Šta su molosi?

Molosi, odnosno molosoidni psi, obuhvataju različite rase koje najčešće odlikuju snažna građa, razvijena muskulatura i velika glava. Među njima su mastifi, doge, buldozi i pojedini planinski psi. To nije jedna rasa niti grupa pasa sa istim temperamentom i potrebama.

U klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije (FCI), molosoidne rase čine sekciju 2 u okviru grupe 2. Cela grupa 2 nije isto što i molosi: ona obuhvata i pinčere, šnaucere i švajcarske planinske i govedarske pse. Zbog toga doberman, austrijski pinčer ili bernski planinski pas nisu molosi samo zato što pripadaju istoj FCI grupi.

Istorija i poreklo naziva

Naziv se vezuje za Molose, antički narod iz Epira, istorijske oblasti koja danas obuhvata delove Grčke i Albanije. Psi iz tog područja bili su poznati u antičkom svetu, naročito kao čuvari stada.

Ipak, poreklo svih današnjih molosoidnih rasa ne može se svesti na jednu dokazanu liniju od antičkih pasa. Savremene rase nastajale su u različitim područjima i za različite zadatke: zaštitu stada i imanja, lov, rad uz čoveka i društvo. Priče o njihovom širenju osvajačkim pohodima treba razlikovati od pouzdano dokumentovane istorije pojedinačnih rasa.

Zajedničke osobine i važne razlike

Mnogi molosi imaju snažan skelet, širok grudni koš i izraženu muskulaturu. Međutim, nisu svi džinovski, kratkonjuški ili prekriveni kožnim naborima. Engleski buldog, nemačka doga i aidi veoma se razlikuju po građi, pokretljivosti i nezi.

Kod nekih rasa izražena je sklonost čuvanju prostora ili rezervisanost prema nepoznatima. To ne znači da je svaki pas pouzdan čuvar, da pravilno procenjuje opasnost ili da će biti bezbedan u svakoj situaciji. Na ponašanje utiču nasleđe, zdravlje, rana iskustva, uslovi života i način obuke.

Velike i džinovske rase često sazrevaju sporije od malih pasa, ali ne postoji jedinstven uzrast fizičke i ponašajne zrelosti za sve molose. Ni životni vek nije isti: znatno zavisi od rase, veličine i zdravstvenog stanja.

Vaspitanje i bezbedan porodični život

Psu nije potreban vlasnik koji će dokazivati da je „vođa čopora”, već predvidljivo okruženje, jasna pravila i obuka zasnovana na nagrađivanju. Kod snažnog psa posebno su važni hodanje na opuštenom povocu, dolazak na poziv, mirno pozdravljanje ljudi i postepeno navikavanje na veterinarski pregled i negu.

  • Socijalizacija treba da bude postepena i prijatna, bez prisiljavanja psa na kontakt sa ljudima ili životinjama kojih se plaši.

  • Nijedan pas nije dadilja. Malo dete i pas ne treba da ostaju zajedno bez aktivnog nadzora odrasle osobe, bez obzira na rasu i prethodno ponašanje.

  • Zajedničko odrastanje može olakšati odnos sa drugim ljubimcima, ali ne garantuje slaganje. Upoznavanje treba kontrolisati i svakom ljubimcu obezbediti mogućnost povlačenja.

  • Režanje, nasrtanje ili nagla promena ponašanja nisu razlog za fizičko kažnjavanje. Sprečite rizične kontakte i potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji koristi nenasilne metode.

Primeri molosoidnih rasa

Sledeći pregled nije potpun spisak. Opisi predstavljaju česte rasne sklonosti, a ne obećanje kako će se ponašati konkretan pas. Rase koje nisu deo FCI molosoidne sekcije izdvojene su kasnije u tekstu.

Azorski govedarski pas

Ova kratkodlaka radna rasa potiče sa Azorskih ostrva i poznata je i kao cão fila de São Miguel. Razvijana je za rad sa govedima i čuvanje. Može biti veoma aktivna i rezervisana prema nepoznatima, pa joj odgovara vlasnik koji može da obezbedi redovan rad, šetnje i pažljivu socijalizaciju. Zaobljen izgled ušiju na nekim fotografijama posledica je kupiranja, a ne prirodan oblik ušiju.

Aidi — atlaski planinski pas

Aidi potiče iz Maroka i tradicionalno je služio za zaštitu ljudi, imanja i stoke. Ima gustu zaštitnu dlaku i može biti budan, pokretljiv i samostalan. Potrebni su mu redovno kretanje, bezbedno ograđen prostor kada boravi napolju i postepeno upoznavanje sa novim situacijama.

Anatolijski pastirski psi

Naziv anatolijski ovčar koristi se za velike turske pse čuvare stada, ali nazivi i standardi nisu isti u svim kinološkim organizacijama. Pri izboru psa važno je utvrditi na koju se tačno rasu i rodovnik naziv odnosi. Ovi psi mogu biti izrazito samostalni i teritorijalni; njihova uloga čuvara stada nije isto što i rad ovčarskog psa koji usmerava stoku po komandama.

Engleski buldog

Engleski buldog je zdepast, kratkodlak pas koji često uživa u društvu porodice. Kratka njuška može biti povezana sa ozbiljnim problemima disanja i slabijom tolerancijom toplote i napora. Brzo zamaranje ili bučno disanje ne treba automatski smatrati normalnim za rasu. Potrebni su kontrola telesne mase, odgovarajuća nega kožnih nabora i veterinarska procena disanja.

Engleski mastif

Engleski mastif je veoma krupan pas, često mirnijeg temperamenta u odraslom dobu. Njegova veličina zahteva dovoljno prostora za udobno kretanje, značajan budžet za ishranu i lečenje i dobru kontrolu na povocu. Mirno ponašanje ne znači da mu nisu potrebne svakodnevne šetnje i kontakt sa porodicom.

Argentinska doga

Argentinska doga je snažan, kratkodlak pas razvijan za lov na krupnu divljač. Potencijalni lovni nagon i velika fizička snaga zahtevaju pažljivo upravljanje kontaktima sa drugim životinjama. Kratka dlaka ne pruža dovoljnu zaštitu za dug boravak na hladnoći. Pre nabavke ili putovanja proverite da li u zemlji boravka i tranzita postoje posebna ograničenja za ovu rasu.

Bordoška doga

Bordoška doga je francuska rasa masivne građe, velike glave i kratke dlake. Može biti privržena porodici i rezervisana prema nepoznatima. Važni su kontrolisana fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne mase i pažnja tokom toplog vremena. Pravilna obuka ne može garantovati smirenost u svakoj situaciji.

Broholmer

Broholmer je veliki danski pas kratke dlake. Za rasu se često vezuju staloženost i budnost, ali pojedinačni psi mogu značajno odstupati od tog opisa. Zbog veličine je korisno od štenećeg uzrasta učiti mirno pozdravljanje ljudi i hodanje bez povlačenja.

Bulmastif

Bulmastif je snažan britanski pas razvijan za čuvanje poseda. Potrebne su mu redovne šetnje, obuka i kontrola telesne mase, a ne iscrpljujući treninzi. Slaganje sa drugim psima treba procenjivati pojedinačno; socijalizacija može pomoći, ali ne garantuje prihvatanje svakog psa.

Kane korso

Kane korso je italijanska molosoidna rasa, mišićave građe i kratke dlake. Može biti aktivan, privržen porodici i rezervisan prema strancima. Potrebni su mu svakodnevno kretanje, mentalni zadaci i dosledna, nenasilna obuka. Rana socijalizacija ne isključuje mogućnost kasnije netrpeljivosti prema pojedinim psima.

Landser

Landser je veliki crno-beli pas guste dlake. Ime nosi po britanskom slikaru Edvinu Landseru, poznatom i po prikazima takvih pasa. Mnogi uživaju u vodi, ali plivanje treba uvoditi postepeno i uz nadzor. Gusta dlaka zahteva redovno četkanje, naročito tokom linjanja.

Leonberger

Leonberger je velika, dugodlaka rasa koja često snažno traži društvo porodice. Potrebni su mu redovno četkanje, umereno kretanje prilagođeno uzrastu i zaštita od pregrevanja. Gusta dlaka nije razlog da pas živi izolovano u dvorištu ili boksu.

Nemačka doga

Nemačka doga je izrazito visoka rasa kratke dlake. Mnogi predstavnici su nežni u porodičnom okruženju, ali njihova veličina zahteva pažljivo vaspitanje. Nisu svi sportovi prikladni za svakog psa: skokove, nagla opterećenja i intenzitet vežbanja treba prilagoditi rastu, kondiciji i stanju zglobova.

Rotvajler

Rotvajler je snažan radni pas koji može uživati u obuci, njuškanju i zajedničkim aktivnostima sa vlasnikom. Kratka dlaka relativno se jednostavno održava, ali njegove potrebe za kretanjem, učenjem i društvom nisu male. Pri izboru psa važni su zdravstveno testiranje roditelja i stabilan temperament, a ne obećanja o nepogrešivoj zaštiti.

Šar pej

Šar pej je kineska rasa kratke, grube dlake i prepoznatljivih kožnih nabora. Može biti samostalan i rezervisan prema nepoznatima. Posebnu pažnju treba posvetiti koži, ušima i očima. Crvenilo, neprijatan miris kože, žmirkanje ili trljanje očiju zahtevaju veterinarsku procenu, a ne samo dodatno čišćenje.

Srodni tipovi i rase koje se često pogrešno svrstavaju među molose

Izraz „molos” u neformalnom govoru ponekad se koristi šire od zvanične klasifikacije. Slična građa, radna namena ili pripadnost FCI grupi 2 nisu dovoljni da se sve sledeće rase svrstaju u istu sekciju.

Austrijski pinčer

Austrijski pinčer pripada pinčerima, a ne molosoidnoj sekciji. To je aktivan pas srednje veličine, tradicionalno vezan za seosko domaćinstvo. Može biti glasan i budan. Ako lajanje predstavlja problem, važno je utvrditi uzrok, obezbediti odgovarajuće aktivnosti i nagrađivati mirno ponašanje.

Američki buli

Američki buli je rasa snažne građe sa različitim veličinskim varijetetima, a status priznavanja zavisi od kinološke organizacije. Nije deo FCI molosoidne sekcije. Mišićav izgled nije dokaz dobrog zdravlja niti stabilnog temperamenta. Izbegavajte izbor zasnovan na preterano naglašenim telesnim osobinama, a pre nabavke proverite lokalne propise koji se mogu odnositi na određene tipove ovih pasa.

Američki buldog

Američki buldog se po građi često opisuje kao molosoidni tip, ali nije FCI priznata rasa. Može biti snažan i aktivan, uz značajne razlike među linijama i pojedincima. Igračke služe bezbednoj igri i zadovoljenju potrebe za žvakanjem, a nisu potrebne za „razvoj snage čeljusti”. Birajte odgovarajuću veličinu i izbegavajte predmete toliko tvrde da mogu oštetiti zube.

Apenzelski planinski pas

Apenzelski planinski pas pripada švajcarskim planinskim i govedarskim psima, a ne molosoidnoj sekciji. Obično je pokretljiv, budan i spreman za rad. Potrebne su mu redovne fizičke i mentalne aktivnosti, kao i pažnja usmerena na kontrolu uzbuđenja i lajanja.

Bernski planinski pas

Bernski planinski pas je dugodlaki predstavnik švajcarskih planinskih i govedarskih pasa. Često je privržen porodici, ali nije primereno opisivati ga kao dadilju ili tvrditi da svaku komandu izvršava sporo. Za učenje su važni jasni zadaci, motivacija i strpljenje. Dlaka zahteva redovno četkanje.

Veliki švajcarski planinski pas

I ova rasa pripada zasebnoj sekciji švajcarskih planinskih i govedarskih pasa. Veliki švajcarski planinski pas je krupan, kratkodlak i tradicionalno korišćen za različite poslove na imanju. Ne treba pretpostaviti da će bez nadzora biti bezbedan uz mačke, ptice ili glodare samo zato što je odrastao sa njima.

Holandski smoushond

Holandski smoushond je manji oštrodlaki pas iz dela FCI grupe 2 koji obuhvata pinčere i šnaucere, a ne molose. Potrebni su mu svakodnevna aktivnost i nega prilagođena gruboj dlaci. Način trimovanja najbolje je dogovoriti sa stručnim grumerom.

Doberman, srednji šnaucer i patuljasti pinčer

Ove nemačke rase takođe nisu molosi. Doberman je aktivan radni pas kratke dlake; srednji šnaucer ima grubu dlaku kojoj je potrebna posebna nega; patuljasti pinčer je mali, živahan pas. U ranijim opisima nazivi „Mittelsteiner” i „sibirski terijer” pogrešno su upotrebljeni za srednjeg šnaucera i patuljastog pinčera.

Ruski crni terijer

Ruski crni terijer je velika radna rasa koja je u FCI grupi 2 svrstana uz pinčere i šnaucere, a ne u molosoidnu sekciju. Ima gustu dlaku koja zahteva redovno održavanje. Potrebni su mu obuka i kontrolisano upoznavanje sa okruženjem; nije opravdano tvrditi da će reagovati isključivo na stvarnu opasnost.

Španski alano, moskovski pas čuvar i južnoafrički burbul

Ovi psi se često opisuju kao molosoidni po tipu, ali njihov status nije isto što i članstvo u FCI molosoidnoj sekciji. Španski alano je snažna španska radna rasa, moskovski pas čuvar je veliki ruski pas čuvarske namene, a burbul je južnoafrička rasa razvijana za rad i čuvanje imanja. Za sve su važni pažljiv izbor odgajivača, provera zdravstvenih podataka i realna procena vlasnikovih mogućnosti.

Zdravlje, nega i svakodnevne potrebe

Nisu svi zdravstveni rizici zajednički svim molosima. Kod velikih i džinovskih rasa posebnu pažnju treba posvetiti razvoju i stanju zglobova, telesnoj masi i odgovarajućoj ishrani tokom rasta. Sa veterinarom dogovorite vrstu i količinu aktivnosti; štenetu ne uvodite prisilno trčanje i ponavljane skokove.

Kod pasa kratke njuške važni su procena disanja i izbegavanje toplote i prevelikog napora. Otežano disanje u mirovanju, plavičaste sluzokože ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Psa odmah sklonite sa toplote i ne čekajte da simptomi sami prođu.

Veliki psi dubokog grudnog koša mogu biti izloženi riziku od širenja i uvrtanja želuca. Bezuspешni pokušaji povraćanja, naglo nadimanje stomaka, nemir, obilno slinjenje ili slabost razlog su za hitan odlazak veterinaru. Ne pokušavajte kućno lečenje i ne čekajte pojavu svih simptoma.

Kratka dlaka obično zahteva manje četkanja od duge, ali ne znači da je celokupna nega jednostavna. Kontrolišite kožu, uši, zube i nokte. Kod pasa sa naborima veterinar može preporučiti odgovarajući način čišćenja i sušenja; upornu iritaciju ne treba lečiti nasumično izabranim preparatima.

Kako izabrati psa koji odgovara vašem domu?

  • Procenite vreme za šetnje, obuku i društvo, ali i fizičku mogućnost da bezbedno vodite odraslog psa.

  • Uračunajte troškove kvalitetne ishrane, preventivne nege, lečenja i prevoza veoma velikog psa.

  • Od odgajivača tražite dokumentovane rezultate zdravstvenih pregleda relevantnih za konkretnu rasu. Pri udomljavanju razgovarajte o poznatom ponašanju i zdravstvenom stanju psa.

  • Uzmite u obzir stepenice, klizave podove, letnje temperature, decu i druge životinje. Dvorište ne zamenjuje šetnju i odnos sa ljudima.

  • Pre nabavke i putovanja proverite kod nadležnog organa da li postoje ograničenja za konkretnu rasu ili tip psa. Uslove prevoza i veterinarsku dokumentaciju proverite i sa prevoznikom i veterinarom.

Česta pitanja

Da li su svi molosi dobri čuvari?

Ne. Čuvarske sklonosti razlikuju se među rasama i pojedincima. Podsticanje sumnjičavosti i agresivnog ponašanja može povećati rizik od povrede; za porodičnog psa važniji su stabilno ponašanje i bezbedno upravljanje.

Mogu li da žive u stanu?

Neki mogu, ako imaju dovoljno prostora za odmor, redovne izlaske i odgovarajuću aktivnost. Veličina stana nije jedini kriterijum: važni su temperament, nivo energije, pristup liftu ili stepenicama i vreme koje pas provodi sam.

Da li pravilno vaspitanje garantuje odsustvo agresije?

Ne. Dobra obuka i socijalizacija mogu smanjiti rizik, ali nijedan pas nije bezuslovno bezbedan u svim okolnostima. Bol, strah, čuvanje resursa i prethodna iskustva mogu uticati na reakcije, pa je važno pratiti ponašanje i reagovati na vreme.