Deset snažnih rasa pasa: osobine i potrebe

Upoznajte deset krupnih i snažnih rasa pasa, njihove osobine i potrebe. Veličina i snaga nisu merilo karaktera niti garancija da je pas dobar izbor za svaku porodicu.

Šta znači da je pas snažan?

Ne postoji jedinstvena, pouzdana rang-lista najjačih pasa. Telesna masa, mišićavost, izdržljivost i sposobnost obavljanja određenog posla nisu isto merilo. Rase u ovom pregledu izdvajaju se krupnom ili snažnom građom, ali njihov redosled ne predstavlja rangiranje snage.

Snažan pas zahteva vlasnika koji može bezbedno da ga vodi, obezbedi mu odgovarajuće kretanje i dosledno ga uči poželjnom ponašanju uz nagrađivanje. Rana, postepena socijalizacija je važna, ali ni ona ni obuka ne garantuju da pas nikada neće reagovati agresivno. Kažnjavanje i podsticanje sukoba nisu način da se dobije pouzdan čuvar.

Sklonosti rase nisu pravilo za svakog psa. Ponašanje zavisi i od nasleđa, zdravlja, iskustava i uslova života. Nijednog psa ne treba smatrati dadiljom: kontakt sa malom decom zahteva aktivan nadzor odrasle osobe. Za novog vlasnika posebno je važno da pre izbora proceni svoje iskustvo, uslove smeštaja i mogućnost stručne podrške.

Pregled snažnih rasa pasa

Alabaj — srednjoazijski ovčar

Poreklo: Centralna Azija.

Srednjoazijski ovčar je krupan, snažno građen pas sa dugom tradicijom čuvanja stoke i imanja. Razvijao se pod uticajem uslova života i odabira pasa za rad; nije opravdano tvrditi da je najjači pas na svetu ili da u njegovom razvoju nije bilo ljudske selekcije.

Može biti samostalan i uzdržan prema nepoznatima. Potrebni su mu bezbedno ograđen prostor, pažljivo upoznavanje sa ljudima i životinjama i vlasnik koji razume pse čuvare. Odnos prema deci i drugim psima procenjuje se pojedinačno, a ne na osnovu reputacije rase.

Česta pitanja Kako bezbedno upoznati nepoznatog psa kada treba da ga čuvate? Prvo upoznavanje organizujte uz prisustvo vlasnika, u mirnom i bezbedno obezbeđenom prostoru. Pre susreta pitajte o strahovima psa, ranijim ujedima, čuvanju hrane ili igračaka i tome kako podnosi stavljanje povoca i druge postupke koji će biti potrebni tokom čuvanja. Ne procenjujte psa samo po tome što maše repom, prilazi ili liže ruku: takvo ponašanje može pratiti i uzbuđenje, stres ili nesigurnost. Posmatrajte celo...

Prvo upoznavanje organizujte uz prisustvo vlasnika, u mirnom i bezbedno obezbeđenom prostoru. Pre susreta pitajte o strahovima psa, ranijim ujedima, čuvanju hrane ili igračaka i tome kako podnosi stavljanje povoca i druge postupke koji će biti potrebni tokom čuvanja. Ne procenjujte psa samo po tome što maše repom, prilazi ili liže ruku: takvo ponašanje može pratiti i uzbuđenje, stres ili nesigurnost. Posmatrajte celo telo i reakciju kada mu ostavite prostor.

Najbolji početak je da stanete mirno, blago se okrenete u stranu i pustite psa da sam odluči da li želi kontakt. Ne prilazite pravo ka njemu, ne naginjite se preko njega, ne gurajte ruku pod njušku i ne unosite lice blizu njegovog lica. Kod plašljivih ili veoma uzbuđenih pasa korisno je da ih u početku ne dirate, kako bi imali vremena da onjuše prostor i naviknu se na vaše prisustvo.

Ako pas deluje napeto ili preuzbuđeno, ne pokušavajte odmah da ga mazite. Dodir ima smisla tek kada deluje opušteno i sam traži kontakt. Tada su grudi ili bočna strana vrata obično bolji izbor od tapšanja po vrhu glave. Pomazite ga kratko, pa zastanite: nastavite samo ako ostaje opušten i ponovo traži kontakt. Važno je da u svakom trenutku može da se udalji.

Obratite pažnju na signale nelagode: ukočenost tela, napetu njušku, skretanje pogleda, okretanje glave, povlačenje, lizanje usana, kratko zamrzavanje u mestu ili režanje. Tumačite ih u kontekstu, a ne pojedinačno. Mahanje repom samo po sebi nije dokaz prijateljskog raspoloženja; kruto i brzo mahanje uz napeto telo razlog je za oprez. Ako pas pokazuje nelagodu, prekinite kontakt i mirno mu ostavite više prostora. Ne kažnjavajte režanje — ono je upozorenje.

Poslastica može pomoći da susret bude prijatniji, ali prvo proverite sa vlasnikom šta pas sme da jede. Možete je baciti na pod na bezbednoj udaljenosti, bez mamljenja psa da priđe bliže nego što želi. Uzimanje hrane nije dokaz poverenja: pas može pojesti poslasticu i istovremeno želeti više prostora. Zato nemojte odmah zatim posezati za njim ili pokušavati da ga mazite.

Ako pas pri upoznavanju pokazuje izraženu napetost, režanje, nasrtanje ili pokušava da ujede, prekinite susret i prepustite vlasniku da ga bezbedno preuzme. Ako nemate iskustva sa takvim ponašanjem ili ne možete bezbedno obavljati neophodnu negu, razumno je da čuvanje odbijete. Upoznavanje uživo i kratak probni boravak, tek nakon mirnog susreta, korisniji su od oslanjanja na prvi utisak. Nagla promena ponašanja ili sumnja na bol zahtevaju veterinarsku procenu; za plan rada sa strahom ili agresijom vlasnik treba da potraži stručnu pomoć.

Sva česta pitanja

Kavkaski ovčar

Poreklo: područje Kavkaza.

Kavkaski ovčar je masivan pas tradicionalno korišćen za zaštitu stada. Njegova veličina i izražene čuvarske sklonosti zahtevaju odgovorno držanje i pažljivo upravljanje susretima sa gostima i drugim životinjama. Nije dobar izbor za vlasnika koji želi psa čije se ponašanje može prepustiti slučaju.

Gustu dlaku treba redovno četkati, naročito tokom linjanja. Dobra poddlaka ne znači da pas može bez zaštite da boravi na bilo kakvom mrazu. Potrebni su mu suv zaklon, voda i zaštita od vremenskih ekstrema, a tokom vrućine posebno hladovina i izbegavanje napora.

Irski vučji hrt

Poreklo: Irska.

Irski vučji hrt spada među najviše rase pasa. Ima snažnu, ali izduženu građu i oštru dlaku. Često je blag prema ukućanima, ali njegova veličina zahteva rano učenje mirnog hodanja na povocu i pristojnog pozdravljanja.

Kao hrt može imati izražen nagon za poteranjem, pa slobodno kretanje treba organizovati u bezbedno ograđenom prostoru. Potrebni su mu redovne šetnje, društvo i četkanje. Privikavanje na samoću treba da bude postepeno, bez pretpostavke da svaki pas ove rase podjednako teško podnosi odsustvo vlasnika.

Bernski planinski pas

Poreklo: Švajcarska.

Bernski planinski pas je snažan seoski radni pas, poznat i po nekadašnjoj ulozi u vuči kolica. Mnogi predstavnici su privrženi porodici i rado sarađuju, ali to ne znači da će se svaki pas automatski slagati sa decom i drugim ljubimcima.

Potrebni su mu svakodnevno kretanje i mentalna aktivnost, prilagođeni uzrastu i zdravlju. Nije opravdano opisivati rasu kao lenju. Gusta dlaka traži redovno četkanje, a napor po toplom vremenu treba ograničiti. Obuka treba da bude strpljiva i zasnovana na nagrađivanju, bez vikanja i fizičkog kažnjavanja.

Estrelski planinski pas

Poreklo: Portugal.

Estrelski planinski pas potiče iz portugalske oblasti Sera da Estrela, gde je korišćen za zaštitu stoke. Snažan je i može biti samostalan, što odgovara njegovoj tradicionalnoj radnoj ulozi.

Čuvarske sklonosti nisu razlog da se podstiče napad na nepoznate ljude. Važni su rana socijalizacija, kontrolisano upoznavanje sa posetiocima i pouzdana ograda. Postoje dugodlaki i kratkodlaki predstavnici; redovno četkanje prilagođava se tipu dlake i linjanju.

Nemačka doga

Poreklo: Nemačka.

Nemačka doga je veoma visok pas snažne, elegantne građe. Mnogi predstavnici su privrženi i mirni u domu, ali i nenamerno guranje ili povlačenje povoca može predstavljati problem zbog njihove veličine.

Učenje osnovnih veština treba početi dok je pas mlad. Potrebni su mu udobno mesto za odmor i redovno, uzrastu prilagođeno kretanje. Slaganje sa nepoznatim ljudima i životinjama zavisi od pojedinačnog psa i njegovih iskustava; rasa ne garantuje ni poslušnost ni zaštitničku reakciju.

Pirenejski planinski pas

Poreklo: pirenejsko područje Francuske.

Pirenejski planinski pas tradicionalno je čuvao stada od predatora, a nije prvenstveno služio za njihovo usmeravanje. Krupan je, sa gustom dlakom, i može biti miran u poznatom okruženju, ali i oprezan prema nepoznatima.

Rečnik pojmova Pirenejski planinski pas Pirenejski planinski pas potiče iz oblasti Pirineja, gde je tradicionalno čuvao stoku od predatora, a ne usmeravao njeno kretanje poput ovčarskih pasa. Snažne je i skladne građe, sa dugom, gustom dvostrukom dlakom. Dlaka je bela ili bela sa sivim, bledožutim ili narandžastim oznakama. Mužjaci su obično visoki 70–80 cm u grebenu, a ženke 65–75 cm. Obično je miran i privržen porodici, ali kao čuvar stoke može biti samo...

Pirenejski planinski pas potiče iz oblasti Pirineja, gde je tradicionalno čuvao stoku od predatora, a ne usmeravao njeno kretanje poput ovčarskih pasa. Snažne je i skladne građe, sa dugom, gustom dvostrukom dlakom. Dlaka je bela ili bela sa sivim, bledožutim ili narandžastim oznakama. Mužjaci su obično visoki 70–80 cm u grebenu, a ženke 65–75 cm.

Obično je miran i privržen porodici, ali kao čuvar stoke može biti samostalan, teritorijalan i rezervisan prema nepoznatima. Rana socijalizacija i dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju važni su za njegovo ponašanje u svakodnevnim situacijama. Može se dobro slagati sa decom i drugim životinjama, ali to zavisi od pojedinačnog psa i njegovih iskustava; kontakt sa malom decom treba nadzirati zbog njegove veličine.

Najčešće mu odgovara dom sa dobro ograđenim dvorištem, ali dvorište ne zamenjuje svakodnevne šetnje i kontakt sa porodicom. Pri izboru ove rase treba uzeti u obzir veliku telesnu masu, izraženo linjanje i sklonost ka upozoravajućem lajanju, naročito noću. Život u stanu može biti zahtevan, ali prikladnost doma zavisi i od mogućnosti da se zadovolje njegove potrebe. Gusta dlaka zahteva redovno četkanje, posebno tokom linjanja.

Svi pojmovi

Samostalnost i lajanje radi upozoravanja mogu biti izazov u domaćinstvu. Potrebni su mu dosledna obuka uz nagrađivanje, bezbedna ograda i redovna nega dlake. Dobra podnošljivost hladnoće ne ukida potrebu za zaklonom, a blag odnos prema deci ne zamenjuje nadzor odraslih.

Akita inu

Poreklo: Japan.

Akita inu je snažan pas špic tipa, sa gustom dvostrukom dlakom. Može biti privržena ukućanima, a uzdržana prema nepoznatim ljudima. Nije opravdano predstavljati je kao psa koji se uvek lako uklapa u svaku porodicu.

Kod nekih akita odnos prema drugim psima zahteva poseban oprez, pa upoznavanja treba sprovoditi postepeno i kontrolisano. Važni su strpljiva obuka, svakodnevne šetnje i uvažavanje ličnog prostora psa. Dlaku treba redovno četkati, naročito tokom izraženog sezonskog linjanja.

Rodezijski ridžbek

Poreklo: južna Afrika; razvoj rase vezan je za nekadašnju Rodeziju, današnji Zimbabve.

Rodezijski ridžbek je atletski građen pas, prepoznatljiv po grebenu dlake koja duž leđa raste u suprotnom smeru. Njegova istorija obuhvata lov i čuvanje, pa ga ne treba opisivati isključivo kao čuvara.

Može biti privržen porodici i rezervisan prema strancima. Potrebni su mu redovno kretanje, mentalni zadaci i učenje pouzdanog dolaska na poziv. Zbog mogućeg nagona za poteranjem, susrete sa manjim životinjama i puštanje bez povoca treba pažljivo proceniti. Napad na prolaznika nije poželjna niti neizbežna osobina rase.

Bordoška doga

Poreklo: Francuska.

Bordoška doga je masivan, mišićav pas široke glave. Može biti mirna u kući i veoma vezana za porodicu, ali obuka ne garantuje prijateljski odnos prema svakom nepoznatom čoveku ili psu.

I ovoj rasi su potrebne svakodnevne šetnje i održavanje zdrave telesne mase, uz prilagođavanje napora kondiciji i zdravstvenom stanju. Poseban oprez potreban je tokom vrućine. Kratka dlaka se relativno lako održava redovnim četkanjem, dok kožne nabore treba pregledati i održavati čistim i suvim.