Da li nas psi vole kao što mi volimo njih? O čemu razmišljaju dok mirno leže i čega se sećaju? Istraživanja učenja, ponašanja i rada mozga pružaju neke odgovore, ali ne omogućavaju da neposredno pročitamo misli psa. Zato je važno razlikovati ono što pas pokazuje od onoga što mu mi pripisujemo.

Kako razmišljaju psi?

Psi opažaju okolinu, uče iz iskustva, pamte i rešavaju probleme. Njihove sposobnosti razvijale su se u drugačijim uslovima od ljudskih, pa ih nije korisno procenjivati samo prema tome koliko liče na naše. Mirisi, na primer, imaju mnogo veću ulogu u njihovom upoznavanju sveta.

Razlike u građi mozga same po sebi nisu dovoljno objašnjenje za pojedinačno ponašanje. To što pas teško čeka pored činije sa hranom može zavisiti od uzbuđenja, gladi, prethodnog iskustva i vežbanja samokontrole, a ne samo od veličine nekog dela mozga.

Mnogi psi umeju da koriste ljudske gestove, poput pokazivanja prstom, da bi pronašli predmet ili hranu. Život uz ljude tokom domestikacije verovatno je doprineo ovoj sposobnosti, ali na uspeh utiču i iskustvo psa i način na koji je zadatak postavljen.

Neki psi mogu da nauče nazive brojnih predmeta. Poznat primer je border koli Čejser, koja je kroz dugotrajno učenje povezala više od hiljadu naziva sa predmetima. Kod pojedinih pasa zabeleženo je i biranje nepoznatog predmeta nakon što čuju novu reč. Ipak, izbor isključivanjem poznatih predmeta nije isto što i trajno usvajanje nove reči, a izuzetni rezultati ne predstavljaju sposobnosti svakog psa.

O čemu pas razmišlja?

Ne možemo pouzdano znati sadržaj misli psa dok se odmara. Njegovo ponašanje pokazuje da prepoznaje ljude i predmete, očekuje poznate aktivnosti i koristi prethodna iskustva. To, međutim, ne govori koliko često razmišlja o hrani, igračkama ili vlasniku.

Pas može da prepozna igračku pomoću izgleda, mirisa i drugih osobina, kao i da je pronađe među različitim predmetima. Takvi zadaci otkrivaju kako koristi informacije, ali nisu dokaz da zamišlja predmete baš onako kako ih zamišlja čovek.

Poređenje psa sa detetom određenog uzrasta može biti slikovito, ali nije precizna mera njegove inteligencije. Pas može biti veoma uspešan u jednom zadatku, a imati teškoće u drugom. Još manje znamo o tome da li i kako procenjuje sopstveno ponašanje ili planira daleku budućnost.

Kako prepoznati šta pas oseća?

Ponašanje nam može pomoći da prepoznamo uzbuđenje, strah, opuštenost ili nelagodnost, ali nijedan znak ne treba tumačiti izdvojeno. Posmatrajte držanje tela, napetost mišića, položaj ušiju i repa, izraz lica i situaciju u kojoj se pas nalazi.

Zevanje može pratiti umor, ali i napetost. Mahanje repom ne znači uvek da je pas prijateljski raspoložen. Režanje ili pokazivanje zuba mogu biti upozorenje da mu nešto smeta, da se plaši ili da ga nešto boli. Ne kažnjavajte upozorenje i ne forsirajte kontakt: napravite prostor i pokušajte da prepoznate uzrok.

Ako pas prilazi ormariću sa hranom, možda očekuje obrok jer je naučio gde se hrana čuva; to ne mora značiti da je gladan. Ako vas njuši nakon izlaska, prikuplja informacije o mirisima koje ste doneli. Ovakva zapažanja daju korisne tragove, ali ne i siguran uvid u njegove misli.

Iznenadna promena ponašanja, naročito uz bol, povlačenje, slabiji apetit ili neuobičajenu razdražljivost, razlog je da se posavetujete sa veterinarom. Nije svaka promena raspoloženja problem koji treba rešavati treningom.

Kako funkcioniše pamćenje pasa?

Psi imaju i kratkoročno i dugoročno pamćenje. Mogu da zapamte naučene signale, poznate ljude, mesta i rutine. Koliko dugo nešto pamte zavisi od vrste zadatka, značaja iskustva, ponavljanja i drugih okolnosti.

Asocijativno učenje ima važnu ulogu: pas, na primer, može povezati uzimanje povoca sa šetnjom ili određeni zvuk sa neprijatnim događajem. Takve veze mogu trajati dugo. Istraživanja takođe ukazuju na pamćenje nalik epizodičkom — sposobnost da se pas seti pojedinosti ranijeg događaja i kada u tom trenutku nije znao da će kasnije biti ispitan.

Izraz „nalik epizodičkom” važan je zato što ne možemo proveriti da li pas svesno ponovo proživljava prošlost kao čovek. Asocijativno i epizodičkom nalik pamćenje nisu međusobno isključivi. Tvrdnja da psi sve zaboravljaju nakon dva minuta nije opravdan opis njihovog pamćenja: rezultat jednog zadatka ne može se preneti na sva iskustva.

Kako psi doživljavaju svoje vlasnike?

Psi mogu da razviju snažnu privrženost ljudima koji brinu o njima. Traženje blizine, zajednička igra, radovanje ponovnom susretu i oslanjanje na poznatu osobu u neizvesnoj situaciji mogu biti pokazatelji te veze. Način na koji pas pokazuje privrženost razlikuje se od jedinke do jedinke.

Istraživanja ponašanja i moždane aktivnosti ukazuju na to da psi razlikuju poznate ljudske mirise i reaguju na emocionalne osobine glasova. Ipak, reakcija mozga na neki nadražaj ne otkriva potpuno subjektivno osećanje psa i ne dokazuje da vlasnika smatra roditeljem.

Za mnoge pse poznata osoba predstavlja važan oslonac i izvor sigurnosti.

To ne znači da će svaki uplašen pas prići vlasniku: neki se povlače, skrivaju ili pokušavaju da pobegnu. Privrženost se ne meri samo kontaktom očima ili željom za maženjem. Važnije je posmatrati celokupan odnos i poštovati granice psa.

Da li psi razmišljaju na nekom jeziku?

Razumevanje pojedinih reči nije isto što i razmišljanje u rečenicama. Nema dovoljno osnova da tvrdimo da psi imaju unutrašnji monolog na ljudskom jeziku ili da u sebi „govore” lavežom. Ni ljudsko mišljenje nije uvek verbalno.

Psi koriste informacije iz različitih čula i povezuju ih sa iskustvom. Lavež može prenositi informacije o uzbuđenju i situaciji, ali nije jezik sa rečima i gramatikom poput ljudskog. U njihovom opažanju i učenju važnu ulogu imaju:

  • Mirisi i tragovi u okolini.

  • Izgled predmeta, pokreti i položaj tela.

  • Zvuci, dodir i druge čulne informacije.

Da li psi pamte neprijatna iskustva?

Psi mogu dugo pamtiti neprijatna iskustva i razviti strah od situacija, zvukova ili postupaka koji ih podsećaju na njih. To ipak ne znači da će naknadno povezati vašu kaznu sa ranijim žvakanjem obuće ili obavljanjem nužde u kući. Problem nije odsustvo kratkoročnog pamćenja, već nejasna veza između ranijeg ponašanja i vaše sadašnje reakcije.

Izbegavajte fizičko kažnjavanje, vikanje i zastrašivanje. Obezbedite odgovarajuće predmete za žvakanje, redovne izlaske i uslove u kojima pas lakše bira poželjno ponašanje. Nagradite ga odmah kada uradi ono što želite. Tako mu jasnije pokazujete šta se od njega očekuje.

Kod izraženog straha ili posledica grubog postupanja, oporavak zahteva strpljenje i prilagođen pristup. Ne izlažite psa na silu onome čega se plaši. Veterinar i stručnjak za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju mogu pomoći da se napravi bezbedan plan postepenog rada. Strah se može ublažiti, ali nije moguće obećati da će negativna sećanja nestati ili da će svaki pas reagovati na isti način.