Spoljašnji paraziti ne samo da izazivaju nelagodnost i hrane se krvlju, već mogu preneti i razne infektivne bolesti koje su potencijalno opasne za nas i naše ljubimce. U ovom članku ćemo objasniti simptome erlihijoze, rizike od zaraze za ljude i kućne ljubimce, metode lečenja, dijagnostiku i, naravno, preventivne mere protiv bolesti.
O erlihijozu
Erlihijoz se smatra grupom bolesti koje pogađaju životinje i ljude, izazvane različitim bakterijama koje pripadaju rodu Ehrlichia. Kod pasa, erlihijoz se može manifestovati kao monocitni, odnosno pogađajući monocite – poseban tip belih krvnih ćelija povezanih sa infekcijom Ehrlichia canis, ili granulocitni, odnosno pogađajući granulocite – grupu belih krvnih ćelija koje uključuju neutrofile, eozinofile i bazofile, uzrokovane Ehrlichia ewingi.
Za agens bolesti karakteriše se unutrašnju ćelijska reprodukcija.
To znači da mikroorganizmima trebaju određene ćelije organizma za uspešno hranjenje i razmnožavanje. Obično erlihije pogađaju beli krvni zrnce, odnosno leukocite, koji su odgovorni za imunitet, što dovodi do raznih problema u organizmu, kao što su besprikazna krvarenja, anemija ili čak štekanje. Bolest ima izraženu sezonsku pojavu zbog visoke aktivnosti krpelja u prolećnim i jesenjim periodima.
Opasnost oba tipa bolesti leži u riziku od razvoja negativnih hroničnih promena u organizmu poput bolesti bubrega, jetre, zglobova i drugih organa, što značajno pogoršava kvalitet života zaraženih ljubimaca i potencijalno može dovesti do životno ugrožavajućeg stanja.
Načini zaraze
Bakterije odgovorne za razvoj infekcije se prenose preko pljuvačke krpelja tokom njegovog sisanja. Ovaj način zaraze naziva se transmisivnim, zbog čega se erlihijoz svrstava među transmisivne bolesti pasa.
Krpelji, zauzvrat, stiču bakteriju tokom parazitiranja na već zaraženim jedinkama. Među dva životinja prenos agensa bolesti bez vektora - krpelja nije moguć, i ne postoji opasnost da bolja pasinja zarazi zdravog psa, ukoliko uslovi držanja ne podrazumevaju međusobnu razmenu ovakvih parazita. Vlasniku nije moguće da se zarazi od obolelog ljubimca, tako da je neophodno da se briga o zaraženom ljubimcu smatra potpuno sigurnom. Svi psi su podložni bolesti, ali posebno teško, prema statistikama, boluju predstavnici pasmine German Shepherd Dog.
Simptomi erlihijoze kod pasa
Pored nespecifičnih manifestacija kao što su letargija, smanjen apetit i povišena temperatura, bolest ima svoje specifične znakove po kojima se može sumnjati tokom pregleda životinje.
Oni će zavisiti od vrste bolesti:
- Monocitni erlihijoz kod pasa dovodi do sledećih simptoma: povišenja telesne temperature, poremećaja zgrušavanja krvi, krvarenja iz nosa, hemoragija na koži i sluzokožama i dr. Životinje izgledaju obeshrabreno, mogu gubiti apetit i odbijati odobičajenu aktivnost, često dolazi do otežanog disanja, iznenadnih napada slabosti ili čak nesvestice, slepila, promene boje očiju. Moguća je i pojava konvulzijskog sindroma, problemi sa koordinacijom pokreta i ograničena pokretljivost.
- Granulocitni erlihijoz tipično izaziva probleme sa zglobovima, štekanje, često praćeno odbijanjem hrane, smanjenjem aktivnosti. Može se primetiti promena hoda, nesimetričan nagib glave, grčevi, tremor - neprirodni brzi ritmični pokreti delova tela, često glave, vilice ili udova, izgleda kao potresanje, beskoristan svrab, treperenje udova i vilice, može doći do problema sa očima i gubitka telesne mase.
U svim slučajevima simptomi su posledica izraženog imunog odgovora zaražene životinje, kao i na kliničke manifestacije utiče prisustvo dodatnih bolesti, jer nakon uboda krpelja nije isključeno kompleksno zaraženje ljubimca i drugim bolestima poput babijioze ili anaplazmoze, koje dovode do iscrpljenosti životinje i mogu izazvati spontana krvarenja.
Faze bolesti
Bolest protice heterogeno i ima svoje faze razvoja. Tipično počinje inkubacionim periodom, zatim prelazi u akutnu fazu, koja se prebacuje u subakutnu i, ukoliko se ne leči, završava hroničnom fazom. U različitim fazama, životinja će se različito osećati i reagujuće na lečenje.
Inkubacioni period
Period od trenutka zaraze do pojave prvih simptoma bolesti naziva se inkubacioni period. U slučaju erlihijoze kod pasa, on može trajati do tri nedelje. To znači da, nakon uboda krpelja, tokom celog tog vremena vlasnik treba da posmatra ljubimca, i u slučaju sumnje na pogoršanje stanja, neophodno je odmah odvesti psa u veterinarnu kliniku.
Akutna faza
Od trenutka pojave simptoma bolesti počinje akutna faza, za koju je karakteristično očigledno pogoršanje stanja usled aktivnog razmnožavanja i širenja bakterija po organizmu. Trajanje perioda obično traje od 1 do 4 nedelje.
U ovu fazu životinja pokazuje tipične znakove vrste erlihijoze koja je pogodila, na primer, kod monocitnog tipa mogu biti besprikazna krvarenja iz nosa, krv u urinu i fekalijama, kao i modrice po telu. Kod granulocitne forme pas može odbijati da leži zbog bola u zglobovima ili, s druge strane, uopšte ne ustaje. U ovom stadijumu je veoma važno da bolest bude otkrivena, dijagnoza postavljena i započeto specifično lečenje.
Subakutna faza
Kada organizam psa prepozna napadajuće bakterije i počne da proizvodi specifična antitela, proteini imunog sistema potrebni za borbu protiv različitih infekcija, pokreće se subakutna faza bolesti. Trajanje perioda traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. Simptomi bolesti postepeno jenjavaju, a stanje ljubimca se značajno poboljšava, više nema povećane temperature i letargije, životinja počinje da se oporavlja.
Subakutna faza erlihijoze kod pasa može trajati prilično dugo, jer sve zavisi od imunog odgovora i broja bakterija u organizmu. U ovu fazu dolazi do maksimalnog nakupljanja bakterija u slezini. Uprkos vidljivom poboljšanju i naizgled nestanku bolesti, lečenje za pacijente je i dalje neophodno, jer dugotrajno opterećenje slabi imuni odgovor i može dovesti do pojave drugih infektivnih bolesti, koje u početku nisu bile povezane sa erlihijozom.
Hronična faza
Bez lečenja ili u slučaju neadekvatnog izbora lekova, bolest prerano ili kasno prelazi u hroničnu fazu. U ovom periodu dolazi do negativnih promena u unutrašnjim organima, zglobovima, organima hematopoeze. Na primer, crvena koštana srž je glavni organ hematopoeze kod odraslih životinja. Od nje zavisi broj krvnih ćelija i njihovo efikasno funkcionisanje, u zavisnosti od tipa erlihijoze i oblasti razmnožavanja bakterija. Bolest može izgledati kao početak starenja i pojave hroničnih bolesti poput problema sa bubrezima, koji se manifestuju stalnom žeđi, čestim pražnjenjem toaleta i gubitkom težine. Nažalost, često početak terapije u ovoj fazi ne dovodi do potpunog izlečenja, životinja zadržava životne znakove oštećenja važnih organa kao što su slezena ili jetra, a pogoršanje njihove funkcije može dovesti do veoma ozbiljnih posledica.
Dijagnostika
Veterinarski lekar uvek mora da se oslanja na ukupne podatke dobijene iz žalbi vlasnika, rezultata pregleda, laboratorijskih pokazatelja i instrumentalne dijagnostike.
Obično, lekarima za određivanje erlihijoze kod psa potrebna su dodatna istraživanja kao što su:
- Opšti krvni test – omogućava detekciju smanjenja ili povećanja svih tipova krvnih ćelija, kao i prognozu ishoda bolesti, jer pri značajnom smanjenju svih tipova ćelija, prognoza bolesti je izuzetno negativna.
- Biohemijski analizator krvi – pomaže u proceni rada unutrašnjih organa koji pogađa bolest.
- PCR test – omogućava detekciju same bakterije ili njenih delova, ovim putem se može istražiti krv ili tkiva slezene, na primer.
- Ispitivanje nivoa antitela – omogućava detekciju specifičnih proteina koje imunitet proizvodi kao odgovor na prisustvo erlihija, međutim, antitela mogu dugo vremena ostati prisutna čak i kod izlečenih životinja, pa veterinari obično zavise od rezultata sveobuhvatnih ispitivanja, a ne od jednog testa.
U nekim klinikama veterinari imaju mogućnost da izvedu ekspres test na prisustvo znakova zaraze u krvi, međutim, u većini slučajeva mora se poslati uzorak u velike laboratorije i čekati rezultate.
Lečenje erlihijoze kod pasa
Terapija bolesti traje najmanje mesec dana i zahteva konstantno posjećivanje veterinarske klinike radi pregleda i kontrole važnih životnih pokazatelja. Često je potrebna i stacionarna nega.
Za lečenje monocitnog erlihijoze primenjuju se antibiotici, među kojima su Doksiciklin, Tetraciklin, Oksitetraciklin, Minociklin ili Kloramfenikol. Oni se propisuju na period od 21-28 dana, a sam intravenski unos može biti veoma čest, na primer, svaka 8 sati. Pored antibiotika, u većini slučajeva neophodna je podržavajuća terapija, koja može uključivati infuzije, transfuziju krvi, hormonalne tretmane poput Prednizolona i niz drugih lekova, koje veterinar bira u zavisnosti od težine stanja i promena u organizmu.
Shema terapije granulocitnog erlihijoze kod pasa uključuje propisivanje antibiotika Doksiciklin na period od 3-4 nedelje i na sličan način podrazumeva lečenje usmereno na brzu rehabilitaciju pacijenta, održavanje rada unutrašnjih organa, poboljšanje opšteg stanja i kontrolu apetita.
Opasnost za ljude
Kod ljudi postoji sopstvena bolest – monocitni erlihijoz kod čoveka. Za razvoj bolesti odgovaraju druge vrste erlihija, koje su, međutim, u nekim zemljama otkrivene u krvi pasa i verovatno su kod njih izazivale simptome bolesti.
Važnije je to što između čoveka i psa neposredan prenos infekcije nije moguć, drugim rečima, obolela jedinka nije sposobna da zarazi ljude koji su u kontaktu sa njom. Međutim, ljudi se mogu zaraziti erlihijozom i drugim bolestima tokom uboda krpelja, na čemu je neophodno obavezno voditi računa prilikom šetnji sa ljubimcem po šumskim površinama i poljima.
Briga o životinji
Obolelom psu je potrebna posebna nega. Veterinar propisuje terapijski plan, a vlasnik bira da li će samostalno sprovoditi terapiju kod kuće, voziti se na to kod veterinara ili ostaviti ljubimca u bolnici.
Ali, pored davanja lekova, postoje i drugi aspekti brige o obolelom psu. Pas zahteva dozirane adekvatne fizičke napore, konstantnu kontrolu apetita (nije isključeno da će biti propisana posebna dijeta), često je potrebna češća šetnja. Pored toga, vlasnik mora da oceni stanje i u slučaju sumnje na pogoršanje hitno poseti veterinarnu kliniku.
Nažalost, postoji mogućnost da bolest nanese nepopravljivu štetu zdravlju ljubimca, i posebna nega će biti potrebna psu doživotno.
Prevencija
Najpouzdanija prevencija erlihijoze kod pasa su kvalitetne terapije protiv spoljašnjih parazita. Nekim jedinkama je dovoljno nanošenje sprejeva ili kapi, dok su za druge životinje, posebno one koje šetaju po poljima, pogodnije tablete antiparazitskih sredstava ili čak kombinacije lekova.
Dogodi se da neki vlasnici odbijaju da primenjuju tretmane iz raznih razloga i zamenjuju ih ručnim traženjem i uklanjanjem krpelja. Smatramo da je ovaj način nepouzdan, a pored toga, opcija sa pregledom je nepotrebna za velike i pahuljaste pse sa gustim podmladkom.
