Izbor kućice zavisi od toga gde će stajati i kako će je pas koristiti. Za dvorište je potrebna čvrsta kućica koja štiti od padavina i vetra, dok u stanu može odgovarati mekana kućica sa perivom podlogom. Nekim psima više prija otvoren ležaj, a drugima zaklonjen prostor. Birajte prema veličini i navikama svog psa, ne samo prema izgledu kućice.
Tipovi kućica
Spoljašnja kućica. Drvo je čest izbor jer se lako obrađuje, ali postoje i kućice od drugih materijala. Važnije od samog materijala jeste da kućica bude suva, stabilna, provetrena i zaštićena od pregrevanja. Površine treba da budu glatke, bez oštrih ivica i dostupnih eksera ili šrafova. Goli metal bez odgovarajuće izolacije nije dobar izbor zbog zagrevanja i hlađenja.
Posebnu pažnju posvetite veličini. Pas treba da može da uđe bez teškoća, ustane, okrene se i legne u prirodnom položaju. To važi za pse svih veličina. Kućica ne treba da bude tesna, ali ni nepotrebno velika, naročito ako se koristi po hladnom vremenu.
Ako pas koristi kućicu tokom različitih godišnjih doba, ona treba da ima vodootporan krov, suv pod izdignut od tla i odgovarajuću ventilaciju. Izolacija između dvostrukih zidova može pomoći, ali mora biti nedostupna psu za grickanje. Zaštita na ulazu može ublažiti prodor vetra i kiše, pod uslovom da ne ometa prolaz i provetravanje. Kućica sama po sebi ne čini boravak napolju bezbednim pri velikoj vrućini ili hladnoći: tada psu obezbedite prikladan zatvoren prostor. Štenci, stariji i bolesni psi, kao i psi sa kratkom dlakom, mogu biti posebno osetljivi na hladnoću.
Kućica za stan. Može biti mekana ili čvrsta, ali treba da bude stabilna, dovoljno prostrana i jednostavna za čišćenje. Mekani modeli sa ležajem i krovom mogu pružiti zaklon psima kojima to prija. Praktičan je model sa krovom koji se skida, tako da kućica po potrebi postane otvoren ležaj. Pričvršćenja i sitni delovi ne treba da budu dostupni za žvakanje.
Kartonska kutija može poslužiti kao privremeni kutak u suvom zatvorenom prostoru, ako pas ne grize i ne guta karton. Brzo upija vlagu i mirise, pa je treba zameniti čim se zaprlja ili ošteti. Nije pogodna za dvorište. Kod kućice napravljene od drveta ili pločastih materijala proverite da nema iverja, oštrih ivica ni premaza koje pas može da liže ili grize.
Na šta obratiti pažnju
Udobnost i suva podloga. Podloga treba da odgovara veličini psa, da bude neoštećena i da se lako čisti. U spoljašnjoj kućici redovno proveravajte da li je suva: vlažan dušek ili ćebe ne pružaju odgovarajuću zaštitu od hladnoće. Izbegavajte punjenje koje pas može da izvuče i proguta.
Redovna higijena. Uklanjajte nečistoću i proveravajte podlogu često, a perite je prema uputstvu proizvođača i čim se zaprlja. Ne čekajte mesečno čišćenje ako je kućica mokra ili ima neprijatan miris. Koristite sredstva prikladna za površine sa kojima pas dolazi u kontakt i dobro osušite kućicu pre upotrebe. Krov koji se skida ili otklapa olakšava održavanje.
Mesto. U domu izaberite miran kutak, dalje od promaje i izvora toplote. U dvorištu kućicu postavite na suvo, stabilno mesto koje ne plavi, zaštićeno od vetra i sa hladovinom tokom najtoplijeg dela dana. Ispod drveta ili nadstrešnice može biti dobar položaj, ali proverite kako se senka pomera. Psu uvek treba da budu dostupni sveža voda i mogućnost da izađe iz kućice.
Materijali i detalji. Birajte izdržljive tkanine koje se lako peru, bez labavih niti i ukrasa koje pas može da proguta. Ni prirodni ni sintetički materijali nisu sami po sebi garancija bezbednosti; važni su kvalitet, održavanje i to kako ih pas podnosi. Ako primetite svrab, crvenilo ili druge promene na koži, obratite se veterinaru umesto da unapred pripišete problem tkanini.
Kućica treba da bude prijatan kutak za odmor, a ne mesto za kaznu. Pustite psa da je istraži svojim tempom i pratite da li je rado koristi. Ako uporno bira drugo mesto, proverite veličinu, temperaturu, podlogu i položaj kućice — možda mu više odgovara otvoren ležaj.
