Šta je fistula?
Fistula ili ščīu — je šuplji kanal u obliku cevi, koji povezuje stvoreni šuplji prostor sa površinom tela ili unutrašnjim organima. Shodno tome, dele se na unutrašnje i spoljne.
U suštini, fistula je mehanizam prirodne odbrane organizma. Ona odvodi gnojni sadržaj iz pogođenog organa sa upalom u susedni organ, šupljinu ili spoljašnje okruženje, ali s druge strane — sama po sebi predstavlja otvorenu ranu kroz koju bakterije i mikroorganizmi mogu ući unutra i izazvati sekundarnu infekciju. Takođe, ako se fistula otvori u unutrašnje organe, to može dovesti do razvoja njihovih upala i drugih patoloških procesa.
Često se konfuzuje sa običnim čirevom zbog toga što su oba ispunjena gnojom supstancom (ekcudatom) i imaju slične kliničke manifestacije.
Da li je fistula opasna?
Opasnost fistule leži u činjenici da nije poznato gde kanal može izaći — kako spolja, tako i u unutrašnje susedne organe i šupljine, na primer u grudnu ili abdominalnu šupljinu. Generalno, fistule se dobro leče, iako kod nekih životinja dolazi do recidiva, odnosno ponovljenog formiranja kanala.
Najvažnije je ne zanemariti ovo stanje, jer može doći do razvoja septičke sistemske upalne reakcije, infekcije krvi koja dovodi do generalizovanih patoloških procesa koji pogađaju ceo organizam.
Uzroci pojave
Uzrok pojave urođene fistule su anomalije koje nastaju tokom razvoja šteneta u materici. U ovom slučaju, unutrašnji organi mogu biti povezani fistulskim kanalom sa površinom tela. Ovo je veoma opasno stanje, zbog čega može biti potrebna hirurška intervencija. Srećom, ovo stanje se javlja prilično retko.
Mnogo češće razvijaju se stečene fistule. Uzroka njihovog nastanka ima više nego dovoljno:
- Mehanička oštećenja tkiva: povrede, prelomi, posekotine;
- Uvođenje stranog tela, na primer trubače ili stakla;
- Upala u zubnim kanalicima, korenima ili desnima, ciste — patološka formacija u obliku šupljine u predelu usta;
- Zaklanjanje paraanalnih jarmenica — žlezda spoljne sekrecije koje izlučuju hemijske supstance smeštene u blizini anus.
Ponekad uzrok postaju posledice sprovedene operacije — takozvane ligaturne fistule kod pasa nastaju kada organizam odbacuje šavni materijal, ili su šavovi previše čvrsti, narušena su pravila antiseptike — sistemi mera koji doprinose uništavanju mikroorganizama u rani ili u ranu dospeva infekcija.
Bez obzira na razlog zbog kojeg je fistula nastala — ona u svakom slučaju zahteva stručnu pomoć i sama se neće povući.
Moguća lokalizacija
Fistule se mogu formirati na najrazličitijim mestima. Ali u nekim se lokalizuju najčešće:
- U području analnog otvora. Tamo mogu nastati fistule paraanalnih žlezda u slučaju njihove upale. Upravo paraanalne ili rektalne fistule najčešće se ponavljaju iznova i iznova, posebno u nedostatku adekvatnog lečenja samog upalnog procesa.
- Na šapama. Preovlađujuća većina fistula na udovima kod pasa se dešava usled oštećenja njihovih tkiva zbog ugriza, ubodne ili druge rane i naknadne infekcije.
- U čeljustno-facijalnom području. Uzrok fistula na njušci najčešće su problemi sa zubima i desnima — upale, ciste.
Ligaturne (postoperativne) fistule nastaju na mestu postoperativnih šavova. U ređim slučajevima, fistulni kanali izlaze u šupljine unutrašnjih organa, na primer abdominalnu, grudnu.
Manifestacije koje se javljaju pri fistuli u predelu leđa
Vrste fistula kod pasa
Postoji mnogo vrsta fistula, koje se razlikuju po mestu lokalizacije — upravo zbog njihovog položaja u velikoj meri zavise spoljašnje manifestacije, kao i mogući komplikacije. Moguće su i različite karakteristike lečenja ovih vrsta. Dalje ćemo razmotriti najčešće prisutne oblike fistula i njihove uzroke.
Fistula paraanalnih žlezda
Uzrok pojave ove fistule je zapinjanje i upala paraanalnih žlezda (sinusa), čiji sekret koriste životinje za označavanje teritorije, privlačenje drugih jedinki, intra vrste identifikaciju. Ove žlezde se nalaze sa strane analnog otvora. U normalnim uslovima, tokom defekacije, žlezde se prazne prirodnim putem. Zapinjanje indirektno ukazuju zabrinutost i kukanje psa, kotrljanje, sedenje na podu, stalno ližuće ispod repa.
Uzroci ovog problema mogu biti sledeći:
- Netačan ili neodgovarajući režim ishrane;
- Debeli rep i „pantalone“ koje ometaju normalnu razmenu vazduha u analnom području;
- Starost i narušena metabolizam;
- Genetska predispozicija;
- Sedentarni način života;
- Previše gust sekret paraanalnih jarmenica.
Ako se na vreme ne obratite veterinarskom lekaru, koji će sprovesti neophodne zahvate i lečenje, može se formirati fistula. Tada će se posmatrati drugi znaci: bol i nelagodnost prilikom defekacije, krv i gnoj u stolici, otvoreni fistulni kanali pored anusa.
Fistule na šapama
Uglavnom se ovakva neprijatnost dešava zbog uvođenja stranog tela — trubače, komadića stakla, koščaka, šilova, najčešće u toplije mesece. Obično slijedi sledeći tok: pas ošteti šapu, rana se inficira ako vlasnik to ne primeti i ne obradi oštećeno mesto. Razvija se upala, formira se šupljina ispunjena gnojnom supstancom, formira se fistulni kanal, i gnoj počinje da izlazi napolje.
Vremenom se mogu upaliti i okolna tkiva pored oštećenog područja.
Manifestacije karakteristične za fistulu na šapi kod psa
Ligaturna
Ligaturne fistule nastaju posle operacije iz različitih razloga. To može biti loša aseptika — mere koje sprečavaju ulazak infekcije u ranu i antiseptika tokom hirurškog zahvata, previše čvrsti šavovi, nekvalitetna postoperativna nega, ližuće šavove, bolesti životinje koje otežavaju proces zarastanja (na primer, onkologija, dijabetes melitus i slično).
Pojavu upalnog procesa moguće je primetiti po malim čvorićima sa crvenilom u području šava. Nakon nekoliko dana formira se fistulni kanal, i gnoj počinje da izlazi napolje.
Manifestacije koje se javljaju kod psa pri fistuli u predelu stomaka
Simptomatologija
Fistula se ne formira odmah, u ranoj fazi pažljiv vlasnik može primetiti malo bolnu zadebljenu oblast. Nakon nekoliko dana u tom mestu dolazi do probojanja, i iz fistulnog kanala počinje da se izdvaja neprijatno mirisni gnojni ekzudat. Ravnate ivice izlaznog otvora otežavaju njegovo zatvaranje.
Gnojni sadržaj stalno iscureva, rana je prekrivena mokućom korom.
Gnoj dospeva u okolna tkiva, zbog čega može početi dermatitis, odnosno upala kožnog pokrova, a dlaka oko otvora se obično opada. Fistule kod pasa, ako i zatvore same, to je samo privremeno, a nakon određenog vremena se opet proboje, jer se upalni proces unutar traje, i gnoj mora da izlazi negde.
Pojavu fistule označava i ponašanje ljubimca. Bolno mesto očigledno mu smeta, stalno ga pokušava ližati. Ponekad problem mogu pratiti temperatura i zifost, ali ovi simptomi su praktično nekarakteristični za spoljašnje fistule.
S druge strane, unutrašnju fistulu je mnogo teže primetiti. Indirektni znaci mogu biti upravo groznica, opšta letargija, pogoršanje ili gubitak apetita. Ako je fistulni kanal izašao u lumen probavnog trakta, u stolici može biti prisutan gnoj i krv.
Dijagnostika
Prvo, veterinarski lekar će prikupiti sve potrebne informacije od vlasnika i utvrditi šta je moglo izazvati fistulu: da li su bile povrede, posekotine, bolesti u usnoj duplji itd.
Prisustvo fistule dijagnostikuje se na osnovu spoljašnjih znakova:
- Vidljiv je tanak kanal sa ravnim ivicama;
- Izlazni otvor okružen je granulatornim tkivom — „mladim“ tkivom koje prethodi ožiljavanju;
- Iz kanala iscire gnojni sadržaj, količina i konzistencija zavise od toga koliko dugo u organizmu traje upalni proces, zbog čega je počeo, da li mu je pridružena sekundarna infekcija;
- Ako pritisnete na tkiva oko otvora, gnoj se izdvaja intenzivnije;
- Koža neposredno oko fistule nema dlake.
Dijagnostika unutrašnje fistule je složenija. Ako lekar sumnja na pojavu patološkog kanala kod životinje, tačno utvrđivanje je moguće samo putem rendgenskog ili ultrazvučnog pregleda ili u retkim slučajevima pomoću dijagnostičke hirurške operacije.
Lečenje fistule kod psa
Prvo je potrebno ukloniti uzrok koji je izazvao pojavu fistule, odnosno otkloniti upalni proces. U svakom konkretnom slučaju neophodnu terapiju određuje, prilagođava i sprovodi veterinarski lekar, što uključuje ispiranje šupljine antiseptičkim rastvorom i primenu antibiotika. Antiseptičke masti za lečenje fistula kod pasa se generalno ne koriste — njihova konzistencija je previše gusta, može zakopati kanal i samo pogoršati problem.
Nakon sprovedenih postupaka, kanal se ne šava odmah, već tek nakon što gnoj prestane da izlazi iz rane. Ako se to uradi prerano, kanal će se ponovo napuniti ekcudatom, i doći će do novog apscesa. Nakon što se upala izleči, ivice kanala se rašire ili preseku i postavljaju se šavovi.
Specijalna nega
Kako bi se izbegli recidivi nakon lečenja ili formiranje ligaturnih fistula, potrebno je pridržavati se svih preporuka veterinarskog lekara vezanih za terapiju, redovno obrađivati šavove, nositi specijalni zaštitni ovratnik ili legenić, kako bi životinja ne liževala ranu, izbegavati duže šetnje i izlaganje rani prljavštini. Ne preporučuje se šetnja sa psom u područjima sa visokom travom — ona takođe može izazvati iritaciju šavova.
Ako je fistula bila na šapi, za šetnje se stavlja zaštitni čarapa.
Prevencija
Najbolji način prevencije fistula kod psa je briga o ljubimcu. Ne šetajte ga na mestima gde može povrediti šape ili se povrediti, u mestima gde ima lutajućih životinja. Pazite na zube, redovno, 2-3 puta nedeljno uklanjajte zubni plak i ne dozvolite stvaranje zubnog kamenca.
Za prevenciju upale paraanalnih žlezda potrebno je pridržavati se dovoljno aktivnog načina života i režima ishrane prilagođenog prema starosti, aktivnosti, fiziološkom statusu i pasmini ljubimca. Ako pas ima problem sa pražnjenjem paraanalnih žlezda, one se povremeno zapinju, moraju se obratiti veterinarskom lekaru za konsultaciju i razviti preventivne mere za sprečavanje razvoja ovog patološkog procesa.
Takođe, održavajte zdravlje i aktivnost životinje — to doprinosi pravilna ishrana, dovoljne fizičke aktivnosti, pravovremeno čišćenje od parazita, redovna vakcinacija. Ako primetite nešto neispravno, obavezno se obratite veterinarskom lekaru.
- Izvori:
-
Ivanović M. (2020). Veterinarska Medicina: Priručnik za Praksu, Beograd.
-
Petrović S. (2018). Diagnostika i Lečenje Pasjih Bolesti, Novi Sad.
