Da li psi imaju brkove?

Da. Pseći brkovi, odnosno vibrise, posebne su dlake koje služe za dodir i opažanje neposredne okoline. Njihov broj, dužina i izgled razlikuju se među psima. Mogu biti svetle ili tamne, ravne ili zakrivljene, pa kod nekih pasa nisu lako uočljive.

Kako su građene vibrise?

Vibrise su obično deblje i čvršće od okolne dlake. Sama vlas nema nerve: osetljivost potiče od nervnih završetaka oko njenog folikula, smeštenog u koži. Kada se vlas savije pri dodiru, pomeranje se prenosi na ove receptore, a nervni signali odlaze u mozak.

Folikuli vibrisa imaju bogato snabdevanje krvlju i specijalizovanu građu koja omogućava registrovanje malih pomeranja dlake. Zato dodir brkova može psu dati informacije koje obična dlaka ne pruža na isti način. Povlačenje ili čupanje vibrisa može biti bolno i povrediti kožu.

Gde rastu brkovi?

Kod pasa se vibrise nalaze prvenstveno na glavi, raspoređene u nekoliko grupa. Njihov raspored i upadljivost mogu se razlikovati od psa do psa.

  • Sa obe strane njuške, uz gornju usnu — najupadljiviji brkovi.

  • Iznad očiju — duže dlake koje podsećaju na obrve.

  • Na obrazima — izdvojene grupe osetljivih dlaka.

  • Ispod brade — vibrise na donjoj strani vilice.

Čemu služe vibrise?

Vibrise dopunjuju vid, njuh i druga čula. Najkorisnije su pri istraživanju onoga što je neposredno uz glavu: dodir predmeta savija dlaku i daje psu informaciju o njegovoj blizini. One nisu zamena za vid niti omogućavaju psu da pouzdano „skenira” ceo prostor.

Dodir od štenećeg uzrasta

Štenci se rađaju zatvorenih očiju i u početku se oslanjaju na dodir i njuh. Vibrise su deo njihovog sistema opažanja. I kod odraslih pasa učestvuju u istraživanju predmeta, hrane i površina u blizini njuške.

Opažanje prepreka u blizini

Kada pas približi glavu predmetu ili prolazi kroz tesan prostor, dodir vibrisa može mu pomoći da primeti prepreku. Vibrise iznad očiju učestvuju i u zaštitnim reakcijama, poput treptanja pri dodiru. Ipak, nije opravdano tvrditi da brkovi sami određuju da li pas može proći kroz otvor ili da mu omogućavaju da drži glavu iznad vode tokom plivanja.

Da li položaj brkova otkriva raspoloženje?

Položaj vibrisa može se menjati s pokretima njuške i lica, ali nije pouzdan pokazatelj određene emocije. Ne zaključujte da je pas miran, uplašen ili agresivan samo na osnovu brkova. Posmatrajte celo telo, naročito držanje, napetost, oči, uši i rep, kao i situaciju u kojoj se pas nalazi.

Istraživanje hrane i predmeta

Vibrise mogu pružati taktilne informacije dok pas njuškom istražuje hranu ili predmete. Ne otkrivaju plen na daljinu i ne treba im pripisivati sposobnost da same određuju njegov oblik i veličinu u potpunom mraku. U pronalaženju hrane psi se u velikoj meri oslanjaju na njuh.

Ova čulna uloga nije ograničena na lovačke ili radne rase. Vibrise su korisne i psima koji žive isključivo kao kućni ljubimci.

Da li psu treba skraćivati brkove?

Vibrise je najbolje ostaviti netaknute i ne skraćivati ih samo radi izgleda. Ako pas ide na šišanje, zamolite negovatelja da ih sačuva kad god je moguće. Medicinsko uklanjanje dlake oko povrede ili za potrebe zahvata drugačija je situacija i o tome odlučuje veterinar.

Sečenje same vlasi ne boli kao čupanje, ali uklanja deo njene čulne funkcije. Nema osnova za tvrdnju da će svaki pas zbog skraćenih brkova postati dezorijentisan, agresivan ili prestati da sluša komande. Ako su slučajno skraćeni, ne paničite: posmatrajte psa i omogućite mu uobičajeno, bezbedno okruženje.

Očuvanje čulnih informacija posebno je važno kod štenaca koji istražuju svet i kod pasa s oslabljenim vidom ili drugim čulima. Vibrise nemojte povlačiti, čupati niti koristiti za igru.

Da li vibrise ponovo rastu?

Skraćene ili prirodno otpale vibrise uglavnom se obnavljaju ako folikul nije oštećen. Vreme potrebno za ponovni rast varira, pa nije pouzdano obećati da će se sve obnoviti za tri ili četiri nedelje. Skraćivanje vlasi samo po sebi ne znači da je trajno izgubljena osetljivost folikula.

Ako je koža povređena ili vibrise dugo ne izrastaju, veterinar može proceniti stanje folikula i okolne kože. Obično šišanje nije isto što i duboka povreda koja može oštetiti folikul.

Zašto vibrise opadaju ili se lome?

Povremeno opadanje pojedinačne vibrise može biti deo normalnog ciklusa rasta dlake. Lomljenje može nastati usled trenja ili druge mehaničke povrede. Nagli gubitak većeg broja vibrisa, naročito uz promene na koži, nije nešto što treba pripisati samo normalnoj obnovi.

Obratite se veterinaru ako primetite crvenilo, svrab, kraste, otok, bol, iscedak ili gubitak okolne dlake. Mogući uzroci uključuju povrede i različite bolesti kože, ali se uzrok ne može odrediti samo po izgledu brkova. Suv vazduh, učestalost kupanja ili hormonske promene ne treba unapred proglašavati objašnjenjem.

Kako ih negovati?

  • Ne čupajte vibrise i izbegavajte nepotrebno skraćivanje.

  • Njušku čistite nežno, bez trljanja i povlačenja dlaka. Ne nanosite preparate blizu očiju i usta bez odgovarajućeg uputstva.

  • Koristite sredstva za negu namenjena psima i prilagodite kupanje stanju kože i dlake.

  • Obezbedite potpunu, uravnoteženu ishranu i stalno dostupnu svežu vodu. Za domaću ishranu zatražite stručno sastavljen plan.

  • Ne dajte suplemente i ne mažite lekove radi rasta brkova bez saveta veterinara.

  • Pratite promene na koži njuške i potražite pregled ako opadanje postane izraženo ili se pojave drugi simptomi.