Gusta dlaka, izražena griva ili široka glava mogu psu dati izgled medveda ili plišanog medvedića. Ipak, izgled malo govori o tome koliko će se pas uklopiti u vaš dom. Među ovim rasama ima samostalnih čuvara stada, aktivnih radnih pasa i malih pasa za društvo, sa veoma različitim potrebama.

Opis temperamenta predstavlja sklonost rase, a ne pravilo za svakog psa. Pri izboru uzmite u obzir i zdravlje, poreklo, iskustva i ponašanje konkretnog psa. Dete i pas treba da budu pod nadzorom odrasle osobe, bez obzira na veličinu i reputaciju rase.

Velike i krupnije rase sa medveđim izgledom

Veliki pas ne mora nužno da živi napolju. Važniji su odgovarajući prostor, svakodnevno kretanje i kontakt sa porodicom. Gusta dlaka nije zaštita od svih vremenskih uslova: psu su potrebni suvo sklonište, voda i zaštita od ekstremne hladnoće, a naročito od pregrevanja.

Čau-čau

Čau-čau potiče iz Kine. Široka glava, male uspravne uši i gusta griva kod dugodlake varijante daju mu prepoznatljiv medveđi izgled. Postoji i kratkodlaka varijanta. Odrasli psi obično su visoki oko 46–56 cm u grebenu.

Često je privržen porodici, ali samostalan i rezervisan prema nepoznatima, pa nije opravdano opisivati ga kao izrazito društvenog psa. Važni su rana socijalizacija, strpljivo učenje uz nagrade i redovno češljanje do poddlake.

Estrelski planinski pas

Ovaj snažan čuvar stada potiče iz Portugalije. Postoje dugodlaki i kratkodlaki psi, a naročito dugodlaki primerci mogu podsećati na medveda. Rasi su svojstveni samostalnost i oprez prema nepoznatima.

Može biti veoma vezan za porodicu, ali nije automatski lak za obuku ili pogodan za svaki dom sa decom. Potrebni su mu odgovoran vlasnik, bezbedno ograđen prostor i postepeno upoznavanje sa ljudima i životinjama. Dugodlaku varijantu treba temeljno češljati nekoliko puta nedeljno, a tokom linjanja i češće.

Maremano-abruceški ovčar

Italijanski čuvar stada ima belu, gustu dlaku i krupnu građu, zbog čega može podsećati na polarnog medveda. Dlaka nije samo mekana i dekorativna: spoljašnji sloj je čvršći, a poddlaka gusta.

Ovo je samostalan radni pas sa izraženom sklonošću čuvanju, a ne samo razigran porodični ljubimac. Potrebni su mu prostor, primerena aktivnost i pažljivo vođenje pri susretima sa nepoznatim ljudima i životinjama.

Tibetanski mastif

Tibetanski mastif potiče sa tibetanskog područja. Snažna glava, gusta dlaka i izražena griva, naročito kod mužjaka, daju mu impozantan izgled. Veličina varira, a izuzetno velika telesna masa nije cilj niti sama po sebi znak zdravog psa.

Može biti privržen ukućanima, ali je često teritorijalan i rezervisan prema strancima. Ne treba pretpostaviti da će biti nežan prema svakoj osobi ili detetu. Zahteva iskusno, dosledno vođenje bez grubosti, dobru ogradu i pažljivo upravljanje posetama.

Kavkaski ovčar

Kavkaski ovčar potiče sa Kavkaza. Masivna građa, široka glava i gusta dlaka, posebno kod dugodlakih pasa, doprinose sličnosti sa medvedom. To je snažan čuvarski pas koji nije dobar izbor samo zato što deluje privlačno na fotografiji.

Njegovo ponašanje zavisi od nasleđenih osobina, iskustava, socijalizacije i obuke. Socijalizacija ne uklanja nužno teritorijalnost. Potrebni su iskusan vlasnik, sigurna ograda i kontrolisani susreti sa posetiocima.

Njufaundlend

Njufaundlend je velika rasa iz Kanade, snažne građe i guste dvostruke dlake. Često je crn ili braon, a postoje i belo-crni psi. Široka glava i obilna dlaka daju mu medveđi izgled.

Mnogi njufaundlendi imaju blag temperament, ali njihova veličina zahteva rano učenje mirnog hodanja na povocu i pristojnog pozdravljanja. Potrebni su redovno češljanje, pažljivo sušenje posle kvašenja i zaštita od vrućine. I miran pas ove veličine može nenamerno oboriti dete.

Aljaški malamut

Aljaški malamut je snažan pas za vuču poreklom sa Aljaske u Sjedinjenim Američkim Državama. Ima gustu poddlaku, čvrstu pokrovnu dlaku i široku glavu. Uobičajene mere su približno 58,5–63,5 cm u grebenu i 34–38 kg, uz individualna odstupanja.

Potreban mu je aktivan vlasnik koji može da obezbedi svakodnevno kretanje i mentalne zadatke. Dobra prilagođenost hladnoći ne znači da ga treba ostavljati bez skloništa. Nije tačno da je malamut po pravilu veći ili snažniji od vuka. Pri susretima sa manjim životinjama potreban je oprez zbog mogućeg izraženog nagona za jurenjem.

Američka akita

Američka akita ima korene u japanskim psima, a kao rasa je dalje razvijana u Sjedinjenim Američkim Državama. Široka glava, male uspravne uši i gusta dvostruka dlaka daju joj izgled medveda. Tipična dlaka je kratka do srednje dužine, a ne duga i lepršava.

Akite mogu biti samostalne, rezervisane prema strancima i netolerantne prema pojedinim psima. Potrebni su rana socijalizacija i dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju. Odgovorno vođenje ne znači strogo kažnjavanje, već jasna pravila i sprečavanje rizičnih situacija.

Pirenejski planinski pas

Pirenejski planinski pas je veliki čuvar stada francuskog porekla, sa područja Pirineja. Ne treba ga mešati sa znatno manjim pirenejskim ovčarom. Odrasli psi su približno 65–80 cm visoki u grebenu. Gusta, pretežno bela dlaka može imati oznake.

Može biti smiren i privržen porodici, ali i samostalan, oprezan i sklon oglašavanju pri čuvanju prostora. Potrebni su dobra ograda, svakodnevne šetnje i promišljena socijalizacija. Ne može se obećati da će svaki pas biti prijateljski nastrojen prema svim ljudima.

Samojed

Samojed potiče iz Sibira. Gusta, uglavnom bela dlaka i karakterističan izraz lica, često nazivan „osmehom“, čine ga nalik belom medvediću. Ženke su obično manje od mužjaka.

Samojedi su često društveni, aktivni i glasni. Potrebni su im svakodnevne šetnje, igra, učenje i blizina porodice. Obilna poddlaka zahteva redovno češljanje, naročito tokom linjanja, a za toplog vremena aktivnost treba prilagoditi temperaturi.

Leonberger

Leonberger je veoma veliki pas nemačkog porekla, obično visok oko 65–80 cm u grebenu. Gusta dlaka i izražena griva kod mužjaka naglašavaju njegovu krupnu građu.

Mnogi leonbergeri su privrženi i smireni u domu, ali im i dalje trebaju obuka i redovna aktivnost. Računajte na vreme za temeljno češljanje, dosta prostora i troškove nege velikog psa. Dobro slaganje sa decom zavisi i od konkretnog psa i načina ophođenja prema njemu.

Flandrijski buvije

Flandrijski buvije potiče iz Flandrije, sa područja Belgije i Francuske. Gruba dlaka, obrve i brada daju mu čupav, medveđi izgled. To je snažan radni pas kome su potrebni i fizička aktivnost i zadaci koji angažuju pažnju.

Može biti veoma vezan za porodicu i rezervisan prema nepoznatima. Život u stanu nije isključen ako su mu potrebe zadovoljene, ali sama veličina stana nije dovoljna za procenu. Dlaka zahteva redovno raščešljavanje i stručno oblikovanje, uz posebnu pažnju na čistoću brade.

Pirenejski mastif

Pirenejski mastif je veoma veliki španski čuvar stada. Gusta dlaka, široka glava i pretežno bela boja sa oznakama doprinose njegovom medveđem izgledu. Ne treba ga mešati sa pirenejskim planinskim psom.

Može biti miran i privržen ukućanima, uz oprez prema strancima. Slaganje sa drugim životinjama nije zagarantovano: važni su rana iskustva i postepeno upoznavanje. Obuka je naročito važna jer odraslog psa ove snage nije lako fizički kontrolisati.

Bernardinac

Bernardinac je švajcarska rasa poznata po istorijskoj ulozi u spasavanju putnika u Alpima. Postoje kratkodlaki i dugodlaki psi. Krupna glava i masivna građa daju mu medveđi izgled, naročito kod dugodlake varijante.

Često ima blag temperament, ali socijalizacija nije urođena osobina koju svaki pas poseduje u istoj meri. Potrebni su učenje od malih nogu, primereno kretanje i održavanje zdrave telesne mase. Budući vlasnik treba da računa i na balavljenje, linjanje i zaštitu od vrućine.

Srednje i male rase koje podsećaju na medvediće

Manji pas nije nužno manje aktivan ili jednostavniji za negu. Za život u stanu važni su i sklonost lajanju, podnošenje samoće i mogućnost da mu obezbedite svakodnevne šetnje i zanimaciju.

Evrazijer

Evrazijer je rasa nemačkog porekla, visoka približno 48–60 cm i teška oko 18–32 kg. Gusta dlaka i sitne uspravne uši doprinose medveđem izgledu. Često je snažno vezan za porodicu i uzdržan prema nepoznatima.

Potreban mu je blizak kontakt sa ukućanima, pa trajno izdvajanje u dvorišni boks nije odgovarajuća zamena za porodični život. Uz redovne šetnje i učenje, treba planirati i temeljno češljanje poddlake.

Kešond

Kešond je špic srednje veličine, povezan sa Holandijom i nemačkim špicevima. Raskošna siva dlaka, gusta poddlaka i tamne oznake oko očiju čine ga posebno prepoznatljivim.

Često je društven i privržen, ali može biti i veoma glasan. Potrebni su svakodnevno kretanje, obuka i postepeno navikavanje na ostajanje nasamo. Dlaku treba temeljno češljati nekoliko puta nedeljno, uz češću negu tokom linjanja.

Pekinezer

Pekinezer je mali pas kineskog porekla, najčešće težak oko 3–5 kg. Ima kratku, spljoštenu njušku, kratke noge i dugu dlaku sa izraženom grivom. Može biti privržen i samostalan, a najbolje uči kroz kratke vežbe i nagrađivanje.

Zbog kratke njuške ima povećan rizik od teškoća sa disanjem i pregrevanja. Izbegavajte vrućinu i forsiranje aktivnosti. Bučno disanje ili slaba tolerancija napora nisu nešto što treba zanemariti kao osobinu rase. Izraženo otežano disanje, plavičaste desni ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Pomeranski špic

Pomeranski špic, odnosno pomeranac, veoma je mali pas sa raskošnom dvostrukom dlakom. Obično je visok oko 18–24 cm. Gusta dlaka može mu dati izgled medvedića, ali pas nije igračka i ne treba ga birati samo prema obliku frizure.

Često je živahan, radoznao i sklon lajanju. Potrebni su mu šetnje, učenje i nežno rukovanje. Mala deca ga mogu nenamerno povrediti, pa odrasla osoba treba da nadzire kontakt. Redovno češljanje sprečava mršenje dlake; vrlo kratko šišanje nije neophodno da bi bio uredan.

Švedski laphund

Švedski laphund je severni špic guste, uglavnom crne dlake i uspravnih ušiju. Obilno krzno i kompaktna građa mogu podsećati na malog medveda.

To je aktivan pas koji često uživa u saradnji sa čovekom. Pored šetnji, odgovaraju mu igre njuškanja i učenje novih zadataka. Može biti glasan, a odnos sa drugim psima zavisi od pojedinca i iskustava. Poddlaku treba redovno češljati, naročito kada se linja.

Kern terijer

Kern terijer potiče iz Škotske. Mali je, najčešće visok oko 28–31 cm i težak oko 6–7,5 kg. Raščupana, oštra dlaka i izražajne oči mogu mu dati izgled čupavog medvedića.

Iza tog izgleda je aktivan terijer koji može voleti kopanje i jurenje sitnih životinja. Potrebni su mu šetnje, igra i dosledna obuka. Za održavanje karakteristične teksture dlake često se koristi ručni triming, odnosno uklanjanje zrele mrtve pokrovne dlake, a ne samo skraćivanje mašinicom.

Kako izabrati psa koji vam odgovara

  • Prostor i svakodnevica. Procena ne treba da se zasniva samo na kvadraturi. Razmislite o stepenicama, prevozu, bezbednoj ogradi, vremenu provedenom nasamo i mogućnosti za šetnje.

  • Aktivnost i iskustvo. Radni psi traže više od povremenog trčanja po dvorištu. Veliki čuvari zahtevaju posebno pažljivo vođenje i nisu praktičan izbor za svakog početnika.

  • Nega i troškovi. Uračunajte četke, profesionalnu negu, hranu, veterinarsku zaštitu i pomoć u čuvanju. Kod velikog psa mnogi troškovi su znatno viši.

  • Deca i drugi ljubimci. Birajte prema ponašanju konkretnog psa, a ne obećanju da rasa „voli svu decu“. Planirajte postepeno upoznavanje, nadzor i mesto gde pas može neometano da se odmori.

  • Zdravlje i poreklo. Razgovarajte sa veterinarom o zdravstvenim rizicima rase. Od odgovornog odgajivača tražite objašnjenje zdravstvenih pregleda roditelja; pri udomljavanju pitajte za poznato zdravstveno stanje i ponašanje psa.

Nega guste dlake

  • Češljajte temeljno, ne samo po površini. Učestalost prilagodite tipu dlake i linjanju. Posebno proveravajte područje iza ušiju, pazuhe i prepone, gde se dlaka lako mrsi. Ne secite čvorove makazama tik uz kožu; za zbijene čvorove potražite profesionalnu pomoć.

  • Kupajte prema potrebi, a ne obavezno jednom mesečno. Koristite šampon namenjen psima, dobro ga isperite i osušite dlaku do kože bez pregrevanja. Kod kožnih problema izbor preparata i učestalost kupanja treba dogovoriti sa veterinarom.

  • Razlikujte šišanje i triming. Kern terijeru može odgovarati ručni triming, dok buvije zahteva drugačije oblikovanje dlake. Savet tražite od stručnjaka za negu pasa koji poznaje taj tip dlake, a ne od dresera samo na osnovu njegovog zanimanja.

  • Ne brijte dvostruku dlaku rutinski radi rashlađivanja ili „medvedić“ frizure. Vrlo kratko šišanje kod nekih pasa može poremetiti obnavljanje dlake i izložiti kožu suncu. Ako postoji medicinski razlog, postupite prema savetu veterinara.

Na četkanje, dodirivanje šapa i pregled kože navikavajte psa postepeno, kroz kratke prijatne sesije uz nagrade. Ako nega boli, pas se naglo opire ili primetite crvenilo, ranice i neprijatan miris kože, prekinite postupak i obratite se veterinaru.