Prvi pas? Ove rase često umore početnike, a ove su mnogo lakši izbor

Prvog psa je lako zamisliti kao partnera za šetnje, izlete i mirne večeri kod kuće. Teži deo dolazi kasnije: kad shvatite da pas ne ulazi u vaš život kao prazna stranica, već sa instinktima, energijom, glasom, snagom i navikama koje su duboko vezane za ono za šta je njegova rasa vekovima stvarana. Zato pitanje nije samo „koji pas mi se sviđa“, nego „sa kojim psom mogu stvarno da živim svakog dana“.

Za vlasnika početnika najčešće nisu problem osnovne obaveze poput hranjenja i šetnje. Mnogo češće zapne na stvarima koje deluju manje očigledno: pas koji ne sluša kad uhvati miris, pas koji bez prestanka traži zadatak, pas koji je fizički prejak, pas koji se teško opušta, ili pas čije zdravlje traži ozbiljan budžet i stalnu pažnju. Upravo tu se pravi razlika između dobrog prvog psa i psa koji vas iscrpi već u prvoj godini.

Počnite od svog života, ne od izgleda psa

Najkorisnije pitanje nije da li volite velike, male, pahuljaste ili elegantne pse. Mnogo je važnije koliko ste zaista aktivni kada prođe početno uzbuđenje. Ako danas redovno šetate, vikendom volite prirodu i nije vam teško da svaki dan odvojite vreme za trening i mentalnu stimulaciju, izbor se širi. Ako zamišljate duge šetnje, ali realno često kasnite s posla i ponekad jedva stignete da odmorite, onda vam treba pas koji ume da živi mirnije.

Život u stanu nije prepreka sam po sebi, ali menja pravila igre. Pas bez dvorišta može biti sasvim srećan, samo ako mu njegov čovek zaista obezbedi kretanje, rutinu i izlaz za energiju. Problem nastaje kad se aktivna, glasna ili sklona bekstvu rasa nađe u malom prostoru, sa malo vremena i puno komšija. Tada ni najlepši park u blizini ne rešava sve.

Tu je i prizemniji deo priče: budžet. Neki psi traže redovno šišanje i profesionalno održavanje dlake. Drugi su jeftiniji za negu, ali skupi za veterinara. Treći traže časove treninga gotovo od starta, ne zato što su „loši“, nego zato što su pametni, snažni ili temperamentni na način koji početnik teško čita bez pomoći. Ako unapred ne uračunate troškove opreme, pregleda, osiguranja, škole za pse i nege, lako se desi da pas bude mnogo veći zalogaj nego što ste očekivali.

Rasa možda ne određuje baš svaki detalj karaktera, ali svrha zbog koje je pas uzgajan i dalje se veoma često vidi u svakodnevnom ponašanju.

To je razlog zašto su retriveri često spremni da sarađuju, terijeri umeju da pregovaraju, goniči slede nos pre nego vaš glas, a stočarski psi traže posao čak i kad im niko nije dao zadatak. Kad to prihvatite, biranje prvog psa postaje mnogo realnije.

Rase sa kojima se mnogi početnici najčešće namuče

Haskiji i drugi zaprežni psi

Malo koja rasa toliko privlači izgledom, a toliko često razočara nespremnog vlasnika. Haski deluje kao avanturista iz snova: lep, atletski, inteligentan. U praksi ume da bude glasan, vrlo samostalan, sklon bežanju i slabije motivisan da sluša samo zato što vi to želite. To nisu psi koji prirodno traže odobravanje vlasnika na način na koji to rade retriveri. Mnogi imaju snažan poriv za trčanjem, istraživanjem i donošenjem sopstvenih odluka.

Početnik često potceni koliko je to naporno. Nije stvar samo u dužini šetnje, već u tome što ovakav pas ume da testira granice, da zavija, preskače ili traži izlaz i da napolju ostane „gluv“ kad mu nešto privuče pažnju. Ako želite psa kog ćete lakše pustiti s povoca na bezbednim mestima i koji će prirodnije pratiti vaš ritam, ovo obično nije prvi izbor.

Stočarske rase

Border koli, australijski ovčar, kelpi, australijski govedar i slični psi često oduševe ljude koji vole pametne i živahne pse. Problem je što ta pamet dolazi u paketu sa upornošću, ogromnom potrebom za mentalnim radom i instinktima koji u običnom kućnom životu umeju da postanu naporni. Ujedanje za članke, kruženje, kontrolisanje kretanja ljudi i životinja, preterana fokusiranost na jednu osobu, glasnost i teško opuštanje nisu retkost.

Mnogi početnici misle da će ih „izmoriti“ dugom šetnjom. Ali ovim psima često nije problem samo fizička energija, već potreba da rade nešto smisleno. Ako ne dobiju zadatak, sami ga pronađu. A njihov izbor posla vlasniku se često ne dopadne.

Malinoa i radne linije ovčara

Belgijski malinoa je gotovo simbol psa koji izgleda fantastično, a za mnoge domove je pogrešan izbor. Izuzetno su intenzivni, brzi, motivisani i traže ozbiljno vođenje. Slično važi i za neke radne linije nemačkih ovčara i drugih radnih pasa. Ovde nije reč o tome da su „teški“ u običnom smislu, već da traže mnogo znanja, strukture i doslednosti. Greške u rukovanju se kod ovakvih pasa brže i ozbiljnije vide.

Za nekog ko tek ulazi u puno vlasništvo nad psom, to je često previše odjednom. Mnogi iskusni vlasnici kažu da ih je baš ovakav pas naterao da shvate koliko su bili nespremni uprkos čitanju i pripremi.

Čuvarske i fizički vrlo snažne rase

Akite, cane corso, presa canario, rotvajleri, dobermani, šar peji i slični tipovi pasa traže mnogo više od osnovne socijalizacije i nekoliko komandi. Kod njih je ulog veći zato što su snažni, teritorijalni ili rezervisani prema strancima. Kad se nešto uradi pogrešno, posledice nisu iste kao kod manjeg, mekšeg ili društvenijeg psa.

To ne znači da su takvi psi nužno „loši“, već da nisu pametan početnički izbor za većinu ljudi. Početniku je obično lakše da uči sa psom koji je društveniji, čitljiviji i spremniji na saradnju nego sa psom koji traži vrlo sigurnu ruku i iskustvo u proceni ponašanja.

Težina nije samo u energiji: problem mogu biti temperament, nagon ili zdravlje

Terijeri i jazavičari

Postoji posebna vrsta zahtevnosti koju ljudi često previdе kod manjih i srednjih pasa: tvrdoglavost upakovana u simpatično telo. Mnogi terijeri, uključujući Jack Russell terijera, foksterijera i airedalea, umeju da budu veoma bistri, hrabri i uporni, ali i skloni tome da sami odluče šta im je zanimljivo. Jazavičari imaju sličnu crtu. To su psi koji često deluju kao da o svakoj komandi prvo žele da pregovaraju.

Kod njih vlasnika ne iscrpi nužno kilometraža, već stalni osećaj da pas ima svoj plan. Uz to, jazavičari nose i ozbiljno upozorenje vezano za leđa i kičmu, pa prvi vlasnik mora da razume i kako se takav pas fizički čuva.

Goniči po mirisu, uključujući neke бигlove

Bigl se često preporučuje kao porodičan i veseo pas, i zaista mnogi jesu takvi. Ali za početnika postoji kvaka: nos im vrlo lako postane važniji od vlasnika. To znači da opoziv može biti klimav, koncentracija kratka, a kućno vaspitanje sporije nego što biste voleli. Neki goniči su i glasni, pa život u zgradi ume da postane izazov.

Ako vam se sviđa ovaj tip psa, odrasla jedinka sa poznatim navikama može biti mnogo bolja opcija od šteneta. Tako lakše znate da li dobijate veselog saputnika srednje energije ili tvrdoglavog istraživača koji prati miris bez obzira na sve.

Bokseri i slične „odskočne“ rase

Bokseri osvajaju šarmom, razigranošću i privrženošću, ali njihova mana za početnika često nije klasična neposlušnost, već preterani entuzijazam. To su psi koji umeju da skaču, da se zaleću, da burno reaguju i da dugo ostanu mladalački luckasti. Ako vlasnik nije dosledan u učenju samokontrole, dobija psa koji nije zlonameran, ali jeste naporan i fizički težak za obuzdavanje.

Kratkonjube i preterano uzgajane društvene rase

Francuski buldozi, mopsovi, engleski buldozi i neke druge rase deluju kao lak izbor jer ne traže maratonske šetnje. Međutim, početniku često promakne druga strana priče: zdravstveni problemi, alergije, disanje, koža, oči i visoki veterinarski troškovi. Kod nekih vrlo popularnih rasa problem nije temperament, već to što pas može biti skup i emotivno iscrpljujuć već od mladih godina.

Slično važi i za neke male društvene rase koje jesu nežne i umiljate, ali nose značajne nasledne zdravstvene rizike. Za prvog vlasnika je važno da ne bira samo po tome koliko je pas sladak i praktičan za stan, nego i koliko je realno spreman na dugoročnu negu.

Zašto je odrasli pas često lakši od šteneta

Mnogi ljudi zamišljaju da prvi pas mora biti štene, ali upravo je to često najteža varijanta. Štene grize, žvaće, budi noću, pravi haos po kući, tek uči gde se obavlja nužda i nema pojma kako da se smiri kad mu je dosadno. Čak i kod rasa koje kasnije važe za lake, taj prvi period ume da bude veoma naporan.

Odrasli pas daje vam jednu ogromnu prednost: već se vidi ko je. Znate približno nivo energije, odnos prema ljudima, ponašanje u kući, koliko je glasan, da li vuče na povocu, koliko lako se opušta. To je za prvog vlasnika zlata vredno, jer ne birate samo potencijal, već konkretnog psa.

Posebno dobar izbor često budu psi srednjih godina ili mirniji seniori. Takav pas i dalje može da ide u duže šetnje i na izlete, ali obično nema haotičnu energiju mladog psa. Za nekoga ko želi društvo, rutinu i lepo zajedničko odrastanje u ulozi vlasnika, to može biti mnogo srećniji početak nego sa štenetom koje traži pun radni dan.

Ako postoji mogućnost foster-to-adopt, odnosno probnog života pre konačnog usvajanja, to je jedan od najpametnijih puteva. Tako ne birate psa na osnovu jednog susreta, već vidite kako se uklapa u vaš stan, raspored i tempo.

Rase i tipovi pasa koji se često pokažu kao dobar izbor za početnike

Labrador i zlatni retriver

Nije slučajno što se labradori i zlatni retriveri stalno pojavljuju među preporukama za prvi pas. U proseku su druželjubivi, spremni na saradnju, relativno čitljivi u ponašanju i dovoljno prilagodljivi da mogu i na dužu šetnju i na mirnije popodne kod kuće. Za vlasnika početnika to mnogo znači.

Naravno, ni oni nisu igračka. Kao štenci znaju da budu vrlo naporni, puni zuba, energije i gluposti. Važno je i iz koje linije dolaze. Radne, lovne linije često su znatno živahnije i zahtevnije od mirnijih izložbenih, odnosno show linija. Ako birate prvog psa, odrasli labrador ili retriver iz stabilnije linije često je mnogo razumniji izbor od vrlo mladog psa iz izrazito radne kombinacije.

Greyhound i whippet

Mnoge iznenadi koliko ovi psi mogu biti laki za zajednički život. Iako deluju kao sportske mašine, greyhound i whippet su često mirni u kući, nežni, smešni i daleko manje zahtevni nego što njihov izgled sugeriše. Vole da potrče, ali nisu nužno psi koji traže sate i sate aktivnosti svakog dana.

Za početnika koji želi srednje velikog ili vitkog većeg psa, ovo može biti vrlo zanimljiva opcija. Treba ipak računati na nagon za jurenjem, oprez pri puštanju s povoca i na to da slabije podnose hladnoću, pa im zimi često treba dodatna zaštita.

Pudle, šnauceri, španijeli i društvene rase

Pudla je često dobar pas za početnika ako vlasnik razume dve stvari: veoma su pametne i traže negu dlake. Dakle, nisu „teške“ u smislu tvrdoglavosti ili grubosti, ali nisu ni pas kog možete mentalno zanemariti. Dobro rade sa ljudima koji vole trening i mogu da održavaju rutinu.

Kod španijela treba biti pažljiviji. Mnogi su nežni, veseli i prijatni za život, ali lovački instinkt i energija dosta variraju. Mirniji, dobro odabrani odrasli primerci mogu biti divni prvi psi, dok izrazito radne linije lako postanu previše zahtevne. Standardni ili patuljasti šnaucer nekome mogu odlično leći, ali umeju da budu glasni, oštriji i zahtevniji nego što početnik očekuje. Drugim rečima: ovde više nego ikad vredi gledati konkretnog psa, ne samo naziv rase.

Manje društvene rase mogu biti veoma zahvalne za početnike koji žele mirnijeg psa i nisu vezani za srednju veličinu. Ipak, kod nekih treba pažljivo proveriti zdravstvenu sliku rase i ne idealizovati ih samo zato što deluju „lake za stan“.

Prednosti

• Najčešće dobar prvi izbor su druželjivi, saradljivi psi umerenog nivoa energije

• Odrasli retriveri, neki hrtovi i stabilni psi iz proverenih linija često nude najviše predvidljivosti

• Pas koji ume da se smiri u kući početniku vredi više nego pas koji izgleda impresivno

Nedostaci

• Vrlo radne linije, izrazito samostalne rase i psi sa jakim čuvarskim instinktom često budu prevelik zalogaj

• Ne treba birati rasu samo zato što je popularna, lepa ili deluje „pametno“

• Ni preporučena rasa nije lak izbor ako uzmete štene bez vremena, plana i budžeta

Azil, udruženje ili odgajivač: kako birati otvorenih očiju

Do dobrog prvog psa može se doći na više načina. U azilu ili kroz udruženje prednost je što često možete upoznati odraslog psa i lakše proceniti temperament. Ako je pas bio u privremenom domu, informacije su obično još vrednije: kako ostaje sam, kakav je u stanu, da li je miran, kakav je s gostima i na povocu.

Mana je što mešanci i psi nepoznatog porekla ponekad donesu iznenađenja. Izgled ne mora tačno govoriti šta je u psu, a ni ponašanje u stresnom okruženju ne pokazuje uvek pravu sliku. Zato je korisno birati mesto koje psa dobro poznaje i neće vam prodavati priču, već iskreno reći i vrline i slabosti.

Odgovoran odgajivač nudi nešto drugo: veću predvidljivost u veličini, temperamentu i tipičnim potrebama, plus podršku nakon preuzimanja psa. To je posebno važno početnicima koji žele jasniju sliku onoga što dobijaju. Ako vam štene deluje previše, vredi pitati i za odraslog vraćenog psa ili penzionisanog izložbenog psa. Takvi psi ponekad budu odličan most između sigurnosti porekla i lakšeg ulaska u vlasništvo.

Pre konačne odluke proverite i vrlo praktične stvari koje ljudi često zaborave: da li zgrada, stanodavac, osiguranje ili kućni red imaju ograničenja za određene rase ili veličine pasa. To ume da bude presudno, a mnogi se sete tek kad se emotivno vežu za konkretnog psa.

Šta zapravo tražiti ako uzimate prvog psa

Ako želite da sebi povećate šansu za srećan početak, tražite psa koji je društven, relativno saradljiv, umeren po energiji i dovoljno stabilan da može i da se kreće i da se smiri. To je mnogo bolji put nego juriti rasu koja je trenutno moderna ili izgleda spektakularno na fotografijama.

Za većinu početnika najčešće su teži psi koji su stvarani da čuvaju, da se bore, da intenzivno teraju stoku ili da satima trče i rade bez predaha. To ne znači da takvi psi nemaju sjajne osobine. Imaju ih mnogo. Samo često traže vlasnika koji već zna kako da ih vodi.

Najbolji prvi pas nije najimpresivniji pas, niti onaj o kom maštate godinama ako vaš svakodnevni život ne može da ga podrži. Najbolji prvi pas je onaj s kojim možete da budete dosledni, smireni i uspešni iz dana u dan. A to je mnogo važnije od toga da li je rasa trenutno popularna, neobična ili posebno lepa.