Vaspitanje psa podrazumeva učenje korisnih navika, jasna pravila i uslove u kojima pas može da ih savlada. Udaranje i zastrašivanje nisu neophodni da bi pas naučio šta od njega očekujete. Umesto toga, sprečite neželjeno ponašanje kada možete i nagrađujte ono koje želite da se ponavlja.
Zašto treba izbegavati fizičko kažnjavanje?
Udarac može trenutno da zaustavi neko ponašanje, ali psu ne pokazuje šta treba da uradi umesto toga. Fizičko kažnjavanje može da izazove bol i strah, naruši poverenje u vlasnika i poveća rizik od odbrambene agresije. Posebno je opasno kažnjavati režanje: ono upozorava da je psu neprijatno, a njegovo potiskivanje ne uklanja razlog zbog kog se pas oseća ugroženo.
Nagrađujte ponašanje koje želite
Pozitivno potkrepljenje znači da posle željenog ponašanja sledi nešto što je psu prijatno, čime se povećava verovatnoća da će ga ponoviti. Nagrada može biti mala poslastica, igra, pohvala ili pristup nečemu što pas želi. Važno je da nagradu dobije odmah nakon željenog postupka i da mu ona zaista bude vredna; ne prija svakom psu maženje u svakoj situaciji.
Zašto naknadno kažnjavanje ne pomaže?
Ako po povratku kući zateknete oštećen nameštaj ili sažvakanu obuću, nemojte kažnjavati psa. Psi mogu da uče veze između događaja, ali naknadna kazna im ne pokazuje pouzdano koje ranije ponašanje je bilo problem. Pas može da poveže vaš dolazak ili približavanje sa pretnjom. Njegovo povlačenje, spuštanje glave ili izbegavanje pogleda nisu pouzdan dokaz da razume zbog čega se ljutite.
Umesto kazne, sklonite predmete koje ne sme da grize i ponudite bezbedne igračke za žvakanje. Razmotrite da li pas ima dovoljno kretanja, odmora i primerene zanimacije. Ako se uništavanje ponavlja tokom vašeg odsustva, naročito uz zavijanje, dahtanje ili pokušaje bekstva, razgovarajte sa veterinarom: uzrok može biti uznemirenost zbog odvajanja, a ne „neposlušnost“.
Praktične metode za svakodnevne situacije
Učite zamensko ponašanje. Ako pas skače na ljude, nagradite ga dok su mu sve četiri šape na podu ili ga učite da sedne pri pozdravljanju. Vežbajte najpre u mirnom okruženju, pa postepeno uvodite ometanja.
Prekinite i preusmerite mirno. Ako pas počne da grize nogu stola, pozovite ga da se odmakne, ponudite odgovarajuću igračku i nagradite korišćenje igračke. Sama reč „ne“ nije uputstvo ako pas nije naučio šta posle nje treba da uradi. Ne vičite i ne otimajte predmet iz usta psu koji se ukoči ili reži.
Sprečite ponavljanje neželjenog ponašanja. Sklonite obuću, zatvorite kantu za otpatke ili upotrebite bezbednu pregradu. Prostor u kom pas boravi treba da bude udoban i da ne izaziva paniku. Ne odvlačite ga silom i ne koristite zatvaranje kao zastrašivanje.
Precizno označite uspeh. Kratka reč, poput „da“, ili kliker mogu da označe trenutak kada je pas uradio ono što tražite. Najpre ga naučite da taj zvuk najavljuje nagradu, a zatim ga koristite dosledno i pratite nagradom. Kliker nije sredstvo za kažnjavanje niti sam po sebi preusmerava pažnju.
Dogovorite jasna pravila. Neka svi ukućani koriste iste signale i nagrađuju isto ponašanje. Vežbajte kratko i prilagodite težinu zadatka psu. Ako ne uspeva, smanjite ometanja ili tražite jednostavniji korak, umesto da pojačavate pritisak.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Nagla promena ponašanja, razdražljivost ili otpor prema dodiru mogu biti povezani sa bolom ili drugim zdravstvenim problemom, pa je prvi korak veterinarski pregled. Kod izraženog straha, režanja, ujeda ili teškoća tokom ostajanja nasamo potražite i stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, u saradnji sa veterinarom.
Dok ne dobijete pomoć, izbegavajte situacije koje izazivaju problem i obezbedite razmak od ljudi ili životinja koje bi mogle biti ugrožene. Ne pokušavajte da „testirate“ psa niti da ga fizički savladate. Ako je uplašen, možete mu mirno pružiti podršku i omogućiti da se udalji; uskraćivanje utehe nije uslov za uspešno učenje.
