Kanisterapija je terapijski pristup u kojem se pas uključuje u stručno planiran rad sa osobom radi ostvarivanja određenih ciljeva, poput vežbanja motorike ili komunikacije. Ona može biti dopuna rehabilitaciji i drugim oblicima podrške, ali ne zamenjuje medicinsko lečenje. Nije svako druženje sa psom terapija: posete pasa radi razonode i druženja mogu biti korisne, ali ne moraju imati terapijske ciljeve.
Kome kanisterapija može pomoći?
Može biti deo podrške deci sa razvojnim teškoćama ili invaliditetom, uključujući decu sa cerebralnom paralizom, autizmom ili Daunovim sindromom. Aktivnosti i ciljevi prilagođavaju se svakom detetu; prisustvo psa samo po sebi ne leči ova stanja.
U pojedinim programima psi se uključuju u rad sa osobama koje imaju teškoće sa mentalnim zdravljem. Mogu pružiti podršku tokom aktivnosti i olakšati uključivanje u terapijski rad, ali nisu zamena za stručnu procenu i lečenje.
U domovima za starije osobe organizovane posete pasa mogu pružiti priliku za druženje i podstaći učešće u aktivnostima. Da li je reč o terapiji ili o poseti radi druženja zavisi od ciljeva i načina vođenja programa.
Kako funkcioniše kanisterapija?
Program planira i vodi stručnjak odgovarajućeg profila, na primer psiholog, fizioterapeut ili logoped, u saradnji sa obučenim vodičem psa. Pas i vodič pripremaju se za rad u konkretnom okruženju; trajanje obuke zavisi od programa i njihove spremnosti. Aktivnosti mogu uključivati igru, dodirivanje psa ako osoba to želi, davanje jednostavnih signala ili vežbe motorike uz četkanje. Zadaci se biraju prema potrebama osobe, uz praćenje napretka. Pre uključivanja procenjuju se pristanak, strah od pasa, alergije i zdravstveni rizici, a tokom susreta vodi se računa o higijeni i bezbednosti i osobe i psa.
Kod nekih osoba ovakav rad može podstaći komunikaciju, socijalne veštine i motivaciju za vežbanje, ili doprineti smanjenju osećaja napetosti. Koristi nisu iste za sve, a istraživanja se razlikuju po kvalitetu i načinu sprovođenja. Zato se ne može obećati nestanak anksioznosti ili siguran oporavak. Ako osobi kontakt sa psom ne prija, treba ponuditi drugi oblik podrške.
Koji psi mogu učestvovati u kanisterapiji?
Rasa sama po sebi ne određuje podobnost: i rasni psi i mešanci mogu biti pogodni, ali nije svaki pas spreman za ovakav rad. Važni su dobro zdravlje, stabilno ponašanje, obučenost i to da pas dobrovoljno i opušteno učestvuje u kontaktu sa ljudima. Potrebna je procena psa i njegovog vodiča za predviđeno okruženje. Način provere, obuke i sertifikacije razlikuje se među organizacijama i zemljama, pa uslove treba proveriti kod organizatora programa, a zdravstvenu spremnost psa sa veterinarom. Pas mora imati odmor i mogućnost da se povuče; susret treba prekinuti ako pokazuje strah, stres ili umor.
