Da li psi imaju brkove?
Vibrise rastu kod predstavnika svih rasa. Čak i kod onih pasa koji su prirodno skoro ili potpuno bez dlake: kineskog hlašte, peruvijskog golera, abisinijskog pješčanog terijera.
Vibrise obično se podudaraju bojom sa nijansom dlake, zato mogu biti gotovo neprimetne. Osim toga, kod pasa su kraće nego kod mačaka. Njihov izgled i dužina zavise od veličine životinje, njene rase. Na primer, kod ljubimaca sa kovrdžavom dlakom vibrise mogu biti talasaste. Vlasnici pudla, malti, škotskog terijera, portugalskih vodeno-pasa sigurno su to primetili.
Struktura vibrisa kod pasa
Brkovi su deblji i gušći od dlake. Iako kod pasa nisu toliko tvrdi kao kod mačaka, oni su ipak veoma osetljivi. Folikuli iz kojih rastu dlačice okruženi su velikim brojem nervnih završetaka trigeminog živca. Zato brkovi kod pasa reaguju čak i na neznatno delovanje poput vibracija vazduha. Signali od vibrisa prenose se u mozak životinje, pomažući analizu okoline.
Dlačice same po sebi su pokretne — pokreću ih mišići kojima su pričvršćeni folikuli. Takođe ih okružuju venski kahoni — intervali ispunjeni venoznom krvi. Oni deluju kao svojstveni amortizeri, ublažavajući nagle mehaničke udare na vibrise, koji mogu prouzrokovati bol životinji.
Gde rastu brkovi?
Uz pomoć ovih čvrstih dlačica, pas može odmah 'skenirati' okolni prostor.
Zato su vibrise kod životinja uglavnom smeštene na njušci:
- Brkovi sami po sebi — duge dlačice koje rastu oko nosa u nekoliko bočnih redova;
- Kratki oko usana — iznad gornje i ispod donje usne, oko usta;
- Bradavice — smeštene na donjoj vilici;
- ‘Obrve’ — obično dva pojedinačna dlačice u oblasti iznad očiju;
- Kutni i obrazni — mali delovi smešteni malo dalje od uglova usta i u sredini obraza.
Vibrise rastu takođe na telu: u preponi, na bokovima, prednjim šapama i donjem delu zadnjih nogu. Ali ovde ih ima manje i nisu toliko osetljive kao oko usana, nadočnjicne i druge koje se nalaze na njušci.
Za šta psima trebaju brkovi?
Vibrise su veoma razvijene kod životinja koje vode noćni život ili žive pod zemljom — za njih je to neophodnost. Iako psi ne spadaju u ove kategorije, njihovi preci su bili grabljivice sa dobro razvijenim lovačkim instinktom. Morali su da se prilagođavaju sredini, razlikuju pretnju od sigurnosti, komuniciraju sa drugim životinjama i ljudima. Razmotrićemo razloge zašto psima trebaju brkovi, detaljnije.
Instrument dodira
Specijalna, povećana osetljivost koju pružaju brkovi, je prvenstveno važna u štenadnom dobu. Štenad se rađaju slepa, pa bi bilo teško pronaći majku da nemaju razvijeno njuh i dodir, od kojih su vibrise jedan od organa.
Vibrise kod životinja u odraslim godinama su instrument dodira, koji im pomaže da otkriju hranu, osete teksturu i veličinu objekta. Čini se da za domaćeg ljubimca funkcija traženja hrane nije toliko važna, jer mu ne treba samostalno da pribavlja hranu. Ali u pronalaženju činije sa gotovom hranom, vodom, takođe učestvuju vibrise.
Orijentacija u prostoru
Vibrise pomažu ljubimcima da procene udaljenost do predmetima koji ih interesuju, pronađu im prikladan put. Zahvaljujući njima, psi tačnije određuju veličinu i oblik objekata, zato vešto izbegavaju prepreke pri kretanju, drže glavu iznad vode tokom plivanja. Takođe znaju kako da prevaziđu uski prostor. Ali najvažnije — mogu brzo doneti odluku u tim slučajevima.
Razumevanje okoline daje životinjama mir, čini njihov život predvidljivijim, sigurnijim.
Socijalna interakcija
Psi, kao i druge životinje, znaju da komuniciraju među sobom gestovima i pozama — i za to im takođe služe brkovi. Za izražavanje emocija. Ako je životinja mirna, ne oseća nelagodnost, brkovi su pritisnuti uz obraze i ne izbočeni. A pri anksioznosti, strahu, zabrinutosti dlačice se mogu malo razpršiti. Brkovi su jedan od brojnih faktora koji omogućavaju životinjama da prepoznaju ponašanje druge jedinke i pripreme se u slučaju otkrivanja pretnje. Ljudi mogu da ne obraćaju pažnju na ovu osobinu, ali psi to primećuju.
Istraživanje i nabavka hrane
Taktilna funkcija vibrisa je nezamenjiva u lovu: pomažu životinjama da odrede lokaciju plenja, kao i njegov oblik i veličinu u potpunom mraku. Veće značenje za to ima njuh, ali bez vibrisa zadatak bi bio otežan. Zato kod lovačkih, a posebno norkastih rasa, brkovi igraju veliku ulogu.
Na primer, kod ovih kao što su:
- Beagle;
- Ruski španijel;
- Džek-Rasel-Terijer;
- Labrador-retriver;
- Pojnter;
- Fokstjerer;
- Taksa itd.
Predstavnici drugih rasa takođe se nađu u situacijama kada treba pronaći predmet, razumeti njegovu namenu, osetiti odakle dolazi opasnost. Zato su vibrise za njih takođe važan organ čula.
Može li se psu skraćivati brkovi?
Mnogo čistokrvnih životinja zahteva redovan negu i šišanje. Međutim, ponekad zajedno sa viškama dlake vibrise mogu biti skraćene. Iako to nije fatalno po zdravlje, šišanje dlačica nije poželjno, posebno kod pasa kojima vibrise trebaju za rad. Bez njih, životinja se gubi u orijentaciji, gubi poznatu sliku sveta, ne oseća se isto sigurnom kao ranije. To može dovesti do nervoze kod domaćeg ljubimca, pojave straha i agresije, ignorisanja komandi.
Posebno nepoželjno je odrezivati brkove starijim životinjama.
Reč je o tome da sa godinama vid, sluh i njuh kod pasa postaju slabiji. A ako izgube dodatne organe dodira u obliku vibrisa, osećaju se još više nezaštićeno. Vlasnik treba posebno čuvati ljubimca koji je ostao bez brkova.
Štenad takođe ne smeju šišati vibrise. Oni tek otkrivaju okolni svet, a za to su potrebna sva čula.
Da li brkovi kod pasa obnavljaju?
Skraceni vibrisi ponovo rastu, ali za to je potrebno vreme. Brzina rasta zavisi od rase, zdravstvenog stanja ljubimca. U proseku, potrebno je 3-4 nedelje, ali nije poznato da li će se prethodna osetljivost obnoviti. Zato je nakon odlaska slučajno skraćenih dlačica potrebno posmatrati životinju.
Ako vibrise kod pasa ne obnavljaju, moguće je da je oštećen folikul dlake. To se dešava, na primer, posle borbe ili loše obavljenog šišanja. Uzroci mogu biti i poremećaji zdravlja ljubimca, stres i nepravilna ishrana. Zato je u sličnim slučajevima bolje za svaki slučaj obratiti se veterinarskom lekaru, kako bi se uverili da je sa životinjom sve u redu.
Zašto brkovi mogu opadati ili se lomiti?
Brkovi, kao i svaka tkiva u organizmu, periodično se obnavljaju. U normalnim uslovima to se dešava gotovo neprimetno: dlačice opadnu jednu za drugom, ali se posle ponovo porasu. I uvek ima više zachvaćenih nego opadnutih ili polomljenih.
Ako ljubimac obilno gubi vibrise, dlačice postaju krhke, to može ukazivati na sledeće povrede zdravlja ili nepravilnu negu:
- Nepodgovarajući uslovi držanja. Na primer, previše suv vazduh u prostoru, toplotno zagađenje. To destruktivno utiče na strukturu dlačica.
- Nepravilna ishrana. Zbog toga, organizam životinje pati od nedostatka hranljivih materija, pa dlake opadaju ili se lome.
- Dehidratacija. Pas treba da pije kvalitetnu vodu u dovoljnim količinama. Ako se to ne dešava, dolazi do poremećaja metabolizma i snabdevanja ćelija kiseonikom.
- Često kupanje. Loše utiče na vibrise hlorisana gruba voda, kao i neprikladni kozmetički preparati. Ponekad je dovoljno smanjiti broj kupanja da bi sve bilo u redu.
- Hormonske promene. One su karakteristične za periode ciklusa, trudnoće, dojenja štenaca. Vredi se uveriti da ljubimac nije bolestan, jer psi su takođe skloni endokrinološkim problemima.
U celini, svi ovi poremećaji će se odraziti, uključujući i na osnovni dlakavi pokrov, pa bi vlasniku verovatno bilo lako uočiti promene.
Šta se može uraditi?
Sačuvati vibrise kod pasa u zdravom stanju je moguće, ako se pridržavaju sledeće preporuke:
- održavati u stanu normalnu vlažnost vazduha pomoću ovlaživača ili rezervoara sa vodom;
- davati životinji kvalitetnu gotovu hranu i birati režim ishrane koji odgovara uzrastu, rasi, veličini i drugim individualnim karakteristikama;
- prilikom hranjenja domaćom hranom sastaviti režim ishrane prema preporukama veterinara;
- uvek držati dostupnu za ljubimca čistu vodu;
- kupati ga sa hipoalergenim kozmetičkim sredstvima za pse;
- redovno posećivati profesionalnog negovatelja;
- redovno pregledavati ljubimca u veterinarskoj klinici.
Brkovi kod pasa su važan izvor informacija o prostoru koji ih okružuje. Iako nisu toliko uočljivi kao kod mačaka, ipak igraju važnu ulogu u očuvanju blagostanja životinje.
- Izvori:
-
Horwarth, E. (2019). Dog Physiology and Anatomy. Canine Studies Press.
-
Smith, J. (2015). Understanding Your Dog's Behavior. Pet Publishing Europe.
-
Kogan, L. R. (2017). Vet Tech: A Comprehensive Guide. Veterinary Press Serbia.
-
Johnson, M. (2020). Canine Sensory Systems. European Veterinary Journal.
