Uzroci koksidioze kod pasa

Koksidiozu kod pasa najčešće izazivaju jednoćelijski paraziti roda Cystoisospora, ranije poznatog kao Isospora. Oni se razmnožavaju u ćelijama sluzokože creva i mogu da izazovu dijareju. Pas se zarazi kada proguta infektivne oociste, otporne oblike parazita koji potiču iz izmeta zaraženih životinja.

Vrste Cystoisospora koje najčešće inficiraju pse ne smatraju se uzročnicima infekcije kod ljudi; mačke obično imaju svoje vrste ovih parazita. Ipak, izmet može sadržati i druge uzročnike bolesti, pa je pranje ruku nakon čišćenja neophodno. Dijareja sama po sebi ne potvrđuje koksidiozu, jer slične tegobe izazivaju i drugi paraziti, infekcije i promene u ishrani.

Najosetljivija su štenad, naročito u periodu odbijanja od majke i promene sredine. Stres, druge bolesti i loši higijenski uslovi mogu doprineti težem toku bolesti. Promena hrane nije uzrok zaraze, a promaja ne izaziva koksidiozu.

Odrasli psi često nemaju simptome, ali mogu izlučivati oociste. Preležana infekcija ne garantuje zaštitu od ponovne zaraze, ali ne znači ni da će pas ostati doživotni nosilac.

Načini prenosa

Oociste izlaze u spoljašnju sredinu sa izmetom i obično im je potrebno vreme da sazru i postanu infektivne. Pas ih može progutati preko kontaminirane vode, hrane, zemlje, dlake ili predmeta. Moguća je i zaraza jedenjem zaraženih sitnih životinja, poput glodara. Štenad se može zaraziti u zaprljanom prostoru oko majke; sisanje samo po sebi nije uobičajen put prenosa putem mleka.

U odgajivačnicama, prihvatilištima i drugim mestima sa mnogo pasa infekcija se lakše širi ako se izmet ne uklanja brzo ili se koriste zajednički, zaprljani prostori i oprema. Novi pas može uneti infekciju i kada izgleda zdrav.

Oociste su otporne na mnoga uobičajena dezinfekciona sredstva. Temeljno uklanjanje izmeta i prljavštine zato je ključni korak. Para i toplota mogu pomoći na odgovarajućim površinama, ali uspeh zavisi od temperature i trajanja primene. Ne oslanjajte se na sunčevu svetlost kao pouzdan način dezinfekcije.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Simptomi se mogu javiti u danima nakon zaraze, ali vreme pojave zavisi od vrste parazita i stanja psa. Mnogi zaraženi psi nemaju tegobe. Kada se bolest razvije, najčešći znak je dijareja, koja može biti vodenasta, sa sluzi ili krvlju.

  • Smanjen apetit i slabije napredovanje ili gubitak težine.

  • Malaksalost i smanjena aktivnost.

  • Povraćanje kod nekih pasa.

  • Dehidracija zbog gubitka tečnosti dijarejom i povraćanjem.

Štene sa dijarejom treba što pre da pregleda veterinar, jer može brzo da dehidrira. Odmah potražite pomoć ako pas ima obilnu ili krvavu dijareju, ponavlja povraćanje, ne može da zadrži vodu, izrazito je slab, kolabira ili ima blede desni. Suve, lepljive desni i smanjeno mokrenje mogu ukazivati na dehidraciju. Ovi znaci nisu specifični za koksidiozu i mogu pratiti druge ozbiljne bolesti.

Teška infekcija može izazvati ozbiljno oštećenje creva i gubitak tečnosti, a kod štenadi može biti životno ugrožavajuća. Dugotrajne ili ponavljane probavne tegobe ne treba automatski pripisivati koksidiozi: potrebno je proveriti i druge moguće uzroke.

Dijagnostika

Veterinar procenjuje simptome, uzrast, uslove držanja i moguće kontakte sa izvorom zaraze. Glavni način otkrivanja koksidija je pregled uzorka stolice, često metodom flotacije. Ako je moguće, ponesite svež uzorak u čistoj zatvorenoj posudi, prema uputstvu ordinacije.

Jedan negativan nalaz ne isključuje infekciju: dijareja može početi pre nego što se oociste otkriju u stolici. Veterinar zato može preporučiti ponavljanje analize. S druge strane, nalaz oocista ne dokazuje da su one jedini uzrok tegoba, naročito ako pas ima još neku bolest.

Analize krvi mogu pomoći u proceni dehidracije i opšteg stanja. Testovi na druge parazite i infekcije, uključujući parvovirozu kod štenadi, rade se prema kliničkoj proceni. Ultrazvuk nije rutinski test za potvrdu koksidioze, ali može biti koristan kada veterinar sumnja na drugi problem.

Lečenje koksidioze kod pasa

Lečenje propisuje veterinar i prilagođava ga uzrastu, težini, simptomima i nalazima. Koriste se lekovi koji deluju na koksidije, uz nadoknadu tečnosti i drugu potporu prema potrebi. Uobičajeni preparati protiv crevnih glista ne deluju nužno na koksidije.

Veterinar može preporučiti lako svarivu, potpunu hranu i prilagoditi obroke. Štenad nemojte izgladnjivati bez njegovog uputstva. Antibiotici za druge infekcije, suplementi, probavni enzimi i slični preparati nisu rutinski potrebni svakom psu sa koksidiozom. Ne dajte ljudske lekove protiv dijareje ili bolova na svoju ruku.

Trajanje terapije zavisi od izabranog leka i odgovora psa na lečenje. Pratite uputstva i ne prekidajte terapiju čim stolica postane bolja. Kod izražene dehidracije ili teškog opšteg stanja mogu biti potrebne infuzije i hospitalizacija. O ponovnoj analizi stolice i postupanju sa drugim psima u domaćinstvu odlučuje veterinar.

Prevencija i higijena

Za pse ne postoji rutinska vakcina protiv koksidioze. Higijena može znatno smanjiti izloženost, ali ne garantuje da do zaraze neće doći. Preventivna primena lekova razmatra se samo uz veterinara, na primer u grupama štenadi sa ponavljanim problemom; nije preporuka za svako štene.

  • Izmet uklanjajte što pre, pre nego što oociste u sredini postanu infektivne.

  • Redovno perite posude, čistite ležajeve i uklanjajte prljavštinu sa podova i opreme. Održavajte prostor suvim.

  • Ako je dlaka zaprljana izmetom, pažljivo je operite, naročito oko zadnjeg dela tela.

  • Sredstva za čišćenje koristite prema uputstvu, ne mešajte ih i držite psa dalje od površina dok nisu bezbedne za kontakt. Sa veterinarom dogovorite postupak čišćenja kod potvrđene infekcije.

  • U grupnom smeštaju odvojite pse sa dijarejom i koristite zasebne posude i opremu dok veterinar ne proceni dalji postupak.

Obezbedite potpunu hranu primerenu uzrastu i stalno dostupnu čistu vodu. Promene hrane uvodite postepeno. Dobra ishrana podržava opšte zdravlje, ali sama po sebi ne sprečava koksidiozu.

Tokom šetnje sprečavajte jedenje izmeta, hvatanje glodara i pijenje potencijalno zagađene vode. Učenje komandi „ostavi” i „pusti”, uz nagrađivanje, može pomoći. Izmet skupljajte u odgovarajuće kese i odlažite prema lokalnim pravilima.

Plan pregleda i analiza stolice dogovorite sa veterinarom prema uzrastu, uslovima života i ranijim infekcijama. Redovna vakcinacija štiti od određenih drugih bolesti, ali ne od koksidioze. Ako pas dobije dijareju, posebno ako je štene, ne čekajte redovnu kontrolu da biste zatražili savet.