Naziv španijel obuhvata različite pse: od lovačkih rasa koje podižu i donose divljač do malih pasa za društvo. Ipak, nisu sve rase koje u nazivu imaju „španijel” ili francusko „epanjel” deo iste kinološke grupe. Zato ih pri izboru treba porediti prema prvobitnoj nameni, temperamentu i svakodnevnim potrebama, a ne samo prema imenu ili izgledu.

Istorija španijela

Psi nalik španijelima opisivani su u evropskim zapisima pre nastanka današnjih rasnih standarda. Njihovo ime tradicionalno se povezuje sa Španijom, ali tačno poreklo svih ovih pasa nije pouzdano razjašnjeno. Srednjovekovni opisi ne dokazuju da su tada već postojale savremene rase.

Lovački španijeli razvijani su za traženje i podizanje divljači iz zaklona, a mnogi i za donošenje ulova. Tokom 19. i 20. veka uzgoj, izložbe i rasni standardi postepeno su oblikovali rase koje danas poznajemo. Pas Obo, često pominjan u istoriji koker španijela, nije predak svih španijela.

Mali španijeli za društvo razvijali su se drugačije od radnih lovačkih pasa. Ni njihov današnji izgled ni potrebe ne treba izjednačavati sa potrebama kokera, springera ili vodenih španijela.

Izgled, temperament i obuka

Mnogi španijeli imaju viseće uši i dlaku sa resama na nogama, ušima i repu. Međutim, veličina, građa i tip dlake znatno se razlikuju: dlaka može biti ravna, talasasta ili kovrdžava. Ne postoji jedan opis izgleda koji odgovara svim rasama iz ovog pregleda.

Lovačke rase često su aktivne, zainteresovane za mirise i spremne za saradnju sa čovekom. Potrebne su im šetnje, njuškanje, igra i obuka, ali i dovoljno odmora. Radne i izložbene linije iste rase mogu se razlikovati po intenzitetu aktivnosti.

Obuku zasnivajte na nagrađivanju i kratkim, doslednim vežbama. Posebno su korisni pouzdan dolazak na poziv, hodanje na opuštenom povocu i postepeno navikavanje na samoću. Lovački nagon može otežati puštanje psa bez povoca na neograđenom prostoru.

Socijalizacija i pažljivo upoznavanje mogu pomoći u zajedničkom životu sa drugim životinjama, ali ne garantuju slaganje. Zajedničko odrastanje nije zamena za nadzor, naročito uz ptice i male sisare. Interakcije psa i male dece takođe treba nadzirati, bez obzira na rasu.

Ptičari koji se često navode uz španijele

U klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije (FCI), ptičari su odvojeni od pasa koji podižu divljač, retrivera i vodenih pasa. Sledeće rase zato ne treba predstavljati kao vrste kokera ili springera, iako neke u svom nazivu imaju reč španijel. Navedene mere u ovom pregledu su orijentacione; za izložbene zahteve merodavan je standard odgovarajuće organizacije.

Veliki minsterlender

Izvor fotografije: petkeen.com

Nemački dugodlaki ptičar, okvirno visok 58–65 cm i težak oko 30 kg. To je snažan lovački pas, a ne terijer ili španijel u užem smislu. Potrebni su mu redovna aktivnost, rad njuhom i dosledna obuka; druželjubivost i ponašanje prema drugim psima zavise i od pojedinca i njegovih iskustava.

Mali minsterlender

Izvor fotografije: vinves.com

Zasebna nemačka rasa ptičara, a ne umanjena varijanta velikog minsterlendera. Obično ima oko 18–27 kg. Razvijan je za raznovrstan lovački rad i često pokazuje snažno interesovanje za mirise i divljač. Spremnost za saradnju ne znači da obuka prolazi bez truda.

Bretonski epanjel

Kompaktan francuski ptičar, često težak oko 14–18 kg. Iako se u nekim nazivima pojavljuje reč španijel, nije terijer niti pripada istoj FCI grupi kao kokeri. Često je živahan i zainteresovan za rad, pa mu je potrebna i mentalna aktivnost, ne samo dugo hodanje.

Plavi pikardijski španijel

Francuski ptičar prepoznatljiv po sivo-crnoj prošaranoj dlaci, koja daje plavičast utisak, i resama na ušima i nogama. Razvijan je za lovački rad, uključujući vlažne terene. Može živeti u stanu ako mu vlasnik obezbedi dovoljno kretanja, rada njuhom i odmora.

Drentski jarebičar

Izvor fotografije: akc.org

Holandski ptičar poznat i kao Drentsche Patrijshond. Ima srednje dugu dlaku sa resama i razvijan je za saradnju sa lovcem. Nasledne radne sklonosti nisu zamena za obuku: za bezbedan i pouzdan rad potrebni su učenje i iskustvo.

Nemački dugodlaki ptičar — langhar

Izvor fotografije: vomholzbach.com

Snažan nemački lovački pas, često težak oko 25–35 kg. Ima srednje dugu dlaku sa resama i izražene potrebe za aktivnošću. Može biti blizak porodici, ali se slaganje sa decom i drugim psima ne može zaključiti samo na osnovu rase.

Pont-odemer španijel

Izvor fotografije: dogbreedslist.info

Retka francuska rasa ptičara, prepoznatljiva po kovrdžavoj dlaci na telu i čuperku na glavi. Okvirna visina je 52–58 cm. Razvijan je za lov, naročito na vlažnim terenima; nega dlake i redovne aktivnosti ostaju važni i kada živi kao porodični pas.

Stabihun

Izvor fotografije: foxspb.com

Holandska rasa ptičara, poznata i kao Stabyhoun, priznata je u okviru FCI. Reč je o relativno retkom psu srednje veličine, sa dugom dlakom i lovačkom prošlošću. Često se opisuje kao privržen i uzdržan, ali temperament svakog psa treba procenjivati zasebno.

Francuski španijel

Izvor fotografije: petkeen.com

Francuski ptičar poznat kao Épagneul Français. Ima belu dlaku sa smeđim oznakama i rese na ušima, nogama i repu. To je aktivan lovački pas, a gusta dlaka ne znači da je zaštićen od svih vremenskih uslova niti da je rasa bez naslednih zdravstvenih problema.

Lovački španijeli i vodeni psi

Američki koker španijel

Manji španijel iz SAD, okvirno visok 34–39 cm. Prepoznatljiv je po zaobljenijoj glavi i bogatoj dlaci, čije održavanje zahteva dosta vremena. Često je društven i razigran, ali mu, pored nege, trebaju šetnje, obuka i postepeno navikavanje na ostajanje kod kuće.

Engleski koker španijel

Obično je visok oko 38–41 cm i težak približno 13–16 kg. To je živahan pas izraženog njuha, a radne linije mogu tražiti naročito mnogo angažovanja. Može odgovarati posvećenom početniku, ali nije pas kome obuka nije potrebna. Odmereni obroci i praćenje telesne kondicije pomažu u sprečavanju gojaznosti.

Engleski springer španijel

Veći i dugonogiji od kokera, najčešće težak oko 20–25 kg. Često je energičan, zainteresovan za ljude i spreman za rad. Budući vlasnik treba da se raspita o liniji iz koje pas potiče, jer razlike između radnog i izložbenog uzgoja mogu biti važne za svakodnevni život.

Velski springer španijel

Zasebna rasa iz Velsa, prepoznatljiva po crveno-beloj dlaci. Okvirno je visok 46–48 cm. Često je privržen porodici i aktivan, a prema nepoznatima može biti uzdržaniji. Potrebni su mu postepena socijalizacija i redovne aktivnosti primerene uzrastu i zdravlju.

Klumber španijel

Krupan, težak španijel niskog i snažnog tela, uglavnom bele dlake sa limunastim ili narandžastim oznakama. Često je mirnijeg tempa od springera, ali i dalje treba redovno kretanje i zanimljive zadatke. Važno je održavati zdravu telesnu masu i ne tumačiti izraženu tromost kao normalnu osobinu rase.

Koikerhondje

Izvor fotografije: brit-petfood.com

Mali holandski lovački pas, poznat i kao Kooikerhondje, razvijan za namamljivanje pataka u posebne zamke. Ima belu dlaku sa narandžastocrvenim oznakama, a na ušima se mogu javiti karakteristične crne rese. Često je živahan i osetljiv na način ophođenja; nije nužno otvoren prema svakom strancu.

Nemački prepeličar — vahtelhund

Nemački lovački pas poznat kao Deutscher Wachtelhund, okvirno visok 45–54 cm. Ima gustu, najčešće talasastu dlaku i snažno interesovanje za rad njuhom. Pre svega je radna rasa, pa nije dobar izbor samo zbog izgleda ako vlasnik nema plan za njegove aktivnosti.

Saseks španijel

Britanski španijel niskog, izduženog tela i zlatnosmeđe dlake. Obično je sporijeg tempa od lakših lovačkih španijela, ali mu i dalje trebaju šetnje i rad njuhom. Može biti glasan, što vredi uzeti u obzir pri životu u zgradi.

Fild španijel

Britanska rasa srednje veličine, okvirno visoka oko 46 cm. Ima svilenkastu dlaku sa resama i lovačko poreklo. Često je aktivan i privržen, ali može biti uzdržan prema nepoznatima. Potrebni su mu dosledna obuka i prilike za istraživanje mirisa.

Američki vodeni španijel

Rasa iz SAD, okvirno visoka 36–46 cm, sa talasastom ili kovrdžavom dlakom. Razvijana je za donošenje divljači, uključujući rad iz vode. Dobra sposobnost plivanja ne štiti psa od pothlađivanja, zamora ili utapanja: ulazak u vodu treba da bude postepen, uz nadzor i bez prisile.

Veterhun — holandski vodeni pas

Holandski vodeni pas, poznat kao Wetterhoun, ima snažno telo i gustu kovrdžavu dlaku. Može biti samostalan i uzdržan, pa su važni strpljiva obuka i rana pozitivna iskustva. Ni ova rasa nije otporna na neograničen boravak u hladnoj vodi ili na mrazu.

Irski vodeni španijel

Visok, atletski vodeni pas iz Irske, prepoznatljiv po kovrdžavoj smeđoj dlaci, čuperku na glavi i repu koji je najvećim delom kratko odlakan. Potrebni su mu redovna nega, fizička aktivnost i obuka. Često je razigran, ali ne mora biti jednako otvoren prema svim ljudima.

Ruski lovački španijel

Rasa razvijena u Rusiji, sa lakšom sportskom građom i dlakom sa resama. Namenjen je lovačkom radu i često pokazuje mnogo energije i interesovanja za divljač. Status priznavanja i uslove registracije treba proveriti kod kinološke organizacije u zemlji u kojoj se pas registruje.

Bojkin španijel

Američka lovačka rasa srednje veličine, obično teška oko 11–18 kg, sa smeđom dlakom. Razvijana je za rad na kopnu i u vodi. Često je društvena i spremna za saradnju, ali su joj potrebni obuka, aktivnost i pažljivo upoznavanje sa drugim ljubimcima.

Mali španijeli i psi za društvo

Kavaljer king Čarls španijel

Mali britanski pas za društvo, obično težak oko 5–8 kg. Često je nežan i privržen, ali mu trebaju svakodnevne šetnje, igra i društvo. Rasa ima značajne nasledne zdravstvene rizike, naročito bolesti srčanih zalistaka i neurološke probleme povezane sa siringomijelijom. Pri izboru šteneta tražite dokumentovane zdravstvene preglede roditelja i posavetujte se sa veterinarom o njihovom značenju; pregledi ne garantuju da pas neće oboleti.

King Čarls španijel

Zasebna rasa, manja i kraće njuške od kavaljera, obično teška oko 3,6–6,3 kg. To je pas za društvo sa svilenkastom dlakom koja zahteva redovnu negu. Zbog kratke njuške posebno je važno paziti na podnošenje toplote i napora; bučno ili otežano disanje ne treba prihvatati kao bezazlenu osobinu rase.

Kontinentalni patuljasti španijel

Mali pas za društvo u dve varijante: papijon ima uspravne, a falen spuštene uši. Težina je okvirno 1,5–5 kg. Uprkos veličini, često je veoma aktivan i rado uči. U igri sa decom treba sprečiti grubo podizanje i padove, jer je sitna građa osetljiva na povrede.

Tibetski španijel

Mali pas tibetskog porekla, obično težak oko 4–7 kg. Uprkos imenu, nije lovački španijel poput kokera. Često je budan, samostalan i privržen bliskim ljudima. Može lajati na nepoznate zvuke i posetioce, pa su korisni postepeno upoznavanje sa okolinom i nagrađivanje mirnog ponašanja.

Nega i zdravlje

Učestalost češljanja zavisi od tipa dlake i aktivnosti psa. Posebno proveravajte mesta iza ušiju, pazuhe i rese na nogama, gde se lako stvaraju čvorovi. Posle šetnje kroz visoku travu pregledajte dlaku, šape i predeo oko ušiju zbog krpelja i travnih osja.

Viseće i bogato odlakane uši treba redovno pregledati. Ne gurajte štapiće duboko u ušni kanal i ne koristite kapi na svoju ruku. Neprijatan miris, crvenilo, bol, sekret ili uporno tresenje glavom zahtevaju veterinarski pregled. Iznenadan nagib glave ili gubitak ravnoteže razlog su za hitan kontakt sa veterinarom.

Pre nabavke se raspitajte o zdravstvenim rizicima konkretne rase i pregledima roditelja, uključujući preglede očiju, zglobova ili srca kada su relevantni. Tražite rezultate, ne samo tvrdnju da su roditelji zdravi. Redovni veterinarski pregledi, nega zuba i kontrola telesne mase važni su za sve rase.

Koji pas odgovara vašem načinu života?

  • Aktivnost: procenite koliko vremena svakog dana možete odvojiti za šetnje, njuškanje, igru i obuku. Radni španijel ili ptičar obično traži više angažovanja od malog psa za društvo, ali ni mali psi nisu bez potreba.

  • Stanovanje: veličina stana nije jedino merilo. Važniji su dnevni raspored, dostupnost bezbednih šetnji, buka i mogućnost odmora. Dvorište ne zamenjuje šetnju ni kontakt sa ljudima.

  • Nega i troškovi: uračunajte češljanje, eventualno profesionalno uređivanje dlake, veterinarsku negu i moguće lečenje. Dužina dlake nije jedini pokazatelj zahtevnosti održavanja.

  • Odsustvovanje: planirajte postepeno navikavanje na samoću i pomoć kada ste dugo van kuće. Nijedna rasa nije garancija da će pas lako podnositi višesatno svakodnevno odsustvo.

  • Pojedinačni pas: upoznajte odrasle predstavnike rase i raspitajte se o temperamentu roditelja i liniji uzgoja. Kod udomljavanja razgovarajte o poznatom ponašanju psa, njegovim iskustvima i zdravstvenom stanju.

Gusta dlaka nije dovoljan razlog za stalni smeštaj u spoljašnjem boksu. Psu su potrebni bezbedan i suv prostor za odmor, zaštita od vrućine i hladnoće, svakodnevno druženje i aktivnosti. Izbor treba zasnovati na potrebama konkretnog psa, a ne na pretpostavci da su svi španijeli neumorni, poslušni ili pogodni za svaku porodicu.