Poreklo i karakter

Otterhound je britanska rasa goniča razvijena za praćenje i lov na vidre, koje su nekada smatrane konkurencijom u ribolovu. Njegovo ime potiče od engleskih reči otter, što znači „vidra“, i hound, odnosno „gonič“.

Rasa je tradicionalno radila u čoporu, prateći miris uz vodotokove i kroz vodu. Sa zaštitom vidara i prestankom njihovog lova u Velikoj Britaniji, izgubila je svoju prvobitnu namenu. Pad brojnosti vidara ne treba pripisivati samo lovu: na njega su uticali i drugi činioci, uključujući zagađenje i promene staništa.

Danas je otterhound retka rasa, čak i u Velikoj Britaniji, i uglavnom se drži kao pas za društvo. Ipak, zadržao je izražen nagon za praćenjem mirisa. Mnogi predstavnici rase vole vodu i dobro plivaju, a među prstima imaju kožne opne, ne peraja. Krupna građa i snažan trup pogoduju izdržljivosti, dok je dobro razvijen njuh važna odlika ovog goniča.

Uprkos krupnoj građi, otterhound može biti osetljiv na grub pristup. Vikanje i fizičko kažnjavanje nisu primereni načini obuke; mogu izazvati strah i narušiti poverenje između psa i vlasnika.

U obuci koristite pozitivno potkrepljenje: nagradite poželjno ponašanje hranom, igrom ili pohvalom koja psu prija. Otterhound može biti samostalan i lako zaokupljen mirisima, pa su korisne kratke, dosledne vežbe uz postepeno povećavanje ometanja. Kliker može pomoći da precizno označite poželjno ponašanje, ali nije neophodan. Mnogi otterhoundi su druželjubivi prema ljudima, pa ih ne treba birati prvenstveno za čuvanje imanja.

Odnos prema drugim životinjama zavisi od pojedinačnog psa, njegovih iskustava i načina upoznavanja. Zbog lovačkog nagona ne treba pretpostaviti da će otterhound bez problema prihvatiti mačku ili drugu malu životinju. Upoznavanje treba da bude postepeno, uz fizičko razdvajanje kada nema nadzora, sve dok ne procenite da je zajednički boravak bezbedan.

Otterhound može biti nežan i razigran porodični pas, ali zbog veličine i poleta može nenamerno oboriti dete. Interakciju svakog psa sa malom decom treba da nadzire odrasla osoba. Decu učite da psu ne smetaju dok jede, spava ili se povlači na svoje mesto.

Nega

Otterhound ima grubu spoljašnju dlaku i gustu poddlaku. Temeljno četkanje najmanje jednom nedeljno pomaže da se uklone nečistoće i spreči mršenje; pojedinim psima potrebno je i češće raščešljavanje. Posebno proveravajte bradu, predeo iza ušiju, pazuhe i mesta na kojima se dlaka tare o opremu.

Duga brada zadržava vodu i ostatke hrane, pa je po potrebi isperite i osušite. Kupajte psa kada je zaprljan, šamponom namenjenim psima, umesto da često kupanje bude obavezna rutina. Posle plivanja proverite dlaku i kožu, uklonite nečistoće i dobro osušite psa.

Redovno pregledajte oči, uši, zube i nokte. Posle boravka u vodi osušite spoljašnji deo ušiju, bez guranja štapića ili drugih predmeta u ušni kanal. Crvenilo, neprijatan miris, sekret, bol ili uporno trešenje glavom razlog su za veterinarski pregled. Zube perite pastom za pse, a nokte skraćujte prema njihovoj dužini i trošenju, ne po fiksnom rasporedu.

Uslovi života i aktivnost

Otterhoundu su potrebni svakodnevno kretanje i prilike da koristi njuh. Odraslom, zdravom psu obično odgovara više izlazaka uz duže šetnje, njuškanje i igre traženja, ali trajanje i intenzitet treba prilagoditi uzrastu, kondiciji, zdravlju i vremenskim uslovima. Ne postoji obavezna satnica koja odgovara svakom psu. Dvorište treba da bude bezbedno ograđeno, a van ograđenog prostora koristite povodac ili dugu lajnu jer ga zanimljiv miris može odvesti daleko. Plivanje nudite postepeno i uz nadzor, samo tamo gde su voda, struje i prilaz bezbedni.