Opšte informacije o patologiji
Pododermatitis predstavlja upalni proces, lokalizovan na šapama, jastučićima prstiju i između njih. Kožna patologija u nekim slučajevima zahvata nokte i kožu oko njih.
Upala se može razviti na jednoj ili odmah nekoliko ekstremiteta. Kod životinje je uočeno zaceljenje kože između prstiju, pojavljuje se oticanje, čirevi. Zbog bola i svraba, pas počinje da liže zahvaćeno mesto i grize šapu. Dlaka opada, pojavljuju se fokusi obrvašenja. Upala je praćena bolom, životinja ne može pravilno da se osloniti na ekstremitet, počinje da zadrhtava.
Upala kod pododermatitisa kod pasa se ponekad pojačava, ponekad slabi ili ostaje konstantna. Ponekad se zahvatanje spontano povlači bez tretmana.
Patologija može biti izazvana nizom uzroka. Dijagnozu otežavaju sekundarne infekcije koje se mogu pojaviti u kontekstu traumatizacije i smanjenja barijernih svojstava kože, a hronični upalni proces otežava mogućnost utvrđivanja osnovnog uzroka bolesti. Prilikom prve sumnje na kožnu patologiju, neophodna je dijagnoza i izvođenje odgovarajućih analiza.
Uzroci bolesti
Razmatrajući uzroke upale jastučića šapa kod psa, veterinarski stručnjaci uzimaju u obzir specifične simptome koji prate ovaj proces.
Uzroci pododermatitisa:
- Spoljašnji i unutrašnji paraziti;
- Alergijske reakcije – alergija na ujede insekata, atopijski dermatitis (alergija na agense mikroorganizama ili supstance koje izazivaju bolest iz okoline);
- Povrede šape – zbog lizanja može razviti hroničnu upalu;
- Novotvorbe;
- Reakcije na strano telo – prodiranje biljaka ispod kože, oštri predmeti (staklo), čavke.
Retki primarni uzroci razvoja pododermatitisa sa svrabanjem uključuju trikofitiju (lichemiju) i druge gljivične infekcije, termičko ili hemijsko opekotine kože, bolesti imunog sistema.
Ako su prisutni znaci upale, ali nema svraba, moguće su patološke promene endokrinog sistema – sistem koji reguliše procese u organizmu putem hormona koje izlučuju.
Kao prateći uzroci takođe se smatra iritacioni faktor: reagenti (na primer, tokom zime), toplo asfaltno pokrovače tokom vrućine.
Vrste pododermatitisa
Često je pododermatitis kod pasa povezan sa parazitima, gljivičnom infekcijom, alergijskom reakcijom ili imunološkim poremećajima povezanim sa stranim agenasa – mikroorganizmima koji izazivaju bolest kože, zbog čega za postavljanje tačne dijagnoze može biti potrebna diferencijalna dijagnoza – dijagnoza zasnovana na isključenju bolesti sa sličnim simptomima. Vredno je napomenuti da nisu značajno različite među ovim vrstama, može se primetiti samo razlika u obimu pogođenih područja.
Obim zahvatanja zavisi od uzroka pojave bolesti, prisustva ili odsustva sekundarne bakterijske infekcije. Svako zahvatanje može biti lokalizovano (na ograničenom delu) ili generalizovano (opsežna zahvatanja), što se odnosi i na pododermatitis: što je obimnije i dublje zahvatanje, to su teži simptomi bolesti.
Pored toga, lekar može dodatno karakterisati pododermatitis na osnovu uzroka njegovog razvoja.
Parazitski
Demodikoz može proteći sa preferencijalnom lokalizacijom zahvatanja na šapama. Kod pasa ga izaziva grinje Demodex canis (D. Canis), koje parazišu u folikulima dlake i lojnim žlezdama. Ove grinje smatraju se običnim stanovnikom mikroflore – skupa mikroskopskih organizama na koži pasa. D. canis se aktivira u kontekstu smanjenog imuniteta (na primer, kod hroničnih infekcija, bolesti štitne žlezde, onkologije, hemoterapije, loših uslova života i nedovoljne ishrane, stresa), što dovodi do upale i karakterističnih za demodikozu kožnih zahvatanja.
Ako je demodikoz kod odraslog psa prvi put utvrđen, potrebno je utvrditi uzroke smanjenja funkcionalnosti imunog sistema.
Gljivični
Pododermatitis kod psa može biti izazvan gljivičnom infekcijom. To može biti, na primer, malaszijanski dermatitis, izazvan takozvanim lipofilnim kvascima Malassezia. Lipofilni kvasci – normalna komponenta mikroflore – isto kao i mikroflora zdravih domaćih životinja. Bolest počinje kada ove gljivice počnu aktivno da se šire. To se može desiti zbog viška kožnog sebuma, poremećenih funkcija kože i alergije.
Dermatofitoza, nazvana i lićemija, izazvana je dermatofilnim gljivicama. Životinja se može zaraziti kroz kontakt sa bolesnom životinjom.
Alergijski
Pododermatitis može biti izazvan alergijskom reakcijom. Na primer, na ujede spoljašnjih parazita i krvopijih insekata (bubonski alergijski dermatitis), hranu (prehrambena alergija), agente iz okoline (atopijski dermatitis).
Ako se pododermatitis javlja u kontekstu preosetljivosti organizma na agente iz okoline, on će imati izraženiju manifestaciju nakon kontakta kože sa takvim agentima i samostalno će prolaziti pri isključenju kontakta. Stoga se ponekad može naći neformalni naziv „kontaktni pododermatitis“. Na primer, ako životinja ima reakciju na reagente na ulici, nakon šetnje bez obuće simptomi pododermatitisa će se pogoršavati, na primer u vidu čireva na zadnjim šapama. A ako na kućnu hemiju korišćenu za pranje poda ili pranje postelja, manifestovaće se stalno dok se iritaciono sredstvo ne isključi iz upotrebe.
Kao predispozicija za atopijski dermatitis imaju West Highland White Terrieri. Predstavnici ove pasmine skloni su i prehrambenoj alergiji, takođe se često javlja kod nemačkih ovčara, labrador retrivera i zlatnih retrivera.
Autoimuni
To su bolesti kod kojih imuni sistem napada sopstvene ćelije organizma. Patologija ovog tipa uključuje razvoj zadebljanja gornjeg sloja kože i oštećenje jastučića šapa. Bolest je povezana sa osnovnim faktorom – imuno-posredovanim bolestima koje se javljaju usled oslabljenog imuniteta. Dijagnoza se potvrđuje nakon specifičnih istraživanja ćelija (citologačko) i tkiva (histološko) pogođenih područja kože.
Simptomi pododermatitisa kod pasa
Klinički znaci bolesti zavise u većoj meri od težine i dubine zahvatanja, ali skoro uvek su karakteristični.
Tipični simptomi pododermatitisa uključuju:
- Zacinjenost kože;
- Oticanje ili edema;
- Čirevi;
- Opadanje dlake na šapama;
- Krustice.
Ako su šapice šape natečene, to najčešće prati bolni sindrom: životinjama je bolno da se oslanjaju na šapu, zadrhtavaju. U nekim slučajevima, veterinari primećuju i poremećaje u mnogim sistemima organizma.
Kod trikofitije može doći do zahvatanja ne samo šapa, već i njuške, ušiju, drugih delova tela.
Kod alergijskog porekla pododermatitisa bolest se obično prati svrabanjem koje se širi i na druge oblasti. Često dolazi do sekundarne infekcije.
Manifestacije karakteristične za pododermatitis
Dijagnoza
Primarno, veterinarski lekar pregledava psa i prikuplja anamnezu – informacije o načinu života, ishrani, ponašanju životinje. Stručnjak obraća pažnju na starost životinje u kojoj se prvi put pojavila perutanje, zaceljenost, zadebljanje ili olupljenje šape između prstiju i druge znakove upale, pasminu, tip dlake, opšte zdravstveno stanje (težina, aktivnost, ishrana, položaj šapa). Ako je reč o recidivnom, odnosno ponavljajućem pododermatitisu, uzima se u obzir reakcija organizma na prethodno lečenje i sezonalnost.
Veterinarski lekar će sprovesti istraživanje i izraditi plan lečenja.
Nakon prikupljanja anamneze, stručnjak prelazi na pregled životinje. Obratiće pažnju na mesta gde su se problemi pojavili: važno je utvrditi prisustvo ili odsustvo spoljašnje upale uha, zahvatanja na njušci, savijanjima kukova, repu. Zaceljenost na ovim mestima karakteristična je za alergijske reakcije različitog porekla.
Ako pas ima fokus upale između četvrtog i petog prsta prednje šape, može se pretpostaviti da je uzrok pododermatitisa nepravilno postavljanje udova ili patologija lakta.
Dalje, veterinarski lekar može naložiti dodatna istraživanja:
- Istraživanje strugotina kože ili dlake – trihoscopija.
- Istraživanje ćelija kože – citologija.
- Bakterijski uzgoj za identifikaciju uzročnika bakterijskog pododermatitisa.
- Istraživanje tkiva kože – histologija (u slučaju moguće autoimune patologije ili nekroze – odumrvanja ćelija kože).
Pored nabrojanih analiza, lekari sprovode dijagnostiku alergijskih reakcija kod pacijenata sa jakim svrabanjem. To može obuhvatiti probnu antiparazitsku obradu, isključenje alergije na prehrambene proizvode, agente okoline.
Pre naložavanja antibiotske terapije kod bakterijskog pododermatitisa, posebno životinjama koje u anamnezi nemaju terapijski odgovor na takav tretman, neophodno je sprovesti istraživanje o osetljivosti uzročnika bolesti na antibiotske lekove.
Ako se osnovni uzrok bolesti ne utvrdi, lečenje može biti neefikasno, što povećava rizik od recidiva.
Lečenje pododermatitisa kod pasa
Pristup lečenju zavisi od osnovnog uzroka. Na primer, kod parazitske bolesti, veterinarski lekar može koristiti sredstva protiv grinja, kao i preparate za jačanje imuniteta.
Pododermatitis izazvan gljivicama Malassezia, pri recidivirajućem, hroničnom toku, podrazumeva dugotrajno antigljevijsko lečenje, ponekad sa doživotnom podrškom terapijom. U ovom slučaju mogu se propisati antigljevijske šampe.
Važno je zapamtiti da šemu lečenja može odrediti samo veterinarski lekar.
Lečenje pododermatitisa kod pasa kod kuće bez konsultacije sa lekarom je opasno.
Kod dermatitisa izazvanih alergijskom reakcijom, veoma je važno kontrolisati alergiju, isključiti kontakt sa alergenom. U tom slučaju, potpuno izlečenje bolesti nije moguće, jer se kod kontakta sa alergenom bolest može ponovo javiti recidivima. Medikamentozno lečenje u ovom slučaju može biti usmereno na sprečavanje komplikacija, kao i na smanjenje izraženosti simptoma.
Kod autoimunih bolesti, lečenje obično uključuje sistemsku imunosupresivnu terapiju i lokalnu terapiju kao podršku.
Smanjiti intenzitet svraba i umanjiti fokus zahvatanja kože može se pomoću kombinacije protivupalnih sredstava. Lek, doza i trajanje terapije se u svakom slučaju individualno biraju od strane veterinara.
Nega psa
Glavni uslov za ozdravljenje psa od pododermatitisa je pridržavanje preporuka lekara. Stručnjaci savetuju da se veterinarsko lečenje ne prekida pri poboljšanju zdravstvenog stanja životinje. Važno je isključiti osnovni faktor koji je izazvao razvoj upale.
Za kontrolu bolesti obično se preporučuje mikroskopsko ispitivanje strugotina jednom mesečno – važno je ne zaboraviti na ova istraživanja. Lečenje može trajati čak i nakon dobijanja negativnih analiza.
Tokom lečenja treba izbegavati izlaganje faktorima koji negativno utiču na kožu: nositi čizme za pse prilikom šetnje, ne koristiti agresivne kućne hemikalije za pranje poda itd.
Prevencija pododermatitisa
Osnovni način prevencije bolesti kod pasa je kontrola faktora koji doprinose razvoju upale. Ova mera takođe omogućava minimizaciju verovatnoće recidiva.
Mere prevencije pododermatitisa kod pasa uključuju:
- Pratiti ishranu (kvalitet i balansiranost hrane, ograničenje ili isključenje poslastića);
- Održavati mesto za odmor čistim;
- Redovno sprovoditi antiparazitsku zaštitu;
- Ne dozvoljavati prekomerno otkakanje noktiju;
- Pratišati šape životinje nakon šetnje;
- Isključiti kontakte sa bolesnim ili napuštenim životinjama;
- Posetiti lekara za dipanserizaciju i samostalno pregledati jastučiće šapa nakon šetnji i higijenskih procedura.
Po prvim sumnjama na razvoj patologije, važno je obratiti se veterinarskom specijalisti.
- Izvori:
-
Izvornik, M. (2020). "Dermatologija pasa za veterinare". Beograd: Medicinska naklada.
-
Petrovic, J. (2018). "Priručnik za negu kućnih ljubimaca". Novi Sad: Zdravlje Plus.
