Zašto vakcinisati štene?
Vakcinacija smanjuje rizik od teških zaraznih bolesti i podstiče imunski sistem šteneta da razvije zaštitu. Štene neposredno nakon rođenja dobija majčina antitela prvenstveno putem kolostruma, prvog mleka. Ta zaštita vremenom slabi, ali dok je prisutna može ometati odgovor na pojedine vakcine. Zato se osnovne vakcine daju u seriji, a ne samo jednom.
Zaštita je važna i za pse koji uglavnom borave u kući ili dvorištu. Uzročnici nekih bolesti, naročito parvovirusa, mogu se preneti preko kontaminirane obuće, predmeta i okoline. Ograničeno kretanje zato ne uklanja potrebu za vakcinacijom.
Koje vakcine treba da primi štene?
Osnovnu zaštitu za većinu pasa čine vakcine protiv štenećaka, parvoviroze i zaraznog hepatitisa pasa. One se često nalaze u kombinovanoj vakcini. Za zaštitu od zaraznog hepatitisa, koji izaziva adenovirus tipa 1, obično se koristi vakcina sa adenovirusom tipa 2.
Besnilo: važna zaštita od smrtonosne bolesti koja može ugroziti i ljude. Obaveznost, najraniji uzrast i intervali ponavljanja zavise od propisa zemlje i odobrene vakcine.
Leptospiroza: važna u područjima gde postoji rizik od ove infekcije. Izlaganje mokraći zaraženih životinja ili kontaminiranoj vodi i zemljištu moguće je i u gradu, ne samo u prirodi.
Parainfluenca i Bordetella bronchiseptica: vakcine koje veterinar može preporučiti naročito psima koji borave u pansionima, idu na izložbe, grupne treninge ili se često susreću sa drugim psima. Ne štite od svih uzročnika zaraznog kašlja pasa.
Izbor vakcina zavisi od uzrasta, prethodnih vakcinacija, zdravstvenog stanja, lokalne pojave bolesti i načina života psa. Za besnilo i putovanja proverite važeće uslove kod nadležnog organa i veterinara; raspored vakcinacije sam po sebi nije dovoljan za ispunjavanje svih uslova putovanja.
Kada se štene vakciniše?
Serija osnovnih vakcina protiv štenećaka, parvoviroze i adenovirusa obično počinje u uzrastu od 6 do 8 nedelja. Doze se ponavljaju u razmacima od 2 do 4 nedelje, tako da poslednja doza početne serije bude data sa najmanje 16 nedelja. U okolnostima visokog rizika veterinar može preporučiti nastavak serije do oko 20. nedelje.
Broj doza nije isti za svako štene: zavisi od trenutka početka i izabrane vakcine. Važnije je da serija obuhvati odgovarajući uzrast nego da se završi unapred zadatim brojem doza. Menjanje zuba nije razlog za odlaganje vakcinacije.
Okvirni raspored vakcinacije
Uzrast ili period | Uobičajeni postupak | Važna napomena |
|---|---|---|
6–8 nedelja | Početak serije osnovnih vakcina. | Veterinar bira preparat odobren za taj uzrast. |
Na svake 2–4 nedelje do najmanje 16. nedelje | Ponavljanje osnovnih vakcina. | Kod visokog rizika serija može trajati duže. |
Prema uzrastu odobrenom za preparat i lokalnim propisima | Vakcinacija protiv besnila. | Termin i ponavljanje proveravaju se sa veterinarom. |
Tokom štenećeg uzrasta, prema proceni rizika | Vakcinacija protiv leptospiroze i respiratornih infekcija. | Raspored je zaseban. Za leptospirozu početna serija obično zahteva dve doze; pratiti uputstvo preparata. |
Posle početne serije | Dopunska doza osnovnih vakcina, često oko 6. meseca ili najkasnije u okviru prve godine, prema planu veterinara. | Kasnije se ne ponavljaju sve vakcine svake godine. Interval zavisi od bolesti, preparata i propisa. |
Tabela je orijentaciona, a ne individualni plan. Ako štene nema pouzdanu evidenciju, počinje vakcinaciju kasnije ili propusti termin, veterinar određuje kako nastaviti. Nemojte sami ponavljati sve doze niti pretpostaviti da je jedna doza dovoljna.
Zaštita ne nastaje odmah nakon vakcinacije. Dok se ne završi preporučena serija i ne prođe vreme potrebno za razvoj imuniteta, izbegavajte mesta sa mnogo nepoznatih pasa i moguće kontaminirano tlo. Ipak, štenetu omogućite bezbednu socijalizaciju: kontakt sa poznatim zdravim, vakcinisanim psima u kontrolisanoj sredini i upoznavanje sa ljudima, zvucima i okolinom uz savet veterinara.
Kako se pripremiti za vakcinaciju?
Ponesite evidenciju prethodnih vakcinacija i tretmana protiv parazita. Recite veterinaru koje lekove štene dobija i da li je ranije imalo reakciju na vakcinu.
Prijavite povraćanje, proliv, kašalj, slab apetit, izrazitu malaksalost ili druge promene. Veterinar pregleda štene i procenjuje da li treba odložiti vakcinaciju; ne postoji univerzalno pravilo da svako štene mora biti bez simptoma tačno dve nedelje.
Plan zaštite od parazita dogovorite prema uzrastu, telesnoj masi i riziku. Štenad obično zahtevaju češće tretmane nego odrasli psi. Davanje sredstva protiv crevnih parazita tačno 10–14 dana pre svake vakcine nije univerzalan uslov.
Planirajte da nakon vakcinacije ostanete u ambulanti koliko veterinar preporuči, često 15–30 minuta, i da štene pažljivo pratite kod kuće tokom narednih 24–48 sati. Sačuvajte broj ambulante i kontakt dežurnog veterinara.
Šta očekivati posle vakcinacije?
Mnoga štenad nemaju primetne tegobe. Mogući su blaga pospanost, nešto slabiji apetit i osetljivost na mestu uboda, obično tokom prvog dana ili dva. Stres od putovanja i pregleda takođe može doprineti umoru.
Obezbedite mir, vodu i uobičajenu hranu, bez naporne aktivnosti. Ne dajte lekove za ljude niti lekove protiv alergije na svoju ruku. Pozovite veterinara ako se tegobe pogoršavaju, traju duže od 24–48 sati ili štene odbija vodu i hranu. Kod veoma mladog ili sitnog šteneta javite se ranije jer brže može oslabiti.
Znaci za hitan odlazak veterinaru
Ozbiljne alergijske reakcije su retke, ali zahtevaju brzo zbrinjavanje. Često počinju u prvim minutima ili satima, mada su moguće i kasnije. Odmah kontaktirajte veterinara i krenite u ambulantu ako primetite:
otežano ili bučno disanje, naročito uz napor ili ispružen vrat;
otok njuške, usana ili vrata, koprivnjaču ili nagli izražen svrab;
kolaps, naglu jaku slabost ili blede odnosno plavičaste desni;
ponovljeno povraćanje ili proliv, posebno uz slabost ili druge navedene znake.
Ne čekajte da se hitni simptomi povuku sami. Svaku sumnju na reakciju prijavite veterinaru i zabeležite koju je vakcinu štene primilo, kako bi se naredne vakcinacije planirale uz odgovarajuće mere opreza.
