Izraz „crni jorki” opisuje izgled psa, ali ne označava zasebnu rasu. Štenci jorkširskog terijera obično se rađaju crni sa paležom, dok se njihova dlaka tokom odrastanja postepeno menja. Zato tamno štene ne mora ostati crno kada odraste, a sama boja nije dokaz porekla, zdravlja ili temperamenta.

Crna boja dlake: šta je uobičajeno, a šta odstupa od standarda?

Kod odraslog jorkširskog terijera standardna boja je tamna čeličnoplava na telu, uz zlatnu palež na određenim delovima glave, grudi i nogu. Čeličnoplava može na fotografiji ili pri slabom osvetljenju izgledati gotovo crno. Promena boje nije jednako brza kod svih pasa i može trajati i nakon prve godine.

Jednobojna crna dlaka kod odraslog psa nije standardna boja ove rase. Ipak, na osnovu boje ne može se pouzdano zaključiti da li je pas rasni ili mešanac. Za poreklo su važni proverljivi podaci o roditeljima i rodovnik. Odstupanje od standarda samo po sebi ne predstavlja dijagnozu niti umanjuje vrednost psa kao ljubimca.

Nasleđivanje boje i njena promena tokom sazrevanja ne mogu se pouzdano objasniti jednostavnom formulom sa jednim „genom za crnu boju”. Obećanje da će štene sigurno ostati potpuno crno treba posmatrati oprezno. Boja dlake takođe nije pouzdan pokazatelj budućeg karaktera.

Poreklo i izgled jorkširskog terijera

Rasa je razvijena u severnoj Engleskoj tokom 19. veka, naročito u oblastima Jorkšira i Lankašira. Njeni preci bili su mali terijeri korišćeni za lov na glodare. Vremenom je jorkširski terijer postao popularan pas za društvo.

To je mali, kompaktan pas. Standard navodi težinu do 3,2 kg, ali pojedini ljubimci mogu biti krupniji; odgovarajuću telesnu kondiciju treba procenjivati odvojeno od izložbenog standarda. Dlaka je duga, ravna i svilenkasta, bez izražene poddlake. Uši su male i uspravne, oči tamne, a nos crn.

Karakter i život sa porodicom

Jorkširski terijeri često su živahni, radoznali i privrženi svojim ljudima. Mogu biti glasni i oprezni prema nepoznatim zvucima ili psima. To su sklonosti rase, ne pravila za svakog psa: ponašanje zavisi i od ranih iskustava, socijalizacije, zdravlja i načina ophođenja.

Mogu lepo živeti sa decom i drugim ljubimcima uz postepeno upoznavanje i nadzor. Decu treba naučiti da psa ne stežu, ne podižu nespretno i ne uznemiravaju dok jede ili spava. Zbog male veličine pad ili gruba igra mogu izazvati ozbiljnu povredu. Odvažnost nije zaštita u susretu sa većim psom, pa sukobe treba sprečavati.

Na ostajanje kod kuće psa navikavajte postepeno, kroz kratka odsustva koja mirno podnosi. Bezbedne igračke i aktivnosti mogu pomoći protiv dosade, ali ne rešavaju same po sebi strah od odvajanja. Uporno zavijanje, panično grebanje izlaza ili povređivanje tokom odsustva razlog su da se posavetujete sa veterinarom i stručnjakom za ponašanje.

Vaspitanje, trening i kretanje

Sa učenjem kućnih pravila može se početi čim štene stigne u dom. Koristite kratke, prijatne vežbe, nagradite željeno ponašanje i postepeno povećavajte težinu zadataka. Poslastice dajte u sitnim komadima i uračunajte ih u dnevni unos hrane. Kažnjavanje i zastrašivanje mogu pojačati strah i otežati učenje.

Vežbajte odazivanje na ime, dolazak na poziv, hodanje na opuštenom povocu i mirno prihvatanje četkanja i pregleda. Nova mesta, ljude i životinje upoznajte postepeno, bez prisiljavanja. Bezbedne načine socijalizacije šteneta uskladite sa veterinarom i planom vakcinacije.

Mala veličina ne znači da su šetnje nepotrebne. Svakodnevno obezbedite izlazak, njuškanje, igru i odmor, prilagođene uzrastu i zdravlju psa. Pelena može biti pomoć pri učenju higijene, ali ne zamenjuje kretanje i istraživanje okoline. Transporter ili kućni boks ne služi kao mesto za obavljanje nužde niti za dugotrajno zatvaranje.

Ishrana i svakodnevna nega

Birajte potpunu hranu namenjenu uzrastu i zdravstvenim potrebama psa. Količina navedena na pakovanju je početna smernica, a obroke treba prilagođavati telesnoj kondiciji i aktivnosti. Štencima su potrebni češći obroci nego odraslim psima. Sveža voda treba stalno da bude dostupna.

Domaći obroci nisu automatski uravnoteženi: samo meso, povrće, žitarice i ulje ne garantuju sve potrebne hranljive materije. Ako želite takvu ishranu, recept i eventualne dodatke treba da odredi veterinar sa znanjem iz ishrane pasa.

Dugu dlaku uglavnom treba pažljivo raščešljavati svakog dana, naročito iza ušiju, ispod nogu i na mestima trenja. Kraća frizura olakšava održavanje, ali ne uklanja potrebu za četkanjem. Kupanje prilagodite zaprljanosti i stanju kože, uz šampon za pse. Čvrste čvorove uz kožu prepustite iskusnom grumeru kako ne biste posekli psa.

Jorkširski terijeri se relativno malo linjaju, ali nijedna rasa nije pouzdano hipoalergena. Alergeni potiču i iz peruti i pljuvačke, pa pas može izazvati reakciju i kada ne ostavlja mnogo dlake. Osoba sa alergijom treba da se posavetuje sa lekarom pre odluke o nabavci psa.

Uši redovno pregledajte, ali ih ne čistite rutinski više puta nedeljno ako su zdrave i čiste. Po potrebi koristite preparat koji preporuči veterinar, bez guranja štapića u ušni kanal. Sekret oko očiju nežno uklonite vlažnom gazom, posebnom za svako oko. Crvenilo, žmirkanje, bol ili pojačan iscedak zahtevaju pregled.

Zube je najbolje prati svakodnevno četkicom i pastom za pse. Time se smanjuje nakupljanje plaka, ali se ne garantuje sprečavanje svih bolesti zuba i desni. Nokte skraćujte prema potrebi. Tokom hladnog ili vlažnog vremena nekim psima prija odgovarajuća odeća; trajanje šetnje prilagodite njihovoj udobnosti.

Zdravlje: na šta obratiti pažnju

Jorkširski terijeri često žive približno 12–15 godina, a neki i duže. To nije garancija za pojedinačnog psa. Nema osnova da se samo zbog tamne dlake psu pripisuju posebne bolesti.

Među problemima koji se sreću kod ove rase jesu luksacija patele, odnosno pomeranje čašice kolena, bolesti zuba i desni i zadržani mlečni zubi. Luksacija patele nije posledica „krhkih kostiju”. Preskakanje koraka, podizanje noge ili šepanje treba pregledati, a mlečni zub koji ostaje uz iznikli stalni zub zahteva procenu veterinara.

Kod malih pasa, uključujući jorkširske terijere, mogu se javiti problemi sa dušnikom. Ponavljan kašalj, naročito uz uzbuđenje ili povlačenje na povocu, ne treba automatski pripisivati obrnutom kijanju. Dobro podešen am može smanjiti pritisak na vrat, ali nije zamena za pregled.

Obrnuto kijanje obično izgleda kao kratka epizoda glasnog uvlačenja vazduha kroz nos. Ako se ponavlja, menja ili niste sigurni o čemu je reč, snimak epizode može pomoći veterinaru. Otežano disanje koje ne prestaje, plavičaste ili izrazito blede desni i kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Vrlo mala štenad mogu biti podložna opasnom padu šećera u krvi, naročito ako ne jedu ili su bolesna. Izražena slabost, drhtanje, dezorijentacija, grčevi ili gubitak svesti zahtevaju hitan pregled. Psu koji nije potpuno svestan ne dajte hranu ili tečnost na silu.

Preventivnu negu čine redovni pregledi, kontrola telesne mase, vakcinacija i zaštita od parazita prema individualnom riziku. Nedostatak poddlake povećava osetljivost na hladnoću, ali sam po sebi ne dokazuje niti neposredno izaziva bronhitis ili upalu bešike.

Kome odgovara ovaj pas?

Jorkširski terijer može odgovarati pojedincima i porodicama koji imaju vremena za druženje, vaspitanje, šetnje i redovnu negu dlake i zuba. Nije dobar izbor ako se očekuje pas bez potrebe za aktivnošću ili ako će često i dugo ostajati sam bez postepenog privikavanja i odgovarajuće brige.

Mala veličina olakšava korišćenje odgovarajućeg transportera, ali ne znači da je pas prihvaćen u svakom prevoznom sredstvu. Pre putovanja proverite pravila prevoznika, uslove ulaska u zemlju odredišta i tranzita kod nadležnih organa, a zdravstvenu pripremu dogovorite sa veterinarom.

Kako izabrati štene

Ne birajte štene samo prema boji ili fotografiji. Razgovarajte sa odgovornim odgajivačem, pogledajte uslove u kojima psi žive i upoznajte majku legla kada je to moguće. Tražite podatke o zdravlju roditelja, obavljenim pregledima i dosadašnjoj nezi šteneta. Izraz „retka crna boja” nije dokaz kvaliteta niti opravdanje za zanemarivanje zdravlja.

Štene bi trebalo da bude radoznalo i da se kreće bez očiglednog bola, sa čistim očima i ušima i bez izraženih promena na koži. Ipak, mirno ponašanje tokom jedne posete ne dokazuje bolest, kao što razigranost ne garantuje zdravlje. Pregled veterinara je važniji od procene prema položaju repa ili izgledu dlake.

Proverite veterinarsku dokumentaciju i evidenciju vakcinacija i tretmana. Rodovnik, zdravstvena dokumentacija i identifikacija psa imaju različite svrhe: mikročip ne potvrđuje rasu niti zamenjuje rodovnik. Način identifikacije i obavezna dokumenta zavise od zemlje, pa zahteve proverite kod nadležnog registra i veterinara. Ne oslanjajte se na tvrdnju da svako štene mora imati tetovažu.

Česta pitanja

Da li će crno štene ostati crno?

Ne nužno. Crna dlaka sa paležom tipična je za štenad, a tokom sazrevanja na telu se razvija čeličnoplava nijansa. Konačan izgled ne može se pouzdano garantovati samo na osnovu fotografije mladog šteneta.

Da li nestandardna boja znači da je pas bolestan?

Ne. Odstupanje od standardne boje nije samo po sebi dijagnoza. Zdravlje se procenjuje pregledom, istorijom bolesti i, kada je opravdano, dodatnim ispitivanjima. Pravo učešća na izložbama i uslove uzgoja treba proveriti kod relevantne kinološke organizacije.