Zašto psi vole da žvaću kosti

Žvakanje je prirodno ponašanje pasa, a miris i ostaci mesa mogu im učiniti kosti posebno privlačnim. Ipak, to što pas uživa u žvakanju ne znači da je predmet koji žvaće bezbedan. Kosti mogu izazvati prelom zuba, gušenje i ozbiljne povrede organa za varenje.

Žvakanje nekih predmeta može mehanički ukloniti deo naslaga sa zuba, ali kosti nisu pouzdan ni bezbedan način održavanja higijene usta. Njihova tvrdoća može oštetiti zube i desni. Za negu zuba važnije je redovno četkanje pastom namenjenom psima, uz preglede i druge mere koje preporuči veterinar.

Da li kosti imaju mesto u ishrani psa?

Cele kosti nisu neophodan deo ishrane psa. Sadrže kalcijum, fosfor i druge sastojke, ali njihovo davanje nije pouzdan način da se obezbedi odgovarajući odnos hranljivih materija. Nije tačno da pas iz kostiju uopšte ne može da iskoristi hranljive materije; problem su rizik od povreda i nekontrolisan unos, naročito minerala.

Ako pas jede potpunu hranu prilagođenu svom životnom dobu i zdravstvenom stanju, dodatni kalcijum uglavnom nije potreban bez preporuke veterinara. Kod domaće pripremljene ishrane izvore i količine minerala treba odrediti u okviru stručno sastavljenog obroka, a ne dodavanjem kostiju napamet. To je posebno važno za štence, kod kojih neodgovarajući unos minerala može poremetiti razvoj skeleta.

Kuvane i sirove kosti: različiti rizici

Kuvane, pečene i druge termički obrađene kosti ne treba davati psu. Mogu postati krte i lomiti se na oštre komade koji se zaglavljuju ili povređuju tkiva. To važi za ostatke sa stola bez obzira na to od koje životinje potiču.

Sirova kost nije bezbedna samo zato što nije kuvana. Ni velika kost koju pas ne može celu da proguta nije bez rizika: može polomiti zub ili se razlomiti tokom žvakanja.

Sirove kosti i meso mogu sadržati patogene bakterije i parazite. Kontaminacija može ugroziti i ljude koji rukuju hranom ili dolaze u kontakt sa zaprljanim površinama. Zamrzavanje u kućnom zamrzivaču ne čini sirove namirnice pouzdano bezbednim.

Rizik zavisi od veličine, oblika i tvrdoće kosti, kao i od veličine psa i načina na koji žvaće. Ipak, ne postoji vrsta cele kosti za koju se može obećati da je bezbedna. Ni prodaja u pet šopu sama po sebi ne garantuje bezbednost proizvoda.

Šta se može dogoditi kada pas žvaće ili proguta kost

  • Povrede usta i zuba. Tvrde kosti mogu polomiti zub, a oštri delovi poseći jezik, desni ili nepce. Kost se može i zaglaviti u ustima.

  • Gušenje ili zaglavljivanje u jednjaku. Komad kosti može ometati disanje ili prolazak hrane. Balavljenje, pokušaji gutanja i vraćanje hrane mogu ukazivati na problem čak i kada pas još može da diše.

  • Povrede želuca i creva. Oštri fragmenti mogu izazvati krvarenje ili probiti zid organa, što može dovesti do teške infekcije i životne ugroženosti.

  • Zatvor ili začepljenje organa za varenje. Veća količina koštanog materijala može otežati pražnjenje, a pojedini komadi mogu napraviti prepreku. Lečenje zavisi od nalaza; nekada je potrebno endoskopsko uklanjanje ili operacija.

  • Probavne smetnje. Ostaci masnog mesa uz kost mogu izazvati povraćanje i proliv, a kod nekih pasa doprineti upali pankreasa.

Bezbednije alternative kostima

Za žvakanje birajte igračke i poslastice namenjene psima, prilagođene njihovoj veličini, uzrastu i snazi žvakanja. Izbegavajte veoma tvrde predmete koji mogu oštetiti zube i premale komade koje pas može cele da proguta. Nijedna igračka ili poslastica nije potpuno bez rizika, pa nadgledajte psa i uklonite oštećene proizvode.

Poslastice uračunajte u ukupan dnevni unos hrane, bez obzira na to da li pas jede suvu, vlažnu ili domaću hranu. Ako ima bolest zuba, alergije ili mu je propisana posebna ishrana, izbor prvo uskladite sa veterinarom.

Za higijenu usta koristite četkicu i pastu za pse, uz postepeno privikavanje. Odgovarajuće dentalne poslastice mogu biti dopuna, ali obične granule i igračke ne zamenjuju četkanje niti lečenje bolesnih zuba.

Šta uraditi ako pas proguta kost ili počne da se guši?

Ako pas teško diše, ne može da udahne, ima plavičaste ili izrazito blede desni ili gubi svest, u pitanju je hitno stanje. Odmah kontaktirajte najbližu dežurnu veterinarsku ambulantu i krenite po pomoć. Ako je moguće, neka druga osoba tokom puta telefonom dobije uputstva za prvu pomoć.

Ne gurajte prste naslepo u usta i ne pokušavajte silom da izvučete duboko zaglavljenu kost: možete je potisnuti dublje, povrediti psa ili biti ugrizeni. Kod potpunog gušenja mogu biti potrebni postupci prve pomoći pre dolaska u ambulantu; pratite neposredna uputstva veterinara.

Hitnu procenu zahtevaju i obilno balavljenje, otežano gutanje, uporno napinjanje na povraćanje, ponovljeno povraćanje, bolan ili naduven stomak, krv u povraćenom sadržaju ili stolici i izrazita malaksalost. Odsustvo ovih znakova odmah nakon gutanja ne isključuje kasnije komplikacije.

Ako je pas progutao kost, ali deluje dobro, što pre pozovite veterinara radi procene. Recite kada se to dogodilo, kakva je kost bila, približnu veličinu progutanog komada i veličinu psa. Veterinar će proceniti da li je potreban pregled, snimanje ili praćenje kod kuće.

Ne izazivajte povraćanje i ne dajte laksative, ulje, lekove ili hranu radi „oblaganja” kosti bez veterinarskog uputstva. Povratak oštrog fragmenta kroz jednjak može izazvati dodatne povrede, a kućni postupci ne mogu pouzdano sprečiti začepljenje.