Šar-pej: karakter, nega, zdravlje i izbor šteneta

Šar-pej je samostalan pas prepoznatljiv po naborima kože. Saznajte kakva mu je nega potrebna, kako pristupiti vaspitanju i na koje zdravstvene probleme obratiti pažnju.

Šar-pej je pas srednje veličine poreklom iz Kine, prepoznatljiv po hrapavoj dlaci, naborima kože i širokoj njušci. Može biti privržen porodični pratilac, ali njegov samostalan temperament i sklonost određenim zdravstvenim problemima zahtevaju promišljen izbor i odgovornu brigu.

Poreklo: Kina.
Veličina: srednja; visina u grebenu približno 44–51 cm.
Težina: često oko 20–25 kg, zavisno od pola i građe.
Životni vek: okvirno 8–12 godina, uz značajne individualne razlike.
FCI grupa 2: pinčeri i šnauceri, molosi i švajcarski planinski i govedarski psi.

Izgled šar-peja

Šar-pej je kompaktan, snažan pas približno kvadratnog formata: dužina tela od vrha ramena do sedne kosti približna je visini u grebenu. Štenci obično imaju izraženije nabore nego odrasli psi. Preterani nabori nisu poželjni, naročito ako ometaju vid ili kretanje.

Glava, oči i uši

Glava je velika u odnosu na telo, sa širokom njuškom i naborima na čelu i obrazima. Oči su bademaste, a njihova boja može zavisiti od boje dlake. Male, debele, trouglaste uši preklopljene su napred. Jezik je najčešće plavocrn; kod pojedinih boja dlake može biti svetliji, lavandast. Zagriz je makazast.

Telo i kretanje

Vrat je snažan, grudi duboke, a noge mišićave. Rep je visoko usađen, debeo pri korenu i sužava se prema vrhu; nosi se povijen ili uvijen iznad leđa. Kretanje treba da bude slobodno, bez bola i ukočenosti.

Dlaka i boja

Dlaka je kratka, ravna i oštra, bez poddlake. Prema standardu, prihvatljive su jednobojne varijante osim bele. Među njima su crna, crvena, smeđa, plava i različite svetlije nijanse. Tamnija dlaka duž leđa ili na ušima i svetlije nijanse na repu i zadnjoj strani butina mogu se pojaviti.

Karakter i život sa porodicom

Šar-pej često snažno vezuje za svoje ljude, dok prema nepoznatima može biti rezervisan. Mnogi su mirni u domu, ali to ne znači da svaki pripadnik rase ima isti temperament. Nasleđe, rana iskustva, zdravlje i način odgajanja utiču na ponašanje.

Ne treba ga unapred smatrati ni idealnim psom za decu ni nepogodnim za porodični život. Deca moraju da nauče da ne grle psa na silu, ne uznemiravaju ga dok jede ili spava i ne prilaze mu kada se povuče. Kontakte male dece i psa uvek nadzire odrasla osoba.

Neki šar-peji teže prihvataju druge pse. Zajedničko odrastanje može pomoći, ali nije garancija slaganja. Upoznavanja treba da budu postepena, uz nadzor i mogućnost odvajanja. Odluku o životu sa drugim ljubimcima zasnivajte na ponašanju konkretnog psa, a ne samo na rasi.

Vaspitanje i trening

Vaspitanje počinje dolaskom u novi dom. Jasna pravila, predvidiva rutina i nagrađivanje poželjnog ponašanja korisniji su od pokušaja da vlasnik postane „vođa čopora“. Vikanje, fizičko kažnjavanje i prisiljavanje mogu pojačati strah i odbrambene reakcije.

Vežbajte kratko, nekoliko minuta više puta dnevno, prema pažnji i raspoloženju psa. Učite dolazak na poziv, hodanje na opuštenom povocu, mirno čekanje i dobrovoljno prihvatanje dodira šapa, ušiju i kože. Koristite male poslastice, igru i pohvalu; poslastice uračunajte u dnevni obrok.

Česta pitanja Kako naviknuti psa na brnjicu? Navikavanje na brnjicu najbolje je početi mirno i korak po korak. Prvo pustite psa da je vidi i onjuši, bez pokušaja da mu je odmah stavite. Nagradite njegovo interesovanje poslasticom ili pohvalom. Vežbajte kratko, po nekoliko minuta, i završite dok je pas još opušten. Ponudite poslasticu kroz brnjicu tako da pas sam uvuče njušku u nju. U toj fazi je ne zakopčavajte i ne gurajte psu njušku unutra. Postepeno produžav...

Navikavanje na brnjicu najbolje je početi mirno i korak po korak. Prvo pustite psa da je vidi i onjuši, bez pokušaja da mu je odmah stavite. Nagradite njegovo interesovanje poslasticom ili pohvalom. Vežbajte kratko, po nekoliko minuta, i završite dok je pas još opušten.

Ponudite poslasticu kroz brnjicu tako da pas sam uvuče njušku u nju. U toj fazi je ne zakopčavajte i ne gurajte psu njušku unutra. Postepeno produžavajte vreme koje dobrovoljno provodi u brnjici, uz nagrade. Kada je opušten, naviknite ga na dodir kaiševa, pa je zakopčajte na sekundu ili dve i skinite. Zatim polako produžavajte nošenje i uvedite nekoliko koraka po kući pre kratke šetnje.

Ne prelazite na sledeću fazu dok pas nije opušten u prethodnoj. Ako se ukoči, povlači, odbija poslastice ili uporno pokušava da skine brnjicu, mirno je skinite kada je bezbedno i sledeći put se vratite na lakši korak. Proverite i da li ga brnjica žulja ili steže. Ne kažnjavajte ga i ne čekajte da „odustane“. Vežbajte i van veterinarskih pregleda ili sečenja kandži, kako brnjica ne bi najavljivala samo neprijatne događaje. Ako postoji rizik od ujeda ili izrazit strah, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa koji radi bez prisile.

Za šetnju i duže nošenje birajte dobro prilagođenu korpastu brnjicu koja omogućava psu da dovoljno otvori usta za dahtanje, pije vodu i prima poslastice. To je važno u svako doba godine, naročito po vrućini i tokom aktivnosti. Platnene brnjice koje drže usta zatvorenim nisu za šetnju ni duže nošenje. Brnjica ne sme da žulja, pritiska nos ili lako spada. Psa sa brnjicom ne ostavljajte bez nadzora.

Sva česta pitanja

Socijalizacija znači postepeno i prijatno upoznavanje sa ljudima, zvucima, podlogama i drugim životinjama, bez prisilnog kontakta. Bezbedne prilike za socijalizaciju šteneta uskladite sa veterinarom i njegovim vakcinalnim statusom.

Ako pas ne reaguje na naučeni signal, uzrok ne mora biti „tvrdoglavost“: zadatak možda nije dovoljno uvežban, okruženje ga ometa ili oseća strah, umor ili bol. Olakšajte zadatak i proverite okolnosti. Za režanje, nasrtanje, izražen strah ili naglu promenu ponašanja potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi bez prinude.

Držanje, šetnje i nega

Šar-peju odgovara život u domu, uz svakodnevne šetnje, njuškanje, igru i mentalne zadatke. Nije pas kome je dovoljno samo kratko izvođenje radi nužde. Obim aktivnosti prilagodite uzrastu, kondiciji, disanju i stanju zglobova.

Zbog kratke dlake može biti osetljiv na hladnoću, pa nekim psima prija odgovarajući kaputić. Tokom vrućine birajte hladnije delove dana, obezbedite vodu i hladovinu i izbegavajte napor. Ne ostavljajte psa u parkiranom automobilu. Izrazito dahtanje, slabost, povraćanje ili kolaps na vrućini zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć; psa odmah sklonite sa toplote i započnite rashlađivanje hladnijom, ne ledenom vodom dok organizujete prevoz.

Kratku dlaku obično je dovoljno četkati jednom nedeljno mekanom četkom ili gumenom rukavicom. Kupajte psa po potrebi, šamponom za pse, a kod kožnih bolesti prema uputstvu veterinara. Dobro isperite šampon i osušite kožu, posebno nabore.

Nabore redovno pregledajte i po potrebi nežno očistite i osušite. Ne trljajte zdravu kožu i ne nanosite nasumično pudere, antiseptike ili kreme. Crvenilo, vlaženje, neprijatan miris, svrab i bol razlog su za pregled, a ne samo za češće pranje.

Uši proveravajte redovno, ali učestalost i način čišćenja prilagodite savetu veterinara. Ne gurajte štapiće ili vatu duboko u ušni kanal. Tresenje glavom, sekret, miris i bol zahtevaju pregled. Zube je najbolje prati svakodnevno pastom za pse; nokte skraćujte prema potrebi.

Posle šetnje uklonite blato, so i sredstva za odleđivanje sa šapa mlakom vodom i dobro ih osušite. Običan sapun i mirisne maramice mogu iritirati kožu.

Ishrana

Birajte potpunu hranu primerenu uzrastu, zdravstvenom stanju i aktivnosti. Domaće pripremljena ishrana zahteva stručno sastavljen recept kako bi obezbedila sve potrebne hranljive materije. Količinu hrane prilagođavajte telesnoj kondiciji, a sveža voda mora stalno biti dostupna.

Kožni problemi ne znače automatski alergiju na hranu. Ako pas ima uporan svrab, upale ušiju ili probavne smetnje, veterinar treba da utvrdi uzrok. Eliminaciona dijeta sprovodi se planski i bez dodatnih poslastica ili ostataka hrane koji bi otežali procenu.

Ne nudite čokoladu, proizvode sa ksilitolom, grožđe i suvo grožđe, luk ni beli luk. Izbegavajte kosti koje mogu izazvati povrede ili začepljenje i masne ostatke obroka. Sirovo meso i riba nose rizik od patogena i ne čine sami po sebi uravnotežen obrok. Ako pas pojede potencijalno otrovnu namirnicu, odmah kontaktirajte veterinara i ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.

Zdravlje: na šta posebno obratiti pažnju

Šar-pej ima sklonost određenim naslednim i stečenim oboljenjima, ali to ne znači da će svaki pas oboleti. Odgovoran uzgoj i zdravstveni pregledi smanjuju neke rizike, ali ne mogu garantovati zdravlje.

Nasledni autoinflamatorni sindrom i šar-pej groznica: mogu se javiti ponovljene epizode povišene temperature i bolnog otoka, naročito oko skočnih zglobova. Kod nekih pasa postoji rizik od amiloidoze, koja može oštetiti bubrege. Iznenadna temperatura, malaksalost, otok ili bol zahtevaju brz pregled. Ne dajte ljudske lekove za temperaturu; veterinar određuje lečenje i praćenje.
Entropion: uvrtanje kapka može dovesti do trljanja dlaka o rožnjaču i njenog oštećenja. Žmirkanje, suzenje, crvenilo ili držanje oka zatvorenim zahtevaju pregled bez odlaganja. Nekim psima potreban je hirurški zahvat.
Glaukom: povišen očni pritisak može brzo ugroziti vid. Iznenadno bolno, crveno ili zamućeno oko i naglo slabiji vid predstavljaju hitno stanje.
Kožne i ušne bolesti: upale nabora, alergijske bolesti, bakterijske ili kvasne infekcije i demodekoza mogu imati slične znake. Kožna mukinoza povezana je sa nakupljanjem mucina u koži i ne zahteva uvek terapiju. Dijagnoza i lečenje zavise od nalaza, ne samo od izgleda kože.
Problemi sa zglobovima: displazija kukova i luksacija patele mogu izazvati šepanje, bol i izbegavanje kretanja. Pregled je potreban i kada se šepanje povremeno povlači.
Hipotireoza: smanjena funkcija štitaste žlezde može biti praćena tromošću, gojenjem i promenama kože i dlake. Potvrđuje se odgovarajućim pregledima i analizama; terapija zahteva redovne kontrole.

Neuspešni pokušaji povraćanja, naglo nadimanje stomaka, nemir, slabost ili kolaps mogu ukazivati na proširenje i uvrtanje želuca. To je hitno stanje kod pasa, bez obzira na rasu: odmah krenite veterinaru. Samo pomeranje obroka pre ili posle šetnje nije pouzdana zaštita.

Rečnik pojmova Crevna opstrukcija kod pasa Crevna opstrukcija je potencijalno životno ugrožavajuće stanje u kojem mehanička prepreka delimično ili potpuno blokira prolaz sadržaja kroz creva. Prepreku mogu predstavljati kosti, delovi igračaka, tkanina ili drugi progutani predmeti. Od mehaničke opstrukcije razlikuje se paralitički ileus: zastoj prolaska sadržaja zbog oslabljenih ili zaustavljenih pokreta creva, bez fizičke prepreke. Mogući uzroci uključuju guta...

Crevna opstrukcija je potencijalno životno ugrožavajuće stanje u kojem mehanička prepreka delimično ili potpuno blokira prolaz sadržaja kroz creva. Prepreku mogu predstavljati kosti, delovi igračaka, tkanina ili drugi progutani predmeti. Od mehaničke opstrukcije razlikuje se paralitički ileus: zastoj prolaska sadržaja zbog oslabljenih ili zaustavljenih pokreta creva, bez fizičke prepreke.

Mogući uzroci uključuju gutanje stranih predmeta, tumore, suženje creva, uklještenje creva u kili i invaginaciju, odnosno uvlačenje jednog dela creva u drugi. Ređe, uzrok može biti veliki broj crevnih parazita. Znaci koji bude sumnju su povraćanje, gubitak apetita, bol u stomaku, nadutost i malaksalost. Stolica može izostati, ali njeno prisustvo, pa čak i proliv, ne isključuju opstrukciju. Ovi znaci nisu specifični i sami po sebi ne potvrđuju dijagnozu.

Dijagnoza se postavlja veterinarskim pregledom i snimanjem abdomena, najčešće rendgenom i ultrazvukom, a po potrebi i kontrastnim pregledom. Krvne analize pomažu u proceni opšteg stanja i posledica opstrukcije. Lečenje zavisi od uzroka, mesta i stepena začepljenja; često je potrebna operacija, uz nadoknadu tečnosti i druge potporne mere. Kod sumnje na opstrukciju treba se odmah obratiti veterinaru, bez čekanja da problem prođe sam. Ne treba davati laksative, primenjivati klistir ili masirati stomak na svoju ruku.

Rizik se može smanjiti sprečavanjem pristupa predmetima koje pas može progutati, izborom igračaka odgovarajuće veličine i nadzorom tokom igre. Izbegavanje davanja kostiju i kontrola crevnih parazita prema savetu veterinara takođe su važne mere. Ipak, nije moguće sprečiti sve uzroke crevne opstrukcije.

Svi pojmovi

Planirajte redovne preventivne preglede, vakcinaciju i zaštitu od parazita prema uzrastu, načinu života i lokalnim rizicima. Sa veterinarom razgovarajte o praćenju očiju, kože i funkcije bubrega.

Poreklo

Rasa potiče iz Kine, gde su njeni preci korišćeni kao radni i čuvarski psi. Tokom 20. veka broj šar-peja znatno je opao, a uzgoj van matične zemlje doprineo je očuvanju i kasnijem širenju rase. Prikaze sličnih pasa iz davne prošlosti ne treba smatrati dokazom da je tadašnja populacija bila ista kao današnja rasa.

Kome šar-pej odgovara

Najviše odgovara osobi koja želi samostalnog pratioca, ima vremena za postepeno vaspitanje i prihvata redovnu negu i moguće veterinarske troškove. Iskustvo sa psima je prednost, ali početnik uz dobru pripremu i stručnu podršku nije automatski nepodoban vlasnik. Rasa nije dobar izbor ako očekujete psa bez posebnih zdravstvenih potreba ili bez potrebe za svakodnevnim aktivnostima.

Kako izabrati štene

Tražite odgajivača koji otvoreno govori o zdravstvenim problemima u srodstvu, pokazuje rezultate relevantnih pregleda roditelja i ne ističe ekstremne nabore kao prednost. Izložbene nagrade nisu dokaz zdravlja. Upoznajte majku i, kada je moguće, oca šteneta, ali imajte na umu da izgled roditelja ne garantuje izgled ni zdravlje potomstva.

Prostor treba da bude čist i suv, a štenci navikavani na ljude i uobičajene kućne zvuke. Obratite pažnju na slobodno kretanje, čiste oči bez žmirkanja, disanje bez napora i kožu bez izraženog crvenila ili neprijatnog mirisa. Ponašanje posmatrajte u kontekstu: jedan susret nije dovoljan za pouzdanu procenu temperamenta. Nadut ili bolan stomak zahteva veterinarsku procenu, ne kućno postavljanje dijagnoze.

Zatražite zdravstvenu evidenciju, podatke o vakcinaciji i tretmanima protiv parazita, kao i pisani dogovor o kupovini. Za psa koji se prodaje sa rodovnikom proverite dokumentaciju kod nadležne kinološke organizacije. Zahtevi za identifikaciju, registraciju i putovanje razlikuju se među državama; pre preuzimanja, a posebno uvoza, proverite ih kod nadležnog organa i veterinara.

Cena i troškovi

Cena zavisi od zemlje, odgajivača, dokumentacije i drugih okolnosti, pa bez pouzdanih lokalnih podataka nije korisno navoditi raspon. Visoka cena ne garantuje zdravlje, kao što ni oznaka „pet-klasa“ ne znači da je pas sigurno zdrav. Takve oznake uglavnom opisuju procenjeni izložbeni ili uzgojni potencijal.

Pored nabavne cene, planirajte troškove kvalitetne hrane, preventivne zaštite, obuke i pregleda, kao i rezervu za lečenje kože, ušiju ili očiju. Pre odluke razmotrite i udomljavanje, uz otvoren razgovor o poznatom zdravstvenom stanju i ponašanju psa.