje nije obavezno za svakog psa.
Francuski brak
Francuski brak obuhvata gaskonjski i pirinejski tip, koji se razlikuju po veličini i građi. Tipične su smeđa i smeđe-bela boja, sa pegama ili prošaranošću. Kratka dlaka je jednostavna za održavanje. Posle izlaska treba pregledati šape, kožu i uši, posebno ako je pas prolazio kroz visoku travu.
Izvor fotografije u izvornom materijalu: hillspet.com
Italijanski brak
Bracco italiano ima kratku, gustu dlaku i karakteristične duge uši. Može biti beo, beo sa narandžastim ili jantarnim poljima, odnosno beo sa kestenjastim poljima i prošaranošću. Crna i trobojna dlaka nisu tipične standardne varijante ove rase. Potrebni su mu redovno kretanje, rad njuškom i pregled ušiju bez nepotrebnog dubokog čišćenja ušnog kanala.
Posle boravka u prirodi pregledajte psa zbog krpelja i koristite zaštitu prema savetu veterinara. Izražena malaksalost, odbijanje hrane, povišena temperatura, blede desni ili tamna mokraća zahtevaju brz veterinarski pregled. Babezioza i druge bolesti koje prenose krpelji ne mogu se pouzdano prepoznati samo po spoljašnjim simptomima.
Izvor fotografije u izvornom materijalu: petpaw.com.au
Plavi pikardijski španijel
Sivo-crna, gusto prošarana dlaka sa plavičastim utiskom iz prvobitnog opisa odgovara plavom pikardijskom španijelu, a ne francuskom španijelu uopšte. Ovaj francuski lovački pas ima ravnu ili blago talasastu dlaku sa resama. Treba je redovno češljati, naročito oko ušiju, na nogama i repu. Posle kvašenja psa osušite, posebno u hladnim uslovima; rutinsko šišanje celog tela nije neophodno.
Izvor fotografije u izvornom materijalu: naturaldog.com
Kata hula buldog
Naziv Catahoula Bulldog koristi se za ukrštanje katahula leopard psa i američkog buldoga, a ne za isto što i katahula leopard pas. Izgled, veličina i temperament potomstva mogu znatno varirati. Mogu se javiti merle šara i bele oznake, ali nije svaki pas ovakvog porekla „leopardski“. Važniji od naziva i boje su zdravlje roditelja, uslovi odrastanja i procena ponašanja konkretnog psa.
Veliki plavi gaskonjski gonič
Gusta mešavina belih i crnih dlaka daje ovoj francuskoj rasi karakterističan plavičasti izgled. Mogu biti prisutna veća crna polja i oznake paleža na glavi i nogama. To je veliki gonič razvijen za dugotrajan rad po tragu. Kratka dlaka je laka za četkanje, ali potrebe za kretanjem, oglašavanje i sklonost praćenju mirisa treba uzeti ozbiljno.
Izvor fotografije u izvornom materijalu: www.thesprucepets.com
Plavopegavi kunhaund
Bluetick Coonhound je američki gonič čija crna istačkanost na beloj osnovi stvara tamnoplavi utisak. Česta su veća crna polja, a može imati i palež. Kratka dlaka ne traži zahtevnu negu. Izražen njuh i glasno oglašavanje važni su za procenu da li se ova rasa uklapa u domaćinstvo i komšiluk.
Manje i srednje rase sa šarenom dlakom
Manja veličina ne znači automatski manje energije ili lakši život u stanu. Među ovim rasama su uporni goniči, lovački psi i brzi ovčarski psi kojima su potrebni svakodnevni zadaci.
Izvor fotografije u izvornom materijalu: animalsofpnw.com
Plavi gaskonjski baset i plavi gaskonjski grifon
Obe francuske rase imaju crno-belu prošaranost koja deluje plavičasto, uz oznake paleža. Baset je niskonog i kratkodlak; grifon je viši i ima oštriju, čupaviju dlaku. Basetu uglavnom odgovara redovno četkanje, dok za grifona način održavanja oštre dlake treba dogovoriti sa iskusnim grumerom. Ni jednom nije potrebno propisivati šišanje ili kupanje samo prema kalendaru.
Izvor fotografije u izvornom materijalu: www.tierheim-karlsruhe.de
Ruski lovački španijel
Ovaj španijel može imati jednobojnu, dvobojnu ili trobojnu dlaku, sa većim poljima i sitnim pegama. Dlaka je duža na ušima, trupu i resama na nogama i repu. Češljanje sprečava zapetljavanje, a posle šetnje treba proveriti prostor između prstiju i uši zbog travki i drugih stranih tela. Nega doprinosi dobrobiti, ali ne garantuje odsustvo bolesti.
Izvor fotografije u izvornom materijalu: kisapes.ru
Burbonski brak
Braque du Bourbonnais ima kratku dlaku sa finom smeđom ili bledonarandžastom istačkanošću na beloj osnovi. Može delovati gusto prošarano. Kao aktivan ptičar traži duže šetnje, obuku i rad njuškom. Ne mora živeti isključivo kod lovca, ali vlasnik mora imati realan način da zadovolji njegove radne potrebe.
Izvor fotografije u izvornom materijalu: worlddogfinder.com
Stabihun
Stabihun potiče iz Holandije i najčešće se sreće u crno-beloj kombinaciji, a postoji i smeđe-bela. Na belim delovima mogu biti pege ili prošaranost. Dlaka je srednje duga, sa resama koje treba redovno pregledati i češljati. Rutinsko šišanje celog tela uglavnom nije potrebno. Ovoj radnoj rasi prijaju zajedničke aktivnosti i dosledna, strpljiva obuka.
Bigl
Bigl može biti trobojan ili imati druge kombinacije tipične za goniče, često sa većim belim i obojenim poljima. Ima kratku, gustu dlaku sa poddlakom, pa tvrdnja da poddlaku nema nije tačna. Jednostavna nega ne znači i mali obim obaveza: biglu su potrebni kretanje, njuškanje i vežbanje odaziva. Na neograđenom prostoru miris može lako preuzeti njegovu pažnju.
Jazavičar
Jazavičari postoje u više veličina i sa kratkom, dugom ili oštrom dlakom. Mramorasta, odnosno dapple šara, oblik je merle obojenosti. Crna dlaka sa paležom druga je vrsta obojenosti i ne treba je mešati sa merle šarom. Za parenje merle jedinki važe posebne mere opreza opisane na početku članka. Održavanje zdrave telesne mase i odgovarajuća aktivnost važniji su od retkosti boje.
Šelti
Šetlandski ovčar je mali ovčarski pas, obično visok oko 35–37 cm, a ne 48–57 cm. Među njegovim bojama je plavi merle. Ima dugu pokrovnu dlaku i meku, gustu poddlaku, naročito izraženu oko vrata. Potrebno je redovno češljanje do kože, posebno iza ušiju i na resama; rutinsko brijanje nije uobičajena nega zdrave dlake. Šelti često brzo uči, ali može biti osetljiv na buku i sklon oglašavanju.
Dugodlaki i kratkodlaki škotski ovčar
Kod škotskih ovčara, odnosno kolija, plavi merle jedna je od prepoznatljivih boja, uz samurovu i trobojnu. Ne treba svaku merle varijantu drugih rasa pripisivati i njima. Dugodlaki koli zahteva više rada oko poddlake i resa; kratkodlaki takođe ima poddlaku i linja se. Potrebe za aktivnošću, društvom i učenjem ostaju važne bez obzira na dužinu dlake.
Velški korgi kardigan
Plavi merle javlja se kod kardigana i ne treba ga pripisivati velškom korgiju pembroku kao standardnu boju. Kardigan potiče iz Velsa, ima dug rep i dvostruku dlaku srednje dužine, a ne tipično dugu i svilenkastu dlaku. Četkanje je važno tokom linjanja, dok učestalost kupanja zavisi od zaprljanosti i stanja kože. Uprkos kratkim nogama, ovo je aktivan ovčarski pas.
Mudi
Mudi je mađarski ovčarski pas. Može imati više boja, uključujući merle šaru poznatu kao cifra. Na glavi i prednjoj strani nogu dlaka je kratka i glatka, dok je na telu talasasta ili kovrdžava. Odrasli psi najčešće su teški približno 8–13 kg, a ne 17–22 kg. Mudi je često veoma živahan i brz u učenju, pa traži redovan rad, a ne samo povremeno istrčavanje.
Australijski govedarski pas — hiler
Hiler ima kratku, gustu dlaku sa poddlakom. Plavo ili crveno istačkana obojenost nije isto što i merle. Ovaj snažan radni pas razvijen je za upravljanje govedima i često ima veliku izdržljivost. Potrebni su mu obuka zasnovana na nagrađivanju, jasna pravila i svakodnevne aktivnosti koje angažuju i telo i um.
Kako izabrati psa koji vam odgovara
Procena temperamenta. Upoznajte konkretnog psa i raspitajte se o njegovom ponašanju. Rasne sklonosti nisu garancija karaktera, a neposlušnost ne treba automatski tumačiti kao pokušaj dominacije.
Vreme za aktivnost. Razmislite koliko svakog dana možete odvojiti za šetnje, njuškanje, igru i obuku. Ograđeno dvorište ne zamenjuje zajedničke aktivnosti.
Nega i troškovi. Kratka dlaka se takođe linja, a oštra i gusta dvostruka dlaka imaju posebne potrebe. Koristite proizvode namenjene psima; medicinski šampon primenjujte prema preporuci veterinara.
Zdravlje i poreklo. Tražite rezultate zdravstvenih pregleda relevantnih za rasu i pitajte o zdravlju roditelja. Retka šara, plave oči ili viša cena nisu zamena za te podatke.
Uslovi života. Uzmite u obzir veličinu odraslog psa, stepenice, prevoz, buku, druge životinje i vreme koje će provoditi sam. Mali pas nije nužno mirniji ni jednostavniji za stan.
Pre kupovine upoznajte odgajivača, proverite uslove u kojima psi žive i dokumentaciju o štenetu. Ako udomljavate, sa prihvatilištem ili starateljem razgovarajte o zdravlju, navikama i reakcijama psa u različitim situacijama. Pegavi i šareni mešanci takođe mogu biti odlični saputnici; najvažnije je da potrebe konkretnog psa odgovaraju vašim mogućnostima.
