Meningitis je upala ovojnica mozga i kičmene moždine. Može biti infektivnog ili imunološki posredovanog porekla, a lečenje zavisi od uzroka. Bol i ukočenost vrata, naročito uz povišenu temperaturu i malaksalost, razlog su za što skoriji veterinarski pregled. Napadi, poremećaj svesti ili nemogućnost stajanja zahtevaju hitnu pomoć.
Šta izaziva meningitis?
Kod infektivnih oblika upalu mogu izazvati bakterije, gljivice i drugi uzročnici. Infekcija može dospeti do moždanih ovojnica iz drugog dela organizma ili širenjem iz okolnih tkiva. Povrede koje narušavaju zaštitne barijere takođe mogu omogućiti ulazak infekcije.
Kod imunološki posredovanih oblika upala nije posledica dokazane infekcije. Jedan od poznatih oblika kod pasa je meningitis-arteritis koji reaguje na steroide (SRMA). Naziv „aseptički meningitis” ne znači automatski da je bolest izazvana virusom.
Kada upala zahvati i moždano tkivo, govori se o meningoencefalitisu. Zahvatanje kičmene moždine može dodatno uticati na hod i snagu udova. Ova stanja mogu imati slične simptome, ali se uzrok ne može utvrditi samo posmatranjem psa.
Simptomi i znaci za hitan pregled
Znaci se razlikuju u zavisnosti od uzroka i dela nervnog sistema koji je zahvaćen. Neki psi prvenstveno pokazuju bol u vratu i temperaturu, dok drugi imaju izražene neurološke smetnje. Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne potvrđuje meningitis.
Bol ili ukočenost vrata, spuštena glava i izbegavanje okretanja glave ili dodira.
Povišena telesna temperatura, malaksalost i smanjen apetit.
Nesiguran hod, gubitak ravnoteže ili slabost udova.
Napadi, dezorijentacija, promenjena budnost ili ponašanje, naročito kada je zahvaćen i mozak.
Ponekad povraćanje ili smetnje vida; ovi znaci imaju i mnoge druge moguće uzroke.
Pas ne može da prijavi glavobolju. Cviljenje i izbegavanje dodira mogu ukazivati na bol, ali ne otkrivaju pouzdano njegovo mesto ni uzrok. Nemojte savijati ili istezati vrat psa da biste proverili da li je ukočen.
Kada odmah potražiti pomoć?
Odmah kontaktirajte dežurnog veterinara ako pas ima napad, gubi svest, teško diše, ne može da stoji ili mu se stanje brzo pogoršava. Napad koji traje duže od pet minuta ili ponovljeni napadi bez potpunog oporavka između njih posebno su hitni. Jak bol u vratu uz temperaturu, kao i uporno povraćanje zbog kojeg pas ne zadržava vodu, takođe zahtevaju neodložan pregled.
Tokom napada uklonite predmete o koje bi pas mogao da se povredi, merite trajanje i ne stavljajte ruke ni predmete u njegova usta. Ne sputavajte ga silom. Ne dajte ljudske lekove protiv bola ili temperature i ne čekajte da vidite hoće li oni delovati.
Koja oboljenja mogu ličiti na meningitis?
Bol u vratu, napadi i poremećaj hoda mogu se javiti kod više bolesti. Sledeća tabela objašnjava preklapanje simptoma, ali nije namenjena postavljanju dijagnoze kod kuće.
Oboljenje ili stanje | Mogući zajednički znaci | Važna razlika |
|---|---|---|
Encefalitis | Napadi, promene ponašanja, poremećaj koordinacije. | Zahvaćeno je moždano tkivo; može se javiti zajedno sa meningitisom. |
Bolest međupršljenskih diskova ili povreda vrata | Bol u vratu, otežano kretanje, slabost udova. | Pregled i snimanje pomažu da se utvrdi da li postoji pritisak na kičmenu moždinu ili povreda. |
Hidrocefalus | Promene ponašanja, smetnje vida, napadi. | Postoji proširenje moždanih komora zbog nakupljanja likvora; procenjuje se snimanjem. |
Moždani udar | Gubitak ravnoteže, slabost, drugi neurološki poremećaji. | Često počinje naglo; uzrok i mesto oštećenja procenjuju se pregledom i snimanjem. |
Mijelitis | Slabost udova, poremećaj hoda, ponekad bol. | Upala zahvata kičmenu moždinu, a može zahvatiti i njene ovojnice. |
Trovanje | Drhtanje, napadi, povraćanje, promene ponašanja. | Podatak o mogućem kontaktu sa otrovom važan je za dijagnostiku; ne postoji jedan test koji otkriva sve otrove. |
Besnilo takođe može izazvati promene ponašanja, otežano gutanje i paralizu. Ako postoje takvi znaci uz mogući kontakt sa zaraženom životinjom, izbegavajte kontakt sa pljuvačkom i odmah telefonom obavestite veterinara. Ne pokušavajte sami da pregledate usta psa.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar prikuplja podatke o početku simptoma, prethodnim bolestima, lekovima, povredama, vakcinaciji i mogućoj izloženosti infekcijama ili toksinima. Zatim obavlja opšti i neurološki pregled. Analize krvi i urina pomažu u proceni opšteg stanja i pratećih bolesti, ali same ne potvrđuju niti isključuju meningitis.
Magnetna rezonanca, a u određenim situacijama i CT, mogu pomoći u proceni mozga, kičmene moždine i drugih mogućih uzroka simptoma. Nalaz snimanja ne mora uvek pokazati meningitis.
Analiza likvora, tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu, često je važna za dokazivanje upale. Uzorak se ispituje citološki, a prema sumnji mogu se raditi kultura ili ciljani testovi na infektivne uzročnike. Nijedan nalaz ne garantuje da će uzrok biti identifikovan.
Uzimanje likvora zahteva anesteziju i prethodnu procenu bezbednosti. Kod sumnje na povišen pritisak unutar lobanje ili drugih rizika postupak može biti opasan, pa veterinar određuje redosled pregleda i da li je uzorkovanje opravdano.
Lečenje meningitisa kod pasa
Lečenje određuje veterinar prema verovatnom ili potvrđenom uzroku i težini bolesti. Teško obolelim psima može biti potrebno bolničko lečenje i praćenje. Nije bezbedno započeti terapiju lekovima koji su ostali od ranijeg lečenja.
Bakterijski oblici leče se antibioticima odabranim prema mogućem uzročniku, sposobnosti leka da dopre do mesta infekcije i, kada je dostupno, rezultatu kulture i osetljivosti.
Gljivične infekcije zahtevaju odgovarajuće antigljivične lekove, često tokom dužeg perioda, uz praćenje odgovora i neželjenih dejstava.
Kod imunološki posredovanih oblika koriste se kortikosteroidi, a ponekad i drugi imunosupresivni lekovi. Pre takvog lečenja važno je proceniti mogućnost infekcije, jer potiskivanje imunskog odgovora može da je pogorša.
Kod virusnih oboljenja terapija zavisi od konkretnog uzročnika; za mnoge ne postoji dokazano specifično antivirusno lečenje, pa su potporne mere posebno važne.
Potporna i simptomatska terapija mogu obuhvatiti nadoknadu tečnosti, pomoć pri ishrani i lekove za kontrolu bola, napada ili povraćanja. Vitamini i minerali nisu zamena za ciljano lečenje. Hirurški zahvat potreban je samo u odabranim situacijama, na primer kada postoji komplikacija ili izvor infekcije koji zahteva takav pristup.
Ne kombinujte nesteroidne antiinflamatorne lekove sa kortikosteroidima na svoju ruku: takva kombinacija povećava rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava. Dozu, trajanje terapije i eventualno postepeno smanjivanje leka određuje veterinar.
Praćenje oporavka i nega kod kuće
Manji bol, bolji apetit, veća budnost i sigurniji hod mogu ukazivati na poboljšanje. Ipak, nestanak simptoma ne znači nužno da je bolest izlečena. Veterinar procenjuje odgovor na terapiju kontrolnim pregledima i, kada je opravdano, dodatnim analizama.
Po povratku kući obezbedite mirno mesto za odmor, podlogu koja ne klizi i zaštitu od pada sa stepenica ili nameštaja. Ograničite aktivnost prema uputstvu veterinara i izbegavajte povlačenje vrata.
Dajte lekove tačno prema propisanom rasporedu. Beležite apetit, uzimanje vode, povraćanje, bol, hod i eventualne napade. Ako pas ne može bezbedno da guta, nemojte mu na silu davati hranu, vodu ili lekove na usta; odmah tražite savet veterinara.
Ne prekidajte terapiju samoinicijativno kada pas deluje bolje. Povratak bola ili temperature, novi neurološki znaci i sumnja na neželjena dejstva lekova razlog su za kontakt sa veterinarom.
Moguće komplikacije
Teška upala može oštetiti nervni sistem, naročito ako zahvati i mozak ili kičmenu moždinu. Mogu ostati napadi, slabost, poremećaj koordinacije ili smetnje vida i drugih funkcija. Komplikacije su moguće i uprkos pravovremenom lečenju.
U nekim slučajevima upala remeti cirkulaciju likvora ili dovodi do povišenog pritiska unutar lobanje. Kod infektivnih oblika moguća je i sistemska infekcija, uključujući sepsu, životno ugrožavajuće stanje sa poremećajem funkcije organa. Dugotrajan bol ili promenjeno ponašanje zahtevaju novu medicinsku procenu, a ne samo trening ili korekciju ponašanja.
Od čega zavisi prognoza?
Prognoza zavisi od uzroka, težine neuroloških smetnji, prisustva komplikacija i odgovora na terapiju. Pravovremena pomoć povećava mogućnost dobrog ishoda, ali ne garantuje potpuni oporavak. Neki psi se oporave dobro, dok drugi zahtevaju dugotrajno lečenje ili imaju trajne posledice.
Pojedini imunološki posredovani oblici mogu dobro reagovati na terapiju, ali su mogući recidivi. Bakterijske i gljivične infekcije mogu biti teške za lečenje. Nije opravdano pretpostaviti da svaki virusni oblik ima blaži tok ili povoljniju prognozu.
Može li se meningitis sprečiti?
Ne postoji mera koja sprečava sve oblike meningitisa. Redovni pregledi i pravovremeno lečenje infekcija, rana i upala ušiju mogu pomoći u smanjenju pojedinih rizika. Uravnotežena ishrana i odgovarajuća nega podržavaju opšte zdravlje, ali nema osnova da se dodatni vitamini ili često kupanje predstavljaju kao zaštita od meningitisa.
Uloga vakcinacije
Vakcinacija štiti od određenih infekcija koje mogu zahvatiti nervni sistem. Ona ne predstavlja opštu zaštitu od meningitisa i ne sprečava njegove imunološki posredovane oblike.
Plan vakcinacije dogovorite sa veterinarom prema uzrastu, zdravstvenom stanju, prethodnim vakcinama i riziku izlaganja. Ako primetite bol u vratu, temperaturu ili neurološke smetnje, ne oslanjajte se na vakcinalni status da biste isključili ozbiljnu bolest.
