Pembroški i kardiganski korgi mogu biti druželjubivi, radoznali i spremni za saradnju, ali nisu svi psi ovih rasa isti. Njihovo ponašanje zavisi od nasleđa, ranih iskustava, zdravlja i svakodnevnih uslova života. Destruktivno ponašanje, poput žvakanja nameštaja, nije isto što i agresija, iako oba problema mogu biti povezana sa stresom ili nezadovoljenim potrebama.
Kakav je temperament korgija?
Pembroški i kardiganski velški korgi su dve zasebne pastirske rase. Često su budni, aktivni i zainteresovani za okolinu, a neki su i veoma glasni. Mogu brzo učiti, ali im obično više prijaju kratke, raznovrsne vežbe uz nagrade nego dugo ponavljanje istog zadatka.
Pembroši se često opisuju kao otvoreniji prema novim ljudima, a kardigani kao uzdržaniji pri prvom susretu. To su opšte sklonosti, ne pouzdana prognoza ponašanja pojedinačnog psa. Nijedna rasa nije nužno lakša za obuku, niti se podrazumeva da će svaki njen predstavnik voleti decu, strance ili druge životinje.
Pri izboru psa raspitajte se o ponašanju roditelja, uslovima odrastanja i dosadašnjim iskustvima šteneta. Rodovnik sam po sebi ne garantuje stabilan temperament, a odsustvo rodovnika ili boravak u prihvatilištu ne znači da će pas biti agresivan. Ponašanje se ne može pouzdano predvideti procenom novorođenog šteneta, a odstupanje od rasnog standarda samo po sebi nije medicinski razlog za kastraciju.
Šta može izazvati režanje, nasrtanje ili ujedanje?
Agresivno ponašanje nije dokaz da pas pokušava da postane „vođa porodice“. Može služiti tome da udalji ono čega se plaši, zaštiti nešto što mu je važno ili prekine neprijatan dodir. Više uzroka može delovati istovremeno, pa su okolnosti u kojima se ponašanje javlja važnije od etikete da je pas „dominantan“.
Bol i zdravstveni problemi
Pas koji oseća bol može režati ili pokušati da ujede pri dodiru, podizanju ili približavanju dok odmara. Nagla promena ponašanja zahteva veterinarsku procenu, čak i ako ne vidite povredu. Bol ne mora biti jak ili očigledan da bi uticao na reakcije psa; ni grub kontakt ili dečija igra ne isključuju mogućnost povrede.
Strah, neprijatna iskustva i preopterećenost
Nepoznati ljudi, drugi psi, buka ili prisilan kontakt mogu izazvati odbrambenu reakciju. Prethodna loša iskustva mogu doprineti strahu, ali nisu jedino objašnjenje, niti ih treba pretpostavljati kod svakog udomljenog psa. Ne primoravajte psa da trpi dodir ili susret: omogućite mu dovoljno prostora i mogućnost da se povuče.
Čuvanje hrane, igračaka ili mesta za odmor
Neki psi se ukoče, reže ili nasrću kada im se neko približi dok jedu, žvaću predmet ili odmaraju. Ne testirajte psa oduzimanjem činije i ne pokušavajte silom da mu otvorite usta. Obezbedite mir tokom jela, sprečite pristup dece i potražite stručnu pomoć za bezbedan plan rada.
Grickanje u igri i reakcija na kretanje
Štenci istražuju ustima i tokom igre mogu bolno grickati. Kod korgija se može javiti i jurenje ili štipanje za pete, povezano sa pastirskim ponašanjem. To nije nužno agresija, ali može dovesti do povrede, naročito kada deca trče ili vrište.
Ne koristite ruke i stopala kao igračke. Ako igra postane gruba, mirno je prekinite, napravite kratku pauzu i ponudite odgovarajuću igračku kada se pas smiri. Ne razdvajajte vilice rukama i ne kažnjavajte štene fizički. Učite ga da na poziv prekine igru i dođe po nagradu, prvo u mirnom okruženju.
Frustracija, dosada i nedovoljno odmora
Nedostatak šetnje, istraživanja i mentalnih zadataka može doprineti lajanju, žvakanju predmeta i preteranoj uzbuđenosti. Međutim, ni stalna aktivnost bez dovoljno sna i mirnog odmora nije dobro rešenje. Količinu i vrstu aktivnosti prilagodite uzrastu, zdravlju i reakcijama konkretnog psa.
Sukobi sa drugim psima i uticaj hormona
Sukobi mogu nastati zbog straha, hrane, skučenog prostora, frustracije na povocu ili neusklađenog načina igre. Polni hormoni mogu doprineti nekim oblicima rivalstva i lutanju, ali nisu objašnjenje za svaku agresiju. Kastracija nije univerzalno rešenje; o njenim mogućim koristima i ograničenjima razgovarajte sa veterinarom.
Kažnjavanje i prisila
Udaranje, obaranje psa na leđa, vikanje i grubo povlačenje povoca mogu pojačati strah i rizik od ujeda. Ne kažnjavajte režanje: ono je upozorenje da se pas oseća ugroženo ili neprijatno. Prekinite situaciju na bezbedan način i radite na njenom uzroku, umesto da pokušavate da potisnete upozorenje.
Kako bezbedno reagovati
Ako pas reži, ukoči se, nasrće ili pokušava da ujede, prekinite približavanje i omogućite mu prostor. Ne nadvijajte se nad njim, ne hvatajte ga za ogrlicu i ne stavljajte ruke između pasa koji se sukobljavaju. Koristite vrata ili drugu čvrstu prepreku da ih razdvojite ako je to moguće bez izlaganja opasnosti.
Zakažite veterinarski pregled, naročito ako je ponašanje novo, naglo ili povezano sa dodirom i kretanjem. Ne pokušavajte da sami pregledate bolno mesto ako postoji rizik od ujeda.
Do procene izbegavajte poznate okidače. Psa šetajte na bezbednom povocu i dobro prilagođenom amu ili ogrlici, uz dovoljno odstojanja od ljudi i životinja na koje reaguje. Sama promena opreme ne rešava uzrok ponašanja.
Decu i psa ne ostavljajte bez aktivnog nadzora odrasle osobe. Ako je pas već pretio detetu ili ga ujeo, fizički ih razdvojite do stručne procene.
Ako postoji rizik od ujeda, uz stručnu pomoć postepeno navikavajte psa na korpastu brnjicu koja mu omogućava da dahće i prima nagrade. Brnjica nije zamena za odstojanje i nadzor, niti razlog da ga izlažete neprijatnim situacijama.
Zabeležite šta je prethodilo reakciji, koliko je trajala i kako se pas oporavio. Ne izazivajte incident radi snimanja. Ove informacije mogu pomoći veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa.
Kod ponavljanog režanja, nasrtanja ili bilo kog ujeda potražite stručnjaka koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju i sarađuje sa veterinarom. Ne čekajte da problem postane ozbiljniji.
Nagla promena ponašanja uz dezorijentaciju, napade, slabost, otežano hodanje ili jak bol zahteva hitan kontakt sa veterinarom. Ako postoji moguća izloženost besnilu, posebno uz otežano gutanje, obilno balavljenje ili paralizu, izbegavajte kontakt sa ustima i pljuvačkom i odmah pozovite veterinara ili nadležnu službu. Ne pokušavajte sami da uhvatite ili prevozite psa bez uputstva. Posle ujeda čoveka isperite ranu sapunom i tekućom vodom i što pre potražite medicinsku procenu.
Svakodnevne navike koje pomažu
Obezbedite predvidivu rutinu, šetnje sa njuškanjem, bezbedne igračke za žvakanje i kratke vežbe uz nagrade. Veštine poput dolaska na poziv, odlaska na prostirku i dobrovoljnog puštanja predmeta učite postepeno, bez prisile. Socijalizacija znači prijatno upoznavanje sa svetom u tempu psa, a ne obavezno pozdravljanje svakog čoveka ili psa.
Igre traženja hrane, učenje trikova i druge prilagođene aktivnosti mogu zadovoljiti potrebu za radom. Za sportove sa skokovima i naglim promenama pravca prethodno procenite sa veterinarom da li odgovaraju uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Dovoljno aktivnosti može pomoći, ali ne garantuje da se agresivno ponašanje neće pojaviti.
Psi mogu učiti i menjati navike i u odraslom dobu; prvi rođendan nije granica posle koje je kasno za pomoć. Napredak zavisi od uzroka problema, njegove ozbiljnosti i doslednosti bezbednog plana rada, pa nije moguće unapred obećati rok ili potpuni nestanak reakcija.
