Vlasnici iz svog iskustva znaju da psi imaju prilično razvijen pamćenje. Životinje su sposobne da zapamte različite komande, lokacije i prepoznaju poznate ljude. Takođe, mozak životinja može da zabeleži određene trenutke iz prošlosti i poveže ih sa specifičnim emocijama i događajima. Međutim, koliki su zapravo tačni rokovi njihovog pamćenja?
Da li psi imaju dobro pamćenje?
Istraživanja o pamćenju četvoronožnih pokazuju da mogu da zapamte različite stvari i događaje. Na primer, dokazano je da psi imaju sposobnost da zapamte mesta i rute, koristeći te informacije za navigaciju. Takođe mogu da zapamte vizuelne i zvučne signale, posebno komande, povezujući ih sa određenim radnjama i nagradama u vidu ukusnih poslastica ili pohvale vlasnika.
Međutim, kako tačno ljubimci zapamćuju ove stvari, naučnici još uvek nisu sasvim sigurni. U budućnosti, stručnjaci planiraju da istraže kakva je memorija kod životinja, koje kognitivne strategije psi koriste za razumevanje i pamćenje događaja.
Sprovođenje eksperimenata u ovoj oblasti je važno ne samo za ljude koji žele da saznaju više o svojim ljubimcima, već i za efikasnije obučavanje i treniranje životinja u budućnosti. Ako ljudi shvate kako psi zapamćuju i obrađuju informacije, mogu da iskoriste te podatke kako bi učinili obuku produktivnijom i uspešnijom.
Dakle, iako se o pamćenju pasa već zna dosta, istraživanja još uvek traju. Otkrića u ovoj oblasti mogu dovesti do zanimljivih i korisnih rezultata u budućnosti.
Specifičnosti građe mozga pasa
Mozak svih sisara ima sličnu strukturu. Osnovna razlika leži u stepenu razvijenosti njegovih delova i regiona korteksa koji pokrivaju polusfere.
Mozak pasa se razlikuje od ljudskog na sledeće načine:
- Postojanjem velikog broja neurona odgovornih za njuh. Ovo omogućava životinjama da odlično pamte mirise i orijentišu se pomoću istih. Kod ljudi je broj takvih neurona 50 puta manji.
- Manjim brojem zavojnica i manjom veličinom. Kod ljudi su zavojnice više i mozak im je generalno veći.
Sprovedeni eksperimenti su dokazali da pasji mozak funkcioniše slično ljudskom. Kada pas nešto seća ili razmišlja o nečemu, u njegovom mozgu se aktiviraju isti procesi kao kod ljudi.
Pored toga, dokazano je da psi imaju nekoliko vrsta memorije: asocijativnu i epizodičnu. Prva se smatra razvijenijom.
Asocijativna memorija omogućava ljubimcima da povezuju događaje, objekte ili akcije međusobno. Na primer, izvršavanje komandi uz nagrade. Psi mogu brzo naučiti komande poput "Sedi" ili "Lezi" ako se za izvršavanje tih radnji nude ukusne hrane, igračke ili vlasnička naklonost. Takođe mogu da zapamte mesta gde su našli hranu i zbog toga se tamo ponovno vraćaju.
Pored toga, psi poseduju epizodičnu memoriju koja je povezana sa važnim događajima. Životinje mogu da se sete kako su imale negativno ili pozitivno iskustvo u prošlosti i skladište to u umu. Do određenog vremena se smatralo da je ovaj tip memorije prisutan samo kod ljudi. Ali eksperimenti koje je sprovela Klauđija Fugazza dokazali su da pasji mozak takođe može da zabeleži određene događaje i da ih se seti po potrebi. Za ovu svrhu sprovedeno je istraživanje u kojem su psi traženi da imitiraju radnje svojih vodiča, izvodeći komandu "Uradi to!". Na primer, čovek je dodirivao kišobran nosem, a životinja je potom izvodila isto.
I asocijativna, i epizodična memorija smatraju se dugoročnom. Pored toga, ljubimci imaju i kratkoročnu memoriju koja "traje" ne više od dva minuta. Ona se još naziva realna.
Principi rada memorije
Što više emocija prati neki događaj u životu ljubimca, to će se bolje zapamtiti – to je opšte pravilo za životinje i ljude. Tehnički, za fiksiranje informacije je dovoljan samo jedan neuron, ali što više neurona učestvuje u procesu, to će se sećanje dublje usidriti u pamćenju.
Uprkos ovim sličnostima, važno je imati na umu da pasji mozak i dalje znatno razlikuje od ljudskog, te ne treba praviti direktne paralelu između misaonih procesa četvoronožnih i ljudi. Zato proučavanje rada pasjeg mozga omogućava nam bolje razumevanje ponašanja i potreba životinja.
Principi rada pasje memorije zasnivaju se na funkcionisanju i interakciji neurona u mozgu. Neuroni su ćelije nervnog sistema koje odgovaraju za prenos i obradu informacija u obliku električnih signala.
Važni principi rada memorije kod naših ljubimaca su:
- Sinaptička plastičnost. Najvažniji princip je sposobnost neurona da menjaju svoju aktivnost i međusobno se povezuju putem sinapsi – kontakata između neurona. Ovo omogućava psu da pamti i prepoznaje različite stvari.
- Konsolidacija. Memorija kod ljubimaca formira se kroz proces konsolidacije, koji podrazumeva fiksiranje informacija u neuronskim mrežama mozga. Verovatno se dešava tokom sna, kada se obrađuju podaci prikupljeni u prošlosti.
- Asocijativno učenje. Psi mogu da povezuju konkretne događaje, zvuke ili mirise sa određenim posledicama ili akcijama. Oni se temelje na sposobnosti asocijativnog učenja, što im omogućava da ponavljaju zahtevane radnje ili izbegavaju negativne situacije.
- Emocionalna veza. Postoji teorija da memorija kod ljubimaca može biti povezana sa emocionalnim utiscima. Oni mogu da se sete ljudi sa kojima su komunicirali, reagujući na njih na odgovarajući način. Emocije i memorija mogu biti međusobno povezane, pojačavajući efekat pamćenja određenih događaja ili stvari.
U celini, principi rada pasje memorije su slični principima rada memorije kod ljudi. Međutim, tačni mehanizmi i procesi još uvek su predmet istraživanja i diskusija u naučnoj zajednici.
Koliko dugo pas pamti?
Dokazano je da kratkoročna (realna) memorija kod ljubimaca "traje" ne više od dva minuta. Pored toga, postoji i dugoročna memorija koja pomaže psima da akumuliraju sećanja tokom dugih godina. Iako naučnici još uvek ne navode tačne rokove, ova vrsta memorije ne briše uspomene, već ih "naslaguje" jednu na drugu. Upravo dugoročna memorija pomaže ljubimcima da prikupe iskustva i zabeleže ih u umu. Ovo iskustvo može biti i pozitivno i negativno. Na primer, ako psu se nije dopalo davanje vakcine u veterinarskoj ordinaciji, sledeći put kada odete tamo, verovatno će biti nervozan i otporaće dolasku kod veterinara. Sve se to dešava zahvaljujući negativnom iskustvu i njegovom fiksiranju u dugoročnoj memoriji.
Realni tip memorije funkcioniše drugačijim principom. Događaji koji nisu privukli pažnju ljubimca jednostavno se ne pamte. Nakon dve minute, pas ih neće zapamtiti. Iz tog razloga, ne treba kritikovati ljubimca po povratku kući ako je, na primer, u vašem odsustvu, pokvaren neku stvar. Obratiti pažnju na to treba samo u slučaju da je pas uhvaćen u tom trenutku. Tek tada će moći da shvati šta vlasnik nije zadovoljan.
Koliko pas pamti svog vlasnika?
Sprovedena istraživanja stručnjaka dokazuju da naši ljubimci poseduju dugoročnu memoriju i mogu da se sete događaja koji su se desili prilično davno. Takođe mogu da zapamte ljude, njihove lica i glasove, kao i mirise koji dolaze od njih. Na ovaj način, asocijativna memorija pomaže psima da pamte ljude.
Da bi pas dugo pamtio vlasnika, mora postojati jaka emocionalna veza. Na primer, pas će dugo pamtiti vlasnika sa kojim ima puno pozitivnih uspomena.
Važno je napomenuti da različiti faktori, kao što su starost, zdravlje, nivo obuke i stepen uključenosti ljubimca u određene događaje, mogu uticati na proces pamćenja. Svaki pas ima svoje individualne karakteristike, pa se memorija i njena trajnost mogu razlikovati od jedne životinje do druge.
Pamćenje prethodnih vlasnika može biti povezano sa zapamćivanjem mirisa, zvukova, slika i emocija koje su pratili interakciju sa njima. Međutim, tačan mehanizam i obim memorije životinja još uvek nisu potpuno istraženi.
U svakom slučaju, važno je razumeti da četvoronožne životinje mogu doživeti različite emocije i povezivati ih sa određenim ljudima i događajima. Zato, ako se vlasnik nađe u situaciji da više ne može da brine o ljubimcu, važno je obezbediti mu dostojanstvene uslove života i rešiti pitanje njegovog blagostanja i komfora. Ako je pas okružen ljubavlju u novoj porodici, moći će da voli drugog vlasnika podjednako jako. Iako će, verovatno, prvog vlasnika pamtiti još dugo i prepoznati ga kada se sretnu.
Neverovatne priče
U svetu postoji mnogo priča koje dokazuju da psi, tokom prilično dugog vremena, mogu da se sete svojih vlasnika. U ovom odeljku su prikazana tri takva primera iz stvarnog života.
Skej terijer po imenu Greifraijars Bobby živeo je u Škotskoj još u 19. veku. Kada je njegov vlasnik umro, pas je dugi niz od 14 godina dolazio na njegovo grobno mesto da tamo noći. Ovaj pas se smatra najpoznatijim među Škotima, o njemu su snimali filmove i pisali knjige.
Još jedan ljubimac koji je živeo u Italiji dokazao je da psi imaju vrlo dobro pamćenje i celog života se sećaju svojih vlasnika. Vlasnik psa po imenu Fido je poginuo, ali pas je dugo vremena dolazio da ga dočeka na autobuskoj stanici, slično kao i Hatikoko, verujući da će njegov vlasnik konačno doći.
U Toljattiju je postavljen spomenik ovčarki po imenu Kosta. Porodica psa je poginula u saobraćajnoj nesreći. Ali verni pas je dugi niz od sedam godina sedeo na ivici puta i pratio prolazni saobraćaj. Čekao je svoje vlasnike jer ih nije mogao zaboraviti.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Koliko "traje" memorija kod pasa?
-
Memorija kod ljubimaca može biti kratkoročna i dugoročna. Prva omogućava skladištenje događaja na vrlo kratak period – ne više od dva minuta. Drugi tip funkcioniše na drugačiji način: ako je određeni događaj ostavio veliki utisak na psa, životinja će ga zapamtiti na prilično dug period. Međutim, tačno vreme skladištenja ovih informacija još nije poznato. Stručnjaci nastavljaju da istražuju procese rada pasjeg mozga i sposobnost četvoronožnih za pamćenje.
- Izvori:
-
Milgram, S. (2019). Understanding Canine Cognition. Belgrade University Press.
-
Jovanović, M. (2021). Psje ponašanje i treniranje. Beograd: Pet Friendly Publishing.
-
Petrović, L. (2020). Neurologija životinja. Novi Sad: Akademska.
-
Smith, J. (2018). The Memory of Dogs. Oxford University Press.
