Izgled pojedinih rasa pasa menjao se tokom vremena pod uticajem selektivnog uzgoja. Te promene nisu same po sebi dokaz napretka: pri uzgoju je važno voditi računa o zdravlju, funkcionalnosti i dobrobiti pasa. Standard rase opisuje njene poželjne osobine i služi kao merilo u uzgoju i ocenjivanju.

Šta je Međunarodna kinološka federacija?

Međunarodna kinološka federacija (Fédération Cynologique Internationale — FCI) osnovana je 1911. godine udruživanjem kinoloških organizacija iz Nemačke, Austrije, Belgije, Francuske i Holandije. Njeno delovanje prekinuto je tokom Prvog svetskog rata, a obnovljeno 1921. godine na inicijativu francuskih i belgijskih kinoloških organizacija.

FCI okuplja nacionalne kinološke organizacije iz velikog broja zemalja. Srbiju u ovoj federaciji predstavlja Kinološki savez Srbije. FCI nije jedina međunarodno uticajna kinološka organizacija, pa se priznavanje i razvrstavanje rasa mogu razlikovati među organizacijama.

Čime se FCI bavi?

  • Priznavanjem rasa i odobravanjem njihovih standarda, koji se objavljuju na engleskom, francuskom, nemačkom i španskom jeziku.

  • Utvrđivanjem zajedničkih pravila za međunarodne kinološke priredbe koje se održavaju pod njenim okriljem.

  • Potvrđivanjem međunarodnih šampionskih titula na osnovu propisanih uslova i ostvarenih rezultata.

Kako nastaje standard rase?

Za pripremu standarda odgovorna je zemlja porekla rase ili zemlja kojoj je povereno pokroviteljstvo nad rasom, preko svoje nadležne kinološke organizacije. FCI odobrava standarde i njihove izmene. Standard obično obuhvata poreklo i namenu rase, proporcije tela, izgled, kretanje, dlaku, temperament i mane koje se uzimaju u obzir pri ocenjivanju.

Standard opisuje ideal rase, a ne svakog pojedinačnog psa. Pripadnost rasi nije garancija određenog ponašanja ili dobrog zdravlja, niti izložbena ocena može da zameni veterinarski pregled.

Deset FCI grupa rasa

FCI razvrstava rase u deset grupa, prema njihovoj tradicionalnoj nameni i zajedničkim osobinama. Grupe su dalje podeljene na sekcije. Broj priznatih rasa menja se, pa aktuelan spisak i status određene rase treba proveriti kod FCI-ja ili nadležne nacionalne kinološke organizacije.

  • 1. grupa — Ovčarski i govedarski psi, osim švajcarskih govedarskih pasa.

  • 2. grupa — Pinčeri i šnauceri, molosi, švajcarski planinski i govedarski psi.

  • 3. grupa — Terijeri.

  • 4. grupa — Jazavičari.

  • 5. grupa — Špicevi i psi primitivnog tipa.

  • 6. grupa — Goniči, tragači po krvi i srodne rase.

  • 7. grupa — Ptičari.

  • 8. grupa — Retriveri, dizači divljači i psi za vodu.

  • 9. grupa — Psi za pratnju i razonodu.

  • 10. grupa — Hrtovi.

Privremeno priznate i nepriznate rase

FCI razlikuje privremeno i konačno priznate rase. Privremeno priznanje predstavlja poseban status u postupku priznavanja i ne treba ga poistovećivati sa potpunim odsustvom priznanja. Za konačno priznanje potrebno je ispuniti propisane uslove; ono ne dolazi automatski samo zato što je prošlo određeno vreme.

Neke rase priznaje nacionalna kinološka organizacija, ali ne i FCI. Odsustvo FCI priznanja ne znači da rasa ne postoji ili da nema standard i organizovan uzgoj. Različite organizacije imaju različite postupke i kriterijume priznavanja.

Mogućnost učešća pasa rasa koje FCI ne priznaje zavisi od pravila priredbe i nadležne nacionalne organizacije. Pre prijave treba proveriti da li se rasa prihvata, u kojoj kategoriji pas može da nastupi i za koje titule može da konkuriše.

Britanski Kennel Club, osnovan 1873. godine, i Američki kinološki klub (American Kennel Club — AKC) nisu članovi FCI-ja i imaju sopstvene sisteme priznavanja i klasifikacije rasa. Priznanje rase u jednoj organizaciji ne znači automatski isti status u drugoj. Za upis u rodovnu knjigu, priznavanje rodovnika ili izlaganje psa merodavna su pravila organizacije kojoj se obraćate.