Razumevanje čvorića kod pasa: Uzroci, simptomi i lečenje

Čvorići kod psa – osnove

• Čvorići na koži kod psa ne moraju predstavljati opasnost po život ako se radi o benignom tumoru ili nekoj vrsti povrede. Međutim, mogu biti veoma opasni i bez adekvatnog lečenja dovesti do smrtnog ishoda.
• Otkrivanje bilo kakvog čvorića na telu kućnog ljubimca je razlog za posetu veterinaru radi postavljanja dijagnoze i određivanja strategije lečenja.
• Lečenje benignih tumora često nije potrebno. Maligne formacije mogu se lečiti operativno, hemoterapijom i radioterapijom.
• Rano otkrivanje malignog tumora znatno povećava uspeh lečenja.
• Pošto tačni uzroci formiranja tumora nisu utvrđeni, profilaktika njihovog pojavljivanja je otežana ili čak nemoguća.

Osnovni uzroci pojave čvorića

Kod pasa, svi čvorići ispod kože mogu se podeliti na tumorske i netumorske. Netumorski mogu nastati usled infekcija, upala, alergijskih reakcija. Uzroci pojave tumora nisu utvrđeni, pa se pretpostavljaju nasleđeni faktori, genetski defekti, radiozračenje, mikrotalasi, ultraljubičasto zračenje i drugo. Uz to, tumori se morfološki dele na benigni i maligni.

Benigni

• Lipoma – Lipoma je okrugla ili blago izdužena formacija koja se pojavljuje ispod kože. Njene dimenzije mogu varirati – na početku je skoro neprimetna, ali s vremenom može narasti do velikih razmera. Lipoma se formira iz masnog tkiva, pomična je u odnosu na druga tkiva i kožu. Kod psa ne izaziva bolne senzacije. Lipome se mogu pojavljivati u bilo kojim delovima tela gde postoji masno tkivo, često na vratu, strani i leđima.
• Histiocitoma – Histiocitoma je okrugla ili blago hrskava, ružičasto-crvena formacija na koži manjeg oblika. Formira se iz Langerganovih ćelija koje su normalno prisutne u koži i sluzokožama. Najčešće se javljaju kod mladih pasa, sa prosečnom starošću od 18 meseci. Tačan uzrok njihovog pojavljivanja nije poznat. Tipično se nalaze na glavi, ušnim školjkama, kao i na stomaku, šapama i trupu.
• Papiloma – Najčešće su papilome male, hrskave, ružičaste ili braon formacije na koži. Prisutne su kod mnogih starijih ljubimaca. Papilome mogu da se nalaze na bilo kojim delovima tela, obično ne rastu značajno i ne izazivaju nelagodnost životinji. Njihovo pojavljivanje je uglavnom virusne prirode.
• Adenoma – Adenome su benigni tumori žlezdanog tkiva. Na koži se često formiraju iz lojnica, a ređe iz znojnih žlezda. Obično izgledaju kao cistične formacije na telu, često u području leđa i strana. Tačni uzroci pojave adenoma nisu utvrđeni, ali mogu uključivati infektivne faktore.

Maligni

• Adenokarcinoma dojnih žlezda – Tumor dojnih žlezda je jedan od najčešće prisutnih kod pasa. Najčešće se manifestuje kao pojedinačne ili više tumora u području bradavica na stomaku psa u obliku čvorića. Čvorići mogu biti čvrsti na dodir, gotovo kao kost, a u nekim slučajevima – mekani i elastični. Najčešće se ovakvi zahvati otkrivaju kod ženki, ali se javljaju i kod mužjaka. Dokazano je da je razvoj tumora povezan sa hormonskim uzrocima. Sterilizovane ženke pre prve točke imaju mnogo manji rizik od razvoja ovakvih tumora nego one sterilizovane nakon prve točke. Takođe, takve formacije se često javljaju kod životinja koje primaju hormonske preparate radi sprečavanja seksualne aktivnosti.
• Mastocitoma – Mastocitoma je tumor koji može izgledati sasvim različito. Na primer, može se manifestovati kao mala ružičasta kvržica, ili može izazvati crvenilo područja kože, sa svrbežom i čirima. Mesto lokalizacije takođe varira, najčešće se nalaze na trupu, ređe na udovima, a retko na glavi, vratu i sluzokožama. Mastocitoma je veoma lukavača jer u početku nema znakova malignosti, ali s vremenom se pokazuje veoma agresivno i daje metastatske zahvate.
• Ploščasti karcinom – Ovaj tumor može imati različit izgled i podsećati na papilomu, hrskavo formirano na nogetki. Može biti upaljen, izučen i prekriven krakama. Ovaj tumor se može pojaviti na glavi i vratu psa, a uzrok njegovog pojavljivanja može biti izloženost ultraljubičastim zracima. Takođe se može naći na trupu životinje, u tom slučaju se pretpostavlja virusni uzrok pojave. Ovo formiranje se javlja na koži pasa u 20% slučajeva. Smatra se izuzetno teškim za lečenje, često su rezultati negativni.
• Melanom – Melanom je maligna forma koja se razvija iz pigmentnih ćelija – melanocita. Obično izgleda kao tamno braon ili crni nodul, a u retkim slučajevima može biti bezbojna. Često su ivice tumora neravne, mogu biti čirevi, krvarenja. Pojavljuje se na bilo kojem delu tela psa gde postoje melanociti, zahvataju kožu, sluzokožu, nervni sistem i neke unutrašnje organe. Uzroci pojave su često genetski, ali igraju ulogu i ultraljubičasto zračenje, jonizujuće zračenje i drugo. Potrebno je diferencirati melanom od melanocitoma. Melanom je izuzetno maligno novotvorstvo kože, dok melanocitom ima povoljne prognoze.
• Fibrosarkom – Najčešće se ovaj tumor formira iz ćelija kože i potkožnog vezivnog tkiva. Može izgledati kao čvrsta okrugla formacija, obično nepravilnog oblika i hrskava. Pri palpaciji je tumor nepokretan, ali ne izaziva značajan neprijatnost kod psa. Obično se otkrivaju kod odraslih pasa, prosečne starosti od 8–11 godina. Tačni uzroci takođe nisu utvrđeni.

Ostali uzroci

• Apsces – Najčešći razlog otkrića čvrstoće ispod kože kod psa, koja nije tumorske prirode, je apsces. Apsces je šupljina ispunjena gnojem. Obično nastaje nakon povrede kože, borbi sa drugim životinjama. Apsces se može javiti na bilo kojem delu tela psa gde je došla do infekcije. Izgleda kao topla i bolna kvržica na dodir.
• Injekcija – Otečenost na mestu primene nekog preparata je normalan proces. Ako je preparat primljen subkutanim putem u velikom volumenu u obliku potkožne infuzije, takva otečenost može dostići značajne dimenzije, ali bi trebala proći u roku od 10–15 minuta. Ako se otečenost nakon tog vremena ne smanjuje, bolje je ponovo posetiti kliniku radi utvrđivanja razloga.
• Alergija – Ponekad akutna alergija kod životinje može da se manifestuje višestrukim čvorićima po celom telu, koja brzo i naglo nastaju. U tom slučaju verovatno je reč o urtikariji. Alergija može nastati na bilo koji spoljašnji element – polen biljke, parfeme, deterdžent. Često urtikarija nastaje usled alergije na neki lek.
• Hernija – Hernija je izbočenje unutrašnjih organa u šupljinu u kojoj ne bi trebalo da se nalaze. Prilično često vlasnici otkriju čvorić kod šteneta na stomaku. Verovatnoća je da je uzrok pupačna hernija. Hernije se takođe mogu otkriti u području prepona sa jedne ili obe strane, kao i ispod repa.
• Uvećanje limfnih čvorova – Uvećanje limfnih čvorova kod psa može izgledati kao čvorići ispod kože. Može se otkriti ispod donje vilice, u području lopatica, ispod pazuha i na preponama. Uzrok njihove povećanosti mogu biti infekcioni i upalni procesi, kao i tumori u obližnjim područjima i njihova metastaza u te limfne čvorove.

Prateći simptomi

Benigni tumori ne bi trebalo da prate bilo kakvi dodatni simptomi. Maligni tumori, nasuprot tome, mogu pogoršati kvalitet života kućnog ljubimca. Obično, u ranim fazama, pas ne oseća izraženu nelagodnost. Kako tumor raste i napreduje, životinja može osećati bol i slabost. Često dolazi do metastaziranja tumora u pluća, nakon čega psu postaje teško da diše, pojavljuje se gušenje. Tumor se može proširiti na mnoge organe i tkiva, što dovodi do smanjenja njihovih funkcija i smrti životinje.

Apsces često može pratiti povećanje telesne temperature, letargija, odbijanje od hrane. Sam apsces je bolan na dodir i izaziva nelagodnost kod psa. Alergija sa bezopasnim osipima po telu može preći u potencijalno opasnu otečenost disajnih puteva. Mala, nezazeta hernija obično ne uzrokuje nelagodnost životinji. Pri zauzimanju hernijskog prstena, ona postaje bolna i čvrsta. Dugotrajno stezanje tkiva dovodi do njihove nekroze, a pas može poginuti.

Kada je potrebno odmah posetiti veterinara?

Ako se na telu vašeg psa pojave čvorići – to je razlog za posetu veterinaru radi pregleda. Ne treba odlagati odlazak u kliniku i nadati se da će se sami povući. Ako je tumor benigni, možete biti mirni i ne brinuti se za zdravlje kućnog ljubimca. Rano otkrivanje malignog tumora daje dobre šanse za pozitivan ishod lečenja. Ako se maligni tumor otkrije u poslednjim fazama, često je već gotovo ništa što se može učiniti, lekar može prepisati samo podršku u lečenju.

Lečenje apscesa je neophodno započeti odmah po otkriću, odlaganje posete veterinaru može dovesti do infekcije krvi. Alergijske reakcije takođe je potrebno odmah kontrolisati, ne čekajući oticanje grkljana. Zazate hernije se podvrgavaju hitnoj hirurgiji pre nego što dođe do nekroze tkiva. Nezazeta hernija se leči planirano, ali ako se odlaže, u bilo kom trenutku može zahtevati hitnu operaciju.

Dijagnoza

Dijagnoza počinje prikupljanjem anamneze, utvrđivanjem kada se čvorić prvi put pojavio, koliko brzo je narastao. Zatim se kućni ljubimac pažljivo pregleda, palpira se formacije na čvrstinu, pokretljivost, bolnost za životinju. Takođe se palpiraju površinski limfni čvorovi. Često se koristi metod citološke dijagnostike. Pomoću igle i špriceva iz formacije se usisavaju ćelije koje se potom postavljaju na staklo za promatranje. Materijal se farba i pažljivo proučava pod mikroskopom. Putem citologije se obično može postaviti preliminarna dijagnoza. Za postavljanje konačne dijagnoze, u mnogim slučajevima, neophodno je sprovesti biopsiju i histološku analizu. Ova procedura je složenija i zahteva više vremena za dobijanje rezultata. Ako se kod životinje planira operacija sa ciljem uklanjanja tumora, veterinar može preporučiti magnetnu rezonantnu tomografiju.

Lečenje čvorića kod pasa

Lečenje će uvek zavisiti od tipa formacije. U većini slučajeva, benigni tumori ne zahtevaju lečenje. Histiocitomi se sami povlače u toku mesec dana. Lipomi mogu narasti do prilično visokih dimenzija i ometati psu da hoda, leži ili se uopšte kreće. Ako lipoma brzo raste, bolje je da se ukloni. Papilome i adenome se ne povećavaju u veličini i retko na neki način smetaju. Na nekim mestima na telu mogu biti podložne stalnoj traumatizaciji, zbog čega se mogu inficirati, krvariti, u tom slučaju je bolje da ih uklonite.

Lečenje malignih tumora zavisi od mnogih faktora i individualno ga bira onkolog. Uzimaju se u obzir tip i veličina tumora, njegova lokalizacija, faza onkološkog procesa, prisustvo metastaza. Može se koristiti hirurško uklanjanje formacije, hemoterapija, radioterapija.

Lečenje apscesa uključuje čišćenje šupljine od gnoja, ugradnju drenaza za odvod tečnosti iz šupljine i korišćenje antimikrobnih preparata lokalno i sistemski. Alergijske reakcije leče se pomoću antihistaminika i, ako je potrebno, hormona. Hernije se leče samo operativno. Suprotno rasprostranjenom mišljenju, nijedni narodni preparati ne mogu pomoći kod hernija, bez operacije nije moguće vratiti organe na odgovarajuće mesto i zatvoriti hernijski prsten. Povećanje limfnih čvorova je samo simptom nekog patološkog procesa u organizmu, potrebno je utvrditi uzrok i usmeriti lečenje na njega.

Prevencija

Nažalost, ne postoji prevencija većine tumorskih formacija. Do sada tačni uzroci njihovog pojavljivanja nisu utvrđeni, smatra se da u njihovom razvoju igraju ulogu ultraljubičasto i jonizujuće zračenje, loša ekologija i drugi faktori, koje je izuzimanje iz života ljubimca veoma otežano. Prevencija tumora dojnih žlezda je moguća. Postoje istraživanja koja pokazuju da sterilizovane ženke pre prve točke imaju manju verovatnoću da razviju takav maligni tumor (manje od 0,05%) nego one koje su sterilizovane nakon prve točke. Dalje, sa svakom točkom koji pas ima, taj procenat se povećava. Sterilizacija u starijem dobu (preko dve godine) ne smanjuje rizik od razvoja novih formacija. Takođe, izbegavanje primene hormonskih preparata radi zaustavljanja točke smanjuje rizik od razvoja onkologije.

Prevencija apscesa je moguća sprečavanjem slobodnog odlasci i borbi među psima. Nemoguće je predvideti razvoj alergijske reakcije na nešto, ali ako je alergen poznat, treba izbegavati kontakt sa njim. Hernije su često urođene, što nije moguće preventirati, ali travme izazvane hernijama se mogu izbegavati ako se uvek prati ljubimac na šetnjama.

Odgovori na često postavljana pitanja

Kod psa se pojavio čvorić ispod kože na strani, liči na šav – šta je to?

Čvorić na strani može imati različito poreklo. To može biti benigni tumor poput lipoma, koji ne šteti organizmu i ne zahteva hitno lečenje, ili može biti maligni tumor poput fibrosarkoma. Potrebno je ustanoviti tip formacije kako bi se planiralo dalje lečenje.

Kod psa na glavi je čvorić u obliku izrasline – šta je to?

Ako pas ima malu izraslinu na koži koja podseća na karfiol (okrugli, hrskavi i na nogetki), najverovatnije se radi o papilomi. Moguće su i druge formacije. Bez citološke ili histološke analize nije moguće postaviti tačnu dijagnozu.

Šta može značiti čvorić na leđima ispod kože kod psa, koji liči na tumor?

Čvorić na leđima može nastati iz različitih razloga. Ako je pas ubijen, to može biti apsces. Ako su povrede isključene, postoji mogućnost prisustva tumora. Potrebno je detaljnije utvrditi poreklo da bi se planirale dalje akcije.

Trebam li biti zabrinut ako je kod psa na uhu pojavio čvorić?

Ako je uvo ili ivica uva otečena i postala podnožnica, velika je verovatnoća da se radi o hematoomi. Potrebno je lečenje što je pre moguće, dok se infekcija nije razvila. Ako čvorić na ušnom školjku liči na veliku ružičastu kvržicu, velika je verovatnoća da je to histiocitoma, koja će se sama povući. U svakom slučaju, radi utvrđivanja porekla promena, potrebno je obratiti se veterinaru.

Kod psa je na šapi pojavio čvorić koji liči na nekakvu izraslinu ili tumor – šta to može biti?

Opisano utesnjenešce na šapi kod psa može biti papiloma, adenoma lojnica, cistična formacija, histiocitoma ili mastocitoma, a ne isključeni su i maligni tumori kože. Tačnu dijagnozu možete postaviti pomoću histološke analize.

Da li treba da odem kod veterinara ako je kod psa na repu pojavio čvorić koji liči na tumor?

Poseta veterinaru je obavezna radi postavljanja tačne dijagnoze. Takva izraslina na repu kod pasa može biti znak benignog ili malignog tumora. Veterinarski lekar će obaviti potrebna istraživanja na pregledu kako bi isključio promene u kostnoj strukturi, a može biti potrebna i rendgenska snimka repa.

Izvori:

Milanović, J. (2020). Veterinarska Hematologija. Beograd: VetBooks.

Petrović, S. (2018). Onkologija Štetara. Novi Sad: GradBooks.