Vrste crva kod pasa
Parazitski crvi mogu živeti u crevima psa, ali i u krvnim sudovima, plućima, potkožnom tkivu i drugim organima. Način zaraze, simptomi i lečenje zavise od vrste parazita. Pas može biti zaražen i bez vidljivih tegoba, a odsustvo crva u stolici ne isključuje infekciju.
Nematode — valjkasti crvi
U ovu grupu spadaju crevne gliste, ankilostome, bičasti crvi i dirofilarije. Njihova veličina i mesto na kome žive znatno se razlikuju, pa se ne mogu svi prepoznati pregledom stolice.
Parazit | Način zaraze | Gde živi i zašto je važan |
|---|---|---|
Toxocara canis i Toxascaris leonina | Gutanje sazrelih jaja iz okoline ili zaraženih životinja. Toxocara canis može se preneti i sa majke na štene, pre rođenja ili mlekom. | Odrasli crvi žive u tankom crevu. Naročito kod štenadi mogu izazvati slab napredak, nadut stomak, povraćanje i dijareju. |
Ankilostome | Larve iz okoline mogu se progutati ili prodreti kroz kožu. Kod nekih vrsta moguć je prenos mlekom. | Žive u tankom crevu i hrane se krvlju. Mogu izazvati ozbiljnu anemiju, naročito kod štenadi. |
Bičasti crv — Trichuris vulpis | Gutanje jaja koja su sazrela u okolini. Jaja mogu dugo opstati u zemljištu. | Živi prvenstveno u slepom i debelom crevu. Može izazvati dijareju sa sluzi ili krvlju i gubitak težine. |
Dirofilaria immitis i Dirofilaria repens | Prenose ih komarci koji prethodno uzmu krv zaražene životinje. Pas se ne zaražava gutanjem komarca. | D. immitis, poznata kao srčani crv, živi pre svega u plućnim arterijama, a kod težih infekcija i u desnoj strani srca. D. repens uglavnom živi u potkožnom tkivu. |
Trichinella | Jedenje zaraženog sirovog ili nedovoljno termički obrađenog mesa. | Odrasli paraziti žive u crevima, a larve dospevaju u mišiće. Ženke oslobađaju larve, ne jaja koja se šire krvotokom. |
Cestode — pantljičare
Pantljičare su pljosnati crvi čije se telo sastoji od članaka. Neke vrste su duge, dok su druge, poput ehinokoka, veoma male. U stolici ili na dlaci oko anusa ponekad se vide članci nalik zrncima pirinča; ceo parazit najčešće nije vidljiv.
Parazit | Način zaraze psa | Važna napomena |
|---|---|---|
Dipylidium caninum | Gutanje zaražene buve, najčešće tokom lizanja i grickanja dlake; mogući prenosioci su i određene vaši. | Živi u tankom crevu. Lečenje mora biti praćeno suzbijanjem buva da bi se smanjio rizik od ponovne zaraze. |
Echinococcus | Jedenje zaraženih sirovih organa ili zaraženih životinja, zavisno od vrste ehinokoka. | Odrasli crvi žive u crevima psa, često bez očiglednih simptoma. Jaja izlučena izmetom predstavljaju ozbiljan rizik za ljude. |
Riblje pantljičare | Jedenje sirove ili nedovoljno termički obrađene zaražene ribe. | Odrasli paraziti žive u crevima. Rizik zavisi od vrste ribe i područja iz kog potiče. |
Trematode — metilji
Metilji su uglavnom pljosnati paraziti koji se za tkiva pričvršćuju pomoću usisnih struktura. Nisu podjednako zastupljeni u svim područjima. Rizik može biti povezan sa jedenjem sirove ribe, vodozemaca ili kontaktom sa zaraženim vodenim biljkama i vodom.
Parazit | Način zaraze | Mesto parazitiranja |
|---|---|---|
Opisthorchis | Jedenje zaražene sirove ili nedovoljno termički obrađene ribe. | Prvenstveno žučni kanali. |
Fasciola | Gutanje infektivnih stadijuma sa vodenih biljaka ili iz vode; infekcija kod pasa nije česta. | Jetra i žučni kanali. |
Alaria | Jedenje zaraženih vodozemaca ili drugih životinja koje nose larve. | Odrasli paraziti žive u crevima; larve tokom razvoja migriraju kroz tkiva. |
Kako se pas zarazi?
Najčešći putevi zaraze su gutanje jaja ili larvi iz kontaminirane zemlje, gutanje buva, jedenje zaraženog plena ili sirovog mesa i ribe, kao i ubodi komaraca. Kod pojedinih vrsta larve mogu prodreti kroz kožu ili se preneti sa majke na štene. Ne prenose se svi crvi na isti način.
Jaja nekih crevnih crva moraju najpre sazreti u okolini da bi postala infektivna. Zato brzo uklanjanje izmeta pomaže u smanjenju kontaminacije, ali ne uklanja jaja koja već postoje u zemljištu. Pas ih može progutati i lizanjem zaprljanih šapa ili predmeta.
Psi koji love, jedu otpatke ili sirove iznutrice i imaju buve mogu imati veći rizik od određenih infekcija. Klima utiče na razvoj nekih parazita i aktivnost njihovih prenosilaca, ali zaraza nije ograničena na tropske ili tople krajeve.
Simptomi i znaci koje treba pratiti
Simptomi nisu dovoljno specifični da bi se na osnovu njih utvrdila vrsta crva. Iste tegobe mogu izazvati druge bolesti, a neki zaraženi psi nemaju vidljive simptome.
Dijareja, sluz ili krv u stolici, povraćanje i promena apetita.
Gubitak težine ili slab napredak šteneta, ponekad uz uvećan stomak.
Malaksalost i blede desni, koje mogu ukazivati na anemiju.
Kašalj, slabije podnošenje napora ili otežano disanje kod nekih infekcija koje zahvataju pluća i krvne sudove.
Članci pantljičare u stolici ili oko anusa, uz moguće lizanje i svrab tog područja.
Trljanje zadnjeg dela tela o pod češće može biti povezano sa analnim žlezdama ili drugim lokalnim problemima i nije dokaz da pas ima crve. Promene dlake i svrab takođe imaju brojne druge uzroke. Boja povraćenog sadržaja ne otkriva vrstu parazita.
Kada je potreban hitan pregled?
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše, kolabira, izrazito je slab, ima veoma blede desni, obilno krvarenje ili crnu katranastu stolicu. Uporno povraćanje, nemogućnost zadržavanja vode i bolan, naglo uvećan stomak takođe zahtevaju hitan pregled. Ovi znaci mogu imati uzroke koji nisu povezani sa parazitima.
Kod šteneta se dijareja, povraćanje i odbijanje hrane mogu brzo pogoršati, pa se javite veterinaru bez odlaganja. Kod odraslog psa zakažite pregled zbog ponavljane dijareje, mršavljenja, kašlja ili vidljivih parazita, čak i kada se inače ponaša uobičajeno.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar bira preglede prema simptomima, uzrastu, prethodnim tretmanima, putovanjima i načinu života psa. Za crevne parazite često se analizira izmet. Uzorak prikupite i čuvajte prema uputstvu ordinacije; ako vidite crva ili članak, fotografija ili uzorak mogu pomoći u identifikaciji.
Jedan negativan nalaz stolice ne isključuje sve infekcije: jaja se ne izlučuju uvek ravnomerno, a u ranoj fazi mogu još izostati. Zato veterinar može tražiti ponovljene uzorke ili dodatne testove.
Za srčanog crva koriste se krvni testovi na antigen i, prema potrebi, pregled na mikrofilarije. Infekcija se može otkriti pre pojave teških simptoma, ali prerano testiranje može dati negativan rezultat. Anemija ili povećan broj eozinofila mogu biti pomoćni nalazi, ne dokaz određene parazitske infekcije. Rendgen i ultrazvuk koriste se po indikaciji, naročito za procenu posledica bolesti.
Lečenje crva kod pasa
Ne postoji jedan lek koji pouzdano pokriva sve vrste crva. Veterinar bira preparat i režim primene prema parazitu, telesnoj masi, uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Pirantel i fenbendazol koriste se protiv određenih crevnih nematoda, a prazikvantel protiv mnogih pantljičara. To nisu međusobno zamenljivi lekovi niti preporuka da ih dajete na svoju ruku.
Pratite dozu i razmake između davanja koje odredi veterinar. Potreba za ponavljanjem terapije i kontrolnim testiranjem zavisi od infekcije i preparata. Ne kombinujte proizvode bez saveta veterinara i ne koristite preparate namenjene drugim vrstama životinja.
Lečenje srčanog crva zahteva poseban plan, procenu težine bolesti i ograničavanje fizičke aktivnosti prema uputstvu veterinara. Obična tableta protiv crevnih crva ne zamenjuje tu terapiju. Psi sa anemijom, dehidracijom ili drugim komplikacijama mogu zahtevati dodatno lečenje.
Kod infekcije pantljičarom koju prenose buve potrebno je istovremeno suzbiti buve na životinjama i u okolini. Bez toga je moguća ponovna zaraza i posle uspešnog tretmana.
Crvi kod štenadi
Štenad su posebno osetljiva na posledice crevnih parazita. Toxocara canis može se preneti pre rođenja ili mlekom, a neke ankilostome mlekom. Prenose se larve, ne jaja kroz posteljicu. Neka štenad deluju zdravo uprkos infekciji.
Slabo dobijanje na težini, uvećan stomak, dijareja, povraćanje, malaksalost ili blede desni zahtevaju pregled. Koksidije i drugi jednoćelijski paraziti takođe mogu izazvati dijareju kod štenadi, ali nisu crvi i ne leče se nužno istim preparatima.
Plan dehelmintizacije treba dogovoriti od ranog uzrasta. Kod mnogih štenadi tretmani započinju oko druge nedelje života i ponavljaju se u kratkim razmacima, ali konkretan raspored i izbor preparata mora odrediti veterinar. Po dolasku šteneta u novi dom ponesite podatke o ranijim tretmanima i dogovorite nastavak zaštite, uključujući procenu majke i drugih pasa u domaćinstvu.
Prevencija i smanjenje rizika
Redovno uklanjajte izmet, održavajte prostor u kome pas boravi i perite ruke posle čišćenja.
Sprečavajte jedenje izmeta, plena, otpadaka i sirovih iznutrica. Ne nudite sirovo meso ili ribu kao bezbednu alternativu termički obrađenoj hrani.
Sprovodite zaštitu od buva odgovarajućim preparatom i, kada je potrebno, tretirajte okolinu i ostale ljubimce.
Sa veterinarom dogovorite učestalost pregleda stolice i preventivnih tretmana prema uzrastu i riziku psa. Jedan raspored ne odgovara svim psima.
Ako pas živi u području sa srčanim crvom ili tamo putuje, dogovorite testiranje i odgovarajuću preventivu pre puta.
Ne menjajte preparate nasumično radi „rotacije”. Važno je koje parazite proizvod pokriva, da li odgovara psu i da li se pravilno primenjuje. Zaštita od buva i krpelja ne znači automatski zaštitu od srčanog crva. Preparati koji odbijaju komarce mogu smanjiti izloženost ubodima, ali ne zamenjuju specifičnu preventivu dirofilarioze.
Trajanje i učestalost preventive srčanog crva zavise od preparata i lokalnog rizika; u nekim područjima zaštita je potrebna tokom cele godine. Veterinar procenjuje i kada treba obaviti testiranje. Ne započinjite ili menjajte program samo prema tome da li trenutno vidite komarce.
Može li čovek da se zarazi?
Neki paraziti pasa mogu zaraziti ljude. Na primer, gutanje infektivnih jaja toksokare ili ehinokoka iz kontaminirane okoline može izazvati oboljenja različitih organa. Larve pojedinih ankilostoma mogu prodreti kroz kožu, a Dipylidium se prenosi gutanjem zaražene buve. Samo maženje psa nije uobičajen put za sve ove infekcije.
Perite ruke posle kontakta sa izmetom, zemljom i životinjama, kao i pre jela. Nosite rukavice pri radu u bašti i obuću na potencijalno kontaminiranom tlu. Pokrivajte dečje peščanike, ne dozvoljavajte deci da stavljaju zemlju ili zaprljane predmete u usta i održavajte zaštitu ljubimaca od parazita.
Ne dozvoljavajte psu da liže lice ili otvorene rane. Nije potrebno rutinski izolovati decu od zdravog psa samo dok se čeka preventivni tretman; važni su nadzor, higijena i veterinarski plan. Ako sumnjate na infekciju kod čoveka, obratite se lekaru i ne koristite veterinarske lekove.
Česta pitanja
Kako izgledaju crvi u stolici?
Odrasle crevne gliste mogu ličiti na svetle niti ili špagete, dok članci nekih pantljičara liče na zrnca pirinča. Jaja su mikroskopska. Mnoge vrste crva se uopšte ne vide golim okom, pa izgled stolice nije dovoljan za dijagnozu.
Može li pas da ugine od crva?
Teške infekcije mogu biti smrtonosne, naročito ako izazovu ozbiljnu anemiju kod šteneta ili teško oštećenje plućnih krvnih sudova i srca. Pravovremeni pregled je važan, ali ishod zavisi od vrste infekcije, komplikacija i opšteg stanja psa.
Da li je dovoljno dati jednu tabletu?
Ponekad je dovoljan jedan tretman za određenu infekciju, ali u drugim slučajevima potrebni su ponovljena terapija, kontrolni testovi ili dodatno lečenje. Ne ponavljajte doze naslepo: pratite uputstvo veterinara i uklonite izvor ponovne zaraze kada je to moguće.
