Bordoška doga, poznata i kao Dogue de Bordeaux ili francuski mastif, krupan je, mišićav pas prepoznatljiv po širokoj glavi i naborima na licu. Često je veoma privržena porodici, ali njena snaga, troškovi držanja i zdravstvene potrebe zahtevaju pažljivu procenu pre nabavke.
Zemlja porekla: Francuska.
Visina u grebenu: mužjaci približno 60–68 cm, ženke 58–66 cm.
Težina: standard navodi najmanje 50 kg za mužjake i 45 kg za ženke. To nije ciljna težina za svakog psa; važna je zdrava telesna kondicija.
Životni vek: relativno kratak, često oko 6–10 godina, uz velike individualne razlike.
FCI grupa 2: pinčeri i šnauceri, molosi i švajcarski planinski i stočarski psi.
Poreklo i istorija
Bordoška doga ubraja se među stare francuske rase i povezuje se sa jugozapadom Francuske, naročito područjem Bordoa. Njeno daleko poreklo nije sasvim razjašnjeno, pa teorije o direktnom poreklu od antičkih ili tibetanskih pasa ne treba predstavljati kao utvrđene činjenice.
Psi ovog tipa imali su različite uloge, uključujući čuvanje imanja i rad sa krupnom divljači. Rasa je predstavljena na izložbi u Parizu 1863. godine, a tokom 20. veka prolazila je kroz periode opadanja brojnosti i obnove. Širu prepoznatljivost donela joj je i uloga psa Huča u filmu „Terner i Huč“.
Izgled i građa
Bordoška doga ima zbijeno, snažno telo, širok i dubok grudni koš i dobro razvijene mišiće. Glava je velika i uglasta, njuška kratka i široka, a koža na licu obrazuje izražene nabore. Za rasu je karakterističan predgriz, pri kojem je donja vilica isturena u odnosu na gornju.
Oči su ovalne i široko postavljene, najčešće u nijansama smeđe. Uši su relativno male i vise uz obraze. Vrat je snažan, sa viškom kože ispod grla. Rep je debeo pri korenu i sužava se prema vrhu; u mirovanju se nosi spušten. Udovi treba da omogućavaju stabilno, slobodno kretanje bez bola ili šepanja.
Dlaka i boja
Dlaka je kratka, fina i meka. Boja se kreće od svetlije žućkastosmeđe do tamne mahagoni nijanse. Moguća je crna ili smeđa maska, kao i odsustvo maske. Male bele oznake mogu se javiti na grudima i krajevima šapa. Kratka dlaka ne znači da pas ne linja.
Karakter i život sa porodicom
Mnoge bordoške doge su mirne u kući, privržene poznatim ljudima i rezervisane prema nepoznatima. Ipak, temperament zavisi od pojedinačnog psa, nasleđa, ranih iskustava i načina držanja. Ni mirnoću ni pouzdano čuvanje doma ne treba podrazumevati samo na osnovu rase.
Tvrdnja da ova rasa posebno ne podnosi miris alkohola nema pouzdanu osnovu. Pas može reagovati na nagle pokrete, neobično ponašanje ili neprijatno iskustvo, bez obzira na to da li je osoba konzumirala alkohol. Ne podstičite sumnjičavost ili agresivno ponašanje prema ljudima.
Bordoška doga može biti nežna prema deci, ali zbog mase i snage može nenamerno oboriti dete. Interakcije uvek treba da nadzire odrasla osoba. Decu učite da ne uznemiravaju psa dok jede, spava ili se povlači na svoje mesto.
Slaganje sa drugim psima i ljubimcima nije zagarantovano. Rana, prijatna iskustva i pažljiva upoznavanja mogu pomoći, ali neki psi ostaju selektivni u društvu drugih pasa. Cilj socijalizacije nije da pas voli svakoga, već da može mirno i bezbedno da se nosi sa svakodnevnim situacijama.
Privrženost porodici ne znači da svaki pas ima problem sa samoćom. Navikavanje na kratka odsustva treba da bude postepeno. Ako pas tokom odsustva paniči, uporno zavija, uništava izlaze ili se povređuje, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje.
Vaspitanje i obuka
Za ovako snažnog psa važni su dosledna pravila, dobra kontrola na povocu i obuka zasnovana na nagrađivanju. Ponašanje ne treba tumačiti kao stalnu borbu za prevlast. Vikanje, zastrašivanje i fizičko kažnjavanje mogu povećati strah i rizik od odbrambene reakcije.
Od štenećeg uzrasta vežbajte odazivanje na ime, dolazak na poziv, hodanje bez povlačenja, mirno čekanje i dobrovoljno prepuštanje predmeta. Korisno je i postepeno navikavanje na pregled ušiju, šapa i usta, veterinarski pregled i korpastu brnjicu. Radite u kratkim sesijama i nagrađujte ponašanje koje želite.
Nova mesta, ljude, zvuke i životinje uvodite postepeno, na udaljenosti na kojoj je pas opušten. Ne prisiljavajte ga na kontakt. Plan izlazaka šteneta uskladite sa veterinarom, uzimajući u obzir vakcinaciju i lokalni rizik od zaraznih bolesti. I odrasli psi mogu učiti nove veštine; po potrebi uključite stručnjaka koji koristi humane metode.
Prostor, šetnje i vremenski uslovi
Bordoška doga može živeti i u stanu ako ima dovoljno prostora, redovne izlaske i odgovarajuću negu. Važno je razmotriti stepenice, mogućnost prevoza do veterinara i to da li ukućani mogu bezbedno da vode velikog psa. Ograđeno dvorište je korisno, ali ne zamenjuje šetnju, obuku i druženje.
Potrebne su svakodnevne šetnje i mentalna aktivnost, prilagođene uzrastu, kondiciji i zdravlju. Štence ne izlažite prisilnom dugom trčanju, čestom skakanju i naporima koji preopterećuju zglobove. Ako pas zaostaje, teško diše ili nerado hoda, nemojte ga terati da nastavi.
Kratka njuška može otežati hlađenje tela, pa su vrućina i vlaga posebno rizične. Šetajte u hladnijim satima, obezbedite svežu vodu i rashlađen prostor i nikada ne ostavljajte psa u parkiranom automobilu. Zimi prilagodite trajanje boravka napolju; kaput može biti koristan ako psu očigledno smeta hladnoća. Rasa nije dobar izbor za stalni život napolju, naročito pri ekstremnim temperaturama.
Nega dlake, kože i šapa
Kratku dlaku četkajte približno jednom nedeljno, a češće tokom pojačanog linjanja. Kupajte psa po potrebi šamponom namenjenim psima. Naborima na licu posvetite posebnu pažnju: nežno uklonite nečistoću i dobro ih osušite. Crvenilo, neprijatan miris, bol ili sekret zahtevaju veterinarski pregled.
Uši redovno pregledajte, a čistite ih preparatom namenjenim psima prema savetu veterinara. Ne sipajte dezinfekciona sredstva u ušni kanal i ne koristite štapiće duboko u uhu. Skraćujte nokte po potrebi i održavajte higijenu zuba. Računajte i na balavljenje, koje je kod ove rase često izraženo.
Zadebljani ili ispucali jastučići mogu imati različite uzroke, uključujući hiperkeratozu. Ne secite zadebljalu kožu sami i ne koristite ljudske preparate bez saveta veterinara. Pregled je posebno važan ako pas liže šape, šepa ili ima bolne pukotine.
Ishrana i kontrola težine
Birajte potpunu, uravnoteženu hranu koja odgovara uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Za štene je važna hrana namenjena rastu velikih rasa. Porcije prilagođavajte telesnoj kondiciji, a ne samo tabeli na pakovanju, i uračunajte poslastice. Višak kilograma dodatno opterećuje zglobove i može otežati disanje.
Dnevnu količinu hrane odraslog psa obično je praktično podeliti na najmanje dva obroka; štencima su potrebni češći obroci. Izbegavajte napornu aktivnost neposredno oko hranjenja. Takve mere ne uklanjaju rizik od uvrtanja želuca. Sveža voda treba da bude stalno dostupna.
Ako menjate hranu, prelaz uglavnom sprovodite postepeno tokom 7–10 dana, osim ako veterinar preporuči drugačije. Domaći obroci moraju biti stručno formulisani: nasumična kombinacija mesa, žitarica, povrća i dodataka nije nužno potpuna. Ne dodajte kalcijum, vitamine ili preparate za zglobove na svoju ruku, naročito štenetu.
Nema osnova da se alergija na piletinu podrazumeva kao osobina ove rase. Svrab, upale ušiju i probavne smetnje mogu imati različite uzroke. Sumnju na alergiju na hranu treba ispitivati uz veterinara, a ne nasumičnim izbacivanjem namirnica.
Psu ne dajte čokoladu, proizvode sa ksilitolom, grožđe i suvo grožđe, crni i beli luk, alkohol ili sirovo testo sa kvascem. Kuvane kosti mogu se lomiti i izazvati povrede ili začepljenje. Masne ostatke i veoma slanu hranu takođe izbegavajte. Ako pas pojede nešto potencijalno otrovno, odmah kontaktirajte veterinara; ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva.
Zdravlje i simptomi koje ne treba zanemariti
Bordoške doge mogu imati probleme sa kukovima i laktovima, srčana oboljenja, bolesti kože i tegobe povezane sa kratkom njuškom. To su rizici, a ne dijagnoze za svakog psa. Redovni pregledi, zdrava težina i vakcinacija i zaštita od parazita prema proceni veterinara važni su, ali ne garantuju da se bolest neće pojaviti.
Disanje i pregrevanje
Kod nekih pasa skraćena njuška i građa gornjih disajnih puteva otežavaju disanje. Glasno disanje, česta netolerancija napora i teškoće tokom spavanja nisu nešto što treba jednostavno prihvatiti kao „normalno za rasu“. Veterinar treba da proceni ozbiljnost problema. Pre anestezije obavestite ga o svim tegobama, a pre avionskog putovanja proverite zdravstvenu podobnost psa i pravila prevoznika.
Izrazito otežano disanje, plavičaste ili sive desni, slabost ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ako sumnjate na pregrevanje, sklonite psa na hladno, počnite hlađenje hladnijom vodom, ali ne ledenom, i obezbedite strujanje vazduha dok organizujete hitan pregled. Ne čekajte da se sam oporavi.
Zglobovi, srce i koža
Šepanje, ukočenost, teško ustajanje ili izbegavanje kretanja razlog su za pregled. Kašalj, nesvestica i nagli pad kondicije takođe zahtevaju procenu veterinara. Srčane bolesti mogu se javiti i kod odraslih pasa; uzrast iznad dve godine nije zaštita od ozbiljnog oboljenja.
Upale u naborima, gubitak dlake i uporan svrab mogu biti povezani sa infekcijama, parazitima ili alergijama. Ne lečite ih naslepo. Lekove dajte samo prema veterinarskom uputstvu i prijavite ranije neželjene reakcije; nemojte sami „testirati toleranciju“ malom dozom.
Širenje i uvrtanje želuca
Veliki psi sa dubokim grudnim košem mogu razviti akutno širenje i uvrtanje želuca, stanje opasno po život. Znaci uključuju bezuspešno napinjanje na povraćanje, naglo nadimanje stomaka, nemir, obilno balavljenje i slabost. Odmah krenite u veterinarsku ambulantu i najavite dolazak. Ne pokušavajte kućno lečenje. Sa veterinarom možete razgovarati i o tome da li je preventivna gastropeksija primerena vašem psu.
Kome odgovara bordoška doga?
Ova rasa najviše odgovara osobi koja ima vremena za obuku i druženje, može bezbedno da upravlja snažnim psom i spremna je na troškove hrane, veterinarske nege i eventualnog lečenja. Iskustvo sa velikim psima može pomoći, ali važniji su odgovornost, priprema i spremnost da se potraži stručna podrška.
Nije praktičan izbor ako želite partnera za dugotrajno trčanje po vrućini, psa koji stalno boravi napolju ili ljubimca sa minimalnim troškovima održavanja. Procenu ne treba zasnivati samo na godinama ili fizičkoj snazi vlasnika: razmotrite stvarne mogućnosti, raspoloživu pomoć i ponašanje konkretnog psa.
Kako izabrati štene ili odraslog psa
Obratite se odgovornom uzgajivaču ili organizaciji koja udomljava pse. Upoznajte uslove držanja, ponašanje psa i, kada je moguće, majku šteneta. Tražite podatke o zdravstvenim pregledima roditelja, naročito procenama kukova, laktova i srca. Rodoslov i izložbene titule sami po sebi nisu garancija zdravlja.
Dokumentaciju o poreklu izdaju nadležne kinološke organizacije; ne postoji neposredna FCI registracija svakog psa i legla. Vrsta dokumenata i obaveze u vezi sa identifikacijom, registracijom i prodajom zavise od zemlje. Proverite ih kod nadležnog organa, kinološkog saveza i veterinara, posebno ako psa dovodite iz inostranstva.
Štene treba da ima dokumentovanu veterinarsku negu primerenu uzrastu. Čista dlaka, bistre oči, mirno disanje i radoznalo ponašanje jesu dobri znaci, ali ne zamenjuju pregled. Izraženo naduven stomak, proliv, kašalj, sekret iz nosa ili očiju i teško disanje nisu znaci zdravog šteneta.
Tražite pisani dogovor o kupovini ili udomljavanju, dostupnu zdravstvenu dokumentaciju i uputstva o dosadašnjoj ishrani i nezi. Kod odraslog psa raspitajte se o ponašanju prema deci, životinjama i nepoznatim ljudima, kao i o podnošenju samoće. Odgovoran uzgajivač ili organizacija otvoreno govori i o ograničenjima, ne samo o prednostima psa.
Iskustva vlasnika i troškovi
Razgovori sa vlasnicima mogu pomoći da saznate kako izgledaju svakodnevne šetnje, balavljenje, čišćenje i odlazak kod veterinara. Ipak, pojedinačna iskustva nisu dokaz da će svaki pas biti miran, zdrav ili prijateljski nastrojen.
Cena nabavke zavisi od zemlje, uzgajivača, zdravstvenih pregleda i drugih okolnosti, pa bez aktuelnih lokalnih podataka nije opravdano navoditi iznose. Oznake poput „pet“, „brid“ ili „šou“ nisu garancija zdravlja, kvaliteta uzgoja ili budućeg uspeha na izložbama.
Pored nabavke, planirajte trajne troškove hrane, opreme, obuke, preventivne veterinarske nege i rezervu za hitno lečenje. Kod veoma velikog psa mnogi lekovi i postupci mogu biti skuplji, a prevoz i pomoć tokom oporavka zahtevaju dodatnu organizaciju.
