Krpelji mogu preneti bakterije koje izazivaju erlihiozu kod pasa. Bolest se može ispoljiti povišenom temperaturom, malaksalošću i krvarenjem, ali neki zaraženi psi dugo nemaju očigledne simptome. Pravovremeni veterinarski pregled važan je jer teški oblici bolesti mogu ugroziti život.

Šta je erlihioza?

Erlihiozu izazivaju bakterije roda Ehrlichia koje se razmnožavaju unutar ćelija domaćina. Kod pasa je posebno važna Ehrlichia canis, uzročnik monocitne erlihioze, koja prvenstveno inficira jednu vrstu belih krvnih zrnaca — monocite. Ehrlichia ewingii može izazvati granulocitnu erlihiozu, povezanu sa infekcijom granulocita, druge grupe belih krvnih zrnaca. Zastupljenost uzročnika i njihovih krpeljskih prenosilaca razlikuje se među područjima.

Infekcija može dovesti do smanjenja broja krvnih pločica, anemije i poremećaja rada različitih organa. Teška hronična monocitna erlihioza može oštetiti koštanu srž i smanjiti stvaranje krvnih ćelija. Ipak, težina i tok bolesti nisu isti kod svakog psa.

Kako se pas zarazi?

Glavni put prenosa je ubod zaraženog krpelja: bakterije dospevaju u organizam psa tokom hranjenja krpelja. Rizik zavisi od područja, prisustva odgovarajućih vrsta krpelja i izloženosti psa. Krpelji mogu biti aktivni i van proleća i jeseni, a pojedine vrste opstaju i u zatvorenim prostorima.

Erlihioza se ne prenosi uobičajenim kontaktom pasa, zajedničkim boravkom ili korišćenjem posuda. Međutim, infekcija se može preneti zaraženom krvlju, na primer transfuzijom, zbog čega je važna procena davalaca krvi. Psi koji borave u istom prostoru mogu biti izloženi istim zaraženim krpeljima.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Simptomi erlihioze nisu specifični i mogu ličiti na znake drugih bolesti. Odsustvo primećenog krpelja ne isključuje infekciju. Na bolest mogu ukazivati sledeće promene:

  • Povišena temperatura, malaksalost, slabiji apetit i gubitak telesne mase.

  • Krvarenje iz nosa, sitne crvene tačkice ili modrice na koži i sluzokožama, krv u mokraći ili stolici.

  • Uvećani limfni čvorovi, bolovi u zglobovima i hramanje. Bolovi u zglobovima mogu biti izraženi kod granulocitne erlihioze.

  • Promene na očima ili smetnje vida, a ređe neurološki znaci, poput poremećaja koordinacije ili napada.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše, kolabira, ima veoma blede desni, obilno ili uporno krvari, ima crnu katranastu stolicu, napad ili nagli gubitak vida. Ne čekajte rezultate testova niti pojavu dodatnih simptoma.

Kliničku sliku mogu dodatno otežati druge infekcije koje prenose krpelji, uključujući babeziozu i anaplazmozu. Veterinar procenjuje da li su potrebna ispitivanja i na ove bolesti.

Kako bolest može da se razvija

Podela na akutnu, subkliničku i hroničnu fazu prvenstveno opisuje monocitnu erlihiozu izazvanu bakterijom Ehrlichia canis. Ne prolazi svaki pas kroz sve faze i ne razvija svaka nelečena infekcija težak hronični oblik.

Inkubacija i akutna faza

Prvi znaci se često javljaju približno jednu do tri nedelje nakon infekcije. Akutna faza može trajati nekoliko nedelja i uključivati temperaturu, malaksalost, smanjen apetit i poremećaje krvne slike. Posle uklanjanja krpelja pratite stanje psa, ali nemojte pretpostaviti da je rizik prošao ako tokom tri nedelje nema simptoma.

Subklinička faza

Pas može delovati zdrav iako infekcija i dalje postoji. Ova faza može trajati mesecima ili godinama, a laboratorijski nalazi mogu pokazivati promene, naročito smanjen broj krvnih pločica. Nestanak simptoma zato nije dokaz da je infekcija izlečena.

Hronična faza

Kod dela pasa razvija se hronična bolest sa gubitkom težine, krvarenjem, anemijom i drugim komplikacijama. Teško oštećenje koštane srži može dovesti do smanjenja više vrsta krvnih ćelija i lošije prognoze. Lečenje je i tada potrebno, ali oporavak može biti nepotpun, naročito ako su nastala trajna oštećenja.

Dijagnostika

Veterinar povezuje podatke o simptomima, izloženosti krpeljima i putovanjima sa pregledom i laboratorijskim nalazima. Jedan rezultat testa nije uvek dovoljan da potvrdi ili isključi aktivnu infekciju.

  • Kompletna krvna slika pomaže da se otkriju smanjen broj krvnih pločica, anemija i promene broja belih krvnih zrnaca. Nalazi doprinose proceni težine bolesti, ali sami ne potvrđuju erlihiozu.

  • Biohemijske analize krvi i pregled mokraće pomažu u proceni funkcije organa i mogućih komplikacija.

  • PCR test traži genetski materijal uzročnika, najčešće u krvi. Negativan rezultat ne isključuje uvek infekciju, naročito kada je količina bakterija mala ili je antibiotska terapija već započeta.

  • Testovi na antitela, uključujući neke brze testove, ukazuju na izloženost uzročniku. U ranoj infekciji mogu biti negativni, dok antitela posle preležane ili lečene infekcije mogu dugo ostati prisutna. Pozitivan rezultat zato ne znači automatski aktivnu bolest.

Prema nalazima, veterinar može preporučiti ponavljanje testova ili dodatna ispitivanja. Kod teško bolesnog psa može biti potrebno započeti terapiju pre nego što stignu svi rezultati.

Lečenje erlihioze kod pasa

Doksiciklin je uobičajen prvi izbor za lečenje erlihioze kod pasa, a terapija često traje oko četiri nedelje. Lek, dozu, način primene i trajanje određuje veterinar prema stanju psa. Nemojte samostalno davati antibiotike ili prekidati terapiju čim pas izgleda bolje.

Neki psi mogu da se leče kod kuće uz kontrole, dok su teško obolelim psima potrebni hospitalizacija i potporna terapija. Ona može uključivati pažljivo prilagođene infuzije ili transfuziju krvi kod ozbiljne anemije ili krvarenja. Kortikosteroidi nisu rutinska terapija za svakog psa; veterinar ih razmatra samo kada postoji odgovarajuća indikacija.

U akutnoj fazi kliničko poboljšanje može biti brzo, ali to ne potvrđuje da je infekcija uklonjena. Kontrole krvne slike i drugih nalaza važne su za procenu oporavka. Kod teške hronične bolesti odgovor na terapiju je manje predvidljiv.

Da li postoji opasnost za ljude?

Pojedine vrste bakterija roda Ehrlichia izazivaju bolest i kod ljudi. Uobičajena nega obolelog psa, maženje i zajednički boravak ne smatraju se putem prenosa erlihioze. Glavni rizik za ljude predstavlja ubod zaraženog krpelja, a pas i vlasnik mogu biti izloženi krpeljima na istom mestu.

Pri uklanjanju krpelja izbegavajte dodir sa njegovim sadržajem i nemojte ga gnječiti golim prstima. Posle boravka u prirodi pregledajte i svoju kožu. Ako nakon uboda dobijete temperaturu ili se osećate loše, javite se lekaru i navedite izloženost krpeljima.

Nega obolelog psa

Mesto lečenja i potrebni nivo nege dogovaraju se sa veterinarom prema težini bolesti. Kod kuće obezbedite mir, dostupnu svežu vodu i hranu prema preporuci veterinara. Šetnje neka budu kratke i mirne dok se pas oporavlja, naročito ako ima anemiju ili nizak broj krvnih pločica.

Pratite apetit, unos vode, mokrenje, stolicu, disanje i pojavu krvarenja. Javite veterinaru ako pas povraća lek, ne jede, postaje slabiji ili razvije nove simptome. Ne dajte ljudske lekove protiv bolova, aspirin ili druge lekove bez odobrenja veterinara.

Ako su ostala oštećenja organa ili krvotvornog sistema, psu mogu biti potrebne dugoročne kontrole i prilagođena nega. To nije neizbežan ishod za svakog obolelog psa.

Prevencija

Osnova prevencije je redovna upotreba preparata registrovanog za zaštitu pasa od krpelja, prema uputstvu i savetu veterinara. Izbor između ogrlice, preparata za kožu ili tableta zavisi od uzrasta, težine, zdravstvenog stanja i načina života psa. Nijedan preparat ne pruža potpunu zaštitu; nemojte samostalno kombinovati sredstva.

Pregledajte psa posle šetnje, uključujući uši, vrat, pazuhe, prepone i prostor između prstiju. Pregled je koristan i kod pasa sa gustom dlakom, ali nije zamena za zaštitni preparat. Krpelja uklonite što pre odgovarajućim alatom ili pincetom, hvatajući ga blizu kože i bez pritiskanja tela. Ne premazujte ga uljem i ne palite ga; ako niste sigurni kako da ga uklonite, obratite se veterinaru.

Ako se krpelji pojavljuju u domu ili prostoru gde psi borave, potrebna je i kontrola okruženja. Zaštitu prilagodite lokalnom riziku i eventualnim putovanjima. Preležana erlihioza ne garantuje zaštitu od nove infekcije.