Šta je pododermatitis?
Pododermatitis je upala kože šapa koja može zahvatiti prostor između prstiju, jastučiće i kožu oko noktiju. To nije jedna određena bolest, već naziv za promene koje mogu imati različite uzroke. Može biti zahvaćena jedna šapa ili više njih.
Pas može uporno lizati ili grickati šapu zbog svraba ili bola. Koža može biti crvena, otečena i bez dlake, sa ranicama, krastama ili iscetkom. Lizanje dodatno oštećuje kožu i pogoduje sekundarnim infekcijama. Promene koje se povremeno smiruju pa vraćaju takođe zahtevaju pregled, naročito ako osnovni uzrok nije poznat.
Mogući uzroci
Slične promene na šapama mogu nastati iz različitih razloga. Izgled kože i raspored promena pomažu veterinaru da usmeri ispitivanje, ali sami po sebi nisu dovoljni za dijagnozu.
Alergijske bolesti, uključujući atopijski dermatitis i alergiju na hranu.
Paraziti kože, naročito grinje Demodex.
Bakterijske i gljivične infekcije, koje često nastaju na već oštećenoj koži.
Povrede i strana tela, poput trna, osja ili komadića stakla.
Nadražujuće hemikalije, sredstva za odleđivanje i opekotine od vrelih površina.
Ređe, imunoposredovane bolesti, tumori ili druga oboljenja koja narušavaju zdravlje kože.
Mehaničko opterećenje i građa šape mogu doprineti oštećenju kože. Hormonski poremećaji kod nekih pasa povećavaju sklonost kožnim infekcijama, ali odsustvo svraba nije dovoljan razlog da se zaključi da je uzrok hormonski.
Zašto se oblici upale razlikuju
Upala može biti površinska ili duboka, ograničena na mali deo šape ili rasprostranjena na više šapa. Duboke promene mogu stvarati bolne čvoriće i kanale iz kojih izlazi iscedak. Istovremeno može postojati više problema, na primer alergija uz sekundarnu bakterijsku infekciju.
Demodikoza
Demodikoza može zahvatiti šape. Grinje Demodex u malom broju mogu biti prisutne na koži zdravih pasa, dok njihovo prekomerno umnožavanje može dovesti do bolesti. Promene uključuju opadanje dlake, crvenilo i upalu, a pridružena bakterijska infekcija može pojačati bol i svrab.
Ako se demodikoza prvi put pojavi kod odraslog psa, veterinar može preporučiti ispitivanje mogućih pridruženih bolesti ili uticaja lekova koji potiskuju imunski odgovor. Uzrok nije uvek moguće utvrditi.
Gljivične infekcije
Kvasnice Malassezia mogu biti deo normalne mikroflore kože. Kada se prekomerno umnože, često uz alergiju ili oštećenje kožne barijere, mogu izazvati svrab, crvenilo, masnu kožu i neprijatan miris. Njihovo prisustvo i značaj procenjuju se pregledom uzorka kože.
Dermatofitoza je infekcija gljivicama koje zahvataju dlaku i površinske slojeve kože. Može se preneti kontaktom sa zaraženom životinjom ili kontaminiranim predmetima, a neke vrste mogu zaraziti i ljude. Ako veterinar posumnja na ovu infekciju, daće uputstva za dijagnostiku i higijenu domaćinstva.
Alergija i kontaktna iritacija
Atopijski dermatitis i alergija na hranu mogu izazvati svrab i lizanje više šapa. Atopijski dermatitis povezan je sa preosetljivošću na alergene iz okoline, a ne sa infekcijom mikroorganizmima. Kod pojedinih rasa postoji veća sklonost alergijskim bolestima, ali rasa sama po sebi ne potvrđuje dijagnozu.
Sredstva za čišćenje i odleđivanje mogu neposredno nadražiti kožu, bez alergijske reakcije. Izbegavanje takvog sredstva može pomoći, ali nije garancija da će promene nestati, posebno ako već postoji infekcija. Ne treba pretpostaviti da su čirevi ili izražen bol samo posledica kontakta sa nadražujućom materijom.
Imunoposredovane bolesti
Kod nekih bolesti imunski sistem oštećuje sopstvena tkiva, uključujući kožu i jastučiće šapa. To nije isto što i jednostavno „oslabljen imunitet“. Promene mogu uključivati kraste, ranice i oštećenje jastučića. Za potvrdu dijagnoze često je potrebna biopsija kože i histopatološki pregled.
Simptomi i kada potražiti pomoć
Crvenilo, otok ili zadebljanje kože.
Uporno lizanje i grickanje šapa.
Opadanje dlake, kraste, ranice ili bolni čvorići.
Iscedak, neprijatan miris ili krvarenje.
Hramanje ili izbegavanje oslanjanja na šapu.
Zakažite pregled ako lizanje ne prestaje, koža je oštećena ili se problem ponavlja. Pregled istog dana potreban je kod jakog bola, nemogućnosti oslanjanja na šapu, naglog ili rastućeg otoka, gnojnog iscetka ili sumnje na zabodeno strano telo. Obilno krvarenje koje ne prestaje, teška opekotina ili izražena malaksalost zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Veterinar će proveriti i druge delove tela. Promene na ušima, njušci ili trupu mogu pomoći u traženju uzroka, ali se raspored promena preklapa kod više bolesti.
Kako se postavlja dijagnoza
Važni su podaci o tome kada su promene počele, da li su sezonske, koliko je šapa zahvaćeno i koje je lečenje već sprovedeno. Veterinar će pitati i za ishranu, zaštitu od parazita, moguće povrede i kontakt sa hemikalijama, a zatim pregledati šape i ostatak kože.
U zavisnosti od nalaza, mogu biti potrebni:
Strugotina kože i pregled dlake radi traženja grinja i drugih promena.
Citološki pregled uzorka kože ili iscetka radi procene ćelija, bakterija i kvasnica.
Bakteriološka kultura i ispitivanje osetljivosti na antibiotike, naročito kod dubokih, ponavljanih ili prethodno neuspešno lečenih infekcija.
Ispitivanje na dermatofite, biopsija kože ili dodatni pregledi ako se sumnja na strano telo, tumor ili drugu bolest.
Kod sumnje na alergiju na hranu veterinar može preporučiti strogo sprovedenu eliminacionu dijetu, a zatim kontrolisano ponovno uvođenje prethodne hrane. Atopijski dermatitis procenjuje se na osnovu kliničke slike i isključivanja drugih uzroka; alergološki test sam po sebi ne potvrđuje ovu dijagnozu.
Lečenje pododermatitisa
Lečenje zavisi od uzroka, dubine promena i prisustva infekcije. Može uključivati uklanjanje stranog tela, lekove protiv grinja, lokalne antiseptike, antimikotike ili antibiotike kada su opravdani. Preparati za „jačanje imuniteta“ nisu zamena za ciljanu terapiju.
Kod prekomernog umnožavanja kvasnica Malassezia mogu se koristiti odgovarajući lokalni preparati, a kod određenih slučajeva i sistemski lekovi. Ako se infekcija vraća, važno je kontrolisati osnovnu bolest, a ne samo ponavljati antimikotičku terapiju.
Ne dajte psu ljudske lekove protiv bolova, antibiotike ili kortikosteroide na svoju ruku. Izbor leka, doze i trajanja terapije pripada veterinaru.
Alergijske bolesti često zahtevaju dugoročnu kontrolu svraba i sprečavanje sekundarnih infekcija. Izbegavanje utvrđenog alergena može pomoći, ali nije uvek izvodljivo. Imunoposredovane bolesti mogu zahtevati lekove koji potiskuju imunski odgovor, uz pažljivo praćenje.
Nega tokom lečenja
Pridržavajte se plana terapije i kontrolnih pregleda. Ne menjajte niti prekidajte propisane lekove samo zato što šapa izgleda bolje; ako primetite neželjenu reakciju, odmah kontaktirajte veterinara. Vrsta i učestalost kontrolnih analiza zavise od dijagnoze — mesečne strugotine kože nisu potrebne svakom psu.
Do pregleda možete nežno isprati površinsku prljavštinu mlakom vodom i pažljivo osušiti šapu, naročito između prstiju. Sprečite lizanje odgovarajućom zaštitnom kragnom. Ne cedite čvoriće, ne kopajte po rani i ne pokušavajte da izvučete duboko zabodeno strano telo.
Izbegavajte alkohol, hidrogen i agresivne preparate na oštećenoj koži bez saveta veterinara. Zaštitna obuća može pomoći pri kratkoj šetnji ako veterinar smatra da je prikladna, ali vlažna ili tesna obuća može pogoršati stanje. Ne držite šapu stalno pokrivenom i ne postavljajte tesne zavoje na svoju ruku.
Kako smanjiti rizik od ponovne upale
Pregledajte šape posle šetnje, posebno nakon prolaska kroz visoku travu ili preko grubih površina.
Po potrebi isperite prljavštinu i ostatke sredstava za odleđivanje, pa dobro osušite šape.
Izbegavajte vreo asfalt i kontakt sa nadražujućim hemikalijama.
Održavajte nokte odgovarajuće dužine i mesto za odmor čistim i suvim.
Sprovodite zaštitu od parazita prema savetu veterinara.
Kontrolišite utvrđenu alergiju ili drugu osnovnu bolest. Ako pas ima propisanu dijetu, ne uvodite poslastice i dodatke bez dogovora.
Nije moguće sprečiti svaki slučaj pododermatitisa. Rano uočavanje upornog lizanja, crvenila ili bola omogućava pravovremeni pregled, pre nego što promene postanu dublje i teže za lečenje.
