Engleski seter je elegantan, energičan ptičar, često nežan i druželjubiv prema ljudima. Može biti odličan porodični pas, ali njegova svilenkasta dlaka i miran izraz ne treba da prikriju potrebe lovačkog psa: mnogo kretanja, istraživanja, obuke i vremena provedenog s porodicom.
Poreklo: Velika Britanija, odnosno Engleska.
FCI grupa: 7 — ptičari.
Visina u grebenu: ženke 61–65 cm, mužjaci 65–68 cm prema FCI standardu.
Težina: okvirno 20–36 kg, uz razlike prema polu, građi i uzgojnoj liniji.
Životni vek: približno 10–12 godina, mada pojedini psi žive duže.
Poreklo i razvoj rase
Engleski seter potiče od britanskih lovačkih pasa koji su pronalazili ptice i položajem tela pokazivali lovcu gde se divljač nalazi. Pre šire upotrebe vatrenog oružja, takvi psi pomagali su u lovu mrežama.
U oblikovanju savremene rase tokom 19. veka važnu ulogu imali su Edvard Laverak i Ričard Pursel Levelin. Različiti uzgojni ciljevi vremenom su doveli do razlika između radnih i izložbenih linija. Pri izboru psa zato nije dovoljno poznavati samo naziv rase: važno je raspitati se o temperamentu i radnim potrebama njegovih roditelja.
Izgled engleskog setera
Engleski seter je skladan, sportski građen pas. Izgled spaja snagu i izdržljivost sa elegantnim linijama, a prepoznatljiv je po beloj dlaci prošaranoj sitnim obojenim tačkama.
Glava, oči i uši
Glava je duga i izraženih linija, sa uočljivim potiljačnim ispupčenjem i jasno naznačenim prelazom između čela i njuške. Njuška je umereno duboka i gotovo četvrtasta pri vrhu. Nos može biti crn ili smeđ, u skladu s bojom dlake, a poželjan je makazast zagriz.
Oči su ovalne, boje od lešnikaste do tamnosmeđe. Izraz je blag i pažljiv; ipak, izgled očiju sam po sebi ne govori pouzdano o inteligenciji ili temperamentu pojedinog psa.
Uši su nisko postavljene, srednje dužine i vise uz obraze. Prekrivene su finom, svilenkastom dlakom.
Telo, rep i kretanje
Vrat je mišićav, blago povijen i bez izraženog podgušnjaka. Leđa su ravna, slabine snažne, a grudni koš dubok. Rep je postavljen približno u nastavku leđne linije, blago zakrivljen i ne bi trebalo da bude uvijen preko leđa.
Duž donje strane repa raste ukrasna dlaka, najduža oko sredine i kraća prema vrhu. Prednje noge su ravne, zadnje mišićave, a šape kompaktne, sa dobro razvijenim jastučićima.
Pokreti zdravog setera su slobodni i skladni, uz dobar potisak zadnjih nogu. Šepanje, ukočenost ili izbegavanje kretanja nisu osobine rase, već razlog za veterinarski pregled.
Dlaka i boje
Dlaka je svilenkasta, ravna do blago talasasta, s dužim resama na ušima, grudima, stomaku, nogama i repu. Sitna prošaranost na beloj osnovi naziva se belton.
Blue belton: crne tačkice na beloj osnovi.
Liver belton: smeđe tačkice na beloj osnovi.
Orange belton i lemon belton: narandžaste, odnosno svetlije žućkaste tačkice.
Trobojna varijanta: blue belton ili liver belton sa paležom.
Karakter i život s porodicom
Mnogi engleski seteri su privrženi, razigrani i otvoreni prema ljudima. Često uživaju u zajedničkim aktivnostima i blizini ukućana. To su sklonosti rase, a ne garancija: ponašanje zavisi i od nasleđa, ranih iskustava, zdravlja i načina ophođenja.
Uz dovoljno aktivnosti i odmora, mnogi seteri su mirni u kući. Ipak, nisu psi za život bez redovnih izlazaka i kontakta s ljudima. Na ostajanje nasamo treba ih navikavati postepeno. Uporno zavijanje, panično grebanje vrata ili nemogućnost smirivanja tokom odsustva traže procenu veterinara i stručnu pomoć u radu na ponašanju.
Često se dobro slažu s decom, ali odrasla osoba treba da nadzire njihove susrete. Decu treba naučiti da ne uznemiravaju psa dok jede ili spava, da ga ne vuku za dlaku i da poštuju njegovo povlačenje. Blaga narav nije razlog da se ispituju granice strpljenja psa.
Suživot s drugim psima i mačkama može biti uspešan uz pažljivo upoznavanje. Poseban oprez potreban je s pticama i sitnim životinjama: seter može juriti, uhvatiti ili povrediti životinju iako je uzgajan da markira divljač. Rana socijalizacija ne uklanja taj rizik, pa su fizičko odvajanje i nadzor važni.
Engleski seter obično nije prvi izbor za čuvara. Može lajati na dolazak gosta, ali mnogi predstavnici rase brzo prihvataju nepoznate ljude.
Obuka i socijalizacija
Seter može brzo učiti, ali mirisi i kretanje divljači lako odvlače pažnju. Umesto očekivanja da odmah posluša u svakoj situaciji, vežbajte kratko i redovno, najpre u mirnom okruženju, a zatim postepeno uvodite ometanja.
Nagrađujte poželjno ponašanje hranom, igrom ili pristupom zanimljivim mirisima. Važni prvi zadaci su odazivanje na ime, dolazak na poziv, opušten hod na povocu, puštanje predmeta i smirivanje na mestu. Doslednost znači jasna pravila i strpljivo ponavljanje, a ne zastrašivanje, vikanje ili fizičko kažnjavanje.
Štene postepeno navikavajte na opremu, dodirivanje šapa, četkanje, različite ljude, zvuke i okruženja. Susreti treba da budu prijatni i prilagođeni njegovom tempu, bez prisiljavanja na kontakt. Bezbedan plan izlazaka i kontakata pre završetka vakcinacije dogovorite s veterinarom.
Dok odazivanje nije pouzdano, koristite povodac ili dugački povodac pričvršćen za dobro podešen am. Ni dobra obuka ne uklanja potpuno mogućnost jurnjave za pticom. Slobodno trčanje planirajte u bezbedno ograđenom prostoru; pseći park nije obavezan niti odgovara svakom psu.
Kretanje i mentalna aktivnost
Odraslom, zdravom engleskom seteru obično je potrebno više od kratkih izlazaka radi nužde. Kombinujte duže šetnje, njuškanje, bezbedno trčanje, igre traženja i kratke treninge. Potrebe se razlikuju prema uzrastu, zdravlju i liniji iz koje pas potiče.
Štencima i mladim psima obezbedite slobodnu igru i šetnje prilagođene razvoju, uz dovoljno sna. Izbegavajte prisilno dugotrajno trčanje, ponavljano skakanje i trčanje uz bicikl dok veterinar ne proceni da je pas dovoljno razvijen i spreman. Intenzitet povećavajte postepeno, a naporne aktivnosti izbegavajte po vrućini.
Igre pronalaženja hrane, jednostavni zadaci s mirisima i učenje novih veština daju psu koristan mentalni angažman. Cilj nije da se pas neprekidno iscrpljuje, već da ima ravnotežu aktivnosti, odmora i mirnog druženja.
Nega dlake, ušiju i zuba
Dlaku četkajte i pročešljavajte nekoliko puta nedeljno, naročito iza ušiju, ispod pazuha, na stomaku i resama nogu. Posle boravka u prirodi uklonite čičak i pregledajte kožu, šape i prostor između prstiju zbog krpelja, povreda i travnih osja. Zategnute čvorove nemojte čupati niti seći makazama tik uz kožu; potražite pomoć grumera.
Kupajte psa kada je prljav ili prema potrebama kože i dlake, koristeći šampon namenjen psima. Nije potreban isti raspored kupanja za sve pse. Posle kvašenja dobro osušite dlaku i spoljašnji deo ušiju.
Uši redovno pregledajte, ali ih nemojte rutinski čistiti duboko niti gurati štapiće ili vatu u ušni kanal. Sredstvo i učestalost čišćenja dogovorite s veterinarom. Neprijatan miris, crvenilo, bol, sekret ili uporno tresenje glavom zahtevaju pregled. Naglo žmirkanje, bol u oku, zamućenje ili izraženo crvenilo takođe traže brz veterinarski savet.
Zube perite svakodnevno, ako je moguće, četkicom i pastom za pse. Kandže proveravajte redovno i skraćujte prema brzini rasta i trošenju, a ne samo prema kalendaru.
Ishrana
Osnova ishrane može biti potpuna komercijalna hrana primerena uzrastu i zdravstvenom stanju psa ili stručno sastavljen domaći jelovnik. Dopunska hrana nije namenjena da sama čini celokupnu ishranu.
Uz potpunu hranu ne dodajte vitamine i minerale na svoju ruku. Posebno kod štenaca, neodgovarajući dodaci mogu poremetiti ravnotežu obroka. Domaća ishrana zahteva precizan recept veterinara s iskustvom u ishrani, uključujući odgovarajuće dodatke kada su potrebni.
Odraslim psima često odgovaraju dva obroka dnevno, dok štenci jedu češće, prema uzrastu. Količinu sa pakovanja koristite kao početnu smernicu, pa je prilagođavajte telesnoj kondiciji i aktivnosti. Poslastice uračunajte u dnevni unos, a sveža voda treba stalno da bude dostupna.
Pratite težinu i izgled tela: rebra bi trebalo lako napipati ispod tankog sloja masnog tkiva, a struk uočavati odozgo. Ako pas uporno mršavi, dobija na težini, ima proliv ili svrab, zatražite pregled umesto nasumičnog menjanja hrane i dodataka.
Zdravlje i preventivni pregledi
Engleski seter može biti izdržljiv i aktivan pas, ali nije pošteđen naslednih i stečenih bolesti. Dobra nega smanjuje pojedine rizike, ali ne garantuje da će pas ostati zdrav.
Displazija kukova i laktova: razvojni poremećaji s naslednom komponentom i uticajem drugih faktora. Mogu izazvati bol i otežano kretanje; lečenje zavisi od nalaza i ne podrazumeva uvek operaciju.
Urođena gluvoća: može zahvatiti jedno ili oba uha. Specijalizovani BAER pregled omogućava objektivnu procenu sluha; posmatranje reakcije na zvuk nije dovoljno da se isključi jednostrana gluvoća.
Hipotireoza: smanjena funkcija štitaste žlezde može se ispoljiti umorom, dobijanjem na težini i promenama kože i dlake. Dijagnozu postavlja veterinar na osnovu pregleda i odgovarajućih analiza, a terapija zahteva praćenje.
Problemi s ušima, očima i kožom: bol, ponavljani svrab, sekret ili promene na koži treba pregledati. Uzrok nije moguće pouzdano odrediti samo prema spoljašnjem izgledu.
Kao pas dubokog grudnog koša, seter može biti ugrožen naglim proširenjem i uvrtanjem želuca. Bezuspešni pokušaji povraćanja, naglo uvećan ili zategnut stomak, izrazit nemir, pojačano slinjenje, slabost ili kolaps zahtevaju hitan odlazak u veterinarsku ambulantu. Ne čekajte da se stanje samo smiri i ne pokušavajte kućno lečenje.
S veterinarom dogovorite redovne preglede, vakcinaciju i zaštitu od parazita prema mestu boravka i načinu života. Posle šetnje u prirodi pregledajte psa i pored primene zaštite od krpelja.
Kome engleski seter odgovara?
Najviše odgovara ljudima koji žele aktivnog saputnika i mogu svakodnevno da odvoje vreme za šetnje, obuku, negu i druženje. Lov nije uslov, ali psu treba pružiti bezbedne prilike za istraživanje i korišćenje njuha.
Može živeti i u stanu ako su njegove potrebe zadovoljene; dvorište samo po sebi nije zamena za šetnju i kontakt s porodicom. Manje odgovara domaćinstvu u kome bi redovno provodio duge periode sam, vlasniku koji želi malo aktivnosti ili osobi kojoj je prvenstveno potreban čuvarski pas.
Kako izabrati štene
Pre izbora razgovarajte s uzgajivačem o tome da li želite porodičnog psa, lovačkog saputnika ili psa za izložbe. Radne i izložbene linije mogu se razlikovati po građi, energiji i potrebama, a nijedno štene nema zagarantovan budući temperament ili izložbeni uspeh.
Posetite mesto gde štenci odrastaju i, kada je moguće, upoznajte majku legla. Obratite pažnju na čistoću, odnos prema psima i prilike za ranu socijalizaciju. Štene posmatrajte u više situacija: jedan kratak susret nije dovoljan za pouzdanu procenu karaktera.
Tražite dokumentovane zdravstvene nalaze roditelja, posebno procenu kukova i informacije o proveri sluha, kao i druge preglede preporučene za tu uzgojnu liniju. Zdravstvena provera nije isto što i jedan genetski test: neki problemi zahtevaju snimanje ili specijalistički pregled. Nalazi smanjuju neizvesnost, ali ne garantuju potpuno zdravo potomstvo.
Proverite evidenciju o veterinarskim pregledima, vakcinaciji i tretmanima protiv parazita, kao i dokumentaciju o poreklu ako se pas prodaje s rodovnikom. Dogovorite pisani ugovor i raspitajte se o podršci posle preuzimanja. Za identifikaciju, registraciju i eventualni prelazak granice proverite važeće uslove kod nadležnog organa i veterinara.
Cena i troškovi držanja
Cena šteneta zavisi od zemlje, uzgajivača, porekla, zdravstvenih pregleda i namene psa. Bez pouzdanih aktuelnih podataka nije korisno navoditi jedinstven raspon. Uporedite više odgovornih uzgajivača i proverite šta je uključeno u cenu.
Oznake poput „pet”, „breed” i „show” nisu garancija zdravlja, kvaliteta uzgoja niti budućih titula. Pored nabavne cene, planirajte redovne troškove hrane, preventivne nege, opreme, obuke i eventualnog grumera, kao i rezervu za nepredviđeno lečenje.
